Научная статья на тему 'СУД – ҚОНУН УСТУВОРЛИГИНИНГ АСОСИ'

СУД – ҚОНУН УСТУВОРЛИГИНИНГ АСОСИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
102
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
суд / қонун / судья / конституциявий норма / кодекс / court / law / judge / constitutional norm / code

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Дилноза Орзиқуловна Норбоева

Ушбу мақолада бугунги кунда Ўзбекистон Республикасида қонун устуворлигини таъминлаш ва суд-ҳуқуқ тизимини янада либераллаштириш бўйича амалга оширилётган ислоҳотлар ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE COURT IS THE BASIS OF THE RULE OF LAW

This article describes the ongoing reforms in the Republic of Uzbekistan to ensure the rule of law and further liberalize the judicial system.

Текст научной работы на тему «СУД – ҚОНУН УСТУВОРЛИГИНИНГ АСОСИ»

СУД - КОНУН УСТУВОРЛИГИНИНГ АСОСИ

Дилноза Орзикуловна Норбоева

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти Миллий гоя, маънавият асослари ва хукук таълими йуналиши 2-боскич талабаси norboyevadilnoz05@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада бугунги кунда Узбекистон Республикасида конун устуворлигини таъминлаш ва суд-хукук тизимини янада либераллаштириш буйича амалга оширилётган ислохотлар ёритилган.

Калит сузлар: суд, конун, судья, конституциявий норма, кодекс

THE COURT IS THE BASIS OF THE RULE OF LAW

Dilnoza Orzikulovna Norboeva

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region, The national idea, the

foundations of spirituality and the direction of legal education, 2nd year student

ABSTRACT

This article describes the ongoing reforms in the Republic of Uzbekistan to ensure the rule of law and further liberalize the judicial system.

Keywords: court, law, judge, constitutional norm, code

КИРИШ

Узбекистон Республикасида истиклол йилларида инсоннинг ишончли конституцион ва юридик хукукларини, ижтимоий кафолатларни ва ахолини ижтимоий куллаб-кувватлашни таъминлайдиган конунларнинг кабул килинишига асосий эътибор каратилди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Шунингдек, суд тизими мустакил ва бошка тармокларга боглик булмаган хокимият сифатида шакллантирилди. Суд хокимиятининг янги тузилмалари вужудга келди. Суднинг хукук доираси кенгайди. Жумладан, 1994 йили Жиноят кодекси кабул килинганида 13 та моддада жазо чораси сифатида улим жазоси кузда тутилган эди. 1998 йили бу жазо тури жиноят кодексининг 5 та моддасидан олиб ташланди. Президентимизнинг 2005 йил 1 августдаги "Узбекистон Республикасида улим жазосини бекор килиш тугрисида"ги Фармонига асосан, 2008 йил 1 январидан мамлакатимизда жиноий жазо тури сифатида улим жазоси бекор килинди ва унинг

ypHura yMpSog eKu y3oK Myggarra o3ogguKgaH MaxpyM эrнm ®;a30CH ^opufi эrнпнmн SyryH gyHega Karra aKC-cago Sepgu. By Sopagaru ucnoxornap ^SeKucroH PecnyönHKacHHHHr Кoнсrнryцнaснga эtпoн KunuHraH HHCOHnapBapnHK Ba ogunnuK raMOHHnnapHHH h3hhh u^oga эrнS, ®&xoh reнgeнцнaпapнгa ryna moc Kenagu.

^eMOKparHK xyKyKufi gaBnarauHr MyxuM rapKuSufi kucmu SynraH cyg-xyKyK TH3HMHHH ny^yp ucnox эrнm Ba hhcoh xyKyKgapuHu ratMHHnam gaBnar cuecaruHHHr ycryBop HyHanumu cu^aruga SenrunaHuS, yHHHr ko^hhuhuk acocnapu xaM Кoнсrнryцнaмнз raMOHunnapu Ba Kpuganapu acocuga rySgaH Kafira KypuS hhkhhhö, h^thmohh agonar Ba KOHyHufinuK пpннцнпн, HHCOHnapBapnuK Foanapura raaHraH xpnga umnaS HHKungu. ffly ypuHga MaMnaKaruMroga aManra omupunraH Ba SyryH aHaga ^agan gaBoM эraerгaн nyxra yfinaHraH, pe^anu Ba ogunoHa xyKyKufi cuecar Haru^acuga Кoнсrнryцнaga SenrunaHraH cyg-xyKyK rrouMura, uhcoh xyKyK Ba эpкннпнкпapнгa oug HopManapHuHr anoxuga KoHyH xy^^arnapuga MycraxKaMnam opKanu puBo^naHaerraHnuru xaMga aManuerga caMapanu Ky^naHunaerraHnuru xycycuga ryxranuö yrcaK.

Кoнсrнryцнaмнзga cyg anoxuga xoKuMuar, cyg xoKuMuaru KoHyH nuKapyBnu Ba u^po эryвнн xoKuMuarnapgaH, cuecufi napruanapgaH, SomKa ^aMoar öupnamManapugaH MycraKun xonga um wpuragu, cygtanap MycraKungupnap, ynap ^aKar KoHyHra SyficyHagunap, cygtanapHuHr ogun cygnoBHu aManra omupum Sopacugaru ^aonuarura SupoH-Sup rap3ga apanamumra fiyn KyHunMafigu. X,ap Sup maxcra y3 xyKyK Ba эpкннпнкпapннн cyg opKanu xuMoa Kunum, gaBnar opraHnapu, MaHcaSgop maxcnap, ®:aMoar SupnamManapuHuHr FafipuKoHyHufi xarra-xapaKaraapu ycrugaH cygra muKoar Kunum xyKyKu Ka^onaraaHagu, geS Kartufi SenrunaS Kyfiungu. [1]

Ma3Kyp кoнстнтyцнaвнfi HopManap Ma3MyHura MyBo^uK cygHuHr MycraKunnuruHu ratMuHnam, yHu uhcoh xyKyK Ba эpкннпнкпapннн umoH^nu xuMoa эrнmгa xu3Mar KunaguraH tom MatHogaru MycraKun gaBnar ннсrнryrнгa afinaHrupumra KaparunraH KeHr KynaMnu ramкнпнfi-xyкyкнfi nopa-ragSupnap aManra omupungu. ^yMnagaH, cyg rнзнмн SyryHnafi u^po этyвнн xoKuMuar opraHnapuHuHr Ha3oparu Ba ratcupu ocrugaH nuKapungu. CygnapHuHr BaKonaraapu ronun KeHrafirupunuS, afiHu nafirga y3ura xoc SynMaraH Ba3u^anapgaH o3og эrнпgн, ^yMangaH cygnap ^MHoar umuHu Ky3Farum, ^MHoar umu Syfiuna afiSnoB xynocanapuHu эtпoн Kunum BaKonarnapugaH cokut KunuHgu. ^acrnaSKu reproB ycrugaH cyg Ha3oparu KynafirupunuS, npoKyparypa opraHnapuHuHr cyg ^apaeHura apanamyBuHu ^uggufi neKnam Syfiuna KoHyHnunuK HopManapura 3apyp y3raprumnap Kupurungu.

Cygnapga umnapHu KypuS nuKumHuHr Kartufi Myggarnapu SenrunaHgu, кaссaцнa Ba Ha3opar ннсraнцнaпapн ucnox KunuHgu, umnapHu Kafira KypuS nuKumHuHr aпeппaцнa rapruSu ^opufi эrнпgн. Ma3Kyp rapruS SupuHnu ннсraнцнa cyggapu

томонидан йул куйилган хатоларни уз вактида тузатиш, суд фаолиятида сансалорликка йул куймасликнинг мухим кафолатига айланди.

МУХРКАМА

Шунингдек, жиноят ва фукаролик ишларини малакали асосда куриб чикиш, инсон хукук ва эркинликларини тула ва хар томонлама химоя килиш буйича фаолияти самарадорлигини ошириш максадида умумий юрисдикция судларининг ихтисослашуви амалга оширилди, фукаролик ва жиноят ишлари буйича судлар тузилди. Шунингдек Узбекистан Республикаси Олий суди фукаролик, жиноий, иктисодий ва маъмурий суд ишларини юритиш сохасида суд хокимиятининг олий органи этиб белгиланди.

Амнистия актини куллаш тулалигича судлар ваколатига утказилди. Шу уринда амнистия акти хамма давлатларда хам кабул килинмаслигига ёки айрим давлатларда 10 ёки 20 йилда бир марта кабул килинишига ёхуд амнистия актининг факат маълум тоифа шахсларгагина нисбатан кулланилишини эътиборга олсак, мамлакатимизда накадар инсонпарвар сиёсат амалга ошираётганлигини куришимиз мумкин.

Суд тизимини малакали, етук кадрлар билан таъминлашда судьялик лавозимига кадрларни танлаш ва тавсия этиш буйича замонавий демократик тамойилларга асосланган хукукий механизми яратилди, яъни мустакил Судьялар олий кенгаши ташкил этилиб, ушбу сохадаги ваколатларни амалга ошириш унга юклатилди.

Судьяларнинг мустакиллиги ва хукукий кафолатлари тизимининг хукукий асослари Узбекистон Республикаси Конституцияси, "Судлар тугрисида"ги конуни ва бошка конун хужжатларида мустахкамлаб куйилди. Мазкур норматив-хукукий хужжатларда "судьяларнинг мустакиллиги" тушунчаси мустахкамланди ва янги хукукий категория — "суд хокимиятининг мустакиллиги" жорий этилди.

Камокка олишга санкция бериш хукуки судларга утказилиб, уни амалга оширишнинг аник процессуал-хукукий механизми яратилди. Бу фукароларнинг хукук хамда конуний манфаатларини самарали химоя килишнинг мухим кафолатига айланди.

Масаланинг яна бир мухим тарафига эътиборимизни каратадиган булсак, яраштирув институтининг жорий этилиши жиноят процесси конунчилигини такомиллаштиришда мухим кадам булди.

НАТИЖА

Хуш, бу ерда гап нима хакда бормокда? Ижтимоий хавфи катта булмаган жиноят содир этган шахс, агар мукаддам судланмаган булса, уз айбини буйнига олса, жиноят окибатида келтирган зарарни туласа, жабрланувчи билан ярашса, суд ишни харакатдан тухтатади. Суд-хукук сохасини янада демократлаштириш, Конституция устуворлиги, конун олдида тенглик, инсонпарварлик, адолатлилик, суд

хокимиятининг мустакиллигини таъминлаш, суд жараёнида тортишув тамойилларини татбик этиш, ахолининг одил судловга булган ишончини ошириш, «Хабеас корпус» институтини кенгайтириш, тергов устидан суд назоратини кучайтириш буйича чора-тадбирлар мажмуи кабул килинди.

Инсон хукук ва эркинликларини таъминлашда, низоларни судгача хал килишда ва тарафларни яраштиришда адвокатларнинг ваколатлари сезиларли даражада кенгайтирилмокда. Судларда ишларни куриб чикишда адолатни, очиклик ва шаффофликни таъминлаш учун «Электрон одил судлов» тизими жорий этилди. Ахолига бепул юридик ёрдам курсатиш тизими, шунингдек, Advice.uz хукукий маълумотлар тизимининг имкониятларини кенгайтириш хамда фукароларга бепул хукукий маслахатлар хизматини курсатувчи «Мадад» нодавлат нотижорат ташкилотини куллаб-кувватлаш буйича чора-тадбирлар кабул килинди.

Суд-хукук сохаси, жумладан, жиноий жазоларни либераллаштириш борасидаги ислохотларимиз хам изчил давом эттирилди. Натижада бу йил судланган шахсларнинг 74 фоизига нисбатан озодликдан махрум килиш билан боглик булмаган жазолар тайинланди. Жазо муддатини утаётган ва тузалиш йулига катъий кирган 616 нафар фукаро афв этилди. Судлар мустакиллиги таъминланиши натижасида жорий йилнинг узида 719 нафар фукарога нисбатан оклов хукми чикарилди. [2]

ХУЛОСА

Хулоса урнида алохида таъкидлаш жоизки, бугун мамлакатимизда амалга оширилаётган туб ислохотлар натижасида жахон хамжамияти томонидан Узбекистонда инсон хукук ва эркинликларини таъминланиши, жиноий конунчиликнинг либераллашуви, коррупцияга карши курашиш сохасида йилдан йилга сезиларли узгаришларни амалга оширилаётганлигига юкори бахо берилаётганлигининг узи фикримизни исботлаб турибди.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Конституцияси. "Узбекистон". Т.-2018.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 22 июндаги ПФ-6012-сонли " Инсон хукуклари буйича Узбекистон Республикасининг Миллий стратегиясини тасдиклаш тугрисида"ги Фармони. (^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 23.06.2020 й., 06/20/6012/0953-сон)

3. Х,ожиев, Р. Б., & Норбоева, Д. О. (2021). Ёшлар ижтимоий хаётининг когнитив асослари. Academic Research in Educational Sciences, 2(2), 544-555.

4. Hojiyev R.B., Xolmo'minov G.B., Sharipov M.L. (2020) Raising a Harmoniously Developed Generation is a Priority of Democratic Reforms in Uzbekistan // European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, №8(5). 1-3.

5. Хажиев, Р.Б. (2014) Факторы развития общественной активности у студентов и молодежи. Молодой ученый, №20, С. 532.

6. Hojiyev R. B., Adilov Z. Y. (2017) The source of developing МеДе^т! ability. Молодой ученый, №22 (4), С. 389-393.

7.Хажиева, М.С., Хажиев, Р. Б. (2015) Роль молодежи в реализации социальной активности толерантности. Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов. №2, 30-32.

8.Khodjiev, R.B. (2015) The Conceptions on Developing Student Youth Social Activity.Austrian Journal of Humanities and Social Sciences, №1-2, P. 52.

9.Икрамов Р.А., Хожиев Р.Б. (2020). Воспитание гармонично развитого поколения является приоритетом государственной молодежной политики. Вестник науки и образования. № 14 (92). Часть 1. С. 88-90.

10. Maksuda Khajieva, Rasulbek Khajiev (2015). The Role of the Tolerance in Society and its Philosophical Interpretation. Young scientist. Vol. 2. P. 159-161.

11. Umid Abdalov, Rasulbek Hadjiyev (2015). The Role of Community in the Development of Society of Citizenship. Young scientist. Vol. 2. P. 107-109.

12. Makhmudova, N.D., Hojiyev R.B. (2014). The scientific inheritance of great ancestors who worked in the mamun Academy. Сборники конференций НИЦ Социосфера. Issue 45, С. 34-35.

13. Хажиева, М.С., Хожиев Р.Б. (2014). Хусайн воиз кошифийнинг гуманистик гоялари. Сборники конференций НИЦ Социосфера. С. 148-150.

14. Хажиева, М.С., Хожиев Р.Б. (2014). Толерантлик ва унинг хусусиятлари. Сборники конференций НИЦ Социосфера. С. 39-40.

15. Атажанова, Р. Р. (2020). Рабочая тетрадь по изобразительному искусству как средство повышения крэативного мышления самостоятельной работы учеников в младших классах. Academic Research in Educational Sciences, 1(2), 201-204.

16. Халилов Р. Ш., Атажанова Р. Р. (2018). Использование рабочей тетради в обучении изобразительной деятельности в начальном классе. Молодой ученый, № 7 (193). 196-199.

17. Атажанова, Р. Р., & Атаева, Н. Р. (2020). Роль изобразительной деятельности во всестороннем развитии дошкольников. Academic Research in Educational Sciences, 1 (4), 450-454.

18. Rakhimovna, A. R. (2020). Art workbook as a means of improving the efficiency of independent work of pupils in younger classes. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (5), 54-56

19. Норбоева, Д. О. (2021). Аёл - оила кургонининг курикчиси. Academic Research in Educational Sciences, 2(2), 101-106.

20. Норбоева, Д. О. (2020). Фукаролик жамияти - демократия кузгуси. Academic Research in Educational Sciences, 1 (4), 460-467.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.