Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ НАЗНАЧЕНИЯ НАКАЗАНИЯ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИМ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ'

ОСОБЕННОСТИ НАЗНАЧЕНИЯ НАКАЗАНИЯ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИМ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
189
70
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
несовершеннолетние / виды наказаний / назначения / наказания / освобождение от ответственности. / juveniles / correctional system / infliction of penalty / discharge from liability and penalty.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Зиёда Турабаева

в статье анализируются особенности назначения наказаний несовершеннолетнему, совершенствования института освобождения от ответственности и наказаний на основе международного опыта, в частности, расширение наказаний, не связанных с лишением свободы, и других правовых мер во время и после пандемии, введение специальных принципов для несовершеннолетних в уголовном праве. Были внесены предложения по законодательству.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF INFLICTING OF PENALTIES TO JUVENILES AT THE PERIOD OF PANDEMIC

In this article analyzed features of inflicting of penalties to a juvenile, improving institutions which discharge from liability and penalty based on international experience, in particular, convicting other noncustodial penalties and other legal measures at the periof of COVID-19 and further development, introducing special principles for juvenile in criminal law.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ НАЗНАЧЕНИЯ НАКАЗАНИЯ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИМ В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ»

Review of law sciences

Q-------------- |

- Д^

Ziyoda Turabaeva,

An independent researcher of the Tashkent State University of Law

FEATURES OF INFLICTING OF PENALTIES TO JUVENILES AT THE PERIOD OF PANDEMIC

Abstract: In this article analyzed features of inflicting ofpenalties to a juvenile, improving institutions which discharge from liability and penalty based on international experience, in particular, convicting other noncustodial penalties and other legal measures at the periof of COVID-19 and further development, introducing special principles for juvenile in criminal law.

Keywords: juveniles, correctional system, infliction of penalty, discharge from liability and penalty.

Зиёда Турабаева,

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического универститета

ОСОБЕННОСТИ НАЗНАЧЕНИЯ НАКАЗАНИЯ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИМ

В ПЕРИОД ПАНДЕМИИ

Аннотация: в статье анализируются особенности назначения наказаний несовершеннолетнему, совершенствования института освобождения от ответственности и наказаний на основе международного опыта, в частности, расширение наказаний, не связанных с лишением свободы, и других правовых мер во время и после пандемии, введение специальных принципов для несовершеннолетних в уголовном праве. Были внесены предложения по законодательству.

Ключевые слова: несовершеннолетние, виды наказаний, назначения, наказания, освобождение от ответственности.

Зиёда Турабаева,

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси saarlandesziyoda@mail.ru

ПАНДЕМИЯ ДАВРИДА ВОЯГА ЕТМАГАН ШАХСЛАРГА ЖАЗО

ТАЙИНЛАШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Аннотация: мацолада вояга етмаганларга жазо тайинлашнинг узига хос хусусиятлари, жавобгарликдан ва жазодан озод цилиш институтларини халцаро

1

тажриба асосида такомиллаштириш, хусусан, озодликдан ма%рум цилиш билан боглиц булмаган жазо ва бошца %уцуций таъсир чораларини кенгайтириш, жиноят цонунчилигига %озирги пандемия шароитида ва ундан кейин вояга етмаганлар учун ало%ида принципларнинг жорий этилиши каби масалалар %уцуций та%лил цилинган ва цонунчиликка таклифлар берилган.

Калит сузлар: вояга етмаганлар, жазо тизими, жазо тайинлаш, жавобгарликдан озод цилиш.

Демократик хукукий давлат, кучли фукаролик жамияти куриш йулини танлаган мамлакатимизда инсон хукук ва эркинликларини химоя килиш масаласи миллий конунчилигимизда мустахкамлаб куйилган. ^онун устуворлигини таъминлаш, ахолининг хукукий маданиятини юксалтириш, ёш авлод хукук ва манфаатларини химоя килиш сохасида амалга оширилаётган кенг куламли ишлар ана шу эзгу максадга хизмат килади. Бу борада усиб келаётган ёш авлоднинг жисмоний, аклий ва маънавий жихатдан баркамол ривожланиши учун кулай шарт-шароитлар яратилиши, мамлакатимизда амалга оширилаётган кучли ижтимоий сиёсатнинг узига хос хусусиятларидан бири хисобланади. Бугунги кунда фаол ёшлар билан бир каторда уюшмаган ёшларнинг ижтимоий ахволи, уларнинг муаммолари ва унинг келиб чикиш сабаблари тегишли давлат ташкилоти ва органлари томонидан атрофлича урганилиб келинмокда. Уларга ижтимоий, иктисодий хамда маънавий кумак берилмокда. Айникса ёшлар хукукбузарликлари ва унинг профилактикаси борасида комплекс чора-тадбирлар амалга оширилиб, мамлакатда хукук-тартиботни таъминлашда ижобий натижаларга эришилди. Жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 24 декабрдаги П^-4075-сон «Жамоат хавфсизлигини таъминлаш самарадорлигини ошириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида»ги карорига мувофик, Узбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги, Мудофаа вазирлиги, Узбекистон ёшлар иттифоки Марказий Кенгаши ва Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари фаолиятини мувофиклаштириш буйича республика кенгаши хамкорлигида «Фидокор ёшлар» жамоатчилик патруль гурухлари тугрисидаги низомни тасдиклаш хакидаги кушма карор кабул килинди. Унга мувофик профилактика инспекторларининг ёрдамчилари «Махалла посбони» жамоатчилик тузилмаси аъзолари ва «Фидокор ёшлар» жамоатчилик патруль гурухларидан белгиланиши курсатиб утилди. Х,аракатлар стратегиясида хам ИИВ тизимида туман (шахар) ички ишлар органлари тузилмасида белгиланган штатлар сони доирасида бошкарма бошлиги уринбосари — вояга етмаганлар ва ёшлар уртасида хукукбузарликлар профилактикаси булими бошлиги лавозими жорий этилди [1].

Мазкур ислохотларнинг замирида ёшларни жамиятга етук ва баркамол этиб тарбиялаш, жамиятдаги гайриижтимоий хатти-харакатларнинг содир булишини олдини олишдан иборатдир.Вояга етмаганлар томонидан содир этиладиган жиноятларнинг олдини олиш ва унга карши кураш мамлакатимизда амалга оширилаётган кучли ижтимоий сиёсатнинг асосий йуналишларидан бирини ташкил килади. Бу борада Узбекистон Республикасининг Жиноят конуни хам алохида ахамият касб этади. Гарчи амалдаги Жиноят кодексида вояга етмаганларнинг жиноий жавобгарлиги борасида муайян коидалар мустахкамланган булса-да, у энг аввало, жиноят содир этган вояга етмаганларни конун томонидан инсонпарварлик, одиллик, конуний тамойиллари оркали мухофаза килинишини

Ha3apga Tyragu. Kena^aK aBnogHH «hhohh xypy^napgaH x,HM0a этнmga, Boara eTMaraHnap «HHoaTHHnHrHHHHr ongHHH onumga 6y 6opaga «HHoaT KOHyHHHHHr ax,aMuaTH my6x,acH3gup.

Boara eTMaraH maxcnapHH shhohh «aBo6rapnHKKa TopTHmHHHr xycycuaTnapu Y36eKHCTOH Pecny6nHKacu ^HHoaT KogeKcuHHHr YMyMHH khcmh VI 6ynHMHga y3 aKcuHH TonraH. MatnyMKH, ^HHoaT KogeKcuHHHr 16-Moggacura acocaH, «HHoaT ynyH «aBo6rapnHK «HHoaT cogup этнmga aM6gop 6ynraH maxcra Huc6aTaH cyg TOMOHHgaH xyKM Kunum, «a30 eKH 6omKa xyKyKHH Tatcup nopacu KynnaHunumuga H^oganaHaguraH «HHoaT cogup 3THmHHHr xyKyKHH 0Ku6aTHgup.

^HHoaT KogeKCHga Ha3apga TyrunraH «HHoaT TapKH6HHHHr 6apna anoMaTnapu MaB^yg 6ynraH KH^MHmHH cogHp этнm «aBo6rapnHKKa TopTHm ynyH acoc 6ynagu. Y36eKHcr0H Pecny6nHKacuga yH caKKH3 emra TynryHra (Boara eTryHra) Kagap 6ynraH maxc (maxcnap) 6ona x,Hco6naHHmu KOHyH 6unaH 6enrunaHraH [2]. ffly ca6a6nu, «HHoaT KOHyHnunuruga Boara eTMaraH maxcra «HHoaT cogHp этraн.пнк ynyH «aBo6rapnHK 6enrunamga KOHyH HHKapyBHH TOMOHHgaH Boara eTMaraH maxcHHHr emH, y3ura xoc $H3HonorHK Ba HHTenneKTyan puBO^naHumu, 6onaHHHr y3 xaTTH-x,apaKaTnapHHHHr MOxuaTHHH aHrnam Ko6unHaTH, yHHHr «aMHaTga TyrraH ypHH, myrynnaHumu MyMKHH 6ynraH Kac6H x,aMga 6omKa OMHnnap x,uco6ra onHHraH.

Y36eKHCT0H Pecny6nHKacu ^HHoaT KogeKCHHHHr 17-M0ggacHra MyBO^HK, «HHoaT cogHp этryнra Kagap yH o.th emra TynraH, aKnu paco «hcmohhh maxcnap «aBo6rapnHKKa TopTH.nagH.nap. HeKHH, yH caKKH3 emra TynryHra Kagap «HHoaT cogup этraн maxcnap yMyMHH KOuganapra MyBO^HK «aBo6rapnHKKa TopTHncanap-ga, ynapra «a30 6enrunamga Boara eTMaraHnap «aBo6rapnHrHHHHr xycycuaTnapu x,uco6ra onuHagu. fflyHHHrgeK, Boara eTMaraHnap, ynapHHHr xapaKaTnapuga $aKaT «HHoaT KogeKcuHHHr 17-Moggacuga KypcaTu6 yTH.raH Mogganapgaru «HHoaT TapKu6u MaB^yg 6ynraH x,onnapgarHHa «aBo6rap.HKKa TopTH.HmH MyMKHH.

Boara eTMaraHnapra Huc6aTaH KynnaHunaguraH «a30nap th3hmh Boara eTraH maxcnapra KynnaHunaguraH «a30nap TH3HMHgaH $apK Kunagu. MacanaH, Y36eKHcr0H Pecny6nuKacu ^HHoaT KogeKcuHHHr 81 -Moggacura acocaH, yH caKKH3 emra TynMacgaH «HHoaT cogup этraн maxcnapra «apuMa, Ma^6ypHH «aMoaT umnapu, axnoK Ty3aTHm umnapu, 030gnHKHH neKnam, 030gnuKgaH MaxpyM Kunum Ka6u acocuM «a30nap KynnaHunagu. Boara eTMaraH maxcnapra Huc6aTaH Boara eTraH maxcnapra KynnaHunaguraH MyaHaH xyKyKgaH MaxpyM Kunum xaMga yMp6og 030gnuKgaH MaxpyM Kunum Ka6u «a30nap KynnaHunMaHgu. ffly ypuHga TatKugnam .03hmkh, Y36eKucT0H Pecny6nuKacu ^HHoaT KogeKcuHHHr 43-Moggacura acocaH xH3MaT 6yHHna neKnam eKH hhth30mhh KucMra «yHaTHm TapuKacugaru «a30nap ^aKaT xap6uH xH3MaTHHnapra Huc6aTaH KynnaHunagu.

fflyHHHrgeK, Boara eTMaraH maxcnapra Huc6aTaH KymuMna «a30nap TaHuHnaHumu MyMKHH эмac.

Boara eTMaraH maxcnapra 6enrunaHraH «a30napHHHr MHKgopu xaM Boara eTraH maxcnapra Huc6aTaH KynnaHHnaguraH «a30 MHKgopnapugaH $apK Kunagu. MacanaH, Boara eTraH maxcnapra 6enrunaHraH «apuMa 6a3aBHH xuco6nam MHKgopuHHHr 6em 6apaBapugaH o.th ro3 6apaBapurana MHKgopHH TamKun этca, Boara eTMaraH maxcnapra «apuMa 6a3aBHH Xuco6nam MHKgopuHHHr hkkh 6apaBapugaH HurupMa 6apaBapurana MHKgopga TaHHHnaHagu. fflyHHHrgeK, 030gnHKgaH MaxpyM Kunum «a30cu Boara eTraH maxcnapra Huc6aTaH 6up OHgaH HurupMa Munrana MyggaTra KynnaHunca, Boara eTMaraH maxcnapra ym6y «a30 o.th OHgaH yH Munrana MyggaTra KynnaHHnagH[3].

Вояга етмаганларни жиноий жавобгарликка тортишда асосий жазо турлари урнига вояга етмаган шахснинг жисмоний ва маънавий ривожланишига салбий таъсир курсатмайдиган чораларнинг кулланилиши, ижтимоий хавфи катта булмаган ёки унча огир булмаган жиноятни биринчи марта содир этган ёхуд ижтимоий хавфи катта булмаган жиноятни такроран содир этган вояга етмаган шахсга нисбатан озодликдан махрум килиш жазоси кулланилмайди.

Вояга етмаганларга жазо тайинлаш пайтида ЖК 54-моддасида назарда тутилган холатлардан ташкари хар бир муайян холда, шунингдек унинг ривожланиш даражаси, турмуш шароити ва тарбияси, соглиги, жумладан, рухий ривожланиш даражаси, жиноятни содир этиш мотивлари, катта ёшдаги шахсларнинг унинг хулк-атворига салбий таъсири хдкидаги маълумотлар, шахсига таъсир килувчи бошка холатлар аникланиши ва бахоланиши лозим. Жиноят кодексининг 85-моддасида айнан ушбу коидалар уз аксини топган булиб, 13 ёшдан 16 ёшгача ва 16 дан 18 ёшгача булган вояга етмаганларнинг жавобгарлиги индивидуаллаштирилган. Жумладан, озодликдан махрум килиш жиноят содир этиш пайтида ун уч ёшдан ун олти ёшгача булган шахсларга нисбатан:

а) огир жиноят учун - олти йилгача;

б) ута огир жиноят учун - ун йилгача муддатга тайинланади. Озодликдан махрум килиш жиноят содир этиш пайтида ун олти ёшдан ун саккиз ёшгача булган шахсларга нисбатан:

а) огир жиноят учун - етти йилгача;

б) ута огир жиноят учун ун йилгача тайинланади.

Маълумки, вояга етмаганлар томонидан содир этиладиган жиноятларнинг олдини олиш ва унга карши курашиш бугунги кунда энг долзарб масалалардан бири хисобланади. Бу борада Республикамизда ёшларга оид кабул килинган барча норматив-хукукий хужжатлар мухим ахамият касб этади. Вояга етмаганлар хукукларини химоя килиш ва тарбиялаш масалалари «Бола хукуклари тугрисидаги конвенция»да, «Ёшларга оид давлат сиёсати тугрисида», «Таълим тугрисида», «Бола хукукларининг кафолатлари тугрисида»ги конунлар, «Жамиятда хукукий ва хукукий маданиятни юксалтириш тизимини тубдан такомиллаштириш тугриси»ги ва «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида»ги Президент фармонларида уз аксини топганлиги фикримизнинг далилидир.

Бундай ислохотларга карамай ёшлар уртасида хукукбузарликлар профилактикасини амалга оширувчи давлат органларининг иш шакли ва услублари, энг аввало, ахборот-коммуникация технологияларидан етарли даражада фойдаланилмаётганлиги сабабли хозирги кун талабларига тулик жавоб бермайди. Давлат идоралари аксарият холларда ёшлар орасидаги хукукбузарликлар профилактикасини факатгина хукукни мухофаза килувчи органларнинг вазифаси сифатида бахолаб, окибатда ушбу фаолиятга лозим даражада эътибор каратмаяпти. Шунингдек, ёшлар уртасидаги хукукбузарликлар профилактикаси ва жиноятчиликка карши курашиш борасидаги чора-тадбирларнинг аник манзилга йуналтирилмаганлиги, оила, махалла, таълим масканларининг узвий боглик эмаслиги хамда бу жараёнга комплекс ёндашилмаётганлиги, хукукбузарликларнинг тизимли равишда содир этилишига доир сабаб ва шарт-шароитларни аниклаш ва уларни бартараф этиш буйича чора-тадбирларни ишлаб чикиш самарадорлиги мавжуд эмаслиги кутилаётган натижаларни бермаяпти. Айникса, ахборот асри, электроника асри деб аталган бугунги давримизда мафкуравий кучлар таъсиридан холи булиши деярли имконсиз, таъбир

жоиз булса, бугунги замонда мафкура полигонлари ядро полигонларига нисбатан хам купрок кучга эга деб айтиш мумкин. Тадкикотлар натижасида ёшлар хукукбузарликларининг олдини олишнинг ташкилий ва хукукий чораларини белгилаш ва хал этишда бир катор муаммолар мавжудлиги аникланди. Ота-оналар томонидан фарзандларининг олий таълим муассасаларида таълим олишини педагогик назорат килиш даражаси жуда сустлиги; кишлок жойларда таълим муассасаларининг етарли эмаслиги; ёшлар (18-30 ёш) билан шугулланувчи давлат ва нодавлат ташкилотларининг масъуллик даражасини белгиловчи ва уларга мажбурият юкловчи конун нормаларининг ягона тизими мавжуд эмаслиги шулар жумласидандир [4].

Эътибор бериш керак булган жихат шундаки, вояга етмаган шахслар томонидан содир этиладиган жиноятлар учун тайинланадиган жазоларнинг таъсири хам тарбиявий ахамиятга эмас, купрок жазоловчи ахамиятга эга булиб колмокда. Бу эса жиноят содир этган шахснинг судлангандан кейин кайта жиноят содир этиши ва бу оркали жазолашдан кузланган максадга эришилмаганлигини исботлаб бермокда. Вояга етмаганларнинг хукукларини янада кенгрок химоя килиш, уларнинг ёши, узига хос физиологик ва интеллектуал ривожланиши, уз хатти-харакатларининг мохиятини англаш кобилияти, унинг жамиятда тутган урнини инобатга олган холда жиноят содир этган ёшларни кайта тарбиялаш, уларга нисбатан инсонпарварлик принципини кенгрок куллаш, кулланиладиган жазоларнинг самарадорлигини ошириш, вояга етган шахсларга нисбатан кулланиладиган жавобгарликка тортиш ва жазони ижро этиш муддатининг утиб кетганлиги муносабати билан жиноят учун жавобгарлик ва жазодан озод килиш муддатларини кискартириш масаласини куриб чикиш, мазкур йуналишда чет эл тажрибаси, жумладан, МДХ, давлатлари жиноят конунчилигини урганиш максадга мувофикдир.

Жиноят конунини либераллаштиришдан максад, жиноят содир этган шахсни жамиятдан ажратмаган холда бошка енгилрок жазо тайинлаш йули билан жамиятга кайтариш имкониятини яратиш, яъни уни ахлокан тузатишдан иборат булиб, суд-хукук ислохотлари даврида жиноятчиликка карши кураш чораларини намоён килади.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида назарда тутилган жазо тизимини урганиш, бугунги кунда жазо тизими янада либераллаштирилиши ва бу борада жамиятдан ажратиш билан боглик булмаган жазо турлари доираси кенгайтирилишини талаб этади. Жиноий жазоларни либераллаштиришнинг кейинги боскичларида вояга етмаганлар учун жамиятдан ажратиш билан боглик булмаган жазолар доирасини, яъни озодликдан махрум килишга мукобил булган жазолар доирасини кенгайтириш, алохида холларда вояга етмаганларнинг жиноий жавобгарлиги масаласини судга кадар булган боскичда хал килиш ва ижтимоий кумаклашиш оркали жамиятга кайтаришнинг замонавий усулларини жорий этиш жазо тизимига етказилган зарарни уз мехнати билан коплаш билан боглик булган чораларни жиноий жазо сифатида киритиш максадга мувофикдир. Бу мавзуда илмий изланишлар олиб борган олимларнинг макола ва диссертацияларида озодликдан махрум килиш билан боглик булмаган жазо ва бошка хукукий таъсир чораларини кенгайтириш, жиноят конунчилигига вояга етмаганлар учун алохида принципларнинг жорий этилиши каби куплаб таклифлар берилган [5]. Колониченковнинг фикрича, вояга етмаганларга нисбатан жарима жазосининг кулланилиши ва ушбу жаримани вояга етмаганннинг ота-онаси ёки уларнинг урнини босувчи шахслардан ундирилиши жиноят кодексининг адолатлилик принципига зид, шунингдек жазони куллашдан максадга эришилмайди[6]. Колониялардаги ишлар нечогли яхши ташкил этилмасин, барибир, бу ер ёшларни

тарбиялайдиган жой эмас. Шунингдек, жиноят субъектининг энг кичик ёшини ун уч ёш эмас, балки ун турт ёш килиб белгилаш максадга мувофик. Япония, Россия ва бир канча давлатларда ун турт ёшдан кичик ёшдаги болалар жиноят субъекти хисобланмайди [7].

Куплаб хорижий давлатларда халкаро-хукукий хужжатлар талабларидан келиб устувор йуналиш сифатида конуннинг жазоловчи хусусиятини камайтириб, чикиб вояга етмаганларга конунда белгиланган чегарада жазо тайинлаш хисобланади. Чет эл жиноят конунчилигида вояга етмаганларга жазо тайинлашнинг умумий тан олинган мезонлари мавжуд булиб, бу ёш, содир этилган жиноятнинг огирлик даражаси, жиноятчи шахсининг узига хос хусусиятлари эътиборга олинади [8].

Амалдаги жиноят кодексида тарбиянинг максади конуний жихатдан мустахкамланмаган. Вояга етмасдан жиноят содир этган шахсларга кулланиладиган жиноят конунининг максади вояга етмаганни килган жинояти учун жазолаш эмас, балки уни кайта тарбиялашдан иборат булиши керак. ^онунда жазонинг максади сифатида кайта тарбиялаш оркали тарбиянинг таъсирини белгилаш, шунингдек, судланганликни олиб ташлаш билан боглик алохида боб киритиш максадга мувофик. Хорижий мамлакатлар кодексларида вояга етмаганлар учун булимда алохида судланганлик боби мавжуд.

Хулоса килиб айтиш мумкинки, жиноий жазоларни либераллаштиришнинг кейинги боскичларида вояга етмаганлар учун жамиятдан ажратиш билан боглик булмаган жазолар доирасини, яъни озодликдан махрум килишга мукобил булган жазолар доирасини кенгайтириш, алохида холларда вояга етмаганларнинг жиноий жавобгарлиги масаласини судга кадар булган боскичда хал килиш ва ижтимоий кумаклашиш оркали жамиятга кайтаришнинг замонавий усулларини жорий этиш жазо тизимига етказилган зарарни уз мехнати билан коплаш билан боглик булган чораларни жиноий жазо сифатида киритиш максадга мувофикдир.

Вояга етмаганларнинг хукукларини янада кенгрок химоя килиш, уларнинг ёши, узига хос физиологик ва интеллектуал ривожланиши, уз хатти-харакатларининг мохиятини англаш кобилияти, унинг жамиятда тутган урнини инобатга олган холда жиноят содир этган ёшларни кайта тарбиялаш, уларга нисбатан инсонпарварлик принципини кенгрок куллаш, кулланиладиган жазоларнинг самарадорлигини ошириш, вояга етган шахсларга нисбатан кулланиладиган жавобгарликка тортиш ва жазони ижро этиш муддатининг утиб кетганлиги муносабати билан жиноят учун жавобгарлик ва жазодан озод килиш муддатларини кискартириш масаласини куриб чикиш, вояга етмаганлар учун булимда алохида судланганлик бобини киритиш жиноят конунининг такомиллашувига хизмат килади.

Суд вояга етмаганга жазо тайинлашда индивидуаллаштирилган принцип асосида ишлаши, хукм чикаришда аналогияга йул куймаслик (бир хил шароитда худди шундай килмиш учун бир хил жазо тайинламаслик) керак, чунки вояга етмаганнинг аклий ва ижтимоий ривожланиш даражаси куплаб омилларга боглик - аклий холати, характери, оиладаги мухит ва вужудга келган вазият, ота-она ва уларнинг урнини босувчи шахсларнинг болага таъсири, вояга етмаганнинг укишга ва мехнатга муносабати, укиш ва иш жойидагиларнинг бола хакидаги фикрлари, хаётий режаларинг мавжудлиги ва бошкалар. Ушбу принципга риоя килиш вояга етмаган шахсни кайта тарбиялаш ва унинг тузалиши, ижтимоий адолатни тиклаш ва янги жиноятлар содир этилишининг олдини олиш максадларига эришишни таъминлайди. Шунингдек, жиноят конунчилигига вояга

етмаганлар учун алохида принципларнинг жорий этилиши судларнинг куриб чикишда тугри карорга эришишига хизмат килади.

Review of law sciences References:

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining «O'zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo'yicha harakatlar strategiyasi to'g'risida»gi Farmoni // (O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2017 y., 6-son, 70-modda).

2. O'zbekiston Respublikasi «Bola huquqlari kafolatlari to'g'risida» gi Qonuni. 2008 yil 7 yanvar, O'RQ-139-son.

3. O'zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksi. - Toshkent: Adolat 2019.

4. Xo'jaqulov S.B. Ichki ishlar organlarining huquqbuzarliklar profilaktikasi faoliyati. - T., 2017. - B.5.

5. Voloshin V.M. Nekotorie problemi differentsiatsii ugolovnogo nakazaniya nesovershennoletnix // Rossiyskiy sudya. - 2008. - № 2. - 0.45 p.l.

6. Kolonichenkov P.A. Osobennosti naznacheniya nakazaniya nesovershennoletnim po rossiyskomu ugolovnomu zakonodatelstvu // Nauchnie trudi uchenix-yuristov Severo-Kavkazskogo regiona. Krasnodar, 2008. Vip. 17.-0,2 p.l.

7. Kolonichenkov P.A. Osvobojdeniye nesovershennoletnix ot ugolovnoy otvetstvennosti s primeneniyem prinuditelnix mer vospitatelnogo vozdeystviya // Aktualnie problemi borbi s korruptsiyey: Sbornik materialov Mejdunarodnoy nauchno-prakticheskoy konferentsii. 1920 iyunya 2008 goda. Rostov n/D, 2008. Ch. 2. -0,3 p.l.

8. Glushkov A.I., Pugashova GL. Problemnie voprosi prekrasheniya ugolovnogo presledovaniya v otnoshenii nesovershennoletnix // Yuridicheskiy mir. - 2007. - № 12.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.