Научная статья на тему 'ХАЛҚАРО ХУСУСИЙ ҲУҚУҚДА ЖИСМОНИЙ ШАХСНИНГ ҲУҚУҚЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШДА ШАХСИЙ ҚОНУННИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

ХАЛҚАРО ХУСУСИЙ ҲУҚУҚДА ЖИСМОНИЙ ШАХСНИНГ ҲУҚУҚЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШДА ШАХСИЙ ҚОНУННИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
272
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
халқаро хусусий ҳуқуқ / жисмоний шахс / жисмоний шахс ҳуқуқлари / ҳимоя / жамият / қонун. / international private law / individual / individual rights / protection / society / law.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Қудрат Садуллаев

Жамиятнинг ривожи жисмоний шахс ҳуқуқий ҳолатини белгиловчи воситалар туркумини бойитишга, тобора такомиллашувига ижобий таъсир кўрсатади. Бу борада ҳар бир янги кашф этилган ҳуқуқий восита жисмоний шахс эркинликларини кенгайтириш томон қўйилган яна бир муҳим қадам бўлиб ҳисобланади. Шундай қилиб, жисмоний шахс ҳуқуқий ҳолатини белгилаш ва тартибга солишнинг муаммолари, авваламбор, шахснинг фуқаролик ҳуқуқларини ҳимоя этишга, унинг ҳуқуқларини самарали амалга оширишни таъминлашга йўналтирилган бир қатор ҳуқуқий тадбирлар билан боғлиқ бўлиб, уларни ҳимоя қилишнинг самарали ҳуқуқий дастаклари жорий этилмас экан, жисмоний шахс ҳуқуқий ҳолатини мустаҳкамлашга оид тадбирлар кутилган самарани бермайди. Ушбу мақолада халқаро хусусий ҳуқуқда жисмоний шахснинг ҳуқуқларини ҳимоя қилишда шахсий қонуннинг ўрни ҳақида ёритиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE AND IMPORTANCE OF PRIVATE LAW IN PROTECTING THE RIGHTS OF INDIVIDUALS IN INTERNATIONAL PRIVATE LAW

The development of society has a positive effect on the enrichment and further improvement of the range of tools that determine the legal status of the individual. In this regard, each newly discovered legal instrument is another important step towards the expansion of individual freedoms. Thus, the problems of determining and regulating the legal status of an individual are primarily related to a number of legal measures aimed at protecting the civil rights of the individual, ensuring the effective exercise of his rights. strengthening measures do not yield the expected results. This article discusses the role of private law in protecting the rights of the individual in private international law.

Текст научной работы на тему «ХАЛҚАРО ХУСУСИЙ ҲУҚУҚДА ЖИСМОНИЙ ШАХСНИНГ ҲУҚУҚЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШДА ШАХСИЙ ҚОНУННИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

ХАЛЦАРО ХУСУСИЙ ХУКУВДА ЖИСМОНИЙ ШАХСНИНГ ХУКУЦЛАРИНИ ^ИМОЯ ЦИЛИШДА ШАХСИЙ ЦОНУННИНГ УРНИ ВА

АХДМИЯТИ

Цудрат Садуллаев

Узбекистан Республикаси Президенти хузуридаги Давлат бошкаруви академияси булим бошлиги (Доктарант) юридик фанлари номзоди

АННОТАЦИЯ

Жамиятнинг ривожи жисмоний шахс хукукий холатини белгиловчи воситалар туркумини бойитишга, тобора такомиллашувига ижобий таъсир курсатади. Бу борада хар бир янги кашф этилган хукукий восита жисмоний шахс эркинликларини кенгайтириш томон куйилган яна бир мухим кадам булиб хисобланади.

Шундай килиб, жисмоний шахс хукукий холатини белгилаш ва тартибга солишнинг муаммолари, авваламбор, шахснинг фукаролик хукукдарини химоя этишга, унинг хукукларини самарали амалга оширишни таъминлашга йуналтирилган бир катор хукукий тадбирлар билан боглик булиб, уларни химоя килишнинг самарали хукукий дастаклари жорий этилмас экан, жисмоний шахс хукукий холатини мустахкамлашга оид тадбирлар кутилган самарани бермайди. Ушбу маколада халкаро хусусий хукукда жисмоний шахснинг хукукларини химоя килишда шахсий конуннинг урни хакида ёритиб утилган.

Калит сузлар: халкаро хусусий хукук, жисмоний шахс, жисмоний шахс хукуклари, химоя, жамият, конун.

THE ROLE AND IMPORTANCE OF PRIVATE LAW IN PROTECTING THE RIGHTS OF INDIVIDUALS IN INTERNATIONAL PRIVATE LAW

Kudrat Sadullaev

Head of the Department of the Academy of Public Administration under the President of the Republic of Uzbekistan (Doctoral student) Candidate of Legal Sciences

ABSTRACT

The development of society has a positive effect on the enrichment and further improvement of the range of tools that determine the legal status of the individual. In this regard, each newly discovered legal instrument is another important step towards the expansion of individual freedoms.

Thus, the problems of determining and regulating the legal status of an individual are primarily related to a number of legal measures aimed at protecting the civil rights

of the individual, ensuring the effective exercise of his rights. strengthening measures do not yield the expected results. This article discusses the role of private law in protecting the rights of the individual in private international law.

Keywords: international private law, individual, individual rights, protection, society, law.

КИРИШ

Жисмоний шахснинг хукукларини химоя килиш аввало унинг хукук ва муомала лаёкати доирасида эга буладиган хукукларини амалга ошириш ва таъминлаш, мухофаза килиш учун назарда тутилган коидалар, шартлар ва талабларни учинчи шахслар томонидан бузилганида юзага келадиган холат саналади. Шу сабабли куплаб давлатлар фукаролик конунчилигида жисмоний шахсларнинг хукук лаёкати мазмуни ташкил этувчи хукуклар назарда тутилган булиб, халкаро хусусий хукукда бу хукуклар доираси жисмоний шахснинг шахсий конуни доирасида аникланади. Бир давлат конунчилигида белгиланган хукук лаёкати доирасига кирадиган хукуклар ва уларни химоя килиш усуллари, шартлари, асослари ва тартиби бошка давлат конунчигига мос келмаслиги ёки шу давлат худудида чет элликларга нисбатан бошка тартибот назарда тутилиши мумкинки, бу уз навбатида турли давлатлар конунчилиги уртасидаги хукуки ихтилофларни келтириб чикаради. Айнан мана шу муаммони хал килиш, чет эл элементи билан мураккаблашган муносабатларни белгилаш ва тартибга солишда эса халкаро хусусий хукукда белгиланган универсал ва хусусий коидалар, нормалар хамда мазмунан ва шаклан турли хилдаги богловчлар кулланилади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ижтимоий-иктисодий ривожланишда мукаммалликка эришган мамлакатларда фукаролик хукукининг ривожланганлиги даражаси унинг юридик устунликда эгаллаган мавкеига, хусусан, жамиятни ижтимоий-иктисодий такомиллаштириш борасидаги хизматига, жисмоний шахс хукукий холатини тартибга солиш ва мустахкамлаш вазифаларини кай даражада хал этаётганлигига караб белгиланади1.

Жисмоний шахснинг халкаро хукукий куллаш сохасига тегишлилик деганда, бирор аник бир мамлакатнинг чет эл тарафи (тарафлари) иштирок этган

1 каранг: Юридик фанлари доктори, Узбекистан Республикаси ФА академиги,

профессор Х.Р.Рахмонкуиов. Халкаро хусусий хукук. Олий укув юртлари учун дарслик. //Х,.Р.Рахмонкулов ва бошк. /ХБ.Бобоев, М.Х.Рустамбоев, О.Окюлов, А.Р.Рахмановларнинг умумий тахрири остида. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2002,488-б. Халкаро хусусий хукук: Дарслик. / Муаллифлар жамоаси // И.Рустамбеков умумий тахрири остида. Т.: ТДЮУ, 2019. - 354 б. Давлат хизмати Э.Т. Хожиев, Г.С. Исмаилова, М.А. Рахимова Тошкент - 2015 й. 121 б. Укув кулланма Узбекистон Республикаси Президента хузуридаги Давлат бошкаруви Академияси; Структура правовой системы: Государственное право и частное право. -М.: CNIFT, 2019. - 456 с.; Материалы Российско-Британского семинара. 12.09.2018 //Судебный контроль и права человека. -М.: 2020.

ёки бошка «чет эл элементи» иштирок этган ишларни хал этиш буйича хукукни мухофахза килиш тизимларининг ваколати тушунилади. Факат низони хал этиш кайси давлат хукукни мухофахза килиш тизими ваколатига кириши аниклангандан кейингина низони куриб чикишга хакли хукукни мухофахза килиш тизим инстанциясини аниклаш мумкин булади. ^андай низолар унинг кайси хукукни мухофахза килиш тизимларининг ваколатига киришини хар бир давлат узи аниклайди. Шу сабабли амалиётда битта низони куриб чикиш бир вактнинг узида икки ёки хатто бир неча мамлакатлар хукукни мухофахза килиш тизимлари ваколатига кириш холлари юзага келади. Бундай турдаги холлар «юрисдикциялар тукнашуви», деб аталади. Бундай «юрисдикциялар тукнашуви» факат давлатлар уртасида куп томонлама ва икки томонлама келишувлар тузиш билангина бартараф этилиши мумкин. Юрисдикцияни танлаб олиш баъзан кайси хукук кулланилишини белгилаб беради.

МУХ,ОКАМА

Масалан, 2020 йил 12 июлда кучга кирган Узбекистон Республикаси учун фукаролик, оилавий ва жиноий ишлар буйича хукукий ёрдам ва хукукий муносабатлар тугрисидаги (Кишинёв шахри, 2002 йил 7-октябр) Конвенция буйича (32-моддаси 3-банди) эр-хотиндан бири Шартнома тузаётган тарафлардан бирининг фукароси, иккинчиси эса бошка тараф фукароси булган холларда никохни бекор килиш тугрисидаги ишни кураётган идора кайси тарафга мансуб булса, шу тараф конунлари кулланади. Хукукни мухофаза килиш тизимга тааллуклилик масалалари буйича куп томонлама келишувлар икки гурухга булинади. Биринчи гурухга ишларнинг барча тоифлари буйича хукукни мухофаза килиш тизимга тегишлилик тугрисида коидалар мавжуд булган умумий характердаги келишувлар киради. Бу гурухга, хусусан, 1988 йилдаги Луганск конвенцияси киради. Иккинчи гурухга низоларнинг айрим тоифаларининг хукукни мухофахза килиш тизимга тааллуклилиги буйича келишувлар киради (масалан, Кемалар тукнашуви тугрисидаги ишлар буйича фукаролик юрисдикциясига тегишли айрим ишлар унификацияси тугрисида Конвенция, 1952 йил). Узбекистон Республикасида халкаро хукукни мухофахза килиш тизимига тааллуклилик масаласини хукукий жихатдан тартибга солиш халкаро шартномалар, фукаролик процессуал ва хужалик процессуал конунлари меъёрларида акс этган. Хукукни мухофахза килиш тизимига тегишлиликни аниклашнинг уч тизими маълум Франко-роман (лотин) тизими - тарафларнинг фукаролиги белгисига кура. Масалан, бу тизим кабул килинган Франция, Италия ва бошка мамлакатда хукукни мухофахза килиш тизим, агар низо Мазкур мамлакат фукароси томонидан тузилган битимга (у каерда тузилганидан катъи назар) тегишли булса, узини ишни куришга ваколатли деб топади.

НАТИЖА

Герман тизими - унинг замирида хорижий элементли ишлар буйича низоларга ички худудий хукукни мухофаза килиш тизимига тегишлилик коидаларини татбик этиш ётади. Бу тизим ГФР, Японияда, Европа ва Лотин Америкасининг бир канча мамлакатларида кулланилади. Жавобгарлар бир нечта булса ва уларнинг доимий истикомат жойи турли давлатларда булса, улардан бирининг яшаш жойи буйича хукукни мухофахза килиш тизимни танлаш хукуки даъвогарга берилади. Миллий конунчилик тегишли хужжатларининг коидаларида тугридан-тугри белгиланган холларда даъво аризалари жавобгар ёки даъвогарнинг яшаш жойи буйича хукукни мухофахза килиш тизимга эмас, балки у турган жой буйича хукукни мухофахза килиш тизимга берилиши мумкин. Халкаро хукукни мухофахза килиш тизимига тегишлилик герман тизимига мувофик, юридик шахснинг домитсилийси, одатда, унинг маъмурий маркази (бошкаруви) жойлашган ер буйича аникланади. Англо-саксон тизими - хукукни мухофахза килиш тизим мамлакатида жавобгарнинг «хозирлик» белгисига кура. Бу белги жуда кенг талкин килинади. Хдтто чет эллик2 Буюк Британияда (Мазкур тизим кулланиладиган мамлакатлардан бирида) вактинчалик булиб турган, бирок унга чакирув когози шахсан топширилган булса бу жисмоний шахсларга нисбатан хукукни мухофахза килиш тизимига тегишлиликни тан олиш учун етарли асос хисобланади. Юридик шахсларга нисбатан улар Буюк Британияда таъсис этилган ёки уз операцияларини унинг худудида амалга ошираётган булишлари талаб этилади. Буюк Британия билан бир каторда бу тизим А^Шда ва умумий хукук (соммон лаw) амал килувчи бошка мамлакатларда кулланилади.

Бу гурухларнинг хар бирида алохида мустасно, мукобил ва келишилган хукукни мухофаза килиш тизимига тааллуклилик тугрисидаги меъёрларни ажратиб олиш мумкин. Алохида хукукни мухофахза килиш тизимига мустасно тааллуклилик деганда низони муайян давлат хукукни мухофахза килиш тизимловига тааллукли деб белгилаш ва бошка давлатлар хукукни мухофахза

2 Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз / Ш.М.Мирзиёев. - Тошкент:Узбекистон, 2017. - 592 б. Узбекистан Республикасининг Конституцияси. - Т.: Узбекистан 2019. - 40 б. 2. Узбекистан Республикасининг Фукаролик кодекси: Расмий нашр - Узбекистан Республикаси Адлия вазирлиги. - Т.: Адолат, 2018. - 556 б. 3. Узбекистан Республикасининг Фукаролик процессуал кодекси: Расмий нашр - Узбекистан Республикаси Адлия вазирлиги. - Т.: Адолат, 2018. - 360 б. Узбекистан Республикасининг Оила кодекси. Узбекистан Республикаси Олий Мажлисининг хборотномаси. 1998 й., №5-6. Узбекистан Республикасининг Мехнат кодекси: Расмий нашр - Узбекистан Республикаси Адлия вазирлиги. - Т.: Адолат, 2018. - 276 б. Узбекистан Республикаси Иктисодий процессуал кодекси: Расмий нашр -Узбекистан Республикаси Адлия вазирлиги. - Т.: Адолат, 2018. Узбекистан Республикасининг «Чет эл инвестициялари тугрисида»ги 1998 йил 30 августдаги конуни. Богуславский М.М. Международное частное право. Практикум. -М., 2018. 79 с. Жудро М.К. Внешнеэкономическая деятельность. Практикум. Учебное пособие. -Минск, 2019. 83 с. Халевинская Е.Д. Международные торговые соглашения и международные торговые организации. Учебное пособие. - М., 2020. 243 с.

Корниенко О.В. Инкотермс-2000 с комментариями. - М., 2019. С.74 Rustambekov I.R., Nuridullaev A. Xorijiy mamlakatlar intellectual mulk huquqi. - T., 2011.

килиш тизимлари хукукни мухофахза килиш тизимловига тааллукли эмаслигини катъи таъкидлаш тушунилади. Мукобил хукукни мухофахза килиш тизимига тааллуклилик уз давлати ва чет давлатлар орасидан истаганини танлаб олиш имконини назарда тутади.

Келишилган хукукни мухофаза килиш тизимига тааллуклилик тарафларнинг келишувига асосан хукукни мухофахза килиш тизимига тааллуклиликни белгилашда акс этади (булар хакида куйида батафсил тухталинилади). Куп давлатларнинг конунчилиги ва амалиётида, шунингдек шартномавий хукукни мухофахза килиш тизимга тегишлиликка йул куйилади. Бу низодаги тарафлар уларнинг низолари кайси мамлакат хукукни мухофахза килиш тизимида куриб чикилиши тугрисида келишиб олишлари мумкинлигини англатади. Халкаро амалиётда дерогация ва пророгация тушунчаларидан фойдаланилади. Дерогацион келишув тузганда томонлар Узбекистон хукукни мухофаза килиш тизимига тегишли ишни чет эл хукукни мухофаза килиш тизимида куриб чикиш тугрисида келишиб олишади, пророгацион келишув тузилганда эса Узбекистон хукукни мухофахза килиш тизимлари ваколатига тегишли булмаган ишни Узбекистон хукукни мухофахза килиш тизими томонидан куриб чикиш тугрисида келишиб олишади. Халкаро фукаролик процессига тегишли булган низоларга келганда хукукни мухофаза килиш тизимга тааллуклилик тугрисида келишувлар тузиш имконияти мухим ахамиятга эга. Узбекистон конунчилиги шартнома буйича хукукни мухофахза килиш тизимга тааллуклилик имкониятига йул куяди. Масалан, агар хеч булмаганда биттаси чет эл шахси булган томонлар Узбекистон Республикасидаги хужалик хукукни мухофахза килиш тизими улар томонидан тадбиркорлик фаолияти ёки бошка иктисодий фаолият билан боглик юзага келган ёки юзага келиши мумкин булган низони куриб чикиш буйича ваколатга эга булиши тугрисидаги шартнома тузишган булса, Узбекистон Республикасидаги хужалик хукукни мухофахза килиш тизими Мазкур низони куриб чикиш буйича мутлак ваколатга эга булади, бирок бундай шартнома чет эл хукукни мухофахза килиш тизимининг мутлак ваколатини узгартирмайди.

Ваколатни (хукукни мухофахза килиш тизимга тааллуклиликни) аниклаш тугрисидаги шартнома ёзма равишда тузилиши керак. Чет эллик шахслар иштирокидаги ишларни хукукни мухофаза килиш тизимнинг мутлак ваколатига тегишли, деб хисоблаш холларида томонлар иш хукукни мухофахза килиш тизим томонидан юритишга кабул килинишигача ишнинг тегишлилигини узгартириш тугрисида келишиб олишга, яъни пророгацион келишув тузишга хакли. Келишиб олинадиган хукукни мухофахза килиш тизимга тегишлилик бир катор ишларга нисбатан йул куйилмайди, масалан, биринчи инстанция хукукни мухофахза килиш тизими сифатида Узбекистон Республикаси Олий Хукукни мухофаза

килиш тизимига тааллукли фукаролик ишларига нисбатан, мутлак тааллуклилик белгиланган ишларга нисбатан (масалан, ер участкаларига хукуклар тугрисидаги даъволар буйича, ташиш тугрисидаги шартномадан келиб чикувчи ташувчиларга даъволар буйича ишлар). Пророгацион келишувлар тузишга ички конунчилик билан хам, Узбекистон Республикасининг халкаро шартномалари билан хам йул куйилиши назарда тутилган (масалан, 1992 йилги Киев келишуви билан). Пророгацион келишувнинг шаклига Узбекистон Республикаси конунчилиги томонидан ташки иктисодий келишувлар учун белгиланган талаблар татбик этилиши мумкин. Узбекистон Республикаси хужалик хукукни мухофахза килиш тизимларининг миллий конуни ёки Узбекистоннинг халкаро келишуви билан белгиланган мутлак ваколати пророгацион келишув билан узгартирилиши мумкин эмас. Пророгацион келишув низони чет элнинг ваколатли хукукни мухофахза килиш тизимига беришни назарда тутиши мумкин. Низони чет элнинг ваколатли хукукни мухофахза килиш тизимига бериш тугрисида пророгацион келишув мавжуд булганда Узбекистон Республикаси хужалик хукукни мухофаза килиш тизими жавобгарнинг аризаси буйича уша томонлар, уша предмет буйича ва уша асослар буйича умумий хукукни мухофахза килиш тизимга тааллуклилик коидалари буйича юритишга кабул килган иш юритишни тухтатади.

Томонлар келишуви билан худудий хукукни мухофахза килиш тизимга тааллуклилик узгартирилиши мумкинлиги тугрисида гапирилар экан, Узбекистонда тадбиркорлик фаолиятини амалга оширувчи чет эллик шахслар низодаги бошка томон билан бирга низони узлари танлаган хукукни мухофахза килиш тизимга утказишлари мумкин. Узбекистоннинг хужалик хукукни мухофахза килиш тизимлари чет эллик фирмалар тузишган пророгацион шартномада узларидаги келишмовчиликларни хал этиш учун танлаган хужалик хукукни мухофаза килиш тизимлари Узбекитсон Республикаси худудида чет эл фирмаларининг тадбиркорлик фаолияти буйича низоларни бир неча марта куриб чикишгани адабиётда таъкидланган.

Кандай низолар умумий юрисдикциядаги хукукни мухофахза килиш тизимларда куриб чикилиши мумкин, кандайлари давлат хужалик хукукни мухофахза килиш тизимларида (тур буйича хукукни мухофахза килиш тизимга тааллуклилик) куриб чикилиши Узбекистон Республикаси конунчилигида белгиланганлиги сабабли томонлар уз ихтиёрига караб исталган низони, масалан, Узбекитсон Республикасининг Олий Хукукни мухофахза килиш тизимига ёки Узбекитсон Республикасининг Олий хужалик хукукни мухофахза килиш тизимига беролмайдилар. Томонларнинг халкаро шарнтномада назарда тутилган пророгацион шартнома тузиш имкониятлари буйича мисолни куриб чикайлик. Мисол, Эронга ва Россия давлатларига тегишли. Россия ва Эроннинг хукукий ёрдам тугрисидаги шартномасининг хукукни мухофахза килиш тизимлар

ваколатларини чегаралаш коидаларини белгиловчи 21-моддаси агар томонларнинг ёзма шартномаси булса, иккала давлат хукукни мухофахза килиш тизимлари ишларни бошка холатларда хам куриб чикишини назарда тутади. Шунга ухшаш коидалар РФнинг бошка шартномаларида хам мавжуд. 1993 йилги Минск конвенциясига асосан иштирокчи давлатлар хукукни мухофахза килиш тизимлари, агар низони бу хукукни мухофахза килиш тизимларга бериш тугрисида томонларнинг ёзма шартномаси булса,ишларни бошка холларда куриб чикишлари мумкин. Бунда конвенция меъёрларидан хамда келишаётган тегишли томоннинг ички конунчилигидан келиб чикувчи мутлак ваколат томонларнинг шартномаси билан узгартирилиши мумкин эмас. Низони бериш тугрисида шартнома мавжуд булганда хукукни мухофахза килиш тизим жавобгарнинг аризаси буйича иш юритишни тухтатади. Ишларни МДХ давларининг умумий юрисдикция хукукни мухофахза килиш тизимларида параллель куриб чикилишини бартараф этишга каратилган халкаро хукукни мухофахза килиш тизимга тааллуклилик тугрисида коидалар 1993 йилги Минск конвенциясида ва 2002 йилги Кишинёв конвенциясида (Кишинёв конвесиясини Узбекистон Республикаси ратификация килмаган) мавжуд. Мазкур конвенцияларга асосан келишаётган томонларнинг биттаси худудида яшаш жойига эга шахсларга даъволар уларнинг фукаролигидан катъи назар, Мазкур мамлакат хукукни мухофахза килиш тизимларига такдим этилади, юридик шахсларга нисбатан даъволар эса юридик шахснинг бошкарув органи, унинг ваколатхонаси ёки филиали жойлашган иштирокчи давлат хукукни мухофахза килиш тизимларига такдим этилади. Агар ишда турли иштирокчи давлатлар худудларида яшаш жойларига (жойлашган ери) эга булган бир нечта жавобгар иштирок этса, низо даъвогарнинг танлови буйича исталган жавобгарнинг яшаш жойи (жойлашган жойи) буйича куриб чикилиши керак: 1993 йилги Минск конвенцияси ва 2002 йилги Кишинёв конвенциясига асосан аъзо мамлакат хукукни мухофахза килиш тизимлари уйидаги холатларда ваколатлидир, агар бундай мамлакатларнинг худудларида: - жавобгар корхонасининг (филиали) савдо, саноат ёки бошкача хужалик фаолияти амалга оширилса; - низо предмети булган шартнома буйича мажбурият ижро этилган ёки тулик ижро этилиши керак ёки кисман ижро этилган; - обру, кадр-киммат ва иш обрусини химоя этиш тугрисидаги даъво буйича даъвогар доимий яшаш жойига ёки жойлашган жойига эга. Мулкка нисбатан хукук тугрисидаги даъволарга нисбатан ва кучмас мулкка нисбатан бошка мулкий хукуклар буйича даъволарга нисбатан мутлак хукукни мухофахза килиш тизимга таалуклилик 1993 йилги ва 2002 йилги конвенцияда назарда тутилган. Бу ишлар буйича факат мулкнинг жойлашган жойи буйича хукукни мухофахза килиш тизимлар ваколатли хисобланади.

1992 fiunru Xy^anuK ^aonuaraHu aManra omupum SunaH SoFnuK Hu3onapHu x,an этнm TapTuSu TyFpucugaru SuTuMga my Sutum umrapoKnunapu SynraH M^X MaMnaKaraapu cySteKTnapu ypTacugaru SyHgafi HroonapHum xyKyKHu Myxp$a3a Kunum TH3HMHra TaannyKnunuru Kyfiugaruna SenrunamaH. M^X at3ocu SynraH gaBnaraum BaKonarau xyKyKHu Myxp$ax3a Kunum th3hmh WKopuga Tunra onumaH HH3onapHH Kyfiugaru xpnnapga KypuS nuKumnapu MyMKurn a) arap ®;aBo6rap gatBo TaKguM этнnгaн KyHra KenuS afiHaH my gaBnaT xygyguga gouMufi amam ^ofiura eKu Marounroxura эгa SynraH Synca. Arap umga M^XHum Typnu gaBnaraapu xygyguga ^ofinamraH Sup Hena ®:aBo6rapnap umTupoK этaeтгaн Synca, hu30 gatBorapHuHr TaHnamura KapaS ynapgaH SupopTacu ^ofinamraH epga KypuS nuKunagu; S) ^aBoSrapHuHr KopxoHacu (^unuanu) afiHaH my gaBnaT xygyguga caBgo, caHoaT eKu SomKa Typgaru xy^anuK ^aonuaTuHu wpuTaeTraH Synca; g) Hu3o npegMeTu SynMum mapTHoMagaru Ma^SypuaT afiHaH my gaBnaT xygyguga Sa^apunraH eKu Tyna (KucMaH) Sa^apunumu no3uM Synca; э) eTKa3unraH 3apapHu KonnamHu TanaS Kunum ynyH acoc SynraH xapaKaT eKu xpnaT afiHaH my gaBnaT xygyguga cogup Synca; $)xu3MaT oSpycu SunaH SoFnuK gatBo Syfiuna gatBorapHuHr afiHaH my gaBnaT xygyguga gouMufi amam ^ofiu eKu ^ofinamraH ^ofiu MaB^yg Synca; r) KornpareHT-eTKa3u6 SepyBnu, nygpaTnu eKu xu3MaT KypcaTyBnu (um Sa^apyBnu) afiHaH my gaBnaT xygyguga SynuS TypraH Ba Hu3o mapTHoMaHu Ty3um, y3rapTupum eKu SeKop Kunum SunaH SoFnuK 6ynca.

1961 fiunru EBpona кoнвeнцнacннннг BH Moggacu 2-kucmu «c» SaHgu). AManueT MaTepuannapu acocuga afipuM Hroonu xpnanapHu caHaS nuKum MyMKuH. Bynap gaBnaT xyKyKHu Myxp$ax3a Kunum тнзнмн ropucgu^uacu TaH onuHumura onuS KenraH: xaKaMnuK xyKyKHu Myxo$ax3a Kunum тнзнмн homu apSuTpa«: rooxuga yHum pacMufi homu SunaH moc KenMaraH; Hu3o Kaficu Kouganap Syfiuna KypuS nuKunumuHu ToMoHnap SenrunaMaraH; apSuTpa^; нзoxннннг xyKyKgapHu Sepumra aMan Kunumu; ToMoHnap ypTacugaru MyHocaSaraapHum ^yKaponuK-xyKyKufi TaSuaTuHu aHuKnamHuHr Hu3onu экaнnнгн Ba SomKanap. Y36eKucToH PecnySnuKacu OyKaponuK пpoцeccyan KogeKcuHuHr 152-Moggacuga arap my eKu SomKa xyKyKHu Myxo^ax3a Kunum Tu3uMga afiHaH my Tapa^nap ypTacugaru my npegMeT TyFpucuga Ba my acocnap Syfiuna Hu3o W3acugaH um MaB^yg Synca, gatBo KypuS nuKMacgaH Kongupunumu TatKugnaHagu. ^eT эn ^yKaponapu, ^yKaponuru SynMaraH maxcnap xaMga neT эn TamKunoTnapu umTupoKugaru Hu3onu ^yKaponuK umnapuHu Y36eKucToH PecnySnuKacu xyKyKHu Myxp$a3a Kunum Tu3uMnapuga xyKyKHu Myxo^a3a Kunum Tu3uMura TaannyKnunuruHu aHuKnamga

OnKga SenrunaHraH xyKyKHu Myxo^a3a Kunum Tu3uMura TerumnunuK KouganapuHu Kynnam Macanacu OnKHuHr 388-Moggacuga xan этнnaцн. AgaSueTnapga myHgafi MyaMMo Kyfiunagu: WKopuga KenTupunraH OnKHuHr 152-Moggacugaru KougaHuHr KynnaHum nerapacu KaHgafi, arap MyafiaH gaBnaT SunaH

хукукни мухофахза килиш тизим карорларининг узаро ижро этилиши тугрисида битим тузилмаган булса, шу давлат хукукни мухофахза килиш тизимида иш кузгатилган такдирда Мазкур моддага мурожаат килиш мумкинми? Фикримизча, бу саволларга ФПКнинг 152-моддаси коидаларидан жавоб олиш мумкин, яъни: 1) агар Узбекистон Республикаси хукукни мухофаза килиш тизимига даъво такдим этилишидан аввал чет давлатнинг ваколатли хукукни мухофаза килиш тизими айнан шу тарафлар уртасида, айнан бир предмет тугрисида ва айнан шу асослар буйича низо юзасидан ишни кабул килган ва юритаётган булса ёки конуний кучга кирган карор кабул килган булса, хукукни мухофахза килиш тизим бу даъвони куриб чикмасдан колдиради ёки иш юритишни тухтатади; 2) агар чет давлат хукукни мухофахза килиш тизимининг кабул килган ёки кабул киладиган карори Узбекистон худудида эътироф этилиши ёки ижро килиниши шарт булмаса, ёки шу иш Узбекистон Республикаси хукукни мухофахза килиш тизимининг алохида ваколатига тааллукли булса, бундай окибатлар вужудга келмайди. Агар халкаро шартномада чет эл хукукни мухофахза килиш тизимларининг карорлари Узбекистонда ижро этилиши кузда тутилган булса, улар албатта ижро этилади. Масалан, 1993 йилги Фукаролик, оила ва жиноий ишлар буйича хукукий ёрдам ва хукукий муносабатлар тугрисидаги конвенциянинг 55-моддасида айтилишича, агар айнан шу тарафлар уртасидаги айнан шу мавзуда ва шу асослар буйича низо юзасидан Шартнома тузаётган тараф худудида иш мавжуд булса, агар карор хам шу ерда эътироф этилиши ёки ижро этилиши лозим булса, агар учинчи давлат хукукни мухофахза килиш тизими аввал чикарган карори конуний кучга кирган булса ёки агар шу тараф идораси томонидан Мазкур низо юзасидан аввал иш кузгатилган булса, чет эл хукукни мухофахза килиш тизими карорини эътироф этиш ёки уни мажбурий ижро этишга рухсат бериш рад этилиши мумкин. Халкаро хукукни мухофаза килиш тизимига тааллуклилик ички хукукни мухофаза килиш тизимига тааллуклилик коидалари асосида белгиланади. Чет эл фукаролари ва ташкилотлари, фукаролиги булмаган шахслар иштирок этаётган низоларнинг, шунингдек лоакал биттаси чет элда яшаб турган тарафлар уртасидаги низолар буйича фукаролик ишлари Узбекистон Республикаси хукукни мухофаза килиш тизимларининг хукукни мухофахза килиш тизимловига тааллукли булиши, агар Узбекистон Республикасининг халкаро шартномасида бошкача тартиб назарда тутилган булмаса, миллий конунчилик билан белгиланади. Хукукни мухофахза килиш тизимига тааллуклиликнинг асосий коидаси берилган: даъво жавобгарнинг яшаш жойи буйича хукукни мухофахза килиш тизимга такдим этилади. Юридик шахсга нисбатан даъво шу юридик шахс органи ёки мулки жойлашган жойидаги хукукни мухофахза килиш тизимга такдим этилади. Иморатга булган хукук тугрисидаги, мулкни хатлашдан чикариш хакидаги, ер майдонидан фойдаланиш тартибини белгилаш тугрисидаги даъволар

MynK ^p MafigoHu) ^ofinamraH xygyggaru xyKyKHu Myxo$ax3a Kunum Tu3uMHuHr xyKyKHu Myxo$ax3a Kunum Tu3uMnoBura TaannyKgugup; Mepoc KongupyBnuHuHr KpeguTopnapu Mepoc Bopucnap ToMoHugaH Ka6yn KunuHryHura Kagap TaKguM этгaн gatBonap Mepoc MynK eKu yHuHr acocufi kucmu ^ofinamraH xygyggaru xyKyKHu Myxo$ax3a Kunum Tu3uMHuHr xyKyKHu Myxo$ax3a Kunum Tu3uMnoBura TaannyKnugup; fiynoBHu, Sara® eKu wk Tamum mapraoMana pugaH TamyBnunapra HucSaTaH KenuS nuKaguraH gatBonap SenrunaHraH TapTuSga TanaS KyfiunraH TpaHcnopT TamKunoTuHuHr SomKapMacu ^ofinamraH xygygga TaKguM этнnagн.

B.B.CaMapxy^aeBHuHr xynocacura Kypa, ^yKaponuKHu Senrunam xap 6up gaBnaTHuHr wpucgu^ua npegMeTuHu TamKun этagн. By epgaH myHgafi xonaT KenuS nuKaguKu, xap 6up gaBnaT y3 xygygugaru ^yKaponuKHu y3u Senrunafigu: Opaнцua ^yKaponuruHu Y36eKucToH xyKyKu HopManapu acocuga Ba, aKcuHna, YsSeKucToH ^yKaponuruHu $paнцyз KoHyHnunuru acocuga Ka6yn Kunum MyMKuH эмac. fflaxc ^yKaponuKHu onumu Ba yHgaH MaxpyM этнnнmн gaBnaT poзнnнгнcнз aManra

3

omupunumu MyMKuH эмac .

Bu3HuHr MaMnaKaTuMu3ga KoHyHHunuK xy^®araapuga ^ucMoHufi maxc xyKyKufi xonarnra oug xyKyKufi Metepnap MaB^yg Synca-ga, ynapHu TaTSuK этнmнннг caMapanu gacTaKnapu maKnnaHMaraHnuru Ty^afinu Sy xyKyKufi MetepnapHu 3apyp Myxo$a3a BocuTacura afinaHMacnurura caSaS SynMoKga.

OyKaponapHuHr xyKyK Ba эpкuнnuкпapuнu aManga pyeSra nuKapunumu xaMga ynapHu xuMoanam Sopacuga xyKyKufi HopManap тнзнмннн, wpuguK MyHocaSaraap тнзнмннн KaMpaS onyBHu Maxcyc (wpuguK) Ka^onaraap epgaM Sepagu. By wpuguK HopManapga Ha3apga TyTunraH BocuTa Ba ycynnap SynuS, ynap opKanu xyKyKHu KoHyHufi pyeSra nuKapumga, xyKyK Ba эpкннnнкnap Myxo$a3a KunuHagu, Sy3unraH xyKyKnap TuKnaHagu. KypuS nuKunraH ^yKaponap xyKyKnapuHuHr Ka^onaraapu Typnapu ^ucMoHufi maxcHuHr xyKyK Ba эpкннnнкnapннн aManga caMapanu pyeSra nuKapunumuHuHr gacTnaSKu mapTu xucoSnaHagu.

XBoSoeB TyFpu TatKugnaraHugeK, «xap KaHgafi ^aMuaTga, xaTTo энг puBo^naHraH MaMnaKaTnapga xaM xen KanoH agonaT TynuK xyKMpoH SynMafigu, cyg ugopanapu BocuTacuga xyKyKnapuHu xuMoa Kunum Sopacuga Sapna xaM TeHr uMKoHuaTra эгa эмac. Toxo caHconapnuK, 6yfipyK6o3nuK Ba Moggufi TycuKnap Sat3u maxcnapHuHr uHcoHufi xyKyKnapuHu Tyna-TyKuc xuMoa этнmгa MoHenuK Kunagu. Hhcoh xyKyKnapu Munnufi uHcTuTyTnapu эca, Ba3u$acu TaKo3ocura Kypa, ^yKapoHuHr Sy3unraH xyKyKnapuHu caHconapnuKKa KyfiMafi, BaKTuga TuKnam ynyH SeFapa3 epgaM KypcaTagu»4. Hhcoh xyKyKnapu Ba Kagp-KuMMarnHu xypMaT Kunum geMoKparaaHuHr acocufi TaMofiunnapugaH Supugup.

3 KapaHr: CaMapxywaee B.B. XanKapo xycycufi xyKyKKa SuHoaH ^ucMoHufi maxcnapHuHr ^yKaponuK xyKyKufi xonaTu. //XanKapo xycycufi xyKyK. Onufi YKyB wpTnapu ynyH gapcnuK. PaxMoHKynoB XP. Ba 6omK. -T.: HKTucogueT Ba xyKyK gyHecu, 2002. - 446 S.

4 KapaHr: BoSoeB X. Hhcoh xyKyKu xap HegaH a3u3. // Ta^aKKyp. -T.: 2012. №1. -B. 10-14.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 212

Жисмоний шахс кадр- кимматини тан олиш, унинг хукук ва эркинликларини хурматлаш, инсонларни узаро хурмат рухида тарбиялаш -жамиятнинг хукукий турмуш тарзини, хукукнинг маънавий мохиятини белгилаб берувчи асосий тамойиллардандир. Сир эмаски, хозирги замонда дунёда икки хукукий тизим: статус хукуки ва прецедент хукуки тизимларининг тобора якинлашуви жараёни яккол сезилмокда. Прецедент хукуки мамлакатлари хисобланган А^Ш ва Англияда конун хужжатларини кабул килиш жараёни муттасил ривож топиб, уз мохиятига кура хукук манбаси сифатида прецедентни урнини коплашга даъвогарлик килмокда.

Буни акси сифатида, Европа хукуки мамлакатларида эса хукукнинг ривожланишида суд хужжатларини хам маълум маънода хал килувчи мавкеи шаклланаётганлиги эътироф этилмокда. Шундай маънода суд карорлари, судлов амалиёти барча судлар томонидан ухшаш низоларни мазмунан хал килишда куллаб-кувватланадиган ва кулланиладиган умум эътироф этилган холатлар, яъни прецедентлар даражасига кутарилган вактида, шубхасиз, хукук манбаси хисобланади. Аслида, фукаролик хукукий муносабатларининг меъёрида ва бузилмаган холатларда ривожланишини таъминлаш воситалари, хусусан, субъектларнинг фукаролик хукук ва муомала лаёкатларини мустахкамлаш, мажбуриятларнинг белгиланиши, бузилган ёки низолашилаётган хукук ва манфаатларни тиклаш хукукий тизмаларидан иборат булади. Шунинг учун, фукаролик хукукида, фанда ва конунчиликда кенг маънода кулланиладиган мухофаза тушунчасидан фаркли уларок, тор маънодаги хукук мухофазаси бевосита бузилган ёки низолашилаётган фукаролик хукук ва манфаатларини тиклаш ва тан олишга каратилган воситалар фукаролик хукукининг химояси деб танилади.

Самарали фукаролик-хукукий мухофаза тизимисиз жисмоний шахс хукукий холатини ва унинг хакикий эркинлигини амалда руёбга чикариш мураккаб булади. А.Б.Гафуровнинг ёзишича, «инсон эркинлиги - шахс фаолиятининг давлат аралашиши мумкин булмаган маълум доираси ва сохасидир. Давлат факат инсон уз ихтиёри билан харакат киладиган худудни, маконни, доирани хукукий нормалар ёрдамида белгилайди. Мазкур хукукнинг дахлсизлигини бузмаслик билан бирга давлат уни бошка шахслар тажовузидан хам химоя килиши керак» 5.

ФК мамлакатимизда шаклланаётган бозор муносабатларига замонавий ва маърифий тус беришга хизмат килади. Бу, авваламбор, ФКнинг замонавий тижорат фаолияти, халкаро шартномалар асосида ишлаб чикилганлиги, халкимиз табиатига монандлиги, ижтимоий-иктисодий муносабатларни боскичма-боскич ривожланишига фаол таъсир утказиши оркасида бозор муносабатларини хукукий

5 каранг: Гафуров А.Б. Инсон хукуклари бУйича халкаро хукук ва миллий конунчилик.: Юрид. фан. канд. Дис. ... -Т.: 2017. - 163 б.

маърифатлаштиришга асос яратиб, узида куп киррали ва нихоятда мураккаб бозор муносабатларини, фукароларнинг мулкий ва шахсий муносабатларини амалда синалган хукукий меъёрлаштиришнинг самарали дастагини шакллантиришида ифодаланади. Халкаро хусусий хукук доирасида фукаролик институти буйича изланишларни амалга оширган И.С.Перетерскийнинг таърифи буйича, у «кумаклашув тавсифига» эгадир. У «чет эл элементли» мулкий ва бошка муносабатларнинг субъекти кимлигини, яъни у Мазкур мамлакатнинг фукаросими, чет эл фукаросими ёки фукаролиги булмаган шахсми деган саволга аниклик киритади6.

ХУЛОСА

Мазкур жихатларни хукукий тартибга солишда Фукаролик кодекси тугридан-тугри хукукий таъсир курсатувчи восита булиб хизмат килиш билан жамиятни харакатга келтирувчи хукукий муносабатларда, юридик шахсларнинг хамда фукароларнинг кундалик амалий фаолиятида кулланилади. Шунинг учун, кодексда белгиланган тартиб ва меъёрларни тугри куллаш фукаролик муносабатларини хукук нормалари билан тартибга солишни жахон меъёрлари асосида булишлигини таъминлайди.

Халкаро хусусий хукукий муносабатларининг меъёрида булиши учун эса Фукаролик кодексида белгиланган фукаролик хукукларини химоя килиш институти хал килувчи ахамият касб этади, чунки ижтимоий муносабатларнинг узгариши натижасида туб иктисодий ислохотларни амалга ошириш даврида фукаролик муносабатларида шахсий хукукларини химоя этишда хукукий шакллардан ва услублардан жахон андозаларига мос даражада фойдаланишда гоят масъулиятли ёндошиш талаб килинади.

REFERENCES

[1] Якубова, И., & Якубов, О. (2021). Шахсий хаёт дахлсизлиги масалаларининг узбекистон хамда чет эл мамлакатлари конунчилиги буйича киёсий тахлили. Юрист ахборотномаси, 2(1), 268-276.

[2] Худайбердиева, Г. (2021). Турдош хукукларнинг хукукий асосларини такомиллаштириш: хорижий ва миллий тажриба. Юрист ахборотномаси, 2(1), 110-118.

[3] Babadjanova, D. (2018). Property rights of children deprived of parental care. Review of law sciences, 2(3), 14.

6 каранг: Международное частное право: современные проблемы. -М.: ТЕИС, 2020. - 256 с.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 214

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.