Научная статья на тему 'РУШДИ СОҲАИ ЭНЕРГЕТИКАИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ДАР СОЛҲОИ (1930-1991)'

РУШДИ СОҲАИ ЭНЕРГЕТИКАИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ДАР СОЛҲОИ (1930-1991) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
508
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕСПУБЛИКА ТАДЖИКИСТАН / ЭЛЕКТРОЭНЕРГИЯ / ЭЛЕКТРИЧЕСТВО / СОВЕТСКАЯ / СТАНЦИЯ / ОРОШЕНИЕ / ДИЗЕЛЬ / REPUBLIC OF TAJIKISTAN / POWER / ELECTRICITY / SOVIET / STATION / IRRIGATION / DIESEL

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ибодуллозода А.И.

Энергетический сектор является одним из важнейших секторов отрасли, его развитие и прогресс имеют большое экономическое и социальное значение. Строительство первых гидроэлектростанций в Республике Таджикистан началось с начала 30-х годов. За более чем 70 лет существования Советского государства в Республике Таджикистан были построены гидроэлектростанции Варзоб, Кайрокум, «Дружба народов», Хорог, Норак, Байгази, Сарбанд, Шарш и другие. В 60-70-х годах ХХ века все районы республики были обеспечены высоковольтными и низковольтными линиями, а небольшие дизельные станции были разрушены. В то же время была создана единая энергетическая система для восточных районов СССР и всех республик Центральной Азии. Таджикская ССР импортирует электроэнергию из этой единой центрально-азиатской системы по линии электропередач Узбекской ССР, напротив, Таджикистан поставляет электроэнергию в эту единую энергосистему для всех республик Центральной АзииThe energy sector is one of the most important sectors of the industry, its development and progress are of great economic and social importance. The construction of the first hydroelectric power stations in the Republic of Tajikistan began in the early 1930s. For more than 70 years of the existence of the Soviet state in the Republic of Tajikistan, hydropower plants of Varzob, Kairokum, «Friendship of Peoples», Khorog, Norak, Baigazi, Sarband, Sharsh and others were built. In the 60-70s of the twentieth century, all areas of the republic were provided with high-voltage and low-voltage lines, and small diesel stations were destroyed. At the same time, a unified energy system was created for the eastern regions of the USSR and all the republics of Central Asia. The Tajik SSR imports electricity from this unified Central Asian system through the transmission lines of the Uzbek SSR; on the contrary, Tajikistan supplies electricity to this unified energy system for all the republics of Central Asia

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF THE ENERGY INDUSTRY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN (1930-1991)

The energy sector is one of the most important sectors of the industry, its development and progress are of great economic and social importance. The construction of the first hydroelectric power stations in the Republic of Tajikistan began in the early 1930s. For more than 70 years of the existence of the Soviet state in the Republic of Tajikistan, hydropower plants of Varzob, Kairokum, «Friendship of Peoples», Khorog, Norak, Baigazi, Sarband, Sharsh and others were built. In the 60-70s of the twentieth century, all areas of the republic were provided with high-voltage and low-voltage lines, and small diesel stations were destroyed. At the same time, a unified energy system was created for the eastern regions of the USSR and all the republics of Central Asia. The Tajik SSR imports electricity from this unified Central Asian system through the transmission lines of the Uzbek SSR; on the contrary, Tajikistan supplies electricity to this unified energy system for all the republics of Central Asia

Текст научной работы на тему «РУШДИ СОҲАИ ЭНЕРГЕТИКАИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ДАР СОЛҲОИ (1930-1991)»

materialistic or idealistic. Rather, it was dualistic. In essence, Razi repeats and develops the ideas of his predecessor Iranshahri about five substances. But, according to Nassir Khusrav, Iranshahri tried to reconcile his philosophical views with religion, despite the fact that his ideas were clearly materialistic in nature. Unlike the Iranshahri, Razi was more outspoken and directly criticized the prophecy and all religion. Therefore, Nassir Khusrav severely criticizes his teachings. In the teachings of Razi, the influence of Manichaeism, on the one hand, and the atomism of ancient Greek thinkers, on the other, is clearlyfelt.

Keywords: matter, attribute, motion, space, time, atom, God, creation, substance, essence.

Сведение об авторе:

Султонзода Соки Аслон -кандидат философских наук, доцент кафедры философии Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни. Тел.: (+992) 93 814 86 39; E-mail: sultonzoda83@mail.ru

About the author:

Sultonzoda Soqi Aslon - Candidate of Philosophy, Associate Professor of the Department of Philosophy of the Tajik State Pedagogical University. S. Aini. Tel.: (+992) 938148639; Email: sultonzoda83@mail.ru

РУШДИ СОХДИ ЭНЕРГЕТИКАИ Ч.УМХУРИИ ТОЧИКИСТОН ДАР СОЛ^ОИ (1930-1991)

Ибодуллозода А.И.

Донишгохц миллии Тоцикистон

Инсоният аз даврахои кадим дар бораи кувваи барк маълумот дошт, вале барои рохандозии он дар хочагии дехот кобилият надошт. Баъдан дар нимаи дуюми асри Х1Х дар натичаи рушди чахони капитализм истифодаи кувваи барк барои инсон имконпазир гардид. Нахустин манбаъхое, ки дар ибтидо инсон аз онхо кувваи баркро хосил менамуд ин аз мошинахои бугй буд. Истифодаи мошинахои бугй дар истехлоти манафактурй ва корхонахои сармоядорй то нимаи якуми асри Х1Х идома ёфт. Аз нимаи дуюми асри Х1Х сар карда дар натичаи бунёди корхонахои бузурги истехсолй ниёзи чомеаи сармоядаро ба кувваи барк бештар гардид. Мошинахои бугй дигар корхонахои истехсолиро бо кувваи барки зарурй таъмин карда натавонистанд. Бинобарин давлатхои сармоядорй мачбур гардиданд, ки роххои дигари истехсоли кувваи баркро пайдо намоянд[11.

Дар таърихи рушди сохаи энергетика сахми олимони барчаста ба монанди Т.Н. Яблочков, А.Р. Столетов, М М. Петров, А.Н. Ладигин, Д.А. Логинов, М.О. Доливо-Добровольский, И.Ф. Усыгин В. Сименса, 3. Грамма, М. Дгмрс ва махсусан, М. Фарадея, ки конуни эяектромагнитиро кашф карда буданд хеле назаррас аст. Кашфиётхои энергетикии ин олимони намоён шароит фарохам овард, ки дар муддати кутохтарин истифодаи кувваи дар хаёт дастрас гардад.

Охири асри XIX давраи аввали рушди энекргетика дар давлатхои капиталистй ба шумор меравад. Дар ин давра дар якчанд шахрхои бузурги дунё аз чумла соли 1881 дар Петербург ва соли 1882 дар Ню-Йорк истгоххои бузурги баркй сохта ба истфода дода мешаванд.

Баъди галабаи Инкилоби Октябр кувваи барк ру ба тараккиёт ниход. Тахти сарварии В.И.Ленин ва олими машхури рус ва зиёда аз 200 нафар олимони сохди техника ба монанди Графтио Г.О., Шулгин Е.Я., Горев А.А., Александров И.Г., Штелен М.А., Угримов Б.И., мухандисон М.Я Лапиров-Сколбо, Смирнов М.А., Коган А.Г. ва дигарон накшаи ГОЭЛРО тахия ва интишор гардид. Хадаф аз тахияи накшаи мазкур ин электрикунонии марказхои Россия ва мустамликахои он, аз чумла Осиёи Миёна буд. Дар асоси накшаи ГОЭЛРО дар кишвари Туркистон сохтмони панч истгохи баркй бо иктидори 80-170 хазор кВт. пешбини шуда буд.

Накшаи ГОЭЛРО, ки дар он сохтмони даххо истгоххои баркии обии хурду бузург дар тамоми ИЧШС пешбини шуда буд руи кор омад. Соли 1931 нишондодхои накшаи мазкур пурра ичро гардида истехсоли кувваи барк аз 7,3 то 19,5 % зиёд гардид[3].

Охири соли 1931 иктидори неругоххои баркй 2 мни 976 хазор кВт. ва истехсоли кувваи барк 11 млрд.-ро дар мачмуъ ташкил дод, ки ин нисбат ба соли 1913 панч баробар зиёд буд.

Дар фосилаи панчсолаи дуюму -сеюм иктидори энергияи баркй ва истехсоли кувваи барк зиёд гардида, шароити мусоид фарохам омад, ки дар тамоми давлатхои собик аъзои ИЧШС сохтмони НБО шуруъ гардад.

Бoяд кайд нaмyд, ки тaмoми coxaxoи хoчaгии кишлoк дap oхиpи coлxoи 30-юми acpи XX дap шбик дaвлaтxoи узви ИЧШС 6o як cypъaти баланд пeш мepaфт. Myтaacифoнa 6o cap задани Чанги дуюми Чах«н ва Чанги Бyзypги Ватанй pyшди тaмoми бахш^и хoчaгии кишлoк дap давлати Шypaвй бoздoшт гapдид. Сoxaи энepгeтикa низ дyчopи Foparn фашизм шуд. Зиëдa аз 60 нepУгoxxoи пypикдидopи 6ap^ ки дap мачм^ 5,8 млн. кВт. шат кувваи 6ap; иcтexcoл мeнaмyдaнд аз ^ниби дacтaxoи Fopaтгapи фашизм вaйpoнy вaлaнгop гapдидaнд. Хукумати Шypaвй 6a»omp paxoи ин coxa аз дасти фашизм тaчxизoтxoи 6ap^po ба нoхияхoи Уpaл, Сибиpи Fapбй, ^aзoкиcтoн ва Оcиëи Mиëнa ба pox гyзoшт.

Дap кyтoxтapн мудат гидpoтypбинaxo дap нoxияxoи Шapкй ва Оcиëи Мдена ба кop дapoвapдa шуданд. Дap фocилaи coлхoи 1942-1944 дap нoхияxoи Шapкй 3,4млн. кВт. иктидopхoи энepгияи 6ap^ ба кop дapoвapдa шуданд. [4]

Faлaбaи халки Шypaвй дap Чанги Бyзypгй Ватанй аз бoлoи Гepмaнияи фашиетй бapoи pyшди минбаъдаи энepгияи бapкй шapoити мycoид фapoхaм oвapд. Arap дap coли 1945 иктидopи иcтгoxxoи 6ap^, 11,124 млн. кВт. ва иcтexcoли кувваи 6ap; 43, 257млpд. кВт. coaтpo ташкил дoдa бoшaд, nac coли 1951 ии нишoндoд ба 22,117 ва иcтeхcoли 6ap; ба 104, 022 млpд. кВт. бoлo paфт.

Дap mMoonax^ баъди чангй бyнëди иcтгoxoи 6ap;^ oбй дap xoлaти ocoиштa аз нав ба pox мoндa шуд. Дap ин дaвpa дap ЧШС ^чи^агон низ бyнëди бyзypггapин НБО poxaндoзй гapдид.

Бoяд кайд намуд, ки тo Faлaби Инкдгоби 0^ra6p caнoaти энepгeтикй дap Aмopaти Бyхopo хycycнa дap capзaмини имpyзaи ^чи^агон вучуд нaдoшт. Бapoбapи тaшкилëбии ЧМШС Тoчикиcтoн (1924) ва ЧШС Тoчикиcтoн (1929) 6o ëpивy дacтгиpии шбик Хукумати Шypaвй ва ХК ^чи^агон тaмoми бaхшxoи хoчaгии кишлoк poxи тapaккиëтpo пeш гиpифт.

Бyнëди аввалин иcтгoxxoи бapкии oбй дap Чyмxypии ^чи^агон аз OFOЗи coлxoи 30-ум шypyъ гapдид. Дap бeштap аз 70 шли мавчудияти давлати Шypaвй дap Чyмxypии ^чи^агон нepyгoxxoи бapкии oбии ^aтopшapшapaи Bapзoб, Kaйpoкyм ба томи «Дустии хaлкxo», XopyF, Hopa^ Б0ЙF0ЗЙ, Сapбaнд, Шapшap ва Faйpaxo бyнëд гapдид.[51

^абл аз инкдтоби Октябp дap Шимoли ^чи^агон тан^ як иcтгoxи бapкии «Санто» амал мeкapд, ки oн хам хoнaхoи aмaлдopoнpo paвшaн мeнaмyд. Дap дигэд к^мат^и Чyмxypии ^чи^агон иcтгoxxoи хypди дизeлй мавчуд буданд ва тaнxo бинoxoи чaмъиятиpo 6o бapк таъмин мeнaмyд.

Дap тули coлxoи 1930-1980 6o пeшниxoди КМ ХК Тoчикиcтoн якчанд экcпeдитcия бapoи oмyхтaни кyввaхoи иcтexcoли ва зaхиpaхoи энepгeтикй ба ^чи^агон oмaдa, як ^TOp кopxoи мyxимpo aнчoм дoд ва бapoи аз худ намудани зaхиpaxoи энepгeтикй чopaxoи зapypй aндeшидaнд. Дap кopи минбаъдаи тapaкки дoдaни caнoaт, хoчaгии кишлoк ва элeктpикoнии xaмaи coxax^ хoчaгии халки кишвapхoи кaнopй, аз чумла Чyмxypии Тoчикиcтoн кapopxoи ceM^^ XV (дeкaбpи coли 1927) ва XVI (июн-июли coли 1930) накши мyxим бoзид.

Дap кapopи еьсзди XV ВКП/б/ oид ба тapтиб дoдaни накшаи пaнчcoлaи тapaккиëти хoчaгии халки ИЧШС бapoи coлxoи 1928-1932 кайд кapдa шуда буд: «Плани пaнчcoлa бoяд мacъaлaxoи тapaкки дoдaни иктиcoдиëт ба маданияти кишвapxoи кaфoмoндaи миллй ва нoxияxoи кaфoмoндa диккати мaхcyc дoдa, зapypияти тaдpичaн бapxaм дoдaни кaфoмoнии иктишдй ва мадании oraopo пeшбинй нaмoяд, эxтиëчy тaлaбoти ин нoхияxopo ба acoc г^ад». Дap ин чaмъoмaд oид ба бapxaм дoдaни aкибмoндaгии икгиcoдй, мaхcycaн ба кopи элeктpикyнoнии ин кишвapxo диккати кaлoн дoдa шуд.

Aaip coли 1937 шyмopaи умумии элeктopcтaнcияxo дap чyмxpй ба 43 адад ва икгидopи умумии orao 16,3 квт. pacидa бoшaд, coли 1940 шyмopaи умумии элeктpocтaниcяxo 133 ва иктидopaшoн 20,3 xaзop кВат. pacид.

Сoлxoи 60-70 дap мамлакат да^ нepyгoxxoи бapкй, ба мoнaнди ^aйpoкyм, Шapшapa, Mapкaзй, Hopaк ва Сapбaнд coхтa ба иcтифoдa дoдa шуданд. Дap натичаи бyнëд гapдидaни нepyгoxxoи мaзкyp дap чyмxypй ce cиcтeмaи энepгeтики кувваи бapкдиxaндaи (чанубу шимoл ва Пoмиp) ба вучуд oмaдaнд, ки бoиcи pyшди тaмoми coxax^ хoчaгии кишлoк гapдид.

Чи тaвpe, ки мaнбaъxoи тaъpихй шaxoдaт мeдиxaнд coли 1965 дap чyмxypй 1589 адад нepyгoxxoи хypдy кaлoни дизeлию гидpoeнepгeтикй мавчуд буда шaкштoи orao нepyгoxoи бyзypги oби буда 84% кувваи 6ap^o иcтexcoл мeкapдaнд.

Дap xyдyди coлxoи 60-70 уми acpи XX тaмoми минтaкaxoи чyмxypй 6o хат^и баланшидат ва пacтшидaти таъмин гapдидa, иcтгoxoи хypди дизeлй бapxaм дoдa шуданд. Хaмзaмoн дap ин шл^ cиcтeмaи ягoнaи бapкии минтака^и шapкии ИЧШС ва xaмaи чyмxypиxoи Оcиëи Mиëнa ташкил

ёфта буд. ЧЩС Точикистон кувви барк аз ин системаи ягонаи Осиёи Марказй ба воситаи хатти баркии ЧЩС Узбекистан ворид мешуд ва баръакс Точикистон ба ин системаи ягонаи баркй ба хамаи чумхурихои бародарии Осиёи Миёна кувваи барк интикол менамуд.[6]

Баробари бархам хурдани ИЧЩС системаи ягонаи на ин ки саноату хочагии кишлок балки системаи ягонаи энергетики он низ бархам хурд. Ин ба хамаи чумхурихои собик Щурави таъсир расонид ва масъалаи чиддиеро ба миён овард.

Хамин тавр, бо шарофати Инкилоби Октябр ва барпошавии Хокимияти Щуравй ва ба он тобеъ гардидани мулкхои Осиёи Миёна аз чумла Чумхурии Точикистон ба кишвари пешрафтаи иктисодй ва воридкунандаи кувваи барк табдил ёфт.

АДАБИЁТ

1. Маркс К., Энгелс Ф. Сочинение. Т. 23.

2. Нурмахмадов Н. Барки обии Точикистон: Захирахо ва накшахо.-Душанбе, 2000.

3. Стеклов В. Ю. В. И. Ленин и электрофикация. Изд. Наука. М. 1970. С. 10-11.

4. Турсунов А. Торжество Ленинской идей электрофикациии в Республики Средней Азии. -Душанбе, 1972.

5. Рахимов Ю., Рахимов Ф. ташаккул ва инкишофи гидроенергетикии Точикистон дар давраи истиклолият. -Душабе, 2014.

РАЗВИТИЕ ЭНЕРГЕТИЧЕСКОЙ ПРОМЫШЛЕННОСТИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН (1930-1991)

Энергетический сектор является одним из важнейших секторов отрасли, его развитие и прогресс имеют большое экономическое и социальное значение.

Строительство первых гидроэлектростанций в Республике Таджикистан началось с начала 30-х годов. За более чем 70 лет существования Советского государства в Республике Таджикистан были построены гидроэлектростанции Варзоб, Кайрокум, «Дружба народов», Хорог, Норак, Байгази, Сарбанд, Шарш и другие.

В 60-70-х годах ХХ века все районы республики были обеспечены высоковольтными и низковольтными линиями, а небольшие дизельные станции были разрушены. В то же время была создана единая энергетическая система для восточных районов СССР и всех республик Центральной Азии. Таджикская ССР импортирует электроэнергию из этой единой центрально-азиатской системы по линии электропередач Узбекской ССР, напротив, Таджикистан поставляет электроэнергию в эту единую энергосистему для всех республик Центральной Азии

Ключевые слова: Республика Таджикистан, электроэнергия, электричество, советская, станция, орошение, дизель.

DEVELOPMENT OF THE ENERGY INDUSTRY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN (1930-1991)

The energy sector is one of the most important sectors of the industry, its development andprogress are of great economic and social importance.

The construction of the first hydroelectric power stations in the Republic of Tajikistan began in the early 1930s. For more than 70 years of the existence of the Soviet state in the Republic of Tajikistan, hydropower plants of Varzob, Kairokum, «Friendship of Peoples», Khorog, Norak, Baigazi, Sarband, Sharsh and others were built.

In the 60-70s of the twentieth century, all areas of the republic were provided with high-voltage and low-voltage lines, and small diesel stations were destroyed. At the same time, a unified energy system was created for the eastern regions of the USSR and all the republics of Central Asia. The Tajik SSR imports electricity from this unified Central Asian system through the transmission lines of the Uzbek SSR; on the contrary, Tajikistan supplies electricity to this unified energy system for all the republics of Central Asia

Keywords: Republic of Tajikistan, power, electricity, Soviet, station, irrigation, diesel.

Сведения об авторе:

Ибодуллозода Ахлиддин Ибодулло —кандидат исторических наук, доцент кафедры национальной истории Таджикистана Таджикского национального университета Тел: (+992) 918629162

About the author:

Ibodullozoda Ahliddin Ibodullo —Associate Professor, Department of History of Tajikistan Tajik National University

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.