Научная статья на тему 'СИСТЕМА УГОЛОВНОГО НАКАЗАНИЯ КАК КРИТЕРИЙ ДЛЯ КЛАССИФИКАЦИИ ПРЕСТУПЛЕНИЙ'

СИСТЕМА УГОЛОВНОГО НАКАЗАНИЯ КАК КРИТЕРИЙ ДЛЯ КЛАССИФИКАЦИИ ПРЕСТУПЛЕНИЙ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
311
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
преступление / наказание / преступление не представляющее большой общественной опасности / менее тяжкое преступление / тяжкое преступление / особо тяжкое преступление / лишение свободы. / crime / punishment / less serious crime / less serious crime / more serious crime / more serious crime / imprisonment.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Рахимжонова Наргиза

Современные тенденции в уголовно-правовой политике Республики Узбекистан требуют пересмотра классификации преступлений, их систем и критериев, введения новых форм в Уголовный кодекс, углубленного анализа передового опыта зарубежных стран. Известно, что классификация преступлений играет важную роль в дифференциации наказаний. По некоторым преступлениям, установленным Уголовным кодексом Республики Узбекистан, вид и размер наказания выбраны неправильно по классификации преступлений, т. е. они не соответствуют категории преступлений, предусмотренных статьей 15 Уголовного кодекса. Исходя из классификации этих преступлений, необходимо пересмотреть вопросы, связанные с применением к ним разумного и справедливого наказания. В статье подробно рассматривается уголовное наказание как критерий классификации преступлений. На примерах объяснено, насколько размер наказания, установленный в санкциях норм Особенной части Уголовного кодекса Республики Узбекистана, соответствует правилу, приведенному в статье 15 Общей части Уголовного кодекса. Приведены примеры из Уголовного кодекса развитых зарубежных стран, даны соответствующие предложения и рекомендации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CRIMINAL PUNISHMENT SYSTEM AS A CRITERION FOR CLASSIFYING CRIMES

Current trends in the criminal law policy of the Republic of Uzbekistan require a revision of the classification of crimes, their systems and criteria, the introduction of new forms and criteria for classification in the Criminal Code, in-depth analysis of best practices of foreign countries. It is known that the classification of crimes plays an important role in differentiating punishment. For some crimes established by the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan, the type and amount of punishment are not chosen correctly according to the classification of crimes, i.e., they do not correspond to the category of crimes provided in Article 15 of the Criminal Code. Based on the classification of these crimes, it is necessary to reconsider the issues related to the imposition of reasonable and fair punishment on them. This article elaborates on criminal punishment as a criterion for classifying crimes. The amount of punishment specified in the sanction of the norms of the Special Part of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan has been explained on the basis of examples to what extent it corresponds to the rule given in Article 15 of the General Part of the Criminal Code. Samples from the Criminal Code of developed foreign countries are given, and relevant suggestions and recommendations are proposed.

Текст научной работы на тему «СИСТЕМА УГОЛОВНОГО НАКАЗАНИЯ КАК КРИТЕРИЙ ДЛЯ КЛАССИФИКАЦИИ ПРЕСТУПЛЕНИЙ»

UDC: 343.24 (042)(575.1)

Рахимжонова Наргиза

Тошкент давлат юридик университети "Жиноят хукуки, криминология ва коррупцияга карши курашиш"

кафедраси укитувчиси E-mail: knimron17@gmail.com

ЖИНОИЙ ЖАЗО ТИЗИМИ ЖИНОЯТЛАРНИ ТАСНИФЛАШНИНГ МЕЗОНИ СИФАТИДА

Аннотация. Узбекистон Республикаси жиноят-ууцуций сиёсатидаги мавжуд тенденциялар, жи-ноятларни таснифлаш масалалари, уларнинг тизими ва мезонларини цайта куриб чициш, Жиноят цонунига таснифлашнинг янги шакл ва мезонларини киритиш ушбу доирада хорижий мамлакатлар илгор тажрибаларини чуцур тащил цилишни тацозо этади. Маълумки, жиноятларни таснифлаш жа-зони фарцлашда мууим урин тутади. Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида белгиланган айрим жиноятлар учун жазо тури ва уажми жиноятларнинг таснифига кура тугри танланмаган, яъни Жиноят кодекси 15-моддасида назарда тутилган жиноятлар тоифасига мос эмас. Бу жиноятларнинг таснифидан келиб чициб, уларга асосли ва адолатли жазо белгилаш билан боглиц масалаларни цайта куриб чициш лозим. Ушбу мацолада жиноий жазо жиноятларни таснифлашнинг мезони сифатида атрофлича ёритилган. Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси Махсус цисми нормаларининг санк-циясида белгиланган жазо мицдорлари Жиноят кодекси Умумий цисм 15-моддасида берилган цоидага цанчалик мос ёки йуцлиги мисоллар асосида тушунтирилган. Ривожланган хорижий мамлакатлар Жиноят кодексидан намуналар келтирилган уамда тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлар: жиноят, жазо, ижтимоий хавфи катта булмаган жиноят, унча огир булмаган жиноят, огир жиноят, ута огир жиноят, озодликдан маурум цилиш.

Рахимжонова Наргиза

преподаватель кафедры «Уголовное право, криминология и противодействие коррупции» Ташкентского государственного юридического университета

СИСТЕМА УГОЛОВНОГО НАКАЗАНИЯ КАК КРИТЕРИЙ ДЛЯ КЛАССИФИКАЦИИ ПРЕСТУПЛЕНИЙ

Аннотация. Современные тенденции в уголовно-правовой политике Республики Узбекистан требуют пересмотра классификации преступлений, их систем и критериев, введения новых форм в Уголовный кодекс, углубленного анализа передового опыта зарубежных стран. Известно, что классификация преступлений играет важную роль в дифференциации наказаний. По некоторым преступлениям, установленным Уголовным кодексом Республики Узбекистан, вид и размер наказания выбраны неправильно по классификации преступлений, т. е. они не соответствуют категории преступлений, предусмотренных статьей 15 Уголовного кодекса. Исходя из классификации этих преступлений, необходимо пересмотреть вопросы, связанные с применением к ним разумного и справедливого наказания. В статье подробно рассматривается уголовное наказание как критерий классификации преступлений. На примерах объяснено, насколько размер наказания, установленный в санкциях норм Особенной части Уголовного кодекса Республики Узбекистана, соответствует правилу, приведенному в статье

15 Общей части Уголовного кодекса. Приведены примеры из Уголовного кодекса развитых зарубежных стран, даны соответствующие предложения и рекомендации.

Ключивые слова: преступление, наказание, преступление не представляющее большой общественной опасности, менее тяжкое преступление, тяжкое преступление, особо тяжкое преступление, лишение свободы.

Rakhimjonova Nargiza

Lecturer of the Department of Criminal Law, Criminology and Anti-Corruption, Tashkent State University of Law

THE CRIMINAL PUNISHMENT SYSTEM AS A CRITERION FOR CLASSIFYING CRIMES

Abstract. Current trends in the criminal law policy of the Republic of Uzbekistan require a revision of the classification of crimes, their systems and criteria, the introduction of new forms and criteria for classification in the Criminal Code, in-depth analysis of best practices offoreign countries. It is known that the classification of crimes plays an important role in differentiating punishment. For some crimes established by the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan, the type and amount ofpunishment are not chosen correctly according to the classification of crimes, i.e., they do not correspond to the category of crimes provided in Article 15 of the Criminal Code. Based on the classification of these crimes, it is necessary to reconsider the issues related to the imposition of reasonable andfair punishment on them. This article elaborates on criminal punishment as a criterion for classifying crimes. The amount ofpunishment specified in the sanction of the norms of the Special Part of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan has been explained on the basis of examples to what extent it corresponds to the rule given in Article 15 of the General Part of the Criminal Code. Samples from the Criminal Code of developed foreign countries are given, and relevant suggestions and recommendations are proposed.

Keywords: crime, punishment, less serious crime, less serious crime, more serious crime, more serious crime, imprisonment.

"Жазо - бу жиноятнинг огирлигини ^онуний бах,олаш. Бинобарин, жиноятларнинг огирлиги буйича таснифланиши ушбу жиноятлар учун та-йинланган жазонинг хусусиятида акс эттирилиши керак" [1]. Жазо жиноятларни таснифлаш мезони сифатида ^аралиши мумкин. Шуни айтиш жоиз-ки, ижтимоий хавфли ^илмиш ^анчалик огир бул-са ^онунда белгиланган жазо х,ам шунчалик огир булади. Хрзирги кунга кадар илмий асосланган санкцияларни шакллантириш билан боглщ муам-молар етарли даражада х,ал этилмаган. Ушбу муам-мо купгина мутахассислар томонидан куриб чи^илган [2].

Хусусан, Узбекистан Республикаси Жиноят кодексида белгиланган айрим жиноятлар учун жазо тури ва х,ажми тугри танланмаган, шунинг-дек, Жиноят кодекси 15-моддасида назарда тутил-ган жиноятлар тоифасига мос эмас. Бу жиноятлар-

ни таснифидан келиб чи^иб уларга асосли ва адо-латли жазо белгилаш билан богли^ масалаларни ^айта куриб чи^ишни та^озо этади.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси-нинг 102-моддаси 1-^исмида э^тиётсизликдан одам улдириш икки йилгача ахло^ тузатиш ишла-ри ёки бир йилдан уч йилгача озодликни чеклаш ёхуд уч йилгача озодликдан ма^рум ^илиш билан жазоланади. Жиноят кодексининг 15-моддасидан маълумки, уч йилгача озодликдан ма^рум ^илиш ижтимоий хавфи катта булмаган жиноятларни ^асддан содир этганлик учун белгиланади, лекин ^илмиш э^тиётсизлик эканлиги модданинг номида бевосита курсатиб утилган. Агар ушбу ^илмишни ^онун чи^арувчи ижтимоий хавфи катта булмаган жиноят деб санаганда, унга э^тиётсизликдан содир этилган ^илмиш сифатида бах,о бериб уч йилдан беш йилгача озодликдан ма^рум ^илиш жа-

зосини белгилаши лозим эди. Шунга кура айтиш мумкинки, килмиш учун жазо микдори тугри тан-ланмаган ва Жиноят кодекси 15-моддасида кел-тирилган тоифадаги жиноатларнинг х,еч бирига тугри келмайди. Крлаверса, суд жазо тайинлашда озодликдан ма^рум килишни бир ойдан бошлаб куллаши мумкин, бу э^тиётсизликдан одам улими учун жуда кам меъёр деб хцсоблаймиз.

Бундан ташкари, мазкур модданинг иккинчи кисмида икки ва ундан ортик одамлар улими учун икки йилдан уч йилгача ахлок тузатиш ишлари ёки уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш ёки уч йилдан беш йилгача озодликдан ма^рум килиш назарда тутилган, демак, килмиш ижтимоий хав-фи катта булмаган жиноят хцсобланади. Шуни айтиш керакки, икки ва ундан ортик одам улими ва юкорида модданинг 1-кисмида келтирилган битта одам улими, фикримизча, бир-биридан ижтимоий хавфи буйича, шунингдек, етказилган зарарнинг х,ажмига кура фарк килади. Хдр икки килмишга х,ам ижтимоий хавфи катта булмаган жиноят деб караш мантикан тугри булмайди, зеро, жазонинг микдори килмишнинг ижтимоий хавфига мутано-сиб булиши керак.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 15-моддасида унча огир булмаган жиноятларни касддан содир этганлик учун конунда уч йилдан ортик, лекин беш йилдан куп булмаган муддатга озодликдан ма^рум килиш тарзидаги жазо назарда тутилган жиноятлар, шунингдек, э^тиётсизлик окибатида содир этилиб, конунда беш йилдан ортик муддатга озодликдан ма^рум килиш тарзидаги жазо назарда тутилган жиноятлар кириши белгиланган булса-да, Жиноят кодекси Махсус кисмининг айрим моддалари (226-модда 2-кисм) санкциясида мазкур талабларга риоя килинмаган.

Жиноят кодексининг 226-модда 2-кисмида курсатиб утилган жиноятни содир этганлик учун икки йилдан турт йилгача озодликдан ма^рум ки-лиш жазоси тайинланиши курсатиб утилган.

Биз бу турдаги жиноятни унча огир булмаган жиноят сирасига киритамиз, чунки моддада белгиланган санкциянинг юкори чизиги унча огир булмаган жиноятларни ташкил этади (касддан содир этганлик учун конунда уч йилдан ортик, лекин беш йилдан куп булмаган муддатга озодликдан ма^рум килиш тарзидаги жазо).

Шунингдек, Жиноят кодекси Махсус кисми моддасининг санкциясида озодликдан ма^рум

кцлишнинг энг кам микдори курсатилмай, факат энг куп кисми курсатилган моддалар ^ам мавжуд. Бу жиноятлар кайси туркумдаги жиноятларга киради?

Масалан, Жиноят кодексининг 98-модда-си, 1031-моддаси 1-кисми, 113-моддаси 2-кисми, 114-моддаси 3-кисми, 116-моддаси 2-кисми, 142-моддаси, 147-моддаси, 156-моддаси 2-кисми, 158-моддаси 3-кисми, 159-моддаси 1-кисми, 167-моддаси 2-кисми, 176-моддаси 1-кисми, 178-моддаси 1-кисми, 182-моддаси 1-кисми, 1861-моддаси 1-кисми, 1863-моддаси 1-кисмлари санкциясида бошка жазолар билан бир каторда альтернатив жазо сифатида беш йилгача озодликдан ма^рум килиш жазоси назарда тутилган.

Шу билан бирга, Жиноят кодексининг 266-моддаси 2-кисми, 278-моддасида етти йилгача, 260-моддаси 2-кисмида саккиз йилгача, 260-моддаси 3-кисми ва 266-моддаси 3-кисмида ун йилгача муддатга озодликдан ма^рум килиш ва бошка жазолар назарда тутилган.

Жазоларни бу тахлитда берилиши Жиноят кодексининг 15-моддасида таснифланган жиноятларга белгиланган озодликдан ма^рум килиш жазосининг микдорига тугри келмайди. Чунки, жазо узида жиноятнинг ижтимоий хавфлилик даражасини акс эттиради. Крлаверса, Жиноят кодексининг 50-моддасига кура озодликдан ма^рум килиш жазосининг энг кам микдори бир ойни ташкил этади.

Шундай экан, суд иш х,олатларидан келиб чикиб жазо муддатини тайинлаши мумкин. Озодликдан ма^рум килиш муддатининг бошлангич чегараси белгиланмаслиги, уни х,ар туртала жи-ноятлар тоифасига киритиш мумкинлигини кур-сатади.

Бизга маълумки, беш йилгача озодликдан ма^рум килиш муддатида ижтимоий хавфи катта булмаган ва унча огир булмаган жиноятлар ётади ёки ун йилгача озодликдан ма^рум килиш мудда-тига ижтимоий хавфи катта булмаган, унча огир булмаган, огир жиноятлар кириши мумкин.

Бизнингча, озодликдан ма^рум килишнинг бу кадар узок ораликда белгиланиши жазоларни табакалаштиришга тускинлик килади, колавер-са, амалиётда судья томонидан жиноят учун жазо тайинлашда имкониятни унинг ихтиёрида колди-ради. Чунки жазонинг энг кам микдори белгилан-мас экан, судья ^ар канча камрок жазони тайинла-

са хам, конун бу нарсани рад этмайди. Бу эса уз урнида коррупцияга йул очиб беради.

Шу боис Жиноят кодексининг Махсус кисми-да кайд этилган юкоридаги жиноятлар ва шунга ухшаш жиноятлар учун белгиланган озодликдан махрум килиш тарзидаги жазонинг пастки чегара-сини конунда белгилаш керак. Бу билан жиноятларни аник таснифлаш имкони яратилиши билан бир каторда, жазоларни осон фаркланишига ва индивидуаллаштирилишига эришилади.

Шунингдек, Жиноят кодексида бошка жазо-лар ва озодликдан махрум килишнинг энг кам микдори белгиланган, бирок бу чегара кодекснинг 15-моддаси талабларига мос келмаган бир канча жиноятлар бор.

Хусусан, Жиноят кодексининг 154-моддаси 2-кисм, 1861-моддаси 3-4-кисмларида етти йилдан ун икки йилгача, 103-моддаси 1-кисми, 118-мод-даси 1-кисми, 119-моддаси 1-кисми, 186-модда-си 3-кисми, 1862-моддаси 2-кисми, 283-моддаси 2-кисми ва 298-моддаси 2-кисмида уч йилдан етти йилгача озодликдан махрум килиш жазоси белгиланган.

Бизнинг фикримизча, жазоларни чукуррок фарклаш учун озодликдан махрум килиш жазо-сининг энг кам микдорини белгилашни Жиноят кодексининг 15-моддасида берилган жиноятлар таснифига мослаштириш керак. Чунки кайд этилган моддалардаги озодликдан махрум килиш жа-зосининг муддатлари бир пайтнинг узида бир неч-та жиноятнинг таснифига тугри келади. Бу эса жиноятларни таснифлашнинг ахамияти ва зарура-тига зиддир.

М. Усмоналиевнинг фикрига кура, юкоридаги санкцияларда жиноятнинг кайси таснифда экан-лиги жазонинг энг куп микдорига караб аникла-нади [3].

Масалан, етти йилдан ун икки йилгача озод-ликдан махрум килиш тарзидаги жазо назарда тутилган жиноят ута огир таснифга тугри келади, чунки конунда ута огир жиноятларга ун йилдан ортик муддатга озодликдан махрум килиш жазоси назарда тутилган.

Шуниси мухимки, кайд этилган моддаларда озодликдан махрум килиш жазосининг энг кам микдорини белгиланмаганлиги ёки белгиланса хам Жиноят кодексининг 15-моддаси талабларига мос келмаслиги окибатида ишни кураётган судьялар томонидан бошка жиноятнинг таснифига тугри

келадиган жазо микдорини тайинлаш, жиноятлар таснифини узгартирмайди.

Айтайлик, огир жиноят учун судья Жиноят кодексининг 57-моддасини куллаб беш йилдан кам булган муддатга озодикдан махрум килиш жазосини тайинласа хам, жиноят огир жиноят-лигича колади, унча огир булмаган жиноятга утмайди. Бу бевосита жазони ижро этиш ёки ундан озод килиш масаласи огир жиноятлар учун белгиланган тартибдан келиб чикишини англатади.

Бир катор олимлар судья жиноятчининг шах-сини, жазони енгиллаштирувчи холатларни, ке-либ чиккан окибатнинг жиддий эмаслигини, чин кунгилдан пушаймонлигини хисобга олиб судла-нувчининг холатини яхшилаш максадида жиноятнинг таснифини узгартириши мумкинлигини, жазони ижро этиш хамда ундан озод килиш масала-сини суд узи узгартирган таснифдаги жиноятидан келиб чикиб амалга оширишини айтиб утадилар

[4].

Мазкур амалиёт Россия Федерацияси Жиноят кодексида мавжуд булиб, агар хукукбузарга уртача огирликдаги жинояти учун уч йилдан куп булмаган муддатга озодликдан махрум килиш ёки бошка енгилрок жазо, огир жинояти учун беш йилдан куп булмаган муддатга озодлик-дан махрум этиш ёки бошка енгилрок жазо, ута огир жиноят содир этганлик учун етти йилдан куп булмаган муддатга озодликдан махрум этиш жазоси тайинланган холлардаб суд жиноятнинг хакикий холатини ва унинг ижтимоий хавфли-лик даражасини инобатга олиб, жиноятлар то-ифасини факат битта погона пастга тушириш хукукига эга [5].

Крнунчиликдаги бундай бурилиш бир катор олимларнинг тортишувларига сабаб булди.

Хусусан, А. Епихиннинг таъкидлашича, "бу жуда кийин ва муаммоли масала. Бу жиноятнинг хакикий холатларини ва ижтимоий хавфлилик даражасини суд томонидан бахолаш демакдир. Вазиятнинг муаммоли хусусияти шундаки, ижти-моий хавфлилик даражаси ва хусусияти, конун чикарувчи томонидан модданинг санкциясида ал-лакачон белгилаб куйилган" [6].

Ф.Р. Сундуров, ушбу узгартириш билан конун чикарувчи жиноятларнинг табиати ва ижтимоий хавфлилик даражасини хисобга олган холда жи-ноятларни таснифлашнинг белгиланган форму-

ласидан четга чикилганлигини таъкидлаб утган. Унинг фикрича, "конунга янги узгартиришлар киритиш зарурати булмаса хам уларни киритиш уларни талкин килишда ва суд амалиётида кул-лашда тафовутларга олиб келади" [7].

Л.Й. Ларинанинг фикрига кура, «суд томо-нидан жиноят тоифасини узгартириш имкония-ти баъзи холларда бирор жиноятнинг ижтимоий хавфлилигини белгилашни уз хохишига боглик холда амалга оширишдир» [8].

Н.И. Загородников судларнинг жиноят тоифа-ларини узгартиришига ижобий фикр билдириб, "бундай холда жавобгарликдан ёки жазодан озод килишни куллаш мумкин булмаган жиноятни со-дир килган шахсга нисбатан жавобгарликдан ёки жазодан озод килишнинг конунда назарда тутил-ган турларидан бирини куллаш мумкин булади", - деб ёзади [9].

Ушбу амалиётни куплаб олимлар ёкласа-да, унга карши фикрдагилар хам мавжуд.

Н.Г. Кадниковнинг фикрича, "суд конун чика-рувчи томонидан белгиланган жиноятлар тои-фасига узгартириш киритиш хукукига эга бул-маслиги керак. Энг паст чегарадан пастрок жазо тайинлаш хукуки (Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 57-моддаси) жазони аник инди-видуаллаштириш учун етарли". Н.Г. Кадников уз фикрини судлар санкцияда белгиланганидан ен-гилрок жазони хаттоки огир ва ута огир жиноят-ларга нисбатан хам куллаганликлари билан асос-лантиради.

Бизнинг фикримизча, ушбу амалиёт жиноят конунчилигини либераллаштириш буйича уму-мий сиёсатнинг давоми сифатида ва судга жи-ноятчиларга нисбатан ёндашувни янада индиви-дуаллаштиришга имкон беради. Шубхасиз, жи-ноят тоифасини узгартириш, Жиноят кодексининг Умумий кисм нормаларига таъсир килади. Маса-лан, шартли хукм килиш, жазодан ёки жавобгар-ликдан озод килиш, жазони ижро этиш муасса-сасини танлаш, бу албатта, жиноят содир этган шахсга нисбатан инсонпарварликни намойиш этишга шароит яратади.

Узбекистон Республикасининг амалдаги Жи-ноят конунида бундай коида назарда тутилмаган. Жиноятни таснифлашнинг муайян туркумига киритиш масаласи факат Жиноят кодексининг 15-моддасида белгиланган коидаларга асослана-ди.

Бизнингча, мазкур амалиётни конунчилиги-мизга муайян коидалар асосида имплементация килиш мумкин. Сабаби, жиноятлар таснифи Жи-ноят конунчилигида белгиланган ва уларга му-носиб жазо назарда тутилган булса-да, ишнинг хдкикий холати судьяга аён, конун чикарувчига эмас. Конун чикарувчи узи тасаввур кила олади-ган вазиятлардан келиб чикиб, норма ишлаб чика-ди. Вахоланки, мавжуд жиноят сахнаси конун чикарувчининг тасаввуридан ташкарида булиши мумкин.

Судья Жиноят кодексининг 57-моддасини куллаб, белгиланган жазодан енгилрогини тайин-лаши мумкин, лекин бу жиноятнинг таснифини узгартирмайди хамда Умумий кисм моддаларига таъсир утказмайди.

Масалан, огир жиноят учун беш йилдан кам булган муддатга озодликдан махрум килиш жазо-си тайинланган такдирда хам шахс огир жиноят содир этган хисобланади ва жазони манзил коло-ниясида эмас, балки умумий тартибли колонияда утайди.

Судьялар иш холатларидан келиб чикиб жи-ноятнинг тоифасини бир погона пастга тушири-ши коррупцияга йул, дейиш мумкин. Чунки судья хукм чикараётганида вазиятга субъектив ёндаша-ди. Бирок коррупцияга замин яратади деб хамма ваколатни судьядан олиб куйиш унинг мустакил-лигига путур етказади. Колаверса, уни тайинлаган ва сайлаган субъектга нисбатан хам ишончсизлик билдиришга сабаб булади.

Шунингдек, бугунги кунда суд-хукук тизими-ни такомиллаштириш йулида олиб борилаётган сиёсат мазкур нормани конунчиликка киритиш вакти келганини англатади. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёев томони-дан 2016 йилнинг 21-октябрида эълон килинган ПФ-4850-сонли "Суд-хукук тизимини янада ислох килиш, фукароларнинг хукук ва эркин-ликларини ишончли химоя килиш кафолатлари-ни кучайтириш чора-тадбирлари тугрисида"ги фармони судьяларнинг мустакиллиги ва факат конунга буйсунишига доир конституциявий нор-мани амалда тула-тукис руёбга чикишига замин яратди. Бундан ташкари, судьяликка номзодлар учун куйилган талаблар мукаммаллаштирилди. Айтиш мумкинки, бугун судьялар хар томонлама профессионал, конунчиликни тугри тахлил килиб амалиётга татбик этадиган, билдирилган ишонч-

ни оклайдиган, одилликдан огишмайдиган етук шахслар.

Узбекистон Республикасининг Конституция-сига мувофик жиноят ишлари буйича одил судловни факат суд амалга оширади. Шундай экан, конунчилигимизда судьяларга адолатни хеч кандай чегараларсиз таъминлаш имкони-ни яратиб беришимиз керак. Зотан, Ч.Беккария айтганидек, "Жазонинг максади содир булган жиноятни, яъни содир килинган килмиш учун инсонни кийнаш ва унга азоб бериш эмас, балки айбдорни жамиятга яна зарар етказишига тускинлик килиш ва бошкаларни хам худди шундай килмишларнинг содир этишини олдини олишдир" [10].

Жиноят конунчилигида огир жиноятлар хаки-да суз борганда, шуни алохида таъкидлашимиз лозимки, конун чикарувчи бир катор касддан со-дир этилган огир жиноятлар учун альтернатив жа-золарни назарда тутган.

Хусусан, "Хужалик фаолияти сохасида-ги жиноятлар" бобида келтирилган 1861-модда 2-кисм, 1862-модда 2-кисм, 1881-модда 2-кисм, 1922-модда 3-кисм, 1923-модда 3-кисм, 1929-модда 5-кисмлари огир жиноят хисобланиб, огирлашти-рувчи холатларда содир этилганига карамасдан (куп микдорда, бир гурух шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб, такроран ёки хавфли рецидивист томонидан) жарима жазоси озодлик-дан махрум килиш ва бошка жазолар билан бирга кулланилган.

Бизнинг фикримизча, огир ва ута огир жи-ноятларга нисбатан жарима жазоси тайинланиши керак эмас. Чунки бу сингари енгиллик берилиши билан огир ёки ута огир жиноят жабрланувчила-рига нисбатан адолатсизликка йул куйилиши мум-кин. Колаверса, жиноят кодексининг принцип-лари, жумладан, жиноят содир этишда айбдор булган шахсга нисбатан кулланиладиган жазо ёки бошка хукукий таъсир чораси одилона булиши, яъни жиноятнинг огир-енгиллигига, айбнинг ва шахснинг ижтимоий хавфлилик даражасига му-вофик булиши кераклиги баён этилган одиллик принципи хам бузилмаслиги лозим.

Мазкур жадвалда кайд этилганидек, Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 298-моддаси 3-кисми, 253-моддаси 2-кисми, 256-моддаси 3-кисми, 298-моддаси 2-кисмлари учун тайинланадиган озодликдан махрум

килишнинг жазосининг микдори уч йилдан бошлаб белгиланган.

Бу турдаги жиноятларда одамлар улими эхти-ётсизликдан келиб чикишини инобатга оладиган булсак, озодликдан махрум килиш жазосининг микдори ижтимоий хавфи катта булмаган жи-ноятлар учун уч йилдан беш йилгача, унча огир булмаган жиноятлар учун беш йилдан ортик бул-ган муддатни назарда тутган.

Шу уринда, хакли савол тугилади, уч йилдан етти йилгача озодликдан махрум килиш муддати кайси таснифдаги жиноятлар учун белгиланади?

Конун чикарувчи ушбу санкцияни белгила-ганида, кайси турдаги айб шаклини назарда тут-ган? Жиноят кодексининг 15-моддасига кура бу микдор бирорта жиноятнинг таснифига тугри келмайди. Килмишни касддан деб хам бахолаб булмайди, агар одам улимига нисбатан касд бул-ганида, килмиш касддан одам улдириш сифатида каралиб, ута огир жиноят саналарди. Куриниб ту-рибдики, жиноят учун санкциялар турлича ва уз урнида тасниф хам бошка-бошка.

Фикримизча, конун чикарувчи жазо микдо-рини белгилашда мазкур моддаларда белгилан-ган объектнинг ахамиятидан келиб чиккан. Биз-нингча, жиноятларни таснифлашда ижтимоий хавфлилик даражаси билан бир каторда келиб чиккан окибатга хам эътибор каратиш лозим.

Юкоридагилардан келиб чикиб, муайян кои-далар бузилиши натижасида одамлар улими би-лан боглик окибат келиб чикса, объектнинг аха-миятидан катъи назар, озодликдан махрум килиш билан боглик жазо микдорини бир хил белгилаш-ни таклиф этамиз. Натижада, субъектив томондан бир хилда содир этилган юкоридаги жиноятлар учун турлича жазо тайинлаш амалиётига бархам берилади.

Хулоса килиб айтганда, Узбекистон Респуб-ликаси Жиноят кодексида жиноятлар ижти-моий хавфлилик даржасига кура таснифланган ва унга мутаносиб жазо Махсус кисм моддала-рининг санкция кисмида акс эттирилган. Биз-нинг фикримизча, жиноятга белгиланган жазо унинг хавфлилик даражасига мос булиши керак. Юкоридаги каби номувофикликлар Жиноят ко-нунини ностандартлаштириш билан бирга шахс-нинг асоссиз жазоланишига, шунингдек, хукук ва манфаатлари чекланишига сабаб булиши мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Сахаров А.Б. О классификации преступлений. // Вопросы борьбы с преступностью. Вып. 17. -М., 1972. - С. 46.

2. Козаченко И.Я. Санкции за преступления против жизни и здоровья. - Томск, 1987. - С. 212.

3. Усмоналиев М. Жиноят хукуки. Умумий кисм. Олий укув юртлари учун дарслик. - Т.: Янги аср авлоди, 2005.

4. Уголовный закон. Опыт теоретического моделирования. - М., 2000. - С. 51.

5. Уголовный кодекс Российской Федерации от 13.06.1996. N 63-Ф3 (ред. от 07.04.2020) (с изм. и доп., вступ. в силу с 12.04.2020). - http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_10699

6. Епихин А.Ю. Расширение полномочий суда на понижение категории преступления: уголовно-правовой и уголовно-процессуальный аспекты / А.Ю. Епихин // Юридическая наука и правоприменительная практика. - 2012. - № 2. - С. 105-108.

7. Сундуров Ф.Р. Категории преступлений: вопросы законодательной регламентации и дифференциации уголовной ответственности. / Ф.Р. Сундуров// Ученые записки Казанского университета. - 2013.

- № 4. - С. 227-231.

8. Ларина Л.Ю. К вопросу об изменении судом категории преступления / Л.Ю. Ларина // Юридическая наука. - 2013. - № 2. - С. 56-59.

9. Уголовный закон. Опыт теоретического моделирования. - М.: Наука, 1987. - 54 б.

10. Кадников Н.Г. Категоризация преступлений в зависимости от их тяжести как основа построения многих институтов общей части уголовного права. // Уголовное право. - 2017. - № 4.

11. Беккария Ч. О преступлениях и наказаниях. - М., 1939. - С. 373.

12. Салаев Н.С. К вопросу о влиянии историко-философских, социально-экономических факторов на реализацию задач государственной пенитенциарной политики // Вестник Московского государственного областного университета. Серия: Юриспруденция. - 2018. - №. 4.

13. Murod Urazaliev. The role and importance of preventive measures against violence. Society and innovations. Issue - 1, № 02 (2020) / ISSN 2181-1415. p. 236-243.

14. Xasan Achilov. Foreign experience of combating corruption in the private sector. Society and innovations Issue - 1, № 02 (2020) / ISSN 2181-1415.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.