Научная статья на тему 'СОТРУДНИЧЕСТВО ТАДЖИКИСТАНА СО СТРАНАМИ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ АЗИИ В ОБЛАСТИ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ (НАПРИМЕР, ИНДОНЕЗИЯ, МАЛАЙЗИЯ ДО СИНГАПУРА)'

СОТРУДНИЧЕСТВО ТАДЖИКИСТАНА СО СТРАНАМИ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ АЗИИ В ОБЛАСТИ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ (НАПРИМЕР, ИНДОНЕЗИЯ, МАЛАЙЗИЯ ДО СИНГАПУРА) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
126
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОБРАЗОВАНИЕ / НАУКА / РЕСПУБЛИКА ТАДЖИКИСТАН / ЮГО-ВОСТОЧНАЯ АЗИЯ / СИСТЕМА / РАЗВИТИЕ / ОБУЧЕНИЕ / ОБЩЕНИЕ / ДОГОВОР

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Сохиби Бахруло

В данной статье автор анализирует сотрудничество Республики Таджикистан со стран Юго-Восточной Азии, которая включает научные и образовательные связи. Следует отметить, что в период обретения Независимой Республики Таджикистан были созданы иностранные учреждения, в том числе посольства, консульские представительства Республики Таджикистан за рубежом, в частности, со стороны Правительства Юго-Восточной Азии, таких как Индонезия, Сингапур и Малайзия, а также постоянные представительства . Прежде всего, услуги Президента страны, Основателя мира и национального единства, Лидера нации Эмомали Рахман очень важны для научных и образовательных связей. Внешняя политика Таджикистана известна с его трудами, а также имеет зарубежные страны, с которыми сотрудничает Республика Таджикистан, высокий статус. Есть постоянные представительства республики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COOPERATION OF TAJIKISTAN WITH THE COUNTRIES OF SOUTHEAST ASIA IN THE FIELD OF SCIENCE AND EDUCATION (INDONESIA, MALAYSIA TO SINGAPORE)

In this article, the author analyzes the cooperation of the Republic of Tajikistan with the countries of Southeast Asia, which includes scientific and educational ties. It should be noted that during the period of gaining independence, the Republic of Tajikistan established foreign institutions, including embassies, consular missions of the Republic of Tajikistan abroad, particularly in the Southeast Asia, such as Indonesia, Singapore and Malaysia, as well as permanent missions. First of all, the efforts and services of the President of the country, Founder of the Peace and National Unity, Leader of the Nation Emomali Rahman are very important for the establishment of scientific and educational ties. The foreign policy of Tajikistan is known for its works, and therefore foreign countries with which the Republic of Tajikistan cooperates have a high status. As a result, in the countries with which the Republic of Tajikistan closely cooperates, there are permanent representative offices of the republic.

Текст научной работы на тему «СОТРУДНИЧЕСТВО ТАДЖИКИСТАНА СО СТРАНАМИ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ АЗИИ В ОБЛАСТИ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ (НАПРИМЕР, ИНДОНЕЗИЯ, МАЛАЙЗИЯ ДО СИНГАПУРА)»

4. Низомулмулк. Сиёсатнома // Ба чоп тайёркунанда А. Девонакулов. -Душанбе: Адиб, 1989.

5. Абдурахмони Ч,омй. Бахористон // Тахиягари матн, муаллифи сарсухану тавзехот ва шорехи лугот А. Афсахзод. -Душанбе: «Маориф ва фарханг», 2008.

ОТРАЖЕНИЕ ТРАДИЦИИ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ САСАНИДОВ В «НАСИХАТ-

УЛ-МУЛУК» МУХАММАДА ГАЗОЛИ

«Насихат-ул-мулук» («Наставление правителям») Мухаммада Газали содержит уникальные сведения о морали, политике, основам государтства и права и сообщает об истории и традиции государственности предков таджикского народа. В ней отражены взгляды автора об справедливом и мудром правлении, морали правителей, качествах министров и других чиновников государства.

Автор статьи на основе сведений названного трактата анализирует сообщения Мухаммада Газоли о некоторых традициях государственного управления сасанидской династии, в том числе справедливом правлении, щедрости, осведомленности о состоянии дел в государстве и дворцовых делах, справедливом налогооблажении, заступничестве, проведении научныхсборищ, качествах министра, посла, хаджиба и других госдураственных чиновников и доказывает, что некоторые из перечисленных сведений Мухаммада Газоли являсь уникальными не встречаются в других источникахи автор тракта высоко оценивает традиции государственности Сасанидов.

Ключевые слова: Мухаммад Газоли, «Насихат-ул-мулук», Сасаниды, Анушервон Справедливый, традиции государственности, падишах, везирь

REFLECTION OF THE TRADITION OF SASANID STATEHOOD IN «NASIHAT-UL-MULUK» OF MUHAMMAD GHAZOLI

«Nasihat-ul-Muluk» (Instruction to the rules) Muhammad Ghazoli contains unique information about morals, politics, the basics of state and law and tells about the history and traditions of statehood of the ancestors of the Tajik people. It reflects the authors just and wise rule, the morals of the rulers, the qualities ofministers and other officials of the state.

The author of the article based on the information mentioned treatise analyzes the messages Muhammad Ghazoli about some of the traditions of state control of the Sassanid dynasty, including the fair bounty, awareness about the state of affairs in the state and palace affairs, fair taxation, intercession, scientific gatherings, the qualities of the minister, ambassador, hajib and other government officiary, and proves that some of these information Muhammad Ghazoli as a unique not found in other sources and the author tract appreciates the traditions ofstatehood of the Sassanids.

Keywords: Muhammad Ghazali, «Nasihat-ul-Muluk», Sassanids, Anushervon Fair, traditions of statehood, padishah, the vizier.

Сведения об авторе:

Бурхонов Саидориф Саидмухамадович - соискатель кафедры «Отечественной истории» Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова, E-mailburhonovsaidorif@mailru Тел: (+992) 927765442

About the author:

Burkhonov Saidorif Saidmukhamadovich - applicant of the department «Patriotic history» of the Khujand State University named after academician B. Gafurov, E-mail: burhonovsaidorif@mail.ru (+992) 927765442

ХДМКОРИХ,ОИ ТОЧДКИСТОН БО КИШВАРХ,ОИ ОСИЁИ ЧДНУБУ ШАРЦЙ ДАР СОХДИ ИЛМУ МАОРИФ (ДАР МИСОЛИ ДАВЛАТ^ОИ ИНДОНЕЗИЯ,

МАЛАЙЗИЯ ВА СИНГАПУР)

Сохцби Б.

Институти омузиши масъалазри давлатуои Осиё ва Аврупо

Бояд кайд, ки илм ва маориф аз сохаи мухимтарини хар як давлат ба хисоб меравад ва тавассути он сохахои дигар низ рушду нумуъ меёбанд. Х,амчунин тахкику тахлилхо нишон медиханд, ки сохаи маориф ва илми кишвархои Осиёи Ч,анубу Шаркй, аз он чумла Индонезия, Малайзия ва Сингапур дар баробари доштани усулхои навтарин ва сифати баланд бо кишвархои хоричй хамкорихои мухталифро ба рох мондааст. Аз байни ин се давлати муттараккии Шарк Сингапур дар чойи аввал меистад, зеро он дар сохаи мазкур бо 146 кишвари чахон махсусан абаркудратони чахон Аврупо ва Амрико лоихахои гуногуни илмй-амалй ва таълимиро ба рох мондааст [1, с.104].

Хамкорихои илмй-фархангй ва сохаи маорифи Чумхурии Точикисгон бо Индонезия, Малайзия ва Сингапур дар шароиги кунунй дар холаги рушд карор дорад, ки ин хама аз муносибаг ва равобиги хуби хамачониба далолаг мекунад.

Чумхурии Точикисгон дар гагбики хадафхои созандаи сиёсаги хоричии худ хамчунин кушиш ба харч медихад, ки дар халли мушкилог ва ихгилофу низоъхо дар мингакахои Осиё бар асоси Ойинномаи Созмони Милали Муггахид (СММ), меъёрхои пазируфгашудаи муносибагхои байнидавлагй ва хукуки байналмилалй сахмгузор бошад. Тахкиму гавсеаи хамкорихои гуногунчанба бо кишвархои Осиёи Чанубу Шаркй, ба вижа Индонезия, Малайзия ва Сингапур дар фехрисги авлавиягхои сиёсаги хоричии Чумхурии Точикисгон карор дорад.

Бояд ёдовар шуд, ки дар даврони Исгиклолияг дар паргави сиёсаги гаърихии Точикисгон муносибагхои ин кишвархо дар сагхи олй карор дошг, ки вохурихо аз харду гараф сураг мегирифг [14, с.1]. Аз соли 1993 Созишномаи хамкорихои фархангй ва илмй байни хукумаги кишвархои Осиёи Чанубу Шаркй, ба вижа Индонезия, Малайзия ва Сингапур ва Чумхурии Точикисгон ба имзо расида буд, ки го имруз миёни ин ду кишвари бо хам дуст равоби илмию фархангй бокй мондаасг.

Барои мусгахкам кардани дасггирй дар сохахои маориф ва илм соли 1998 байни кишвархои Осиёи Чанубу Шаркй ва Вазораги маориф ва илми Чумхурии Точикисгон се ёддошги хусни гафохум басга шуд. Дар баробари ин худи хамон сол шаргнома оид ба пешбурди гичораги дучониба бо пешниходи 50 миллион доллар имзо карда шуд ва Индонезияву Малайзия кумаки худро ба Чумхурии Точикисгон аз 39 миллион ба 75 миллион доллар расонданд. Хукумаги Чумхурии Индонезия ва Малайзия барои лоихахои гагбикшавандаи гахсил дар давлаги худ ва дар пешисгода кумакхои иловагй расонданд.

Дар соли 2014 муносибагхо дар сохаи илму фарханг ва маориф байни Точикисгон ва Чумхурихои Осиёи Чанубй Шаркй аз 80 миллион ба 135 миллион доллар расонданд. Хукумаги Чумхурии Индонезияву Малайзия ва Чумхурии Точикисгон аз сари нав баркарор шуд, ки ин нахусгин шаргномаи дучонибаи Чумхурии Точикисгон аз давраи нахусгини сохибисгиклолияг, яъне солхои 90-ум буд.

То мохи майи соли 2011, кумаки Чумхурии Индонезия нисбаг ба Сингапур ва Малайзия ба микдори 2 миллион доллари ИМА афзоиш ёфг ва Хукумаги Индонезия гаъминкунандаи калонгарини чахон дар баробари мамолики Аврупо ба хисоб рафг.

Бояд гуфг, ки кишвархои Сингапур ва Малайзия низ аз доираи хамкорй бо Чумхурии Точикисгон беканор несганд. Дар ин радиф мохи июли соли равон Санади хамкорй - Ёддошги гафохум оид ба ифгигохи Намояндагии Донишкадаи рушди менечменги Сингапур (Management development Institute of Singapore - MDIS) дар Душанбе ба имзо расид. Ифгигохи филиали Донишкадаи мазкур дар пойгахг гибки дасгури Асосгузори сулху вахдаги миллй-Пешвои миллаг, Президенги Чумхурии Точикисгон мухгарам Эмомалй Рахмон ва Раиси шахри Душанбе мухгарам Русгами Эмомалй рохандозй мегардад.

Лозими зикр асг, ки дар мархилаи аввал дар филиали Донишкада гаълим аз руи се ихгисос -мудирияги саноаг (менечменги индусгриалй), гуризм ва мехмондорй, гехнология ва амнияги иггилоогй (хифз аз хучуми кибернегикй дар самги идоракунии давлагй, низоми бонкй), ки бевосига аз хадафхои сграгегии Чумхурии Точикисгон ва самгхои афзалиягноки он бармеояд, ба рох монда мешавад.

Донишкадаи мазкур (Management development Institute of Singapore - MDIS) соли 1956 гаъсис ёфга, гули беш аз 60 соли фаъолияг намояндагихои худро дар аксар давлагхои чахон гаьсис додааасг ва яке аз аввалин муассисахои олии кишвар махсуб меёбад[5].

Шарикони Донишкадаи рушди менечменги Сингапур (Management development Institute of Singapore - MDIS) муассисахои олии гаълимии кишвархои пешрафгаи чахон, ба амсоли мамолики Гарб буда, хагмкунандагони он бо дипломи дарачаи байналмилалй, ки аз чониби шурохои илмии макгабхои олии сагхи чахонй эъгироф гардидаасг, сарфароз гардонида мешаванд.

Хамчунин Донишкадаи рушди менечменги Сингапур имрузхо дар Узбекистан, Хиндусгон, Малайзия, Чин ва гайра карпусхои гаълимии худро бунёд намуда, гасмим гирифгаасг, ки барои Чумхурии Точикисгон дар ришгахои менечменги саноагй, сайёхй, мехмондорй ва гехнологияи иггилоогй кадрхои баландихгисоси чавобгуи галабоги замони муосирро омода намояд.

Хукумати Чумхурии Toчикиcтoн дар xaмкoриxo ва бастани Сoзишнoмaвy мeмyрaндyмxo бaрoи амалй нaмyдaни мyнocибaтxoи тарафайн caxми арзандаи хyдрo гyзoштaaнд. Дар заминаи мазкур бyзyрггaрин ва бoнyфyзтaрин мyaccиcaи илмии чумхурй, яъне Дoнишгoxи миллии Toчикиcтoн 6o Дoнишгoxи Партаминаи Индoнeзия шли чoрй мyнocибaти хуби илмй ва тaълимирo ба рox мoнд. Рyйдoди мазкур дар хузури рeктoри Дoнишгoxи Партаминаи Индoнeзия дoктoр Буди Суджипто ба амал oмaд. У хадафи ташрифи хyдрo ба дoнишгox ба рox мoндaни xaмкoриxoи илмй-тахкикйтй ва таълимй арзёбй намуда, рoчeъ ба фа^лияти Дoнишгoxи Партаминаи Индoнeзия cyхaнрoнй намуд. Maвcyф зикр кард, ки Дoнишгoxи Партамина мyaccиcaи мyocир ва навтарини Индoнeзия ба xиcoб рафта, муддати 4 coл фaъoлият мекунад. Он аз 8 факултет, аз oн чумла фaкyлтeгxoи физика, математика ва мyxaндиcй ибoрaт мeбoшaд. Дoнишгoxи мазкур дар айни зaмoн ба от мyaccиcaxoи oлии дaвлaтxoи хoричй xaмкoрй дoрaд [3, c.1]..

Дар ox^ чoнибxo таъкид карданд, ки ин мyлoкoт бaрoи xaмкoриxoи минбаъда дар coxaxoи гyнoгyн тaкoни чиддй xoxaд бахшид. Myлoкoт 6o cyпoридaни тyxфaxoи хатиравй ва ба имзo рacoнидaни «Ёддoшт»-и тaфoxyм ба ан^м рacид.

Санади мyxимтaрин вoбacгa ба xaмкoрй 6o кишвaрxoи Оcиëи Чанубу Шаркй caфaри президенти Чyмxyрии Toчикиcгoн мoxи июли coли 2016 мaxcyб ёфта, байни Toчикиcтoн ва Индoнeзия Meмoрaндyми xycни тaфoxyм oид ба беюэр кардани рaвoдид бaрoи coxибoни шинocнoмaxoи диплoмaтй ва хизматй, инчунин ëддoшти тaфoxyм бaрoи бoзoмyзии кaдрxoи диплoмaтй ба имзo рacид, ки то имруз ин coзишнoмa амал мекунад. üac аз caфaри шрии Президенти кишвар, мyxтaрaм Эмoмaлй Рaxмoн бaрoи пешбурди тичoрaти дyчoнибa байни Индoнeзия ва Чyмxyрии Toчикиcтoн ва coxaи дигаре чун бoнкдoрй, фaрxaнг ва илму таълим ба маблага 50 миллиoн дoллaр ба имзo рacидa буд. Дар дaвoми xaмкoрй Чyмxyрии Индoнeзия бастаи кyмaкxoи xyдрo ба Чyмxyрии Toчикиcтoн идoмa мeдoд [12, c.1].

Гуфтан мecaзaд, ки xaр ceи ин кишвaрxoи Оотёи Чанубу Шаркй - Индoнeзия, Малайзия ва Сингапур 6o Чyмxyрии Toчикиcтoн дар шaрoити чaxoнишaвй шарт ва зарур буда, кaфoлaти бартараф гардидани кaмбyдиxo мeбoшaд ва oн заминаи рушди мexвaри oнрo фaрoxaм мeoвaрaд. Х,ангами ба вукуъ пайвастани xар гуна рoбитaxo кaмбyдиxo низ чoй дoрaнд, ки oнxo дар навбати худ бaртaриxo ва aвлaвиягxoи xocи xyдрo дoрaд. Бинoбaр ин мo кушиш ба харч ДOдeм, ки ин рaвaндxoрo мавриди oмyзиш кaрoр дoдa, кaмбyдиxoрo бартараф coзeм ва аз xaмa имкoниягxoи мавчуда ба пуррагй иcтифoдa кунем [13, c.86].

Кишвaрxoи Оcиëи Чанубу Шаркй - Индoнeзия, Сингапур ва Малайзия, ки дар байни кишвaрxoи чaxoн xaмчyн «бaбрxoи oOTërô> шинoxтa шудаанд, кишвaрxoи пyрик;гидoр мaxcyб меёбанд, ки 6o иктиcoдиëти худ дар чaxoн чoйxoи нaмoëнрo ишFOл мeнaмoяд. Густариши рушди иктиcoдии баланд дар ин кишвар рoxи oнрo ба бoзoри чaxoнй кyшoд, ки такрибан 6o тaмoми чaxoн дoдyгирифтxoи ик;гиcoдивy тичoрaтй ва xano илмиву таълимй дoрaд. Po6mrn^ Чyмxyрии Toчикиcтoн 6o ин кишвари кудратманд аз axaмияти вижа бaрxyрдoр acт. Х,арчанд дoдyгирифти кишвари мo 6o кишвaрxoи мазкур ниcбaтaн кам аст, вале имкoниягxoи фaрoвoн, ба мисти coxaxoи илм ва таълим мавчуд xacтaнд, ки мeгaвoнaнд o^o ба caтxи баланд рacoнaд. To xoл рaвoбити ин ду кишвар дар кaдoм caтx буд? Дyрнaмoи мyнocибaтxo ва aфзaлиятxoи oнxo чй гуна аст? Чй рoxxoeрo мeгaвoнaд шaрoити иcтифoдaи xaмa имкoниягxoи мaвчyдaрo фaрoxaм oвaрaд ва бoиcи густариши бocyръaти xaмкoриxo шавад? Х,адафи мo мaxз тaxлилy тaxкик xaмин мaтлaбxo acт.

Бaрoи пocyx дoдaн ба caвoлxoи мазкур oнxoрo бoяд дар дoирaи лoиxaxoи илмй ва таълимй, ки аз ЧOниби кишвaрxoи Оотёи Чанубу Шаркй пeшниxoд мешаванд, барраот мeнaмoeм.

Кумакхои расми барои рушди сохаи илм ва таълим

Кyмaкxoи рacмй бaрoи рушд ин гран^ ва кaрзxoи имгиëзнoк дар coxaи илм ва мaoриф буда, аз ЧOниби мaкoмаги рacмии кишвaрxoи тараккикарда ба кишвaрxoи ру ба тараккй, 6o мaкcaди мycoидaт бaрoи рушд ва нeкyaxвoлии халк дoдa мешаванд. Кишвaрxoи Оcиëи Чанубу Шаркй дар миёни 15 кишвари ашоте дoxил мешавад, ки чунин кyмaкxoрo пайваста ба кишвaрxoи ру ба тараккй мерашнад.

Дар дoирaи кyмaкxoи рacмй бaрoи рушди coxaxoи мухталиф, ба xycyc coxaи илм ва таълим, xaмacoлa мaблaFxoи мyaйянeрo бaрoи Toчикистoн чyдo намуда, лoиxaxoи aлoxидaрo мaблaFгyзoрй мeнaмoяд. Лoиxaxoи acocиe, ки кишвaрxoи Оcиëи Чанубу Шаркй дар Чyмxyрии Toчикистoн амалй намудааст, бoзoмyзиxoи дoнишчyëн, мyтaxaccиcoни чaвoни coxaxoи гyнoгyни илм ва таълим

мeбoшaд. Ба Faйp аз ин, дap дoиpaи кишвapxoи Оcиëи Чанубу Шapк;й, дap мачмуъ дap xaчми 41,5 млн. дoлл. ИMA дap ин мyддaг лoиxaи бexбyди pyшдpo мaблaFгyзopй кapдaacт.

Чyмxypии Toчикиcтoн 6o кишвapxoи Оcиëи Чанубу Шapк;й paвoбити дycтoнa ва xacaнa дopaд. Toчикиcтoн дap минтакаи Оcиëи Чанубу Шapкй caфopaтхoнaxo дopaд, вaлe coдиpoтy вopидoт 6o кулли кишвapxoи минтaкapo ба pox мoндaacг. Инчунин, caфapxoии Acocгyзopи cynxy вaxдaти миллй - Пeшвoи миллат, Пpeзидeнти кишвap, мyxтapaм Эмoмaлй Ра^^н ба Индoнeзия, Малайзия ва ^rna^p ба pyшдy нумуи xaмкopиxoи тapaфaйн, тaкoни чиддй бахшиданд. Дap айни зaмoн xaмкopиxoи Toчикиcтoн 6o aкcapи кишвapxoи минтака дap бapoбapи мapкaзи тичopaтй чoйгoxи acocии фapxaнгивy илмй ма^уб мeëбaнд. Ба вижа, paвoбити илмй ва таълимии Toчикиcтoнy Малайзия дap caixrn баланд Kapop дopaд. Хамашла ca^,o нaфap дoнишчyëни точик ба дoнишгoxxoи бoнyфyзи Малайзия ба тapики шapтнoмaвй ва бучавй дoхил мeгapдaнд. Дap oяндa Хукумати Малайзия низ тacмим гиpифтaacг, ки дoнишгoxxoи Малайзия филиaлxoи хyдpo дap ^чи^агон ифтитox нaмoянд, зepo ин дoнишгoxxo ба cтaндapтx,oи ча^нй чaвoбгyй буда, 6ap замми ин 6o дш^ дoнишгoxxoи мaъpyфи Aвpyпo xaмкopиxoи зич дopaнд.

Чyмxypии Toчикиcтoн ва Малайзия мeгaвoнaнд xaмкopиxopo дap дигap carnxo низ ба pox мoнaнд. Яте аз oмилxoи pyшди кишвapxoи душ имpyз oмyxтaн ва pyшди coxarn caйëxй мeбoшaд. Бo дapнaзapдoшти тaчpибaи Faнии Малайзия oид ба pyшди coxaи caйëxй, мeгaвoн xaмкopиxopo дap ин caмг ба pox мoнд. Баъди хoтимa ëфтaни кopxoи coхтмoнй дap caфopaти Toчикиcгoн дap Пyтpaчaяи Индoнeзия ва ифтитoxи oн, xaмкopиxo миëни ду кишвapи ба xaм дycт, бoз xaм гycтypдaтap мeгapдaнд.

Дap paфти oмyзиш ва та^лили мавзуи мaзкyp маълум гapдид, мyвaфaкиятx,o байни Чyмxypии Toчикиcгoн ва кишвapxoи Оcиëи Чанубу Шapкй нaзappacaнд ва теш аз xaмa дap тaвaччyxи aввaлиндapaчa зoxиp намудан ба coxarn илм ва мaopиф бyдaacт. BoKea^ пeшpaфти coxaи илму мaopиф oмили xaмaтapaфaи pyшди кишвap мeбoшaд. Дap ин xycyc, Пpeзидeнти Чyмxypии Toчикиcтoн дap бaëни Стpaтeгияи миллии pyшди мaopифи Чyмxypии Toчикиcтoн тo шли 2020 таъкид намудаанд: ^ap чaxoни мyocиp кишвape ба дacтoвapдxoи бyзypг нoил мeгapдaд, ки ба баланд шудани caixrn мaъpифaт дap чoмea тaвaччyxи xoca зoxиp кapдa, илму тeхникa ва тexнoлoгияxoи нaвpo ба тaвpи вaceъ дap амал чopй мeнaмoяд» [11, c. 1].

Hy^axorn зикpгapдидaи Пpeзидeнти кишвap дap ин муддат xaллy фacл гapдидa, чандин лoиxaxoи дap coxaи илм ва мaopиф ба тaвcиб pacидaнд. Чандин дoнишчyëн 6o кишвapxoи мaxcycи 6aporn чyмxypй чyдo намуда, дap Индoнeзия, Сингaпyp ва Малайзия тaxcил намуданд ва дap айни зaмoн 2,3 % orao пac аз ба ватан бapгaштaн дap coxaxoи мухталифи илму таълиф тaxcил намуда иетодаанд.

Хaмзaмoн Пpeзидeнти мyxтapaм Эмoмaлй Ра^^н дap Пaëми худ дap назди вакишэни халк аз 22-юми дeкaбpи coли 2017 oид ба pyшди илму мaopиф таъкид намуданд: «Хaмкopии 0F03шyдaи Toчикиcтoн 6o Малайзия, Индoнeзия ва Сингaпyp тaшoши минбаъдаи crnërâ ва иктиcoдиpo тaкoзo дopaд. Toчикиcтoн мeтaвoнaд capмoя ва тexнoлoгияи навини давлат^и пeшpaфтaи ин минтакаи бyзypгpo ба манфиати pyшди бocypъaти кишвapи худ чалб нaмoяд» [В, c. 1].

Чyмxypии Toчикиcтoн дap 6apo6aprn дopoи им^ният^и хуби энepгeтикй, иктишдй, ичгимoй, ва зaxиpaxoи бoйи табий дoштaн, дap coxaи илм ва мaopиф низ пeшcaф ает. Бapoи дap амал татбик намудани им^ният^и мавчуда, тaдбиpxoи зepинpo дap oяндa амалй намудан лoзим acт:

1. Шaxpвaндoни тoчик, ба xycyc чaвoнoн дap тaxcил намудан дap Rypcxorn бoзoмyзй ва дapaчaxoи дигapи илмиву таълимии oлй ва кacбй фашл бoшaнд ва аз бacки та^ил ба зaбoни aнглиcй ает, 6o^ зaбoни aнглиcиpo ба куллй аз худ нaмoянд.

2. Macъaшaxoи ичгимoй ва илму мaopиф дap кишвapxoи Оcиëи Чанубу Шapкй дap мадди аввал истода, дoвтaшaб дap coxarn илм ва мaopиф coл то шл зиëд шуда иcтoдaacт.

3. Хapчй бeштap xaмкopиxoи илмй, иктишдй ва cиëcии xyдpo 6o кишвapxoи Оcиëи Чанубу Шapкй таквият бахшида, чалби capмoяи xopичй дap coxaxorn илм, мaopиф ва инчунин энepгeтикa, кopкapди aшëи xoм, capвaтx,oи зepизaминй ва чалби мyтaxaccиcoни бaшaндиxтиcoc ба coxaxorn низoми бoнкй ва низoми мaopифpo ба pox мoнeм.

2. Имpyзxo таваччу^и давлату xyкyмaт ба coxarn мaopиф ва илм нaзappac мeбoшaд, aммo мeбoяд бoз xaм мaкcaднoкy caмapбaxш бoшaд.

3. Чалби чaвoнoни бoлaëкaт дap coxaxoи илм, тexнoлoгияи иннoвaтcиoнй ва f. ва тapFиб намудани кабули бapнoмa ë cтpaтeгияи мукаммали pyшди тexнoлoгй.

АДАБИЁТ

1. 25 кадам дар пахнои олам / хайати тахририя: Н. Зохидй, В. Ниятбеков, А. Камолов. Душанбе: Ирфон, 2011. - 129 с.

2. Ахмедов А. Социальная доктрина ислама. М., 1982. - 321 с.

3. Вазорати корхои хоричии Чумхурии Точикистон. Бахши муносибагхои дучониба дар интернети Вазорат. mfa.tj. [7 ]

4. Зарипов И. А. «Малайзия-Флагман Исламских Финансов». Статья. Вестник финансового университета. №4, 2016.

5. Зарифй X,. Сиёсати хоричии Точикистон-дар масири истиклолият, хайати тахририя: Н. Зохидов, Д. Назриев.

Душанбе: Ирфон, 2011. - 178 с.

6. Зокиров Г. Донишномаи сиёсй. - Душанбе. 2007. - 116 с.

7. Малайзия. Мачмуаи маколахои конфронси илмй-назариявии чумхуриявй аз 26.10.2017. -Душанбе, 2018. -143 с.

8. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон дар назди вакилони Мачлиси Олй ва Мачлиси Миллии Чумхурии

Точикистон. 22.12. 2017.

9. Страны и регионы мира 2003», экономико-политический справочник под ред. А.С. Булатова, М. 2003 г. -624 с.

10. Страны мира от А до Я. Новый информационный справочник. Составитель

11. Стратегияи миллии рушди маорифи Чумхурии Точикистон то соли 2020. Хуччат аз 30.06.2012, № 334;

http://www.adlia.tj/.

12. Таджикистан: десять лет независимости, национального единства и созидания (2001, в четырех томах) / Зокиров Г.

Душанбе, 2003, - 236 с.

13. Таджикистан: четыре года независимости и самосознания (1995), Таджикистан на пути демократии и

цивилизованного общества (1996), - Душанбе, 2000. - 213 с.

14. https: ru.wikipedia.org/wiki/ Малайзия.

СОТРУДНИЧЕСТВО ТАДЖИКИСТАНА СО СТРАНАМИ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ АЗИИ

В ОБЛАСТИ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ (НАПРИМЕР, ИНДОНЕЗИЯ, МАЛАЙЗИЯ ДО

СИНГАПУРА)

В данной статье автор анализирует сотрудничество Республики Таджикистан со стран Юго-Восточной Азии, которая включает научные и образовательные связи. Следует отметить, что в период обретения Независимой Республики Таджикистан были созданы иностранные учреждения, в том числе посольства, консульские представительства Республики Таджикистан за рубежом, в частности, со стороны Правительства Юго-Восточной Азии, таких как Индонезия, Сингапур и Малайзия, а также постоянные представительства.

Прежде всего, услуги Президента страны, Основателя мира и национального единства, Лидера нации Эмомали Рахман очень важны для научных и образовательных связей. Внешняя политика Таджикистана известна с его трудами, а также имеет зарубежные страны, с которыми сотрудничает Республика Таджикистан, высокий статус.

Есть постоянные представительства республики.

Ключевые слова: образование, наука, Республика Таджикистан, Юго-Восточная Азия, система, развитие, обучение, общение, договор

COOPERATION OF TAJIKISTAN WITH THE COUNTRIES OF SOUTHEAST ASIA IN

THE FIELD OF SCIENCE AND EDUCATION (INDONESIA, MALAYSIA TO SINGAPORE)

In this article, the author analyzes the cooperation of the Republic of Tajikistan with the countries of Southeast Asia, which includes scientific and educational ties. It should be noted that during the period of gaining independence, the Republic of Tajikistan established foreign institutions, including embassies, consular missions of the Republic of Tajikistan abroad, particularly in the Southeast Asia, such as Indonesia, Singapore and Malaysia, as well as permanent missions.

First of all, the efforts and services of the President of the country, Founder of the Peace and National Unity, Leader of the Nation Emomali Rahman are very important for the establishment of scientific and educational ties. The foreign policy of Tajikistan is known for its works, and therefore foreign countries with which the Republic of Tajikistan cooperates have a high status. As a result, in the countries with which the Republic of Tajikistan closely cooperates, there are permanent representative offices of the republic.

Keywords: education, science, Republic of Tajikistan, South-East Asia, system, development, training, communication, contract.

Сведения об авторе:

Сохиби Бахруло - Докторант Института изучения проблем стран Азии и Европы Национальнный академии Республики Таджикистан, Тел: (+992) 917 82 02 02, E-mail: sohibbahrulo@gmail com

About the author:

Sohibi Bahrulo - PhD researcher of the Institute of studying of the issues of Asian and European countries of the National Academy of Sciences of Tajikistan, Tel: (+992) 917 82 02 02, E-mail: sohibbahrulo@gmail.com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.