Научная статья на тему 'АХЛОҚ ТУЗАТИШ ИШЛАРИ: ЗАМОНАВИЙ ЖИНОИЙ ЖАЗО ТИЗИМИНИНГ МУҲИМ ҚИСМИ СИФАТИДА'

АХЛОҚ ТУЗАТИШ ИШЛАРИ: ЗАМОНАВИЙ ЖИНОИЙ ЖАЗО ТИЗИМИНИНГ МУҲИМ ҚИСМИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
540
56
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жазо / жавобгарлик / ахлоқ тузатиш ишлари / мажбурий жамоат ишлари. / punishment / liability / correctional work / compulsory community service.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Жасур Мансаб Ўғли Саидмурадов

Ушбу мақолада ахлоқ тузатиш ишлари жазосининг миллий қонунчилигимиз жиноий жазолар тизимидаги ўрни ва аҳамияти, халқаро тажриба ҳамда жазо тизимимизда озодликдан маҳрум этиш билан боғлиқ бўлмаган жазоларни янада либераллаштириш масалалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CORRECTIVE ACTIONS: AS AN IMPORTANT PART OF THE MODERN CRIMINAL PUNISHMENT SYSTEM

This article discusses the role and importance of correctional labor in the criminal justice system of our national legislation, international experience and further liberalization of non-custodial sentences in our penal system.

Текст научной работы на тему «АХЛОҚ ТУЗАТИШ ИШЛАРИ: ЗАМОНАВИЙ ЖИНОИЙ ЖАЗО ТИЗИМИНИНГ МУҲИМ ҚИСМИ СИФАТИДА»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

АХЛОК ТУЗАТИШ ИШЛАРИ: ЗАМОНАВИЙ ЖИНОИЙ ЖАЗО ТИЗИМИНИНГ МУ^ИМ КИСМИ СИФАТИДА

Жасур Мансаб уFли Саидмурадов

Тошкент давлат юридик университети магистр талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ахлок тузатиш ишлари жазосининг миллий конунчилигимиз жиноий жазолар тизимидаги урни ва ахамияти, халкаро тажриба хамда жазо тизимимизда озодликдан махрум этиш билан боглик булмаган жазоларни янада либераллаштириш масалалари ёритилган.

Калит сузлар: жазо, жавобгарлик, ахлок тузатиш ишлари, мажбурий жамоат ишлари.

CORRECTIVE ACTIONS: AS AN IMPORTANT PART OF THE MODERN

CRIMINAL PUNISHMENT SYSTEM

Jasur Mansab ugli Saidmuradov

Master's degree student of Tashkent State University of law

ABSTRACT

This article discusses the role and importance of correctional labor in the criminal justice system of our national legislation, international experience and further liberalization of non-custodial sentences in our penal system.

Keywords: punishment, liability, correctional work, compulsory community service.

КИРИШ

Жиноий жазони куллаш инсон ва жамият хавфсизлигини таъминлашга, шунингдек, жиноятчиликнинг олдини олишга каратилади.

Мажбурий мехнат билан боглик булган жазоларни тайинлаш ва ижро этишни хукукий тартибга солиш буйича самарали хорижий тажрибани урганишнинг долзарблиги ушбу сохадаги Узбекистон конунчилигини такомиллаштириш зарурати билан боглик.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 42-моддасида "Жазо махкумни ахлокан тузатиш, унинг жиноий фаолиятни давом эттиришига

TycKHHHHK Kunum xaMga MaxKyM, myHHHrgeK SomKa maxcnap aHru ^HHoaT cogup этнmннннг onguHH onum MaKcaguga Ky-nnaHMnagu" [1].

ffly SunaH Supra, h^thmohh xaB^nu KunMumnapHH cogup этгaн maxcra HucSaraH ^hhohh ^a30 cu^aruga Ky-raaHunaguraH Ma^SypnoB Tatcup Hopanapu Kyfiugarunap Synumu KepaK: y cogup этгaн KunMumxaMga h^thmohh xaB^nunuK gapa^acura MyraHocuSnuru; yHH Ty3arum Ba aHru ^MHoaraapHUHr onguHH onum ynyH этapпн Synumu. 3aMoHaBufi xopu^ufi ^hho^t KoHyHHunuru afipuM Typgaru ^HHO^TnapHH geKpuMuHannamTupum fiyHanumuga puBO^naHMO^ga; MaxKyMnapHu ymnaS Typum mapouTnapuHH axmunam; ^a3onapHu Ky^^am Ba aManra omupumHu HHcoHnapBapnamTupum.

^a3O - Sy ^HHoaT KogeKcuHHHr пpннцнппapнгa acocnaHraH, ^HHoaT cogup этнmga afiSgop maxcra HucSaraH gaBnar HOMugaH cyg TOMOHugaH Ky-raaHunaguraH, KOHyHga Ha3apga TyrunraH, ^mcmohhh a3oS Sepum Ba ®;a3onaHraH maxc Kagp-KHMMaTHHH KaMcuTumHH hcthcho этyвнн, MaxKyMHHHr MyafiaH xyKyK Ba эpкннпнкпapнgaн MaxpyM этнm eKH HeKnamgaH uSopar SynraH, cyg TOMOHugaH MaxKyMHH Ty3arum, ^hhohh ^aonuaTHHu Tyxraram Ba MaxKyM eKH SomKa maxcnap TOMOHugaH aHru ^HHoaraap cogup этнmнннг onguHH onum ynyH 3apyp Ba eTapnu geS TonunraH Ma^SypnoB Hopacugup.

^mhohh ®;a3o TymyHHacuHHHr Tatpu^HHu Sepap экaнмнз 6yHga, Kyfiugaru ®;a3o Senrunapura эtтм6op Kaparum KepaK: a) Ma^SypnoB Hopacu xucoSnaHagu; S) gaBnar HoMugaH Ky-raaHunagu; b) cyg xyKMH SunaH Ky-raaHunagu; r) $aKar ^mho^t cogup этгaнпмк ynyH Ky-raaHunagu; g) $aKar afiSgop maxcra HucSaraH Ky-raaHunagu; e) maxcHHHr MyafiaH xyKyK Ba эpкннпнкпapнgaн MaxpyM этмm eKH HeKnamgaH uSopar; ®;a3oHM TamKun этгaн MaxpyM Kunum Ba neKnamnap ^HHoaT KoHyHuga Ha3apga Tyrunumu KepaK; 3) ^ucMoHufi a3oS Sepum Ba ^HHoaTHUHUHr HHcoHufi Kagp-KHMMaTHHH KaMcuTum MaKcaguHH HHKop этмm; u) ®;a3oHM Ky^^am эxтмe^м; k) ®;a3oHM Ky-MamHUHr eTapnunuru.

^yHeHHHr aKcapuaT MaMnaKaraapuHHHr ^HHoufi KoHyHHunuru EMT pe3on^uanapu Ba SomKa xy^^araapga MycTaxKaMnaHraH xa^Kapo CTaHgapraapra acocnaragu, yHra Kypa "caMapanu, agonarau Ba HHcoHnapBap ^HHoaT-xyKyKufi TH3HMH ogun cygnoBHH aManra omupumga mhcoh xyKyK^apu xuMoacuHH TatMHHnam Ba ^HHoaTHunuKHUHr onguHH onum Ba yHra Kapmu Kypamum Ma^SypuaTura acocnaHagu"[2].

KynruHa MaMnaKaTnapga ^HHoufi ogun cygnoBHHHr acocufi TapKuSufi kmcmm o3ognuKgaH MaxpyM Kunum (HeKnam) SunaH Sofhmk ®:a3o Synumura KapaMafi, gyHega MyKoSun TaaccuT Hopanapu - Ma^Sypufi ®;aMoaT umnapu, axroK Ty3aTum umnapu, эпeктpoн Ky3aTyB Ba SomKa ^a3o Typnapu xaM puBo^naHuS SopMoKga.

^HHoufi ®;a3o tm3mmm Ha^aKar maxc, ®;aMMaT Ba gaBnaTHH ^HHoufi Ta^;oBy3napgaH xaKUKUfi xuMoa KunumHu TatMUHnamu, SanKH ^HHoaTHu cogup

этган шахсни ахлокан тузатиш максадини кузлаши керак; янги жиноятларнинг олдини олиш; жиноят натижасида этказилган зарарни коплаш. Аксарият хорижий давлатларнинг конунчилигида назарда тутилган мукобил жиноий жазолар орасида энг кенг таркалгани жарималар ва мол-мулкни мусодара килишдир. Бундай жазолар жиноятчига унинг хукуклари ва эркинликларини чеклаш нуктаи назаридан минимал даражада салбий таъсир курсатиши тахмин килинмокда ва бундай жазоларни амалга ошириш учун сезиларли даражада давлат маблаглари кам талаб килинади.

Жиноят конунчилигини инсонпарварлаштириш жиноий жавобгарликдан озод килиш хукукини берадиган асосларни кенгайтириш имкониятини назарда тутади. Бундан ташкари, озодликдан махрум килиш билан боглик жазоларни мукобил жазоларга, жумладан, шартли жазо, жарималар ва ахлок тузатиш ишлари билан алмаштириш учун шароитлар яратилмокда.

Шу билан бирга, жиноятчиларни изоляциялашни камайтириш амалиётининг хаддан ташкари кенгайиши конунларга нисбатан хурматсизлик, жиноят таркибидаги мукобил жазо турларининг самарасизлиги ошишига таъсир килиши мумкинлигини таъкидлаш керак. Бунинг сабаби, мажбурий жамоат ишларидан "енгил" жиноий жазо сифатида фойдаланиш жиноий харакатларни тухтатувчи омил булмаслиги билан боглик булиши мумкин[3].

Шуни эътиборга олиш керакки, Узбекистон ва чет эл конунларида жамоат ишлари билан бир каторда ахлок тузатиш ишлари тарзидаги жазо хам кулланилади, бу жазо тури жамоат ишлари билан узаро ухшашлик ва туб фаркларга эга.

МУХ,ОКАМА

Ахлок тузатиш ишлари - махкум иш хакининг маълум кисмини давлат даромадига ушлаб колиш билан мажбурий равишда мехнатга жалб килиш хисобланади. Ахлок тузатиш ишлари жиноий жазонинг бир тури сифатида бир катор мамлакатларнинг жиноий конунчилигида назарда тутилган (Арманистон, Озарбайжон, Белорусия, Грузия, Козогистон, Россия, Тожикистон, Украина, Исроил, Яман, Куба, Лаос, Эфиопия ва бошкалар); эркинликни чеклашнинг зарурий шарти сифатида (Полша); "Камоксиз кайта тарбиялаш" (Ветнам) ва бошкалар[4]. Миллий конунчилигимизга кура, ахлок тузатиш ишлари жазоси факат асосий жазо тарикасида конунда курсатилган холларда ёки конунда курсатилганидан хам энгилрок жазо тайинланганда тайинланиши мумкин. Ахлок тузатиш ишлари Жиноят Кодексининг 46-моддасига биноан иш хакининг ун фоизидан уттиз фоизигача булган микдорда давлат даромадига ушлаб колиш билан олти ойдан уч йилгача тайинланиши мумкин. Ахлок тузатиш ишларини уташ тартиби икки хил усул булади: махкумнинг уз иш жойида уташлик ёки ички

umnap opraHnapu ToMoHugaH SenrunaHraH ^oönapga yTamnuK. Cyg MaxKyMHuHr y3 Hm ^ofiuga yTamnuru MyMKuH эмaс, geraH xynocara KenraHuga hhkh umnap opraHnapu SenrunaHraH ^oöga yTamnuK ynyH roSopumu MyMKHH. .HeKuH Kaepga yTamnurugaH KaTtufi Ha3ap MaxKyMHuHr amam ^oHugaru ^a30HH u^po этнm HHcneKCH^CH TOMOHHgaH Ha3opaT KunuHagu. ^a30HHHr 6y Typu acocaH MaxKyMHuHr cogup этгaн ^uHoaTura apama 030gnuKgaH MaxpyM KunMaraH xonga axnoKaH Ty3aramra Kaparnnagu. MaxKyMgaH xyKM TanaSnapuHu Sa^apumu, ®;a3onapHH u^po этнm uHcneKcuacura ^a30Hu yTam SunaH SornuK SynraH xy^^araapHu y3 BaKTuga TaKguM этнmн, amam Ba um ^ofiugaru y3rapumnap eKu MexHaT mapTHOMacu SeKop KunuHraHnuru xaKuga uHcneKcuaHuHr xaSapgop Kunumu, naKupyBra SuHoaH uHcneKcuaga xo3up Synumu mapT. fflyHuHrgeK, MaxKyM ^a30Hu u^po этнm uHcneKcuacu SenrunafiguraH ^oönapga ^a30Hu yTam Myggara MoSafiHuga uHcneKcuaHuHr e3Ma pyxcaracro MexHaT mapraoMacuHu MaxKyMHuHr xoxumura Kypa SeKop Kunum MyMKuH эмac. EyHgafi xonnapga, anSarra, uHcneKcuaHuHr e3Ma pyxcaTHoMacu TanaS KunuHagu. MaxKyMgaH ^a3oHuHr TanaSnapura Kypa MexHaT TanaSnapuHu Sa^apum, MexHaT urnrooMura SyficuHum, y3ura MKnaranraH MexHaT Ma^SypuaTnapuHu Sa^apuS Sopum TanaS этнnagн.

MaxKyM y3 xoxumura Kypa umgaH Symamu MyMKuH эмac, arap umgaH Symamu Ba SomKa umra yTumnuru no3uM Synca, y ^a3oHu u^po этнm uHcneKcuacuHuHr pyxcaraHu onumu no3uM. MaxKyMra, arap uMKoHuaTu Synca, Sup Hena ^ofinapga umnamra xaM pyxcar этнnagн, neKuH xap Sup um ^ofiu yHuHr axnoK Ty3aTum umnapu ^asocuHu u^po этнm TanaSnapuHu Sup xunga xucoSra onumu no3uM. MaxKyM ^a3oHu yTam MoSafiHuga Typnu caSaSnapra Kypa umcu3 SynuS KonraH TaKgupga y3 TamaSSycu SunaH um Tonumu no3uM. Arap um Tona onMaca, y xonga MexHaT Sup^anapu opKanu umra ®:oнnamтнpнnнmн no3uM. MaxKyM ^a3oHu u^po этнm ннcпeкцнacн ToMoHugaH KacSuHu yзгapтнpнnнmн xaM MyMKuH, y nyn TynaHaguraH ®;aMoaT umnapura xaM ^anS KunuHumu MyMKuH. AxnoK Ty3aram umnapu xyKM KunuHraH MaxKyMnapra xaM MexHaT TatTunu Sepunumu MyMKuH, neKuH MexHaT TatTunu Sepum MatMypuaTHuHr ^a3oHu u^po этнm uHcneKcuacuHuHr poзнпнгн SunaH Sepunagu. EomKa xungaru TatTunnap yMyMufi acocnapga SepunaBepagu. AxnoK Ty3aTum umnapura xyKM Ku^uHraH maxcnapHuHr ^a3oHu yTam BaKTnapu xaM um cTa^ura Kymunagu.

HATH^A

KoHyHra SuHoaH MaxKyMHu MyggaTugaH aBBan ®;a3ogaH o3og Ku^umga MaxKyM axroKaH Ty3anum, MexHaTra xanon MyHocaSaTga Synum, TapTuS uHTu3oMra gouM puoa KunuS KenraHnuru KaSu xonaTnap axaMuaTra эгa Synagu. MaxKyMHuHr umuHu cyg KypuS hukuS MyggaTugaH aBBan ®;a3ogaH o3og Kunum xaKuga Kapop nuKapraH KyHugaH MaxKyM axnoK Ty3aTum umnapu ^a3ocugaH o3og KunuHraH geS

хисобланади. Агар махкумни муддатидан аввал жазодан озод килиш мумкин эмас деб хисобланса, у холда яна муддатидан аввал жазодан озод килиш учун олти ой утиши лозим. Ахлок тузатиш ишларига хукм килинган махкумларнинг жазо талабларини бажармаслик, мехнатдан буйин товлаш, турли хилдаги хукукбузарликларга йул куйиши салбий окибатларни келтириб чикаради. Жумладан, махкумнинг шахсий карточкасига тайинланган интизомий жазоларни киритиб куйиш, муддатидан аввал жазодан озод килишга тавсия килмаслик ва хатто ахлок тузатиш ишлари жазосини бошка огиррок жазо билан алмаштирилишига хам сабаб булиши мумкин. ЖКнинг 46-моддасининг 4-кисмига биноан ахлок тузатиш ишлари жазосини уташдан буйин товлаш деб хисоблаш учун жазонинг ундан бир кисмидан купрок вактда жазони уташдан буйин товлаган булса, суд жазонинг колган кисмини шу муддатга озодликдан махрум килиш жазоси билан хам алмаштирилиши мумкин. Буйин товланган вакт жазонинг уталган кисмига кушиб хисобланмайди. Жазони уташдан буйин товлаш окибатлари махкумга тушунтирилиши лозим. Махкумнинг бундай харакатлари ёзма равишда огохлантириш ва уни тартибга чакириш харакатларидан кейин такрорланса ёки давом эттирилса, шунда махкумни ахлок тузатиш ишлари жазосидан буйин товлаган деб хисобланиши мумкин. Махкум узбошимчалик билан ишга чикмай яшаш жойидан хам яширинса, у холда жазони уташдан ашаддий буйин товлаш деб кидирув эълон килинади ва жазони озодликдан махрум килиш жазоси билан алмаштирилишига сабаб булиши мумкин.

Махкумга мажбурий мехнат билан боглик жазолар тизимида жамоат ва ахлок тузатиш ишлари билан бир каторда "мажбурий мехнат" - мехнатга жалб килиш ва махкумнинг озодлигини чеклаш билан боглик жиноий жазо очик турдаги ахлок тузатиш муассасасида утказилади.

Айрим мамлакатларда жиноят конунчилигида мехнатга жалб килиш ва озодликдан махрум килиш билан боглик жазо назарда тутилган - "каттик мехнат" (Argentina, Доминикан Республикаси, Х,индистон, Кения, Мадагаскар, Шимолий Корея, Япония ва бошкалар.). Шу билан бирга, огир мехнат режими озодликдан махрум килиш билан боглик жазонинг таркибий кисми сифатида кулланиладиган озодликдан махрум килиш жойларида мехнатга мажбурий жалб килишдан фарк килади[5].

Жанубий Корея Республикаси Жиноят кодекси 1953 йил 18 сентябрда кабул килинган булиб, шу йилнинг 1 октябридан кучга кирган. Жазолар тизимидаги ахамиятли жазолардан бири булган каторгага мажбурий юбориш умрбод ёки муайян муддатга белгиланиши мумкин. Муайян муддат бир ойдан 15 йилгача булган мудцатгача белгиланиши мумкин [6].

Шундай килиб, Узбекистон жиноят конунчилигида назарда тутилган мажбурий жамоат ва ахлок тузатиш ишларига ухшаш жазолар хорижий

мамлакатлар конунчилигида хам уз аксини топган; Узбекистон Республикаси Жиноят кодексинида англашиладиган мажбурий мехнат хорижий мамлакатларда кулланилмайди. Чет ел конунчилигида мехнат таъсири билан боглик энг куп кулланиладиган жазо жамоат ишларига жалб килиш хисобланади. Ахлок тузатиш ишлари ихтиёрий, алтернатив, кушимча жазо сифатида, озодликдан махрум килишнинг мукобили сифатида, бошка жазо турини тайинлаш шарти сифатида (ёки турли комбинацияларда) кулланилиши мумкинлиги каби хорижий амалиётлар мавжудлигини кайд этиш жоиз. Мехнат таъсири билан боглик жиноий жазо турларини купрок куллаш хорижий тажриба тахлилида куриниб турибдики, Узбекистон жиноий жазо тайинлаш конунчилигини такомиллаштириш учун фойдали булиши мумкин.

ХУЛОСА

Демак, ахлок тузатиш ишларини тартибга солувчи хукукий коидаларнинг мавжуд ижтимоий-иктисодий муносабатлар билан номувофиклигини, шунингдек, жиноят конунидаги муайян узгаришлардан сунг жиноий жазолар тизимида ахлок тузатиш ишлари урнини нотугри эканлигини айтиб утишимиз мумкин. Ижтимоий-иктисодий вазият ва конунда жиноий жазоларни хукукий тартибга солишга доир тупланган узгаришларни хисобга олган холда ахлок тузатиш ишларининг мазмунини хар томонлама куриб чикиш зарурати мавжудлиги яккол куриниб турибди.

REFERENCES

1. O'zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksi. T.: O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi 03/21/679/0256-son.

2. Birlashgan Millatlar Tashkilotining jinoyatchilikning oldini olish va jinoyat-huquqiy standartlari va normalari to'plami. Nyu-York: Birlashgan Millatlar Tashkilotining Giyohvand moddalar va jinoyatchilik bo'yicha boshqarmasi, 2016.534 bet.

3. Волошин И.А. Общественные работы как вид наказания // V.I.Vernadskiy nomidagi Qrim Federal Universitetining ilmiy yozuvlari. T.: Huquqiy fanlar. 2015. № 1. 138-143 b.

4. Бугера Н.Н. Особенности регламентации наказания в виде обязательных, исправительных и принудительных работ по законодательству некоторых зарубежных стран. T.: Belarus Respublikasi IIV akademiyasi axborotnomasi. 2016. №1. 220-223 b.

5. Минина В.В. Зарубежный опыт законодательной регламентации общественных работ // Актуальные проблемы совершенствования уголовного законодательства Республики Беларусь на современном этапе: сборник научных статей / под ред.

Д.В. Шаблинской. T.: Минск: Четыре четверти, 2017. 156-164 б. | Uzbekistan wwwscientificprogressuz Page 257 |

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

6. Уголовньш кодекс Республики Корея / Науч. ред. и пре-дисловие д.ю.н., профессора А.И.Коробеева, перевод с корейского к.филол.н. В.В.Верхоляка. -СПб.: Ю ридический центр Пресс, 2004. - С. 24.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.