Научная статья на тему 'ТЕМУРБЕКЛАР МАКТАБИ ЎҚУВЧИЛАРИНИ ҲАРБИЙ ВАТАНПАРВАРЛИК РУХИДА ТАРБИЯЛАШ'

ТЕМУРБЕКЛАР МАКТАБИ ЎҚУВЧИЛАРИНИ ҲАРБИЙ ВАТАНПАРВАРЛИК РУХИДА ТАРБИЯЛАШ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
182
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Темурбеклар мактаби / темур тузуклари / ватанпарвар шахс / tарбия / маърифат / тараққиёт / Temurbek school / Temur's rules / patriotic personality / upbringing / enlightenment / development

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Мирзахмедов Шерзод Махсудович

Ушбу мақолада темурбеклар мактаби ўқувчиларини ҳарбий ватанпарварлик рухида тарбиялаш технологияси ҳақида фикрлар илгари сурилган. давлат келажаги бўлган ёшларни юксак ахлоқий фазилатларга эга, инсонпарвар, жисмонан бақувват, ватанни севадиган, ҳарбий билимга эга, миллий ғурур руҳида тарбиялаш бугунги куннинг энг долзарб масаласи эканлиги ҳамага маълум. Ушбу мақоладан тегишли соҳа вакиллари фойдаланишлари мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EDUCATION OF TEMURBEK SCHOOL STUDENTS IN THE SPIRIT OF MILITARY PATRIOTISM

This article puts forward ideas about the technology of educating students of the Temurbek school in the spirit of military patriotism. It is well known that the most pressing issue today is to educate young people who are the future of the state in the spirit of high moral qualities, humane, physically strong, patriotic, military-educated, national pride. This article can be used by relevant industry representatives.

Текст научной работы на тему «ТЕМУРБЕКЛАР МАКТАБИ ЎҚУВЧИЛАРИНИ ҲАРБИЙ ВАТАНПАРВАРЛИК РУХИДА ТАРБИЯЛАШ»

ТЕМУРБЕКЛАР МАКТАБИ УЦУВЧИЛАРИНИ ХДРБИЙ ВАТАНПАРВАРЛИК РУХИДА ТАРБИЯЛАШ

Мирзахмедов Шерзод Махсудович

Низомий номидаги ТДПУ магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада темурбеклар мактаби укувчиларини харбий ватанпарварлик рухида тарбиялаш технологияси хакида фикрлар илгари сурилган. давлат келажаги булган ёшларни юксак ахлокий фазилатларга эга, инсонпарвар, жисмонан бакувват, ватанни севадиган, харбий билимга эга, миллий гурур рухида тарбиялаш бугунги куннинг энг долзарб масаласи эканлиги хамага маълум. Ушбу маколадан тегишли соха вакиллари фойдаланишлари мумкин.

Калит сузлар: Темурбеклар мактаби, темур тузуклари, ватанпарвар шахс, tарбия, маърифат, тараккиёт

EDUCATION OF TEMURBEK SCHOOL STUDENTS IN THE SPIRIT OF

MILITARY PATRIOTISM

Mirzakhmedov Sherzod Maxsudovich

Master of Tashkent State Pedagogical University named after Nizami

ABSTRACT

This article puts forward ideas about the technology of educating students of the Temurbek school in the spirit of military patriotism. It is well known that the most pressing issue today is to educate young people who are the future of the state in the spirit of high moral qualities, humane, physically strong, patriotic, military-educated, national pride. This article can be used by relevant industry representatives.

Keywords: Temurbek school, Temur's rules, patriotic personality, upbringing, enlightenment, development

КИРИШ

Узбекистонда миллий давлатчиликни барпо этиш жараёни том маънода мустакиллик натижасидагина уз макомига эга булди ва сиёсий-хукукий амалиётда уз ифодасини топди. Уни мустахкамлашнинг хар бир йили уз кадрига кура жамият сиёсий-хукукий, ижтимоий ва маданий тараккиётининг ортга кайтариб булмас жараёнига айланди. Сунгги йилларида мамлакатимизда ватанпарварлик тарбияси ва таргиботига муносабат тубдан узгарди. Ватанпарварликни таргиб

килишнинг самарали механизмлари ишлаб чикилди, бу борада техник ва технологик воситаларнинг имкониятларидан тулаконли фойдаланиш тизими йулга куйилди. Амалга оширилаётган чукур узгаришлар натижасида Узбекистон Республикаси Миллий гвардияси жамиятимизнинг ажралмас бир кисмига, мамлакатимиз баркарорлиги ва тараккиётининг кафолатига, харбий хизматчилар ва ёшларни харбий-ватанпарварлик рухида тарбиялашнинг мухим институтига айланмокда, - десак муболага булмайди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев, "Маълумки, тарихда халкимиз орасидан куплаб буюк саркардалар етишиб чиккан. Ана шундай мард ва фидойи аждодларимизнинг харбий сохадаги бой мероси, мардлик ва жасурлик фазилатлари ёшларимиз учун ибрат мактаби булиб хизмат килади. Айникса, Сохибкирон Амир Темур бобомиздек - у зот биронта жангда маглуб булмаган -енгилмас саркарда ва давлат арбоби жахон тарихида камдан-кам топилади. Уз якинлари, замондошлари бу улуг сиймони Темурбек деб атаган эканлар"1, - дея таъкидлаб, хозирда юртимизда ёшларга харбий таълим- тарбия берадиган курсантлар мактабларига "Темурбеклар мактаби" деб ном берилишини таклиф этган эдилар.

Айникса, ёшларни харбий-ватанпарварлик рухида тарбиялашга доир ишлар самарадорлигини ошириш ва фаоллаштириш, бу борадаги таълим-тарбиявий ишларга мамлакатимиз фукароларини, давлат ва нодавлат нотижорат ташкилотларини хамда фукаролик жамиятининг бошка институтларини янада фаол жалб этиш ва ёшлар онгига ва- танпарварлик, мардлик туйгуларини сингдириш максадида Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 23 февралдаги № 140-сон "Ёшларни харбий- ватанпарварлик рухида

л

тарбиялаш концепциясини тасдиклаш тугрисида" ги Карорининг кабул килиниши бу борадаги энг мухим кадамлардан бири булди.

Узбекистон Республикаси Миллий гвардияси тизимида хизмат утаётган харбий хизматчиларга, Хдрбий-техник институтида тахсил олаётган курсантларга, "Темурбеклар мактаби"да таълим олаётган ёшларга ватанпарварлик дарсларидан сабок беришда, уларнинг харбий махоратини ва жанговар тайёргарлигини мунтазам ошириб боришда буюк Сохибкирон Амир Темурнинг харбий бошкарувини ва ватанпарварлик жасоратини миллий истиклол мафкураси

1 Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. Т.1. -Т.: "Узбекистон", 2017. - Б.534.

2 "Ёшларни харбий-ватанпарварлик рухида тарбиялаш концепциясини тасдиклаш тугрисида" Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 23 февралдаги 140-сон карори (Крнун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 23.02.2018 й., 09/18/140/0816-сон; 24.03.2020 й., 09/20/179/0350-сон)

талабларидан келиб чиккан холда урганиш энг мухим масалалардан бири булиб колмокда.

МУ^ОКАМА

Амир Темур ёшларга хукукий тарбия бериш гояларини назарда тутиб уз "Тузуклари"да давлатни хукукий асосда идора килишда ёшларнинг ахлокий тарбияси каби бунда хам ун икки коидага асосланиш зарурлигини таъкидлайди. "Энди менинг номдор бахтиёр фарзандларим ва мамлакатларни забт этгувчи иктидорли набираларимга йул-йуригим шуки, мен ун икки нарсани узимга шиор килиб олиб, салтанат мартабасига эришдим. Шу ун икки нарса ёрдамида мамлакатларни забт этиб, салтанатимни бошкардим ва салтанат тахтига зебу зийнат бердим", - деб ёзиб давлатга ва ундаги касб эгаларининг хар бир тоифасига мос келадиган давлатни хукукий бошкариш зарурлигини ва ёшларни шу йуналишда шакллантиришни тушунтирди.

Биринчиси, ислом дини ва шариат коидаларига, конунларига риоя килишни талаб этганлигида эди. Яъни давлат ва халк конун асосида, шариат коидалари негизида идора килинишини таъкидлади. "Тузуклари"да шундай деб ёзади: "Биринчиси давлат ва салтанатимга боглаган менинг биринчи тузугим - Тангри таолонинг дини ва Мухаммад Мустафонинг шариатига дунёда ривож бердим .

Унинг давлатни хукукий асосда бошкариш хакидаги карашларининг иккинчи мухим коидаси давлатнинг устунларини ташкил килган турли табакалар ва тоифалар билан биргаликда бамаслахат иш куриш сиёсатини юритишдан иборат булган. Темурнинг улуглиги, донишмандлиги шундаки, у факат армияга суяниб, зурлик билан эмас, биринчи навбатда уларга таянган холда давлатни бошкаришни"4 ва вазирлари билан кенгашган холда белгиланган конун асосида мухим ишларни олиб боришни насихат килди. Сохибкирон уз ворисларига васият килар экан, жамиятнинг турли табакаларга ва тоифаларга булинишини ва уларнинг тутган уринлари конун асосида бахоланиши мухим эканлигини, конунсиз давлатни бошкариш мумкин эмаслигига ишора килади ва бу борада, айникса, ёшларга табакалар уртасида келишув сиёсатини олиб бориш зарурлигини насихат килади.

Учинчи коидаси шариат конунлари асосида, тадбиркорлик, хушёрлик ва эхтиёткорлик билан бошка давлатларни уз салтанати таркибига кушиб олишни васият килганида эди. Амир Темур учун кенгаш билан конун асоси- да иш куриш, эхтиёткорлик шиори булди. Ана шу уз вактида бошкалар билан маслахатлашиб

3Темур тузуклари. Тиллабоев Р.А. Среднеазиатск ие географическ ие с очинения XV —XVI вв.как исторический источник (жития шейхов накшбандия):Афтореф.дис...док. ист. наук. — Т.:1994. — 54 с.

4 Бобоев X. Амир Темур ва унинг карашлари. —Т.: Узбекистан, 1992.-80 б

олиш, yлapнинг фи^ини билиш Ba yндaн кeйин конун acоcидa xyлоca килиш, xarro Уз дyшмaнлapини хвм мypоcaгa, тинч-тотyвликкa дaъвaт килиш хвммв Ba^r ишнинг yнгидaн кeлишигa, куп шнли apмияни кaм cонли жaнгчилap билaн eнгиш имкониятлapини бepaди5, дeб тyшyнтиpди.

Typтинчи коидacидa, Сохибк^он дaвлaт ишлapини дaвлaт конyнлapи acоcидa бошкapгaнлигини тaъкидлaйди. K^yMapra кypa вaзиpлap, aмиpлap, одпох, paият уз лaвозимигa кypa яшaши лозим дeб aйтaди. Дapxaкдк;aт, Teмypнинг Xyкмpонлиги Typa Ba тyзyккa, яъни дaвлaт Ba хукукда тaянгaн холдв олиб боpилди. Сохибк^оннинг хукукий тapбия бepиш xarç^Aara кapaшлapининг бeшинчиcи, cипоxийлap Ba aмиpлap билaн яхши мyноcaбaтдa булиш, мapтaбa Ba yнвонлapини xypмaт килиш тyFpиcидaги вacиятлapи эди. Улapнинг xaëтлapидaн xaбapдоp булиб, тeгишли д^хдм Ba диноpлapини конунга моc бepиб тypишни, шyндaн конун ycтyвоpлиги учун aмиpлap дaвлaтгa жон дилдaн xизмaт килишини aйтгaн эди. Олтинчиcи, интоф Ba aдолaт билaн иш кypиш хвкидвги rn^xara булиб, ry^x^pra хдм, бeгyноxra хвм paxм-шaфк;aт булиши кepaклигини тaдaб кдлишидиp6.

Еттинчиcи, caйидлap, yлaмою мaшойиx, окилу доно- лap, мyxaддиcлap, тapиxчилapни эътибоpли шaxcлap, дeб иззaт Ba xypмaт килишни вacият этганлиги булди. Ёшлap учун yлap билaн cyxбaтдa булишни Ba yлapдaн мacлaxaтлap cypaшни лозим xиcоблaгaн. Aкcинчa, бyзyкд-Fийбaтчи одaмлapни мaжлиcгa як,инлaштиpмacликни, yлapнинг raraap^a кулок cолмacликни тyшyнтиpгaн.

Сaккизинчиcи, ëшлapни взму жвзм билaн иш тутиш, яъни биpоp ишни aмaдгa ош^ишга кapоp кдлган бyлca, унга бутун вyжyди 6илвн киpишиб, нихояодга eткaзиш нимвики дeгaн бyлca, унга вмвл килиш pyxидa тapбиядaш xиcоблaнди. "одвм атодвн дотвм yл-aнбиëгaчa утг8н шоxлap Ba пaЙFaмбapлapнинг ишлapи, конун Ba коидaдapи 6илвн кдзикдб, yлapни ypгaниб, яxши жиxaтлapини уз ишидв твд6ик кдлишга" ypиниш булди. Шу оpкaди Aмиp Teмyp Утмишдвги конyнлapни, aнъaнaлapни ëшлap yнyтмacлиги кepaклигини твъкидлвйди. Хyлоca килиб вйтгвндв, Aмиp Teмyp ëшлapгa дaвлaтнинг бeлгилapи, бaйpокдapи, ноFоpa -тyFлapигa жиддий эътибоp бepишни тушунт^вди. Улapни aмиpлapгa твкдим этиш коидaдapи кдтъий килиб бeлгилaб куйилиши зapypли- гини твъкидлвйди.

НАТИЖА

Биpинчидaн, Ам^ Teмyp элдвги мaъpифий-тapбия ишлapи дaвлaт томонидвн идоpa килиниши зapyp дeб xиcоблaди Ba xap биp кдшлокдв бошлaнFич твълим бepyвчи мaктaблapнинг твшкил килиниши мвмлвквт ëшдapининг xap б^ини

5 Бобоeв Д. Узбeкиcтондa XIV —XV acpлapдa cиëcий Ba хукукий тaълимотлap: 1993. — 260 б.

6 fópam Сaидов А. Ам^ Teмyp Ba Фpaнция.-T.: АДОЛВТ, 1996.- 886

саводли этишни амалга ошириш оркали халкнинг саводли, билимли булишини ташкил килишга харакат килди.

Иккинчидан, Илмнинг ривожланишида турли сохадаги китобларнинг ахамияти катталигини назарда тутиб, китобни донишмандликнинг асоси ва хаётни ургатувчи, инсонни тарбияловчи восита деб бахолади. Комил инсонни шакллантиришда билим билан тарбияни узаро алокада деб тушунган Амир Темур мамлакат ёшларининг тарбияланиб, камол топиши борасида хам уз карашларини баён этди.

Х,УЛОСА

Учинчидан, давлат келажаги булган ёшларни юксак ахлокий фазилатларга эга, инсонпарвар, жисмонан бакувват, ватанни севадиган, харбий билимга эга, миллий гурур рухида тарбияланган булишини, тарбиянинг асосий талабларидан деб билди. Унинг маърифий - тарбиявий фикрлари адолатли, хукукий давлат фукароларининг акл-билими, ахлоки кандай булиши кераклигини курсатиб беришни уз ичига олар эди. Бир суз билан айтганда, Амир Темур даврида илм-фан, маданият гуллаб яшнади, бой маънавий кадриятлар яратилди. Булар Марказий Осиё минтакасидаги халкларининг маданий-маънавий тараккиётида асосий йуналишни белгилаб берди.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. Т.1. -Т.: "Узбекистон", 2017. - Б.534

2. Бобоев Узбекистонда XIV —XV асрларда сиёсий ва хукукий таълимотлар: 1993. — 260 б.

3. Кэранг Саидов А. Амир Темур ва Франция.-Т.: Адолат, 1996.- 886

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.