Научная статья на тему 'СУРХОН ВОҲАСИ АЁЛЛАРИНИНГ ПИЛЛАЧИЛИК РИВОЖИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ'

СУРХОН ВОҲАСИ АЁЛЛАРИНИНГ ПИЛЛАЧИЛИК РИВОЖИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

58
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
пиллачилик / иннавацион пиллахона / “Ўзбекипаксаноат” / “Агропилла” МЧЖ / “Мажнун тут” / “Фидокорона меҳнатлари учун” / “Ҳурмат белгиси” / “Меҳнат шуҳрати / silkworm breeding / innovative cocoon house / “Uzbekipaksanoat” / “Agropilla” LLC / “Mad mulberry” / “For selfless labor” / “Badge of honor” / “Labor glory”

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Сабоҳат Бобуровна Ражабова

Ушбу мақолада мамлакатимизда енгил саноатнинг етакчи тармоқлардан бири саналган пиллачилик ва бу соҳани ривожлантиришга қаратилган қонунлар, фармонлар, қабул қилинган қарорлар ва уларнинг ижросини таъминлаш мақсадиди Сурхондарѐ вилоятида амалга оширилган чоратадбирлар мисоллар асосида ўз аксини топган. Бундан ташқари мақолада Сурхондарѐ вилоятида пиллачилик соҳасида эришилаѐтган ютуқлар ва бу соҳани ривожлантиришга муносиб ҳиссасини қўшган хотин-қизлар ҳақида маълумот келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONTRIBUTION OF WOMEN IN THE SURKHANDARYA OASIS TO THE DEVELOPMENT OF SERICULTURE

This article reflects the examples of laws, decrees, decisions and measures taken in Surkhandarya region to develop silkworm breeding, one of the leading branches of light industry in the country, and to ensure their implementation. In addition, the article provides information about the achievements in the field of silkworm breeding in Surkhandarya region and the women who have made a worthy contribution to the development of this industry.

Текст научной работы на тему «СУРХОН ВОҲАСИ АЁЛЛАРИНИНГ ПИЛЛАЧИЛИК РИВОЖИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ»

СУРХОН ВОХДСИ АЁЛЛАРИНИНГ ПИЛЛАЧИЛИК РИВОЖИГА

КУШГАН ^ИССАСИ

Сабо^ат Бобуровна Ражабова

Термиз давлат университети укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада мамлакатимизда енгил саноатнинг етакчи тармокдардан бири саналган пиллачилик ва бу сохдни ривожлантиришга каратилган конунлар, фармонлар, кабул килинган карорлар ва уларнинг ижросини таъминлаш максадиди Сурхондарё вилоятида амалга оширилган чора-тадбирлар мисоллар асосида уз аксини топган. Бундан ташкари маколада Сурхондарё вилоятида пиллачилик сохдсида эришилаётган ютуклар ва бу сохдни ривожлантиришга муносиб хдссасини кушган хотин-кизлар хдкида маълумот келтирилган.

Калит сузлар: пиллачилик, иннавацион пиллахона, "Узбекипаксаноат", "Агропилла" МЧЖ, "Мажнун тут", "Фидокорона мехдатлари учун", "Хурмат белгиси", "Мех,нат шухрати"

THE CONTRIBUTION OF WOMEN IN THE SURKHANDARYA OASIS TO THE DEVELOPMENT OF SERICULTURE

Sabohat Boburovna Rajapova

Teacher of the Department of World History, Termez State University

ABSTRACT

This article reflects the examples of laws, decrees, decisions and measures taken in Surkhandarya region to develop silkworm breeding, one of the leading branches of light industry in the country, and to ensure their implementation. In addition, the article provides information about the achievements in the field of silkworm breeding in Surkhandarya region and the women who have made a worthy contribution to the development of this industry.

Keywords: silkworm breeding, innovative cocoon house, "Uzbekipaksanoat", "Agropilla" LLC, "Mad mulberry", "For selfless labor", "Badge of honor", "Labor glory".

КИРИШ

Маълумки, юртимизда пилла етиштириш узининг асрий тарихига эга булган сохалардан. Шу сабабли, халкимиз ипак куртини етиштириш борасида анча самарали усулларидан фойдаланиб ундан мул хосил олиб келган. Инновацион гоялар жадал ривожланиб келаётган бугунги кун шароитида барча сохаларда булгани сингари пиллачиликда хам катта янгиликлар амалиётга жорий килинмокда. Пиллачилик буйича жахоннинг энг ривожланган давлатларининг тажрибалари урганилиб юртимизда тадбик килинмокда. Пилладан хосил олиш мавсумий бахор фасли ойларидагина эмас балки, ёз фаслида хам амалга оширилиб келинмокда. Бу каби янги усулда пилла хосилини етиштириш мамлакатимизнинг пиллани экспорт килиш кобилиятини анча кенгайтиради ва пилла сифатини оширади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ушбу маколани ёзишда Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 29 мартда "Узбекипаксаноат" уюшмаси фаолиятини ташкил этиш чора тадбирлари тугрисида"[1], 2018 йил 4 декабрида "Республикада пиллачилик тармогини янада ривожлантиришга доир чора тадбирлари тугрисида"[2] ва "Пиллачилик тармогини янада ривожлантиришга доир чора тадбирлар тугрисида"ги П^-3616-сонли[3] карорлари ва уларнинг ижроси таъминлаганлиги буйича Сурхондарё вилоятидаги тегишли ташкилотларнинг статистик хисоботларидан фойдаланилди. Шунингдек, мавзуга тегишли булган мустакиллик йилларида яратилган илмий асарлар, газета ва журналлардаги маколалар урганилди.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Сунги йилларда мамлакатимизда олиб борилаётган иктисодиёт, кишлок хужалиги ва саноат сохасидаги ислохатлар натижасида иннавацион пиллахоналар барпо этилмокда. Бундай пиллахоналар сони Сурхондарё вилоятида 2018 йилнинг урталарига келиб 51тага етди[4]. ^ар бир иннавацион пиллахоналарда уртача 80 нафаргача киши иш билан таъминланди. Оилавий звенолар хам ташкил этилди. Иннавацион пиллахоналарда ишчиларнинг асосий кисмини аёллар ташкил этиб, улар бу сохада узига хос куникма ва малакаларга эга булиб келмокдалар.

Пиллачиликда ипак курти озука базаси албатта узига хос катта ахамиятга эга саналади. Бу борада хам купгина тадбирлар амалга оширилмокда хусусан,

2020 йилнинг 17 январида "Пиллачилик тармогида ипак курти озука базасини ривожлантириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида" ги президентимизнинг ПК-4567-сон карорига мувофик, 2020 йилда мамлакатимизда янги тутзорлар учун майдонлар белгилаб берилди ва йилнинг II чорагида мамлакатимиз микёсида 4985 гектар ер майдони ажратилди[5].

Сохани янада ривожлантиришда Президентимизнинг 2019 йил 31-июлдаги "Пиллачилик тармогида чукур кайта ишлашни ривожлантириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги ПК 4411-сон карори алохида ахамият касб этди. Карорга мувофик 2022 йил 1 августга кадар пиллачилик тармоги корхоналарига (уларнинг ваколатли вакилларига) махсулотларни АКШ, Европа Иттифоки давлатлари ва Туркияга экспорт килишда хаво ва темир йуллари транспортида ташиш харажатларининг 50% гача микдорини компенсация килишга бюджет субсидиялари такдим этилди[6].

Кабул килинган карор Сурхондарё вилоятининг барча туманларида пиллачиликни янада ривожлантиришга туртки булди. Вилоятнинг Жаркургон туманида фаолият юритаётган пиллакор аёллар 2018 йил сохада биринчилардан булиб, пилла хирмонини барпо этди. "Коинот", "Ширин мевалар файзи", "Эргаш бобо" фермер хужаликларидаги Жамила Мисирова, Гулнора Тожиева, Рузихол Бердиева каби захматкаш пиллакорлар хар бир кути ипак куртидан 6570 килограммгача "кумуш тола" етиштирдилар. Улар туман "Агро пилла" МЧЖ билан хамкорликда иш олиб бордилар, жамият уларга барча масалаларда кумаклашиб келмокда. 2018 йилда Жаркургон тумани учун Хитойдан 3459 кути ипак курти олиб келинди. Шартнома асосида 2735 та оилавий звеноларга ипак курти таркатилди[7].

Кумкургон тумани иктисодиётида хам пиллачилик сохаси узига хос уринга эга. Туман захматкашлари 2018 йилда уч марта пилла хирмонини топширган булсалар, биринчи хосилдан улар 193 тонна пилла махсулотини олишди. Мавсум давомида пилла хосилини кунига 45-50 килограммдан топширишди. Кумкургон туманида пилла хосилининг самарали етиштирилишида туман "Агропилла" жамиятининг бош агрономи Кумушгул Жанабаеванинг хизмати катта булди[8]. Ипак куртини етиштириш учун туманда инновацион пиллахоналар барпо этилгандан сунг, биргина 2018 йилнинг узида Кумкургон туманида жами 250 нафар аёллар доимий иш билан таъминланди. Улар учун мехнат дафтарчаси очилиб иш стажи белгиланди. Тумандаги бир неча йиллик мехнат тажрибасига эга булган мохир пиллакорлардан Мавлуда Курбонова 2018 йилги мавсум давомида уч марта

пилла хосилини етиштирган ва янги усулда ипак куртининг етиштирилиши хар томонлама кулайлигини, хосили хам унумли булишини англаб етган холда самарали фаолият олиб борган холда пиллачилик сохасига катта хисса кушиб келмокда. Кумкургон туманида пилла хосилини етказишда етакчи уринларни эгаллаган фермер хужаликлардан бири "Насиба Суюнова" фермер хужалиги хисобланади. Фермер Насиба Суюнова 10 кути ипак куртини парваришлаб, 600 кг урнига 641 кг пилла хосилини етиштирди[9].

Вилоятимизда пиллачилик сохасида узига хос уринга эга булган ва мехнатлари давлатимиз томонидан муносиб рагбатлантирилган пиллакорларимиз хам жуда купчиликни ташкил этади. Пиллачилик сохасига катта хисса кушган аёллардан бири Гулсара Курбонбекова 1967 йилда Тошкент кишлок хужалиги институтининг "Пиллачилик" факультетига укишга кирди. 1972 йилда укишни тугаллаб, мехнат фаолиятини Жаркургон туман пахта тозалаш заводида хисобчи булиб ишлашдан бошлади. 1973 йил апрелида "Урта Осиё пиллачилик илмий текшириш институти"нинг Жаркургон туман таянч пунктида илмий ходим булиб ишлай бошлади ва бу ерда 1988 йилгача ишлади. Мехнат фаолияти давомида Сурхондарё шароитига мос келадиган навларни етиштириш устида иш олиб борган. Энг асосий ишларидан бири, кузда тут уругини сепиб, кишлатиб, эрта бахорда тулик униб чикишини ва иктисодий жихатдан фойдали булишини исботлади ва бу иш Давлат кумитаси томонидан ишлаб чикаришга кулланилди. Амалга оширган яна бир ишлари Сурхондарё шароитида 3 марта курт бокиш мумкинлигини амалиётда синаб курди. Мехнат фаолиятида бир неча бор Фахрий ёрликлар ва давлат мукофотлари билан такдирланди. Турмуш уртоги Турдикулов Нормамат хам пиллачи агроном булиб, узок йиллар давомида тутчиликка ихтисослашган "Мажнун тут" фермер хужалигини бошкарди. Курбонбекова Гулсара 25 йил пиллачилик сохасида фаолият юритдиб келди ва уз касби оркали эл ичида хурмат козонди[10].

Сурхондарё вилоятининг пиллачилик ривожида ^алима Эшонкулованинг хам алохида урни бор. У 1941 йил 10 февралда Шерабод тумани марказида таваллуд топди. 1988 йилда Тошкент кишлок хужалик институтининг Ипакчилик факултетига укишга кирди. Пиллачилик факултетини 1963 йилда тугатиб, Сурхондарёга йулланма олди. У ёшлар билан ташкилотчилик ишларида катта намуна курсатди. У пиллачилик бошкармасига бош агроном вазифасига таклиф килинди. 1965- 1985 йилларда шу лавозимда фаолият олиб борди. Тутчилик, пиллачилик ривожи ва келажаги учун харакат килди. Вилоятда хар кути пилладан хосил олиш 50 кгдан 70 кгга етказилди. Унинг

мехнати эътироф этилиб, 5 марта голиблик нишони, "Мехнат шухрати" ордени, "Узбекистонда хизмат курсатган кишлок хужалик ходими" унвони билан такдирланди.

Хдлима Эшонкулова Термиз тумани пиллачилик ишларини яхшилаш максадида 1986 йилдан у ерга бошлик; килиб утказилди. Термиз туманида 2000 йилгача Пиллачилик идорасида бошлик булиб ишлаб, иш бошлаган даврда туман атиги 130 тонна пилла хосили етказиб берган булса, кейинги йилларда 160 - 180 тонна пилла етказиб берди[11].

Воха пиллачилигига катта хисса кушган фидоий, мехнаткаш, жонкуяр аёлларидан яна бири Менгал Холлиевадир. Захматкаш аёл 1940 йилда 1 май куни тугилган. Угли ташкил килган "Баходир" фермер хужалигида пиллачилик билан 1993 йилдан буён шугулланиб келган. У килган мехнатлари эвазига муносиб такдирланиб 2005 йилда "Фидокорона мехнатлари учун" ордени билан такдирланди[11].

^изирик туманида хам пиллачилик сохасида катта ютукларга эришган аёллар куплаб топилади, уларнинг орасида Улгузи Ахмедовани алохида таъкидлаш лозим. У узок йиллар давомида пиллачиликнинг сир асрорларини юзлаб аёлларга ургатиб, пиллачиликда узига хос мактаб яратди. Намунали хизматлари учун 1982 йилда "Хурмат белгиси" ордени билан такдирланган. Мустакиллик йилларида унинг халк олдидаги фидокарона хизматлари муносиб бахоланиб, 1992 йил Мустакиллик байрами арафасида "Мустакиллик эсдалик нишони", 2002 йилда эса "Мехнат шухрати" ордени билан такдирланди[12].

ХУЛОСА

Хулоса килганимизда, халкимиз томонидан бундай уз касбининг фидоийлари доимо хурмат ва эъзозда. Юртимизда фаолият олиб бораётган юкорида санаб утилган фидоий аёлларнинг мехнати самараси туфайли бугунги кунда тонналаб "кумуш тола" етиштирилиб келинмокда.

REFERENCES

1. Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated March 29, 2017 No. PK-2856 "On measures to organize the activities of the organization" Uzbekpaksanoat ".

2. Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated December 4, 2018 No. PK-4047 "On measures to further develop the cocoon industry in the Republic".

3. Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated March 20, 2018 No. PK-3616 "On further development of silkworm breeding".

4. The current archive of the Surkhandarya regional branch of the Uzbekpaksanoat. From the annual report for 2018. P.

5. Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated January 17, 2020 No. PK-4567 "On additional measures to develop the food base of silkworms in the silk industry".

6. Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated July 31, 2019 No. PK-4411 "On additional measures for the development of deep processing in the silk industry".

7. Annual report of "Agropilla" LLC of Zharkurgan district.

8. Burkhon Buronovich Jahongirov (2021). Scientific and technical relations between Uzbekistan and Japan. Academic Research in Educational Sciences, 2 (Special Issue 1), 312-318.

9. Surkhan Tongi newspaper (April 7, 2018). ]

10. Current archive of Surkhandarya region, fund 5.

11. Burkhon Buronovich Jahongirov (2021). Scientific and technical relations of uzbekistan with european countries. Journal of look. To the past volume, 4, issue 2. 16-21.

12. Burkhon Buronovich Jahongirov (2021). Scientific cooperations between uzbekistan and foreign Countries. Academic research in educational contents Volume 2, Issue 2, 986-994.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.