Научная статья на тему 'ОТВЕТСТВЕННОСТЬ ЗА ХУЛИГАНСТВО, СОВЕРШЕННОЕ ПОВТОРНО ИЛИ ОПАСНЫМ РЕЦИДИВИСТОМ'

ОТВЕТСТВЕННОСТЬ ЗА ХУЛИГАНСТВО, СОВЕРШЕННОЕ ПОВТОРНО ИЛИ ОПАСНЫМ РЕЦИДИВИСТОМ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
143
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
хулиганство / повторно / опасный рецидивист / длящееся преступление / единый умысел / ответственность. / hooliganism / repeatedly / dangerous recidivist / continuing crime / single intent / responsibility.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Каракетова Дилноза

В статье рассматривается ответственность за повторное совершение хулиганства, установленная в национальном законодательстве и законодательстве зарубежных стран. Отмечено, что оно является одним из преступлений, ответственность за которое устанавливалась издавна, изучено повторное совершение хулиганства как обстоятельство, повышающее уровень общественной опасности деяния, проблемы разграничения длящегося хулиганства от повторного хулиганства, в том числе в ряде случаев действия, которые следственные органы оценивали как повторное хулиганство, переквалифицируются судами и оцениваются как длящееся преступление, охватываемое единым умыслом. Автор анализирует вопросы ответственности за хулиганство, совершенное повторно и опасным рецидивистом, выдвигает предложения по совершенствованию соответствующих пунктов статьи 277 Уголовного кодекса.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RESPONSIBILITY FOR HOOLIGANISM COMMITTED REPEATEDLY OR BY A DANGEROUS RECIDIVIST

The article examines the responsibility for hooliganism repeatedly committed in national legislation and not only national but in the legislation of foreign countries. It is one of the crimes for which responsibility has been established for a long time and repeatedly committed hooliganism is studied as a circumstance that increases the level of public danger of an act. The problem of differentiation of continuing hooliganism from hooliganism committed repeatedly, including a number of cases actions that the investigating authorities assessed as hooliganism committed repeatedly, were re-qualified by the courts and assessed as a continuous crime covered by a single intent, is discussed. The author analyzes the issues of responsibility for hooliganism committed repeatedly and by a dangerous recidivist, proposals for improving the relevant provisions of article 277 of the Criminal code are put forward.

Текст научной работы на тему «ОТВЕТСТВЕННОСТЬ ЗА ХУЛИГАНСТВО, СОВЕРШЕННОЕ ПОВТОРНО ИЛИ ОПАСНЫМ РЕЦИДИВИСТОМ»

UDC: 343.3 (0.42)(575.1)

Каракетова Дилноза

Тошкент давлат юридик университети доценти, мустакил тадкикотчи, Тошкент давлат юридик университети Ихтисослашган филиали илмий котиби E-mail: d.yu.karaketova@gmail.com

ТАКРОРАН ЁКИ ХАВФЛИ РЕЦИДИВИСТ ТОМОНИДАН СОДИР ЭТИЛГАН БЕЗОРИЛИК УЧУН ЖАВОБГАРЛИК

Аннотация. Мацолада нафацат миллий, балки хорижий давлатлар цонунчилигида уам азалдан жавобгарлик белгиланган жиноятлардан бири булган безориликнинг такроран содир этилиши, унинг ижтимоий хавфлилик даражасини оширувчи уолат эканлиги, давомли безориликни такроран содир этилган безориликдан фарцлашдаги муаммолар, жумладан, айрим уолларда тергов органлари такроран содир этилган безорилик деб бауолаган цилмишлар суд томонидан цайта квалификация цилиниб, ягона цасд билан цамраб олинган давомли жиноят сифатида бауоланаётганлиги уацида суз боради. Муаллиф томонидан такроран ва хавфли рецидивист томонидан безорилик содир этганлик учун жавобгарлик масалалари таулил цилиниб, ЖКнинг 277-моддасининг тегишли бандларини такомиллашти-риш буйича таклифлар илгари сурилган.

Калит сузлар: безорилик, такроран, хавфли рецидивист, давомли жиноят, ягона цасд, жавобгар-лик.

Каракетова Дилноза

независимый исследователь, ученый секретарь Специализированного филиала Ташкентского государственного юридического университета

ОТВЕТСТВЕННОСТЬ ЗА ХУЛИГАНСТВО, СОВЕРШЕННОЕ ПОВТОРНО ИЛИ

ОПАСНЫМ РЕЦИДИВИСТОМ

Аннотация. В статье рассматривается ответственность за повторное совершение хулиганства, установленная в национальном законодательстве и законодательстве зарубежных стран. Отмечено, что оно является одним из преступлений, ответственность за которое устанавливалась издавна, изучено повторное совершение хулиганства как обстоятельство, повышающее уровень общественной опасности деяния, проблемы разграничения длящегося хулиганства от повторного хулиганства, в том числе в ряде случаев действия, которые следственные органы оценивали как повторное хулиганство, переквалифицируются судами и оцениваются как длящееся преступление, охватываемое единым умыслом. Автор анализирует вопросы ответственности за хулиганство, совершенное повторно и опасным рецидивистом, выдвигает предложения по совершенствованию соответствующих пунктов статьи 277 Уголовного кодекса.

Ключевые слова: хулиганство, повторно, опасный рецидивист, длящееся преступление, единый умысел, ответственность.

Karaketova Dilnoza

TSUL Independent Researcher, Scientific Secretary of the Specialized Branch of Tashkent State University of Law

RESPONSIBILITY FOR HOOLIGANISM COMMITTED REPEATEDLY OR BY A

DANGEROUS RECIDIVIST

Ab&ract. The article examines the responsibility for hooliganism repeatedly committed in national legislation and not only national but in the legislation of foreign countries. It is one of the crimes for which responsibility has been established for a long time and repeatedly committed hooliganism is Studied as a circumstance that increases the level ofpublic danger of an act. The problem of differentiation of continuing hooliganism from hooliganism committed repeatedly, including a number of cases actions that the investigating authorities assessed as hooliganism committed repeatedly, were re-qualified by the courts and assessed as a continuous crime covered by a single intent, is discussed. The author analyzes the issues of responsibility for hooliganism committed repeatedly and by a dangerous recidiviSt, proposals for improving the relevant provisions of article 277 of the Criminal code are put forward.

Keywords: hooliganism, repeatedly, dangerous recidiviSt, continuing crime, single intent, responsibility.

Узбекистан Республикаси ЖКнинг 32-модда-сига кура ушбу кодекс Махсус кисмининг айнан бир моддасида, кисмида, кодексда алохида курса-тилган холларда эса турли моддаларида назарда тутилган икки ёки бир неча жиноятни шахс турли вактларда содир этган, аммо уларнинг бирортаси учун хам судланган булмаса, такроран жиноят со-дир этиш деб топилади. Тамом булган жиноят хам, жазога лойик булган жиноятга тайёргарлик куриш ёки жиноят содир этишга суикасд килиш хам, шу-нингдек, иштирокчиликда жиноят содир этиш хам такроран жиноят содир этиш деб топилади.

Конун мазмунидан келиб чиккан холда такро-ран жиноят содир этишнинг куйидаги белгилари ажратилади:

а) турли вактларда Жиноят кодекси Махсус кисмида назарда тутилган икки ёки бир неча жиноят содир этилганлиги;

б) жиноятларнинг, албатта, турли вактларда содир этилганлиги;

в) жавобгарликка тортиладиган биринчи жи-ноят билан кейинги содир килинган жиноят ур-тасида ЖКнинг 64-моддасида назарда тутилган жиноий жавобгарликка тортиш муддатлари утиб кетмаган булиши;

г) шахс содир этилган жиноятларнинг бирор-таси учун хам хали судланмаган булиши керак.

Бу шартлар такроран жиноят содир этишнинг хар учала тури учун зарурий белги булиб, улар-дан бирортасининг етишмаслиги килмишларни

такроран килинган деб хисоблашга асос булмай-ди [1].

А.И. Иркаходжаев ва У.Ш. Холикулов такро-ран жиноят содир этиш деганда илгари муайян жиноят содир этган шахс томонидан килмишнинг хукукий окибатлари олиб ташланмасдан янги жи-ноят содир этилишини тушуниб, унинг зарурий белгиси сифатида шахс томонидан икки ёки ун-дан ортик жиноятларнинг кетма-кет хамда турли вактларда содир этилиши, уларнинг бир-биридан вакт буйича ажратилиши, яъни уларнинг хар бири кейингисидан кичик булса-да, муайян вакт ора-лиги билан ажралиб туришини таъкидлайди [2].

Т.Э. Караевнинг фикрича, такроран жиноят содир этишнинг белгиси булиб жиноят конунида айни бир моддасида белгиланган икки ёки ундан ортик ижтимоий хавфли килмишнинг бирин-ке-тин содир этилиши, улар учун хукукий окибат-ларни бекор булишига сабаб булувчи асосларнинг мавжуд эмаслиги хисобланади [3]. Бизнингча, такроран жиноят содир этишга берилган ушбу таъ-риф унчалик тугри эмас. Чунки бу тушунча на-факат такроран жиноят содир этишни, балки рецидив жиноятларни хам камраб олган. В.П. Мал-ков хам шунга якин фикр билдирган. Унинг фи-крига кура такроран жиноят содир этиш кен-грок тушунча булиб, рецидив жиноят унинг бир куриниши хисобланади [4]. Б.Б. Матлюбов эса такроран жиноят содир этишни анча кенгрок ту-шунади. Унинг фикрича, такроран жиноят содир

этиш куплик шаклларини ифодалашда фойдала-ниладиган бошка сузларга (бир неча бор, рецидив, мажмуи) нисбатан нафацат бир мунча уму-мийрок, балки бир ёки бир неча шахс томонидан (иштирокчиликда) икки ёки ундан ортик жиноят содир этилишини ифодаловчи аникрок тушунча-дир[5]. Бу фикрга кушилиш кийин. Чунки амалда-ги конунчиликка биноан такрорийлик, жиноятлар мажмуи, рецидив жиноятлар бир канча жиноят содир этишнинг алох,ида куринишлари сифатида берилган булиб, такроран жиноят содир этиш ту-шунчасини кенгайтириш амалдаги конунчиликка мувофик эмас.

Узбекистан Республикаси Олий суди Плену-мининг "Бир неча жиноят содир этилганда кил-мишни квалификация килишга доир масалалар тугрисида'ги карорида белгиланишича, жиноятлар такроранлиги деганда конунга кура шахс томонидан турли вактларда касддан содир этилган икки ва ундан ортик жиноят тушунилади. Олий суд Пленумининг конунни бундай шар^лашига ЖКнинг 56-моддаси "н" бандида белгиланган ко-ида сабаб булган дейиш мумкин. Унга кура илгари х,ам касддан жиноят содир этган шахснинг такроран ёки касддан янги жиноят содир этиши жазони огирлаштирувчи х,олат х,исобланади. Бирок такроран жиноят содир этиш факатгина касддан содир этиладиган жиноятларда булади деб х,исоблаш э^тиётсизликдан содир этиладиган жиноятлар ва уларни квалификация килишда муаммоларни кел-тириб чикаради.

ЖКнинг 277-моддаси 3-кисми "а" бандида безориликни такроран содир этганлик учун жа-вобгарлик белгиланган булиб, ушбу банд билан жавобгарликка тортиш учун шахс:

1) безорилик жиноятини икки ёки ундан ор-тик марта содир этган булиши;

2) безорилик хдракатлари турли вактларда содир этилган булиши;

3) улардан бирортаси учун ^ам судланмаган, жавобгарликка тортиш муддати утиб кетмаган бу-лиши зарур.

Айнан шу белгилар бир пайтнинг узида мав-жуд булганда безорилик такроран содир этилган деб топилади. Тергов-суд амалиётида безорилик жинояти узок вактлар оралигида кайта содир этилганида жиноятни квалификация килиш буй-ича муаммо мавжуд эмас. Бунга куйидаги жиноят иши мисол була олади.

К. илгари 2004 йил 12 августда фукаро З.га нисбатан безорилик килган. Шунингдек, 2004 йил 14 сентябрь куни соат тахминан 00:30 да спирт-ли ичимликлар ичиб маст булгани х,олда таниши М.ни излаб, Фаргона ша^ар Тургенев кучаси 108-уй 42-хонадонда яшовчи М.нинг опаси У.нинг ол-дига келиб, жамиятда юриш-туриш коидаларини касддан менсимасдан, хонадон кириш эшигини куллари билан уриб синдириб, хонадон ичкари-сига кириб, уй эгаси У.ни х,еч бир сабабсиз уят-ли сузлар билан сукиб, хдкорат килиб, синглиси М.ни топиб беришни айтган. Жабрланувчи син-глиси турмушга чикиб кетганлигини айтганида К. х,еч бир сабабсиз У.ни уриб, дуппослаб, унинг баданига шикаст етказган. Суд К.нинг илгари х,ам безорилик хдракатларини содир этганини х,исобга олиб, уни ЖК 277-моддаси 3-кисми "а" банди би-лан айбли деб топган.

Тергов-суд амалиётидаги асосий муаммо давомли безориликни такроран содир этилган безо-риликдан фарклашда юзага келмокда. Жумладан, айрим х,олларда тергов органлари такроран содир этилган безорилик деб бах,олаган килмишлар, суд томонидан кайта квалификация килиниб, ягона касд билан камраб олинган давомли жиноят си-фатида бах,оланиш х,оллари куплаб учрамокда. Бунга куйидаги жиноят ишини мисол килиб кел-тиришимиз мумкин.

2006 йил 9 июнь куни М. соат тахминан 17:30 да Учтепа тумани Журжоний махдлласига ка-рашли чойхона ^удудида вояга етмаган жабрланувчи С.ни х,еч бир сабабсиз фукаролар олдида уятсиз сузлар билан хдкорат килиб, шу чойхона ^удудида жойлашган х,ожатхонага олиб кириб, мушти билан юзига бир неча маротаба урган, фукаро К.нинг аралашуви натижасида давом этиши мумкин булган безориликнинг олди олинган. Лекин М. тегишли хулоса чикармасдан жиноий хатти-х,аракатларини давом эттириб, орадан тахминан бир соат утгач, яъни соат 18:30 ларда яна шу чойхонанинг орка томонида жойлашган нон-войхона олдида С.га нисбатан узининг безорилик хдракатларини давом эттириб, боши, унг куз со^а-сига ва чап сонига кули билан уриб, тан жарохдти етказган. Тергов органи М.нинг ушбу килмишини ЖКнинг 277-моддаси 3-кисми "а" банди билан квалификация килган. Лекин суд килмишни даст-лабки тергов органи томонидан ЖКнинг 277-мод-даси 3-кисми "а" банди билан, яъни "такроран

безорилик" аломатлари билан айблаш хакидаги хулосасига кушилмаган. Чунки суд мажлисида иш хужжатларини урганишасосида М.нинг хара-катлари умумий касд билан камраб олинган ягона максадга, яъни жамиятда юриш-туриш коидала-рини менсимай С.га нисбатан безорилик содир килишга йуналтирилган булиб, давомий жино-ятни содир этишдан иборат деб хисоблаб, М.ни ЖКнинг 277-моддаси 1-кисми билан жавобгар-ликка тортган [6]. Бу уринда суд ЖКнинг 32-мод-да 3-кисмида белгиланган давомли жиноятнинг барча белгиларини хисобга олиб килмишни тугри квалификация килган. Чунки С.нинг М.га нисбатан содир этган безорилик харакатлари умумий касд билан камраб олинган ва ягона максадга йуналтирилган бир-бирига ухшаш бир неча жи-ноий килмишлардан иборат булган.

Тергов-суд органлари давомли жиноят деб то-пилиши лозим булган безорилик харакатларини такроран жиноят содир этиш деб топаётган холат-лар хам мавжуд. Масалан: С. 2006 йил 13 август куни соат тахминан 4:00 да Д. ва дастлабки тергов жараёнида шахси аникланмаган шахслар Мирзо Улугбек тумани Кррасув-1 дахасида жойлашган "Навруз" кафесининг олдида хеч бир сабабсиз безорилик окибатида Ж.ни уриб, баданига енгил шикаст етказган.Бундан ташкари, С. безорилик харакатларини давом эттириб орадан бир оз вакт утгач Кррасув-1 дахаси 30-уй 62-хонадоннинг куча эшигининг олдида кулидаги предмет билан Л.ни уриб,унга шикаст етказган. Суд ва тергов ор-гани С.нинг харакатларини ЖКнинг 277-моддаси 3-кисми буйича такроран жиноят содир этиш деб квалификация килган [7]. Килмишнинг бундай квалификация килинишининг асосий сабаби безорилик харакатларининг муайян вакт оралигида бир неча шахсларга нисбатан содир этилганидир. Вахоланки, бу холатда С.нинг харакатларида да-вомли жиноят аломатлари мавжуд булган. Суд тер-гови вактида аникланган холатларга кура С. уша куни маст холатда булган, узининг шериклари би-лан Ж.ни урган, шундан сунг хам узи безорилик харакатларини давом эттириб, Л.га хам шикаст етказган. Яъни ягона касд билан камраб олинган безорилик харакатларини муайян вакт оралигида бир неча шахсларга нисбатан содир этган.

Такроран жиноят содир этишни давомли жи-ноятлардан фарки масаласида Узбекистан Рес-публикаси Олий суди Пленумининг 2008 йил

15 майдаги "Бир неча жиноят содир этилганда килмишни квалификация килишга доир маса-лалар тугрисида"ги карорида тушунтириш бе-рилган. Унга кура жиноятлар такроранлиги бир катор айнан ухшаш хатти-харакатлар билан турли вактларда содир этилган булса-да, бирок ягона касд билан камраб олинган, объекти ва содир этиш усули, окибатлари бир хиллиги жихатидан узаро ухшаш давомли жиноятдан фарклаш лозим. Давомли жиноятларнинг узига хос хусусиятлари шундан иборатки, барча жиноятларнинг узаро богликлиги бир бутунни ташкил килишда намоён буладиган барча эпизодларнинг ягоналигидадир. Давомли жиноятнинг алохида актлари, улар му-стакил жиноят характерига эга булмаса, мустакил квалификация килинмайди, узининг йигиндиси-да бир марталик жиноят сифатида каралади [8]. М.Х. Жиянов давомли жиноятнинг белгиларидан бири сифатида унинг умумий касд билан камраб олиниши ва ягона максадга йуналтирилганлигини ажратади [9].

Демак, ягона касд билан камраб олинган ва бир неча килмишларда ифодаланган жиноятлар давомли жиноят деб топилади. Бундай холларда барча килмиш Жиноят кодексининг мазкур жино-ятни содир этганлик учун жавобгарликни назарда тутувчи битта моддаси ёки моддаси кисми билан квалификация килиниши лозим.

ЖКнинг 277-моддаси 3-кисми "а" бандида мазкур жиноятнинг хавфли рецидивист томони-дан содир этилганлиги учун хам жавобгарлик белгиланган. Хавфли рецидив жиноят деб топиш-ни конун шахснинг илгари содир этган жинояти учун судлангандан кейин унга айнан ухшаш янги жиноятни касддан содир этиши билан боглайди.

Узбекистон Республикаси Олий суди Плену-мининг 2008 йил 15 майдаги "Бир неча жиноят со-дир этилганда килмишни квалификация килишга доир масалалар тугрисида'ги карорига кура куй-идагилар айнан ухшаш жиноятлар хисобланади:

1) шахс илгари судланган Жиноят кодекси Махсус кисми айнан бир моддасида назарда тутилган (агар моддада бир хил жиноят таркиблари учун жавобгарлик белгиланган булса);

2) шахс илгари судланган Жиноят кодекси Махсус кисми муайян моддаси айнан бир кисми-да назарда тутилган (агар моддада турли жиноят таркиблари учун жавобгарлик белгиланган бул-са, масалан, ЖКнинг 228, 248, 273-моддалари)

жиноятларни янгидан содир этиш тушунилиши лозим.

3) жиноят конунида алохида назарда тутил-ган айрим холларда шахс илгари судланган жи-ноятларга айнан ухшаш булмаган янги жиноят-нинг касддан содир этилиши хам хавфли рецидив жиноят деб топилади (масалан, ЖКнинг 118, 119, 189, 211, 212-моддалари иккинчи кисмлари, 213-моддаси учинчи кисми, 276-моддаси иккинчи кисми) [10].

У.М. Мирзаев килмишни хавфли рецидивист томонидан содир этилган деб топиш учун бир вактнинг узида куйидаги белгилар булиши шарт-лигини курсатади:

1) шахснинг илгари содир этган жинояти учун судланганлиги;

2) ЖКнинг 69-моддасида белгиланган жазони ижро этиш муддатларининг утиб кетмаганлиги;

3) ЖКнинг 78-моддасида назарда тутилган судланганлик муддатларининг утиб кетмаганлиги ёки ЖКнинг 79-моддасига асосан судланганлиги олиб ташланмаганлиги;

4) янги содир этган жиноятининг илгари со-дир этган жиноятига ухшаш булиши [11].

Демак, ЖКнинг 277-моддаси 3-кисми "а" банди билан квалификация килиш учун шахс илгари ЖК-нинг 277-моддаси билан судланган ва муддати утиб кетмаган ёки олиб ташланмаган булиши лозим.

Судлар безориликни хавфли рецидивист томонидан содир этилган деб топишда хатоликка йул куймаётган булса-да, конун чикарувчининг узи ижтимоий хавфлилиги турлича булган жино-ятлар учун жиноят конуни бир нормасининг бир кисми ва бандида жавобгарлик белгиланганлиги, жазо тайинлашда жазо тайинлашнинг умумий асослари ва одиллик принципининг бузилишига сабаб булмокда. Масалан, суд бир холатда хавф-ли рецидивист томонидан содир этилган безори-лик жинояти учун 3 (уч) йил муддатга озодликдан

махрум этиш жазоси тайинланган [12]. Шунин-гдек, такроран содир этилган безорилик жинояти учун хам 3 (уч) йил муддатга озодликдан махрум килиш жазоси тайинланган [13].

Вахоланки, хавфли рецидивист томонидан со-дир этиладиган жиноятнинг ижтимоий хавфлилик даражаси такроран жиноят содир этишга нисбатан юкоридир. Чунки шахс содир этган жиноят учун икки марта субланганига карамай тузалиш йулига утмаган булади ва жиноят содир этишни узининг "касбига" айлантириб олади. Бу хакида Олий суд хам уз карорларининг бирида тушунтириш бериб, рецидив жиноят бир неча жиноят турлари ичида энг хавфлиси булиб, у шахс томонидан жиноий хулк-атвор давом эттирилаётганлигидан далолат беришини уз карорида мустахкамлаб куйган [14]. Такроран ва хавфли рецидив жиноятга нисбатан бир хилда жазо тайинланиши ЖКнинг 8-модда-сида белгиланган одиллик принципига зиддир. Унга кура жиноят содир этишда айбдор булган шахсга нисбатан кулланиладиган жазо ёки бошка хукукий таъсир чораси одилона булиши, яъни жи-ноятнинг огир-енгиллигига, айбнинг ва шахснинг ижтимоий хавфлилик даражасига мувофик бу-лиши керак. Лекин судлар томонидан ижтимоий хавфлилиги бир-биридан фарк килувчи бир неча жиноятларга нисбатан бир хилда жазо тайинланиши мазкур принципнинг бузилишига сабаб була-ди.

ЖКда белгиланган одиллик принципи бузи-лишининг асосий сабаби эса такроран ва хавфли рецидивист томонидан содир этилган безорилик учун ЖКнинг 277-моддасининг айни бир кисми ва бандида жавобгарлик назарда тутилганидир. Шу сабабли хам такроран ва хавфли рецидивист томонидан жиноят содир этганлик учун жавобгар-ликнинг ЖКнинг 277-моддаси алохида кисмла-рида белгиланиши максадга мувофик деб хисоб-лаймиз.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Усмоналиев М.Жиноят хукуки (Умумий кисм). - Т.: Янги аср авлоди. - Б. 310.

2. Иркахаджаев А.К., Холикулов У.Ш. Жиноятларни квалификация килишнинг илмий асослари. -Т.: ТДЮИ, 2007. - Б. 49-50.

3. Караев Т.Э. Повторность преступлений. - М.: Юридическая летература, 1983. - С. 6.

4. Малков В.П. Совокупность преступлений. - Казань, 1974. - С. 15-16.

5. Матлюбов Б.Б. Современное состояние проблемы совокупности преступлений: учеб. пособ. - Т.: Академия МВД Республики Узбекистан, 2007. - С. 13.

6. Жиноят ишлари буйича Тошкент шахар Учтепа туман суди архиви. - 2006.

7. Жиноят ишлари буйича Тошкент шахар Мирзо Улугбек туман суди архиви. - 2006.

8. Рустамбоев МД. Узбекистан Республикаси жиноят хукуки курси. Умумий кисм. - Т.: Ilm-ziyo, 2010. - Б. 308-309.

9. Жиянов М.Х. Бир канча жиноят содир этганлик учун жавобгарлик: монография. // Масъул мухар-рир: ю.ф.д., проф. МД. Рустамбоев. - Т.: тДюИ, 2011. - Б. 52.

10. Узбекистан Республикаси Олий судининг Ахборотномаси. - Т., 2008. - № 3. - Б. 15.

11. Мирзаев У.М. Узлаштириш ёки растрата йули билан талон-тарож килиш учун жавобгарлик: Моногр. // Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. Б.Ж. Ахраров. - Т.: ТДЮИ, 2011. - Б. 102-103.

12. Жиноят ишлари буйича Тошкент шахар Учтепа туман суди архиви. - 2006.

13. Жиноят ишлари буйича Тошкент шахар Мирзо Улугбек туман суди архиви. - 2007.

14. Узбекистон Республикаси Олий судининг Ахборотномаси. - Т., 2008. - № 3. - Б. 15.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.