Savremeno naoružanje i vojna oprema Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

savremeno naoružanje i vojna oprema

BORBENA VOZILA U URBANOM RATOVANJU*

Sve donedavno preovladavalo je mi-šljenje da oklopne jedinice nisu pogodne za učešće u urbanim borbama. Takvo mi-šljenje potkrepljeno je negativnim isku-stvima ruskih jedinica iz 1995. godine, kada su, ušavši u Grozni, glavni grad Ce-cenije, pretrpele velike gubitke. Medutim, 2003. godine americki i britanski tenkovi odigrali su vodeću ulogu u zauzimanju Bagdada i Basre, iako nisu bili ukljuceni u žestoke urbane borbe. Evidentno je da tenkovi mogu da odigraju efikasnu ulogu u urbanim operacijama što su, na osnovu iskustva u Iraku, prihvatile i armije SAD i Velike Britanije. Takode, angažovanje tenkova i drugih borbenih vozila u budu-ćim urbanim operacijama je neizbežno i zbog opšteg porasta urbanizacije u svetu. Medutim, uprkos uspešne upotrebe u brojnim urbanim operacijama, borbena vozila još nisu za njih dovoljno dobro pri-lagodena, jer su projektovana za borbu na otvorenim prostorima.

Razlike u ovim borbama poticu od zahteva za razlicitim vrstama vatrene

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, jun 2004.

moći. Dominantan zahtev za borbe na ši-rokom prostoru je uništenje protivnickih oklopnih vozila na velikim rastojanjima, što cini pancirnu municiju APFSDS (Armor Piercing Fin Stabilized Discarding Sabot) glavnom municijom koja se kori-sti. Medutim, u urbanim operacijama, ova municija se rede koristi kao što se pokazalo i u ratu u Iraku prošle godine. Umesto toga, urbane borbe zahtevaju upotrebu visokoeksplozivne municije HE, HE-MP (višenamenske), HESH (s mekom glavom) ili HEP (plasticne). Municija HESH posebno je efikasna za dej-stvo po razlicitim gradevinskim objekti-ma, dok se municija sa inertnim mekim bojnim glavama može, uz minimalne ko-lateralne štete, efikasno koristiti za probi-janje zidova.

Buduća borbena vozila mogla bi da koriste i termobaricnu municiju, koja stvara natpritisak koji je 1,5 do 2 puta ve-ći nego što ga stvaraju konvencionalni eksplozivi i trebalo bi da bude posebno efikasna za borbu protiv utvrdenih obje-kata.

Topovi bi mogli da zadrže sada pre-ovladujući kalibar 120 mm (ili 125 mm) ali sa mogućnostima veće depresije, kako ne bi došli u situaciju sa kojom su se suo-

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

665

cili ruski tenkovi u Ceceniji, kada nisu mogli da uzvrate dejstvom po ciljevima u podrumima zgrada, jer je depresija njiho-vih topova iznosila svega 4°. Pove}ava se potreba i za ve}om elevacijom topova radi unistavanja ciljeva koji se nalaze iza gra|evina, koriste}i indirektnu vatru. Taj zahtev Izrael je svojevremeno resavao ugradnjom minobacaca 60 mm na tenk Merkava u ratu 1973. godine, i pri opsadi Bejruta 1982. godine.

Drugi pristup za prosirenje mogu}-nosti tenkovskog naoružanja pokazala je svajcarska kompanija RUAG Land Systems 2002. godine, koja je na samo-hodno oru|e M109 ugradila tenkovski top 120 mm umesto topa-haubice 155 mm, prevode}i ga u oru|e s direktnom i indirektnom vatrom. Ostvarivost takvog tenkovskog naoružanja dvostruke name-ne jos je indikativnije zbog cinjenice da su HE projektili, ispaljeni iz topa 120 mm na svedskom tenku Leopard, u osno-vi isti kao HE minobacacke granate 120 mm minobacaca Striks.

Topovski minobacači 120 mm

Alternativno resenje trebalo bi da bude primena topovskog minobacaca 120 mm kao glavnog naoružanja borbe-nog vozila. T opovski minobacaci tog ka-libra ve} su ugra|eni na ruskom vozilu 2S9 Nona-S i 2S31 Vena. Nona je bila na upotrebi u Ceceniji i bila je efikasna na planinskim terenima (koje ima neke ka-rakteristike kao i urbani prostori). Jedna od prednosti topovskih minobacaca jeste da njihove cevi ne treba da budu dugacke kao kod tenkovskih topova, a koje ten-kovsku kupolu cine teskom za okretanje

u urbanim uslovima. Manji domet topovskih minobacaca trebalo bi da bude vise nego dovoljan za urbane operacije, ali im može nedostajati visoka preciznost tenkovskih topova sa velikom brzinom zrna. Zahteva se da se tackasti ciljevi unistava-ju sa minimalnom kolateralnom stetom, pa za ostvarivanje uporedive preciznosti topovski minobacaci mogu da koriste vo-lene projektile, sto je slucaj kod sistema Vena.

Kakvo god da je glavno naoružanje, jos ve}e promene potrebne su na sekun-darnom naoružanju. Uobicajeni koaksi-jalni mitraljezi, ugraleni, pored osnov-nog oru|a, neadekvatni su za urbane bor-be. Jedan ili dva dodatna mitraljeza na kupoli tenka pogodniji su za blisku bor-bu, ali se pri tome posada izlaže dodat-nim opasnostima, pa se potreba za dodat-nim mitraljezima vezuje za njihovo upra-vljanje iz kupole. Tenk, u celini, u urbanim operacijama mora da dejstvuje sa za-tvorenim poklopcima.

Ruska vozila za tenkovsku podrsku

Na osnovu iskustava iz Cecenije Rusi su morali da preduzmu aktivnosti za maksimalno neutralisanje vatre iz auto-matskog oružja, razvivsi tako borbeno vozilo pesadije BMPT. Nova teskooklo-pljena platforma za automatsko oružje u Rusiji je nazvana vozilom za podrsku tenkova cija je glavna funkcija neutralisanje pesadije. BMPT je jos u fazi razvo-ja a ruska armija ocekuje da primi prvu isporuku u 2005. godini. Razvoju BMPT prethodila je pojava BTR-T 1997. godine koji je bio donekle slican, ali ne i sasvim uspesan pokusaj izrade, na osnovu sasije

666

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

tenka T-55, kombinovane platforme za oružje i oklopnog transportera. Takođe, BMPT je izrađen na osnovu sasije tenka T-72, i sa pridodatim eksplozivnim reak-tivnim oklopom masa mu raste na 47 t. Umesto kupole sa topom kalibra 125 mm, BMPT ima nisko-profilnu kupolu za dva clana posade, koja je prvobitno bila opremljena jednocevnim, spolja ugrađenim, automatskim topom kalibra 30 mm 2A42. Međutim, novije verzije imaju dva topa kalibra 30 mm, kao i ko-aksijalni mitraljez 7,62 mm i cetiri lanse-ra PTVR Ataka (AT-9). Uz to, postoje i dva napred usmerena automatska lansera granata 30 mm, kojima rukuju nisandžije smestene sa obe strane vozaca, pa posadu cini ukupno pet clanova.

Topovi 30 mm imaju elevaciju od 45°, koja im omogućava otvaranje vatre po gornjim spratovima i krovovima zgra-da, kao i drugim ciljevima u urbanim operacijama. Slicno naoružanju, zastita borbenih vozila u urbanim operacijama razlikuje se od one na otvorenim prosto-rima jer je i razlicit spektar opasnosti. Napad sa srednjih do velikih rastojanja velikim projektilima koji dejstvuju kine-tickom energijom, a koji je bio primarna opasnost u oklopnom ratovanju, nije ve-rovatan za urbano ratovanje. Umesto toga, dominantna opasnost dolazi sa krat-kih rastojanja, sa ramena ispaljivanih protivtenkovskih oružja sa kumulativnim bojnim glavama, kao sto je bilo u Iraku.

Opasna oružja danas se karakterisu svuda prisutnim bacacom granata RPG-7 i njegovim prethodnicima PG-7V i PG-7VM, koji mogu da probiju homogeni ce-licni oklop debljine 260 mm i 300 mm, re-spektivno. Međutim, noviji bacaci PG-7VR, koji imaju tandem bojne glave, predviđeni

su da probiju takav oklop debljine do 600 mm. Slicne performanse važe i za najnoviji raketni bacac RPG-27, a postoje i TBG-7V termobaricne granate za RPG-7. Takvo oružje može da osteti samo nisane i drugu spoljnu opremu na tenku. Iako je efikasan domet oružja, kao sto je RPG-7 i RPG-27, ogranicen do 200 m, ona, ipak, predstavlja-ju ozbiljnu opasnost u urbanim borbama. Tu, za razliku od otvorenog prostora, od njih preti opasnost iz svih pravaca.

Opcije zastite

Posto su projektovani da stite od na-pada sa frontalne strane, tenkovi su do-bro zastićeni spreda, ne samo od oružja tipa RPG-7, već i od većih kalibara koji deluju kinetickom energijom i od kumu-lativnih zrna. Međutim, njihove bocne strane, a jos vise gornji i zadnji deo, sla-bije su zastićeni. Međutim, sirenje fron-talnog oklopa, koji ima povrsinsku gu-stoću veću od 3 t/m2, na ostali deo tenka, imao bi negativan uticaj na povećanje ukupne mase, kao sto je to slucaj sa ame-rickim tenkom M1A2 (62 t) i britanskim tenkom Celindžer 2 (62,5 t).

Potreba za poboljsanjem zastite ten-kova, posebno njihovog zadnjeg dela, postala je evidentna. Jos u ratu u Avganistanu osamdesetih godina, sovjetska armija je ojacavala zadnji deo svojih tenkova T-62 mrežastim oklopom radi zastite od RPG-7. U novije vreme, slican mrežasti oklop do-dat je na zadnji deo ruskog vozila BMPT. Slicna zastita razvijena je radi povećanja zastite motornog odeljenja na tenku M1A1, sto je rezultat poslednjeg rata u Iraku, koji je i generalno uticao da se u armiji SAD preispita zastita bocnih strana i zad-njeg dela tenkova.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

667

Laksa oklopna vozila, a posebno bor-bena vozila pesadije i oklopni transported, nisu bili generalno zastićeni od bacaca RPG-7, pa cak i sa svoje prednje strane.

Vozila mase 20 t mogu da se zastite sa prednje strane od originalnih RPG-7 do-datnim oklopom mase oko 3 t, kao sto je to izvedeno na americkom topovskom siste-mu M8. Prosirenje te vrste zastite na bocne strane borbenih vozila pesadije i oklopnih transportera povećalo bi za 3 do 4 t njihovu masu, pa i vise, tako da bi njihova ukupna masa presla 30 t. Alternativni pristup zasti-ti od kumulativne municije predstavlja do-davanje eksplozivnog reaktivnog oklopa ERA (Explosive Reactive Armor). Zavisno od kvaliteta opasnosti od kumulativnog oružja, oklop ERA može da bude tri do 9 puta efikasniji od RHA (valjani homogeni-zovani oklop), pri cemu se masa vozila po-većava za oko 2 t. Oklop ERA cesto se ko-risti u izraelskim oružanim snagama i u ru-skoj vojsci, a njime su opremljena i span-ska borbena vozila pesadije Pizarro, kao i bocne strane americkih oklopnih transportera Stryker.

Efikasnost ranijih ERA može da se umanji tandem-kumulativnim bojnim glavama. Medutim, Rusi su razvili tandem ERA sisteme koji, po njihovim tvrd-njama, mogu da zastite tenkove cak i od velikih PTVR sa tandem-kumulativnim punjenjem, kakve su americke Hellfire.

Elektromagnetni oklop

Moguću alternativu za oklop ERA predstavlja elektromagnetni (EM) oklop. Sistemi EM oklopa relativno su laki i znatno pouzdaniji od ERA, sto ih cini ve-oma atraktivnim za urbane operacije.

Odbrambena naucna i tehnoloska labora-torija Velike Britanije već je demonstri-rala mogućnosti EM oklopa za zastitu bocnih strana borbenih vozila mase 20 t od dejstva RPG-7.

Mnogo nade polaže se u razvoj si-stema aktivne zastite APS (Active Protection Systems), posebno za zastitu plat-formi za buduće borbene sisteme SAD. Sledeći primer bivse sovjetske armije APS se razvija u nekoliko zemalja. Medutim, ranije razvijeni APS nisu dovolj-no efikasni za urbane situacije. Na primer, francuski Eirel i ruska Stora, kao i mnogo kasnije proizvedeni nemacki MUSS, koji „meko ubija“ napadajuće vodene rakete, verovatno su manje efikasni u urbanim uslovima zbog malog do-meta i ogranicene upotrebe protiv nevo-denih raketa.

Drugi APS, kakav je sovjetski Drozd i mnogo kasnije nastali nemacki AWISS i francuski SPATEM, koji „tvr-do ubijaju“ napadajuće rakete ispaljiva-njem fragmentacionih granata ili raketa, mogu da obezbede zastitu cak i za rela-tivno laka oklopna borbena vozila. Indi-kativno za AWISS, koji ima veoma brzo okrećuće lansere i radar za otkrivanje opasnosti, je tvrdnja da je u stanju da unistava granate tipa RPG-7 ispaljene sa udaljenosti od samo 65 metara. Medutim, APS te vrste je opasan, cak i vise od oklopa ERA, za vojnike koji su izvan vozila, mada se ruski APS Arena, koji ispa-ljuje svoje fragmentacione kasete nadole, deklarise kao bezbedan za vojnike uda-ljene od vozila vise od 25 metara.

Komplementaran doprinos održivosti borbenih vozila u urbanim operacijama mogao bi da bude ostvaren poboljsanjem spoznaje o bliskoj opasnosti i, posebno,

668

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

njihovoj sposobnosti da otkriju opasnosti sa kratkim dometom. To ukljucuje sma-njenje nebranjenog prostora oko vozila, ti-picnog za tenkove, koje je otežano zbog zahteva da se borbena dejstva izvode sa zatvorenim poklopcima na tenku.

Znacaj dobre vidljivosti iz zatvore-nog vozila jasno je prepoznatljiv u južno-africkom projektu oklopnog transportera Mamba 4x4, koji je nastao zbog urbanog terorizma, a poseduje sire prozore otpor-ne na metke, koji omogućavaju posadi da brzo uoci bilo koju opasnost u okolini.

Tenkovi ne mogu da imaju prozore, ali mogu da se opreme malim kamerama kružnog dejstva. Već najnovija verzija nemackog Leoparda 2 ima takve kamere na zadnjem delu oklopa, koje treba da omoguće vozacu da vidi sta se nalazi ne-posredno iza njegovog tenka.

Kao rezultat iskustva u Iraku, u ar-miji SAD žele da se ugrade kamere za vozace na tenkovima, kako bi se sprecilo izvirivanje komandira tenkova iz kupole radi vođenja vozaca pri vožnji unazad, pri cemu se izlažu protivnickoj vatri.

Izraelske oružane snage otisle su dalje i opremile svoje verzije tenka Merkava Mk4, sa cetiri kamere, omogućavajući tako vozacu kružnu vidljivost. Mnostvo malih kamera, takođe, smanjuje i rizik da tenk bu-de onesposobljen u slucaju da mu nisani bu-du unisteni snajperskom ili drugom vatrom.

Problemi pokretljivosti

Pokretljivost borbenih vozila anga-žovanih u urbanim operacijama mnogo je manji problem nego njihovo naoružanje i zastita. Mogla bi se tražiti veća ubrzanja, ali sasvim je jasno da nema potrebe za ve-ćim brzinama ili aktivnim sistemima ove-

senja. Nema potrebe ni za velikim opera-tivnim autonomijama dejstva, pa samim tim ni velikim rezervoarima za gorivo.

S druge strane, neophodne su mere za smanjenje rizika od gubitka pokretlji-vosti, sto je posebno opasno u gradskim situacijama, jer nepokretna vozila postaju veoma ranjiva. Zato je težiste na upotrebi gusenicnih vozila umesto tockasa, koji su osetljiviji i teži za zastitu. Tockasi imaju i ogranicenja u masi jer ne mogu da nose toliko zastite kao gusenicna vozila.

Postoje slicni argumenti i protiv upotrebe gumenih gusenicnih traka, koje su, ipak, osetljivije od konvencionalnih metalnih gusenicnih traka, pa tako i ma-nje pogodne za urbane operacije.

M. K.

ZAVRŠEN PROTOTIP BUDUĆEG FRANCU SKOG BVP*

Industrija Giat kompletirala je dva prototipa budućeg oklopnog borbenog vozila pesadije konfiguracije 8x8. Izra-đeno je ukupno pet prototipova: cetiri kao borbena vozila pesadije (BVP) i jed-no u verziji komandnog mesta (KM). Svi će biti zavrseni do kraja 2004. godine.

Prva ugovorena proizvodnja sa 54 primerka BVP i 11 primeraka za KM treba da se isporuci francuskoj armiji izme-đu 2008. i 2009. godine. Tekuće potrebe armije su 550 primeraka BVP i 150 ko-mandnih vozila.

Krajem prosle godine zavrseni su testovi pokretljivosti, pogonskih sklopo-va, upravljanja i ovesenja, a zatim su usledile balisticke provere.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 19. maj 2004.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

669

Na svih pet prototipova provešće se kvalifikacioni testovi kojima će prisustvo-vati proizvolac (Giat Industries), kupac (Generalna delegacija za naoružanje) i ko-risnik (armija). Potvrleno je da će se ova vozila proizvoditi u mestu Roanne, gde će proizvodnja osnovnog borbenog tenka Le-klerk biti završena krajem sledeće godine. Radi se na tome da se uspostavi proizvod-nja od po 100 vozila godišnje. Praznina do pocetka masovne proizvodnje trebalo bi da se nadoknadi poboljšanjima na sadašnjim borbenim vozilima francuske armije. To će ukljuciti modernizaciju gusenicnih borbe-nih vozila pešadije AMX-10P.

Posadu oklopnog BVP cine koman-dir, vozac i nišandžija, a u transportnom odeljenju može se smestiti sedam vojnika sa opremom.

Kompjuter može da simulira sve elektronske funkcije na vozilu i provera-va efikasnost opreme i ugralenog softve-ra radi ocene validnosti operativnih reži-ma vozila.

Oklopno BVP ima zavareni alumi-nijumski sklop, na koji su dodate, radi bolje zaštite, obloge titanovog celika. Razmatraju se i drugi sistemi oklopne za-štite, npr. eksplozivni reaktivni oklop, a razvijen je i sistem zaštite od protivten-kovskih mina.

Od drugih varijanti mogle bi da se ukljuce nosaci potivtenkovskih raketa kratkog dometa Eryx i srednjeg dometa Milan; minobacacka vozila, inžinjerijska vozila i pokretni topovski sistemi sa glat-kocevnim topom 120 mm i automatskim punjacem. Verzija sa kupolom za dva clana posade, naoružana sa teleskopskim sistemom oružja 40 mm, takole je u raz-matranju.

Komandno vozilo biće opremljeno pukovskim informacionim sistemom EADS i daljinski upravljanim mitralje-zom 12,7 mm.

Dok je Giat Industries prvi ugova-rac, Renault Truck Defense je odgovoran za sve pogonske i automatizovane siste-me, kao što je pogonska grupa (Volvo motor i ZF automatska transmisija), upravljanje i ovešenje.

Drugi kljucni podugovaraci su EADS, za elektroniku kupole i stabiliza-ciju oružja, Sagem za panoramski osma-tracki nišanski sistem, Galileo Avionica, za nišan komandira, FN Herstal za kupo-lu i Michelin za pneumatike.

M. K.

PROTIVMINSKA ZAŠTITA ZA LEOPARD 2*

Nemacka armija primila je prvih 15 tenkova Leopard 2A6 koji imaju protiv-minsku zaštitu. Novi usavršeni paket, koji je isporucila kompanija Krauss-Maffei Wegmann (KMW), treba da obezbedi bolju protivminsku zaštitu za nemacke snage koje ucestvuju u mirovnim opera-cijama.

Armija zahteva 70 tenkova pod oznakom Leopard 2A6M, cija bi isporuka bila završena do 2006. godine. Takole, i Svedska je narucila ovaj protivminski paket. Kompanija KMW obezbediće kom-plete za konverziju, koja će se realizovati u švedskim armijskim radionicama. Sved-ski modifikovani tenk Leopard 2A5 (Strv 122) imaće oznaku Strv 122M.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 14. jul 2004.

670

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

Protivminska zastita povećava masu Leoparda za oko 2 t. Modifikacije na ku-poli uklju~uju novi navareni deo kupole i nova sedista za nisandžiju punioca. Po-boljsanja na sasiji uklju~uju nove oklop-ne zastitne plo~e postavljene ispod posto-jećeg poda, poja~ana torziona vratila, specijalne zastite za torziona vratila i novo sediste voza~a, koje vise nije kruto vezano za pod. Takode, oja~ani su i po-klopci prinudnog izlaza iz tenka.

KMW je razvio i dodatni oklopni paket koji obezbeduje posebnu zastitu zadnjoj polovini kupole tenka Leopard. Jedno resenje je ugradnja baca~a granata 76 mm na bo~nim stranama kupole, dok je drugo resenje njegovo premestanje na zadnju stranu. Te mere poboljsavaju zastitu od protivtenkovskog oružja opre-mljenog HE (High Explosive) protivten-kovskim bojnim glavama.

M. K.

NOVA TEHNOLOŠKA REŠENJA ZA ZAŠTITU VOZILA OD MINA*

Kompanija OMC iz Južne Afrike obelodanila je svoju novu tehnologiju za zastitu od mina, koju je razvila na osno-vu iskustava u projektovanju vozila za potrebe armijskih i policijskih snaga.

Postojeća vozila sa protivminskom zastitom karakteristi~na su uglavnom po oklopu oblika V koji odbija eksploziju, sto ih ~ini vrlo visokim i posebno im ograni~ava prostor na podu i ukupnu za-preminu. Nova tehnologija usmerena je na poboljsanje tih karakteristika, obezbe-dujući bolju protivminsku zastitu na vozi-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 22. septembar

2004.

lima koja nisu visa od uobi~ajenih tran-sportera i imaju veći unutrasnji i podni prostor. Pored toga poboljsava i moguć-nosti naknadne detonacije, kao i dalje po-godnosti za remont u terenskim uslovima.

Novi tehnoloski i projektni koncepti razvijeni su korisćenjem obimne kom-pjuterske simulacije, koja je iskorisćena za poboljsanje nivoa protivminske zastite i na postojećim vozilima, kao i za ispo-moć drugim proizvoda~ima u toj oblasti. Primenjeni softver može da simulira i efekte eksplozije improvizovanih eksplo-zivnih naprava.

Novi projektni koncept je vozilo koje, u sustini, ima dve oklopljene sekcije. Gornja sekcija je hermeti~ki zatvorena kabina u koju su smestene glavne kom-ponente i prostor za smestaj posade, nao-ružanja, opreme i rezervi. Donja sekcija je polu-V oblika u koju su smesteni neki od elemenata za pogon i upravljanje, a obezbeduje najveću zastitu. Ova sekcija izradena je tako da se lako remontuje, a dovoljno je jeftina da se odbaci i zameni drugom u slu~aju većih ostećenja.

Konstrukcija donje sekcije je takva da usmerava snagu eksplozije dalje od ta~ke detonacije, ograni~avajući stete na oklopu i komponentama u njemu, poput diferencijala i potpornih osovina, i izbe-gavanja steta na gornjoj sekciji. Kompo-nente u donjoj sekciji pomažu da zadrže eksploziju i ~ine deo ukupne ~vrstoće oklopa, za razliku od ranije kada su u slu~aju eksplozija postajali, de fakto, ubojnim projektilima. Pogonski komplet zadržan je u gornjoj sekciji. Sila eksplozije siri se i preko siroke povrsine oklopa, a njeni efekti dalje se smanjuju po-moću tehnike specijalnog upravljanja pu-njenjem, sto nije detaljnije objavljeno.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

671

Efekat postignut ovim oklopom je protiv-minska zastita za Nivo 3, sto je danasnja norma za borbena vozila, bez žrtvovanja takticki poželjne niske siluete i prostora u kabini i na podu vozila.

M. K.

BORBENO VOZILO PUMA POPRI-MA KONAČAN OBLIK*

Jedan od prioritetnih programa ne-macke armije je borbeno vozilo pesadije Puma, koje je predviđeno da zameni borbena vozila pesadije iz familije Marder 1.

Novo borbeno vozilo pesadije (BVP) Puma razvila je firma PSM (Pro-jekt System & Menagement) iz Kassela u Nemackoj, na osnovu ugovora iz 2002. godine. Nosilac izrade sistema kupole, uključujući i mesta vozaca i nisandžije u oklopnom telu vozila, jeste kompanija Krauss-Maffei Wegmann, a Rheinmetall Landsysteme za sasiju. Prvo vozilo Puma, u vidu demonstratora, biće zavrseno decembra 2005. godine, a zatim će u 2006. godini uslediti pretproizvodna par-tija od 20 vozila. Ocekuje se konacna proizvodnja od 390 vozila.

Radi smanjenja vremena za razvoj, kao i troskova, brojni podsistemi izrađeni su i testirani u odnosu na zastitu, pogod-nost oružja i dejstvo municije. Na primer, planirane su tri kupole za ugradnju, od kojih je prva kompletirana krajem prosle godine.

Raspored u vozilu Puma biće kon-vencionalan, sa vozacem napred levo, pogonskom grupom napred desno, a ko-mandir (desno) i nisandžija (levo) sme-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 1. septembar

2004.

steni su jedan pored drugoga u sredini vozila. Svaki od clanova posade imaće uređaje za osmatranje na vrhu kupole. Daljinski upravljana kupola biće smeste-na na sredini vozila, a od naoružanja će imati novi top Mauser 30 mm MK 30-2/ABM sa koaksijalnim mitraljezom 5,56 mm na levoj strani.

Dva osnovna zrna za ovaj top biće pancirno APFSDS i najnovija rasprska-vajuća municija, opremljena programira-nim upaljacem koji omogućava zrnu da se rasprsne iznad cilja, stvarajući tako maksimalni ucinak.

Radi pojacane bezbednosti, u kupoli će biti ukupno 200 zrna municije 30 mm i 500 zrna 5,56 mm spremnih za upotre-bu, dok će se preostala municija nositi kao rezerva u oklopljenom delu odvojeno od odeljenja za posadu.

Kupola se okreće kružno za 360°, a elevacija oružja iznosi od -10° do +45°, sto omogućava elektricno upravljanje.

Sistem za upravljanje vatrom omo-gućavaće da se podaci o cilju koji je uocio komandir mogu preneti do nisan-

Modularna zastita BVP Puma:

1 — zastita kupole od bombica, 2 — dodatni oklop za kupolu, 3 — zastita sasije, 4 — zastita bocnih strana

672

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

džije koji ga dejstvom oružja unistava. Dnevni/termalni nisanski sistem, koji će imati za oci bezbedan laserski daljino-mer, biće potpuno stabilizovan i obezbe-livaće visok nivo tacnosti i pri kretanju vozila po manevarskom terenu.

Na zadnjem delu kupole biće monti-ran lanser dimnih fragmentacionih grana-ta 76 mm.

Odeljenje za ukrcni deo je pozadi sa individualnim sedistima za sest vojnika, koji će izlaziti preko zadnje rampe sa elektricnim upravljanjem. Ukrcni deo po-sade nema mogućnost dejstva iz vozila.

Predvi|ena su dva razlicita nivoa zastite za vozilo. Osnovna verzija Pume imaće nivo zastite A i masu 31,45 t, sto će omogućavati njegovo transportovanje i avionom A400M. Taj oklopni paket obez-belivaće ukupnu zastitu od municije 14,5 mm, kao i zastitu od kumulativne artilje-rijske municije. Protivminska zastita biće od najmanje 10 kg eksplozivnog udara i od eksplozivnih probojnih mina. Najveći nivo zastite biće nivo C, koji podrazume-va primenu dodatnih modula od oklopnog tela i kupole. Ta verzija imaće masu od 41 t i povećanu zastitu od dejstva oružja iz gornje polusfere. Svaki od aplikativnih oklopnih paketa optimiziran je za brzo po-stavljanje na BVP Pumu.

Sa cetiri aviona A400M moći će da se prevozi tri BVP Puma nivoa zastite C, zajedno sa posadama. Kako je oklop Pume modularan, on može da se usavrsava i menja u skladu sa opasnostima i tehno-logijama razvoja oklopa.

Puma će se opremiti novom pogon-skom grupom koja se sastoji od dizel motora 10V892, snage 800 kW pri 4250 o/min, u kompletu sa automatskom tran-smisijom Renk HSW 284 C. Sa borbe-

nom masom od 41 t Puma će imati odnos snaga/masa 19,5 kW/t, tako da će moći da izvrsava zajednicke operacije sa ten-kovima Leopard 2.

Hidropneumatsko ovesenje biće ne samo superiornije za vožnju po terenu, već i sa manjim vibracijama u porelenju sa ovesenjem sa torzionim vratilima.

Standardna oprema ukljucivaće si-stem NBH zastite, kondicioniranje va-zduha, detekciju i sprecavanje požara i potpunu kružnu preglednost za posadu. Vozac će imati i kameru za vožnju una-zad. Vozilo će se opremiti i sistemom za identifikaciju na bojistu tipa „svoj nepri-jatelj“.

BVP Puma je zasad jedini objavlje-ni model. Melutim, dodatne specijalne varijante mogu da se lako razviju na bazi ove sasije, kao sto su komandna vozila, platforme za minobacace ili cak za orula za direktnu vatru.

M. K.

RUMUNSKI OKLOPNI TRANSPORTER ZIMBRU 2000*

Rumunska kompanija ROMARM razvila je i testirala novi oklopni transporter konfiguracije 8x8, nazvan Zim-bru 2000 (Evropski bizon). Istice se da je razvoj vozila zavrsen i da proizvodnja može da pocne cim se ispostave zahtevi.

Zimbru 2000 predstavlja dalji razvoj oklopnog transportera 8x8 RAMROM B33, koji je na upotrebi u rumunskoj ar-miji već nekoliko godina i koji je, u su-stini, modifikovani ruski transporter BTR-80.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 1. septembar

2004.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

673

Krovni prostor iza komandira i vo-zaca na prednjem delu vozila je malo iz-dignut, radi povećanja unutrasnje zapre-mine. Poklopci na krovu, vrata sa strane između drugog i trećeg tocka, i puskarni-ce sa uređajima za osmatranje i dalje su zadržani. Takođe, postoje i vrata za pri-nudni izlaz desno na zadnjoj strani oklopnog tela.

Najznacajnije poboljsanje na Zim-bru 2000 je ugradnja nove pogonske gru-pe koja se sastoji od dizel motora Deutz 6M 1013 sa turbopunjacem, koji razvija 195 kW pri 2300 o/min i zadovoljava standarde Euro II, i potpuno automatizo-vane transmisije Allison NM 3060 PR. Nova transmisija smanjuje zamor voza-ca, olaksava obuku i smanjuje broj neis-pravnosti na pogonskoj grupi.

Oklopno telo je potpuno zavarene celicne konstrukcije sa visokim nivoom zastite, a ceoni deo stiti od zrna 12,7 mm na udaljenosti od 100 m.

Slicno kao kod B33, novi Zimbru 2000 je amfibijsko vozilo, koje na vodi postiže brzinu od 10 km/h pomoću mla-znika na zadnjem delu vozila. Pre ulaska u vodu podiže se valobran i aktiviraju se pumpe za izbacivanje vode.

U standardnu opremu spada upra-vljanje sa cetiri prednja tocka, centralno regulisanje pritiska u pneumaticima, si-stem NHB zastite i prednji cekrk sa ce-licnim užetom dužine 50 m.

Raniji transporter B33 bio je opre-mljen domaćom kupolom naoružanom mitraljezima 14,5 mm i 7,62 mm. Transporter Zimbru će se opremati znatno ra-znovrsnijim sistemima oružja. Ono će obuhvatiti gornje oružno mesto, sa to-pom 25 mm i lanserom dimnih granata 81 mm firme Rafael Armament Develop-

ment Authority, ili kupolu sa topom Mauser 30 mm MK 30 firme Rheinmetall Landsysteme.

Vozilo može da prevozi 10 clanova, ukljucujući komandira, vozaca i nisan-džiju, ima masu 14 t, a maksimalna brzi-na iznosi 90 km/h.

Prvi rumunski oklopni transporter konfiguracije 8x8 bio je TAB-71, izra-đen na osnovu ruskog BTR-60PB. Nasle-dio ga je TAB-77 i, konacno, B33, koji je skoro identican kao ruski serijski BTR-80. Prethodnih godina Rumunija je zapo-cela modernizaciju znacajnih stavki svo-jih kopnenih snaga, primenjujući savre-menije zapadne tehnologije. Moderniza-cijom su obuhvaćena borbena vozila pe-sadije MLI-84M (uz pomoć Izraela i Ve-like Britanije) i raketni sistem zemlja-ze-mlja 160 mm LAROM (uz pomoć izrael-ske vojne industrije).

M. K.

CAESAR - ORUĐE ČIJE VREME JE DOŠLO*

Proslo je deset godina od prve de-monstracije koncepta haubice 155 mm/52 kalibra CAESAR (CAmion Equi-pe d’un Systeme d’ARtillerie) montirane na kamionu. Danas je to nova klasa la-kih, avioprenosnih, samohodnih artiljerij-skih sistema velikog dometa.

Koncept-demonstrator, postavljen na kamionskoj sasiji Mercedes-Benz/Unimog U2450L 6x6 1994. godine, imao je neo-klopljenu kabinu za vozaca i komandira, i drugu neoklopljenu kabinu za dodatna ceti-

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, jun 2004.

674

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

ri clana posade. Top, ugraden na zadnjem delu vozila, sa cevi usmerenom napred iz-nad kabine, bio je postavljen tako da su se punjenja prenosila direktno sa tla preko do-nje ploce sa integralnim lopatama. Ploca se pomo}u hidraulickog uređaja spusta dok ne prione na podlogu pre dejstva iz topa. Ova konstrukcija je revidirana i prvi prototip je izrađen 1998. godine sa redizajnira-nim lafetima, novom kabinom i automat-skim sistemom za punjenje topa. Sistem za upravljanje topom zasniva se na terminalu EADS CS2002-G, koji se koristi za ugra-đeni balisticki kompjuter i navigacioni in-formacioni displej. Revidirana kabina pri-ma svih sest clanova posade i sklopiva je radi pripreme za prevoženje avionom.

Kasnije su usledila ispitivanja i usavr-savanja oruđa do standarda AUF1, pa za-tim i AUF2. Drugi prototip P2, proizvođaca Giat Industries, obelodanjen 2002. godine, kasnije je definisan kao PS (Premier de Serie) sa jednodelnom oklop-nom kabinom za pet umesto sest clanova, koja pruža balisticku zastitu od municije 7,62x51 mm sa udaljenosti od 200 metara. Na njemu je bio i pojednostavljen stabili-zacioni i hidraulicki sistem, a nosio je dva projektila vise (ukupno 18). Njegova bor-bena masa smanjena je sa 17,8 na 17,1 t. Pet slicnih vozila isporuceno je francuskoj armiji pod oznakom France juna 2003. godine. Njihove osnovne karakteristike su:

- masa neoptere}enog vozila 15,8 t;

- dužina 10 m;

- visina 3,7 m;

- sirina 2,55 m;

- pogon - turbo dizel motor Mercedes LA6 od 240 KS;

- autonomija do 600 km;

- maksimalna putna brzina ve}a od 100 km/h;

- maksimalna brzina van puteva do 50 km/h;

- centralno regulisanje pritiska u pneumaticima (14,5R20);

- klirens vozila 0,4 m;

- savlađuje vodenu prepreku do 1,2 m.

Topovski sistem cini tankocevni du-

gi top 52 kalibra sa 23-litarskom komo-rom i hidraulicki upravljanim zatvaracem koji je opremljen automatskim donosa-cem kapisli za 14 zrna. U režimu indi-rektne vatre, maksimalna elevacija je 70° (1250 hilj.), a minimalna 17° (300 hilj.), poprecna ogranicenja su levo 302 hiljadi-ta i desno 308 hiljaditih, dok su granice nagiba ±177 hiljaditih (10°).

Lagano okretanje vozila u odnosu na pravac cilja, otvaranje direktne vatre (za unistavanje bunkera i zgrada) mogu-}e je i sa leve strane vozila, gde je na levo rame topa pricvrs}en opticki nisan za neposredno gađanje.

U režimu direktne vatre maksimalna elevacija je 177 hiljaditih (10°), a vatreni luk iznosi od 373 do 487 hiljaditih levo od uzdužne ose vozila.

Radi vazdusnog transporta top može da se spusti premestanjem prve sekcije vetrobrana ispred vozaca i njenim posta-vljanjem na haubu. Uzak pojas krova ka-bine takođe se pomera, omogu}avaju}i spustanje cevi u položaj iznad vozaca, ta-ko da ukupna visina vrha cevi ne bude ve}a od visine krova kabine (2,65 m).

Hidraulicnim automatskim sistemom za zauzimanje položaja upravlja se pomo}u balistickog racunara EADS CS2002-G koji je ugrađen u kabini, a glavna sekcija sa radnim terminalom ugrađena je pozadi. Informacija o polo-žaju obrađena je i usmerena sa troosne inercione platforme Sagem Sigma 30,

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

675

dok informacija o pocetnoj brzini dolazi od radara Intertechnique RDB4 koji je montiran iznad kolevke topa.

Koriste}i radio Thales PR4G VHF sa fTekvencijskim skakanjem, ugra|eni kom-pjuter može izmenjivati podatke sa artiljerij-skim komandno-kontrolnim sistemom fran-cuske armije ATLAS, ili sa alternativnim taktickim sistemom viseg nivoa, kakav je EADS/Giat FAST-Hit. EADS CS2002-G u kabini je pokretan na svom postolju, tako da i komandir posade (desno) i vozac (levo) mogu da koriste podatke.

Zbog prestanka proizvodnje sasije Mercedes - Unimog U 2450L, koja je koris}ena na koncept-demonstratorima P1 i PS, odluceno je da nova proizvodna partija sasija bude izvolena na osnovu novog francuskog kamiona Renault Sherpa 6x6, sa motorom koji potpuno odgovara standardima Euro IV. Smatra se da }e izmene usporiti program proiz-vodnje za sest meseci.

Orule dužine 52 kalibra, sa 30% efikasnijom gasnom kocnicom i automat-skim konusnim zatvaracem, sa hidraulic-nim urelajem za punjenje projektila, ima masu trzanja od 3400 kg. Nominalni re-žim vatre sistema od sest zrna u minuti i standardna nehromirana cev (koju je francuska armija usvojila) perspektivno omogu}ava ispaljivanje 500 projektila (Zona 6) na temperaturi 63°C.

Prema podacima iz kompanije Giat programom za pove}anje životnog veka cevi, koji vodi firma DGA ADVITAR, pokazalo se da je mogu}e najmanje dvo-struko pove}anje broja ispaljenih zrna, pri istoj temperaturi, ako se koriste cevi obralene i ojacane u kompaniji Giat, a zatim hromirane.

U proteklom periodu, za potrebe ovog topovskog sistema, francuska armija koristila je modularna punjenja Rhein-metall DM72 i DM72A1 JMBOU u kombinaciji sa HE projektilima francu-skog standarda OE F2 (LU 111). Giat, u saradnji sa EURENCO, radi na razvoju novog modularnog sistema punjenja, koji bi trebalo da zadovolji dejstvo u tempe-raturnom intervalu od -42° do +63°C. Francuska armija za ovo orule koristi i HE projektile LU 211 JBMOU u kombi-naciji sa francusko-nemackim modular-nim punjenjima, kojima se (Zona 6) po-stižu maksimalni dometi od 30 do 39 km.

Prihvataju}i prvih pet orula CAESAR, francuska armija ucinila je važan korak u implementaciji ideje artiljeraca da izvode autonomne operacije. Melu-tim, smatra se da korisnici jos nisu do-voljno transformisani da u potpunosti eksploatisu revolucionarni top koji im je dodeljen. Autonomni topovi, cije posade mogu u svakom trenutku da znaju svoju poziciju i da imaju sopstvene balisticke proracune, isticu i neka, pre svega, sigur-nosna pitanja, ali i promene u nacinu ko-mandovanja.

CAESAR omogu}ava da se i stara taktika koristi mnogo efikasnije, ali se maksimalni efekti ocekuju sa novom tak-tikom, koja tek treba da se razvije. Tipi-can koncept za upravljanje vatrom, za ovo orule, omogu}ava zatvorene petlje ili otvaranje brze vatre, cime se individu-alni topovi mogu cvrsto uvezati u siste-me za pra}enje ciljeva i osmatranje.

Orula CAESAR su zbog svog viso-kog stepena tacnosti, zahvaljuju}i ugrale-nom kompjuteru koji automatski reaguje posle svakog ispaljenog zrna, veoma po-godna za mirovne operacije. Njegova brzi-

676

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

na dejstva i promene položaja pružaju po-sadi visok stepen zaštite, iako nije oklo-pljen poput drugih borbenih vozila. Radi pove}anja zaštite, kabine za posadu }e se isporu~ivati s dodatnim balisti~kim oklo-pom koji obezbeđuje zaštitu do Nivoa 2.

Za potrebe autonomnih operacija, industrija Giat predstavila je koncept vozila za popunu i podršku oruđa CAESAR, na kojem se mogu smestiti 72 re-zervna projektila.

M. K.

MODERNIZACIJA ARTILJERIJE FRANCUSKE ARMIJE*

Prvi usavršeni samohodni top 155 mm AUF1, za potrebe francuske armije, završen je u kompaniji Giat Industries. Ova kompanija planira da isporu~i 18 od 94 oruđa prema zahtevu iz decembra prošle godine. U 2005. godini usledi}e isporuka 33 oruđa, 2006. godine 33 oru-đa i preostalih 10 u 2007. godini.

Radi poboljšanja na AUF1, jedan armijski remontni zavod radio je na mo-dernizaciji šasije u brojnim oblastima, uklju~uju}i i novi Mack E9 dizel motor u kompletu sa automatskom transmisijom ENC200. Sasija je upu}ena u fabriku Giat u Buržeu, gde je uparena sa poboljša-nom kupolom. Modernizacija uklju~uje ugradnju sistema za upravljanje vatrom ATLAS, koji smanjuje vreme za aktivi-ranje oruđa i pove}ava preciznost.

Planira se modernizacija 174 oruđa AUF1, i to: 70 primeraka u standard AUF2 i 104 oruđa u AUF1 TA standard. Iako je prototip AUF2 završen, u armiji

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 26. maj 2004.

je odlu~eno da u skorije vreme ne}e kre-nuti sa tom modernizacijom, zbog veli-kih troškova.

Novi armijski plan obuhvata moder-nizaciju 94 samohodna oruđa do standar-da AUF1 TA, i kupovinu najmanje 72 samohodna oruđa to~kaša, opremljena artiljerijskim sistemom 155 mm/52 kal. CAESAR (CAmion Equpe d’un Systeme d’ARtillerie). Klju~nu karakteristiku oru-đa CAESAR predstavlja mogu}nost pre-voženja transportnim avionom C-130.

U 2003. godini industrija Giat ispo-ru~ila je pet sistema CAESAR, poru~e-nih krajem 2000. godine. Armija je zavr-šila tehni~ka ispitivanja, i u toku su ope-rativni testovi. Ispaljivani su razni pro-jektili i punjenja, sve do postizanja mak-simalnih dometa. Bilo je uklju~eno i svih šest nema~kih modularnih punjenja, Rhe-inmetall MTLS, sa kojima su postignuti dobri rezultati.

Sva oruđa CAESAR do sada su iz-rađena na šasiji Mercedes-Benz Unimog 6x6, ali kako se on više ne proizvodi, industrija Giat je odabrala kompaniju Renault Trucks Defense da razvije novu ša-siju 6x6, tako da }e prve od njih biti za-vršene slede}e godine. Procenjuje se da }e promena šasije dovesti do šestomese~-nog zastoja u programu CAESAR.

Za potencijalne potrebe armije SAD, industrija Giat izdvojila je tim koji ve} radi sa ameri~kim partnerom na pro-gramu topa NLOS-C (Non-Line-of-Sight-Cannon) koji treba da bude element budu}ih borbenih sistema. CAESAR je ve} demonstriran u SAD, kao i u Maleziji i na Srednjem istoku.

M. K.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

677

SELEKCIJA KALIBARA ARTILJERIJSKIH ORUĐA*

Armija SAD odabrala je za svoj top nove generacije NLOS-C (Non-Line-Of-Sight-Cannon) oruđe 155 mm/38-kal, i sada intenzivira rad na nekoliko artiljerij-skih programa radi povećanja tacnosti i smanjenja logistickog opterećenja.

Posle razvoja koncepta tehnoloskog demonstratora NLOC-C, sa oruđem kali-bra 155 mm/39-kal na vucnoj haubici M777, armija SAD utvrdila je da bi se mogla smanjiti masa za gotovo 636 kg (1400 lb) ukoliko se pređe na cevi dužine 38 kalibara. Sa 38-kalibarskom cevi NLOS-C može da se prevozi transport-nim avionom C-130 Herkules zajedno sa sest zrna, sto cini 25% njenog osnovnog borbenog kompleta municije, dok bi ta-kav transport 39-kalibarske verzije treba-lo da se obavi bez municije.

NLOS-C je deo familije budućih borbenih sistema koji treba da se uvedu u upotrebu pocetkom sledeće dekade. On će imati domet od 30 km, sa preciznosću koja je ekvivalentna novouvedenoj sa-mohodnoj haubici M109A6 Paladin.

Vođeni projektil povećanog dometa XM982 Excalibur biće posebno potenci-ran, jer se izborom 38-kalibarske cevi, u odnosu na 39-kalibarsku cev, smanjuje domet za 4 km. Smatra se da projektilom Excalibur treba da se postigne domet od 30 do 45 km.

NLOS-C će nositi najmanje 24 pro-jektila u svom kompletu municije, mada postoje zahtevi da to bude i vise.

Preporuke provedenih studija o pre-ciznosti vatre su sledeće:

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 21. jul

2004.

- dodatni senzorski sistemi za vatre-nu podrsku, već za 2005. godinu;

- preciznija municija prema Progra-mu za municiju savremene topovske arti-ljerije u 2006. godini;

- razvoj lakog minobacackog radara do 2006. godine;

- precizno upravljanje za takticki informacioni sistem savremene poljske artiljerije do 2006. godine;

- uvođenje u upotrebu precizno vođe-ne minobacacke municije do 2007. godine.

Armiju prvenstveno interesuje ma-nja i jeftinija oprema, sa povećanim do-metom i mogućnosću tumaranja iznad zone cilja. Najveća teskoća ocekuje se u pronalaženju resenja za automatsko pre-poznavanje ciljeva.

M. K.

LAKI KRATKOTRZAJUĆI GLATKOCEVNI TOPOVI*

Kompanija Rheinmetall je sredinom jula demonstrirala svoj najnoviji laki kratkotrzajući glatkocevni top 120 mm L47. Cilj demonstracije bio je da se po-kaže da je, mada znatno laksi od stan-dardnog topa 120 mm L44, ovaj top ta-can kao i njegov prethodnik, cak i kada koristi zrna sa visokim pritiskom.

Cev dužine 47 kalibara, dvostepe-nog ojacanja, izrađena je od celika sa do-zvoljenom cvrstoćom 1100 mPa i ima dobru cvrstoću po celoj svojoj dužini. Mada je ona duža od cevi L44 (5600 mm u odnosu na 5300 mm), njen spoljni precnik je smanjen za 20 mm u odnosu na L44, smanjujući tako masu cevi za

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, septembar 2004.

678

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

200 kg (na 950 kg). Sklop zatvaraca te-žak je 510 kg (kod L44 685 kg), trzaju}a masa 1700 kg (kod L44 1950 kg), a ele-vaciona masa 2000 kg (na L44 2900 kg). Zapremina komore je 10 litara.

Top L47 ima novu konstrukciju zatvaraca sa index performansama (masa zatvaraca podeljena sa silom gasova [kg/kN] 0,71), u poredenju sa 1 koliko ima L44, ili 1,34 za 105 mm M68, i 0,68 za Rajnmetalov top u razvoju RH 105 SB. Zatvarac koji je pripremljen za budu-}u programiranu municiju 120 mm za glatke cevi, koja zahteva dvostruku udar-nu iglu, sadrži podižu}i klinasti blok, a pogodan je za ugradnju automatskog pu-njaca. U principu, rad zatvaraca je auto-matski, ali kada je top predviden za ugradnju na topovsko postolje, za aplika-cije daljinski upravljanih oružja, za nje-govo prvo otvaranje radi punjenja koristi se poseban integralni elektromotor.

Top L47 ima gasnu kocnicu sa oblo-gom za usmeravanje gasova koji izlaze horizontalno, radi minimiziranja zamra-cenja pri gadanju. Efikasnost gasne koc-nice iznosi 44% kada se ispaljuju zrna DM53, ali njena konstrukcija }e se jos optimizirati (najve}i zvucni pritisak iza oruda sveden je na 180 dB) i planira se smanjenje do 42% i niže. Pre demonstra-cije oruda vrsena su ispitivanja sa 72 raz-licita zrna: 15 komada DM53 i 40 koma-da DM33 KE (kineticka energija) i osta-tak KE i HEAT (protivtenkovska) ve-žbovna zrna. Pri standardnoj temperaturi sa DM33 postignuta je pocetna brzina od 1655 m/s (sila trzanja 180 kN); sa DM53 pocetna brzina 1665 m/s (sila trzanja 250 kN); i sa DM18 pocetna brzina 1135 m/s (sila trzanja 190 kN).

Vatrena ispitivanja pokazala su da je tacnost pogadanja topa L47 bila bolja od L44, sa standardnom devijacijom 0,12x0,12 kada se gadalo sa DM53, i 0,15x0,15 sa DM18 (L44: 0,18x0,18 i 0,17x0,17 respektivno).

Zrno DM53 stvara trzaju}i impuls od 21,3 kNs (29,3 kNs kod topa L44), ali topovska konstrukcija, sa svojom ga-snom kocnicom i dužinom trzanja od 625 mm, smanjuje silu trzanja sa 650 kN do prihvatljivih 250 kN.

Preciznost topa pripisuje se sime-tricnosti njegovog protivtrzaju}eg siste-ma, upotrebi klizaca na zadnjaku u prvoj fazi kretanja cevi i konstrukciji postolja.

Od zrna koja su nedavno testirana, DM 53 ima najve}i operativni pritisak (580 mPa na 20°C, 680 mPa na 50°C), ali top L47 je izdržao projektni pritisak od 750 mPa i maksimalno dozvoljeni od 700 mPa, tako da }e omogu}avati kori-s}enje i municije s ve}im pritiskom, ka-kva je americka M829A3.

Sasija nemackog gusenicnog vozila Puma smatra se idealnom platformom za top L47. Medutim, u Nemackoj nema potražnje za vozilima za topovsku vatre-nu podrsku 120 mm, pa kompanija Rheinmetall želi da iskoristi ovu tehnolo-giju u definitivnoj verziji na svom glat-kocevnom topu 105 mm Rh 105 SB. Bi-}e to i dobra osnova za prodor na americ-ko tržiste (za budu}e borbene sisteme).

Top Rh 105 SB ima 51-kalibarsku cev sa komorom od 8,1 litara, kao topovi L7 i M68 sa izolucenom cevi. Celik viso-ke cvrsto}e (dozvoljena cvrsto}a 1300 mPa) koristi se za izradu cevi i zatvaraca, a laki kompozitni materijal iskoris}en je za izradu kolevke umesto celika, ustediv-si tako 200 kg na masi. Njihov projekto-

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

679

vani pritisak iznosi 680 mPa (L7-490 mPa). Sa zrnom KE 105 mm predvi|a se da će top Rh 105 SB probiti oklop od va-ljanog homogenog celika debljine 560 mm na udaljenosti 2 km, stvarajući trza-jući impuls od 16 kNs i silu trzanja od 189 kN. To bi trebalo da bude dovoljno da probije tenk T-72 M1 sa dodatnim oklopom (ekvivalent 500 mm) ili T-62 (375 mm). On može, takole, da ispaljuje stabilizovanu municiju za izolucene to-pove, mada to zahteva ponovno stavlja-nje vodećeg prstena. Planirana razvojna verzija topa trebalo bi da ima zapreminu komore 9,6 litara.

U meluvremenu, Rajnmetalovo naj-novije zrno DM63 120x570 mm KE prolazi kvalifikaciono testiranje za nemacku armiju, koje bi trebalo da se zavrsi okto-bra 2004. godine. Pilot-proizvodnja pla-nirana je do jula 2005. godine.

Projektil DM63, koji je projektovan za upotrebu na svakom glatkocevnom to-pu 120 mm, u svim klimatskim uslovi-ma, ukljucujući A1 (63°C operativna temperatura), bezbedan je sve do 71 °C, i imaće približno istu cenu kao dosadasnji DM53. Na njemu je isti penetrator kao kod DM53, namenjen za udare po eks-plozivnim reaktivnim oklopima (ERA), ciljevima sa dvostrukim ERA i pojaca-nim oklopnim ciljevima, a mogući su i specijalni zapaljivi efekti.

Barutno punjenje na visokoj tempe-raturi ima smanjeno sirenje zahvaljujući upotrebi baruta SCDB (surface-coated double base). Performanse maksimalnog pritiska se, takole, ne menjaju znatno na niskim temperaturama. SCDB stvara i ohlaleni granicni sloj sa smanjenim ni-voima vodonika uz zidove cevi, sto znat-no smanjuje eroziju cevi. Zbog toga

DM63 ponovo uspostavlja životni vek cevi L44 do nivoa za DM33 (600 zrna). Njegova verovatnoća pogalanja je, takole, bolja od one postignute sa KE zrni-ma, zbog smanjenog uticaja bilo kakve greske u proracunu temperature punjaca (standardno odstupanje kada se galalo iz L55 na 10°C bilo je 0,16x0,21).

Pri ispitivanju se pokazalo da je za topove sa većim dopustenim granicnim pritiscima (kakav je L55) korisno radi poboljsanja probojnosti, povećati zapreminu barutnog punjenja i brzinu projekti-la. Ako se projektil ispali sa operativnim pritiskom od 680 mPa iz cevi L44, pocet-na brzina projektila mogla bi narasti do 1710-1720 m/s ili 1770-1780 m/s ako se ispali iz topa L55. Razvoj zrna 120 K HE ova kompanija namerava da zavrsi u 2005. godini.

M. K.

NOVE KRSTAREĆE RAKETE*

Kompanija Lockheed Martin obelo-danila je koncepte dve krstareće rakete koje treba da budu unutrasnji tovar na vi-senamenskom steltnom borbenom avionu F/A-22 Raptor i jurisnom lovcu F-35. Nastoji se da se ovim avionima obezbedi veći prodor i mogućnost operacija krsta-rećim raketama iznad protivnicke terito-rije, uz izbegavanje njihove detekcije, sto je svakako teže kada avion nosi krstareće rakete spolja.

Raketa Mini-JASSM predstavlja va-rijantu rakete vazduh-zemlja AGM-158 koja se koristi u floti bombardera B-52H. Ona će imati krstareći domet veći od 1000

Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 4. avgust 2004.

680

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

nm, sto je mnogo vise od 200 nm, koliko ima osnovna raketa AGM-158, ali sa ne-sto manjim korisnim teretom. Posedova}e i dvosmerni datalink koji }e omogu}iti da raketa bude cvor u mreži borbenog okru-ženja, sa mogu}nos}u da u toku leta pri-ma i salje podatke na druge platforme i senzore, u zoni vidljivosti i izvan nje.

Avioni F/A-22 i F-35 mogu u unu-trasnjosti da nose po dve rakete Mini-JASSM (Joint Air-to-Surface Standoff Missile). Testiranje u ispitnom tunelu planirano je krajem 2004. godine, a leto-vi sa mini krstare}om raketom pocetkom 2006. godine. Razmatra se i submunicij-ski koristan teret, kao razvojna opcija za ovaj sistem.

Minijaturna krstare}a raketa SMACM (Surveilling Miniature Attack Cruise Missile) treba da ima mogu}nost upotre-be protiv pokretnih ciljeva po svakom vremenu, a sa cenom po jedinici koja }e iznositi oko 20% od cene Mini-JASSM. Njen domet bi}e oko 250 nm, sa mogu}-nos}u zadržavanja na jednom mestu vise od jednog sata. Projektovana je tako da avion F-35 može da nosi osam raketa SMACM, a radi se na pove}anju tog bro-ja na vise od osam. Ispituju se i mogu}-nosti za avion F/A-22.

Ispitivanja u aerodinamickom tunelu otpoce}e krajem godine, a testiranje u letu u 2005. godini. Sa raketama SMACM trebalo bi da se popuni prazni-na koju vazduhoplovne snage imaju za slede}u generaciju autonomne minijatur-ne municije siroke zone dejstva.

M. K.

RAZVOJNOVIH RAKETA AMRAAM*

Kompanija Raytheon razvija novu verziju raketa vazduh-vazduh izvan vid-nog dometa, za potrebe americkog vazdu-hoplovstva i mornarice, koje }e imati ve-}u tacnost, ubojnost, domet i održivost.

Poboljsanje }e obuhvatiti dvosmerni link za upravljanja i GPS vodenje. Nove rakete oznacene su kao varijanta „D“ ili „faza 4“ verzije rakete srednjeg dometa vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM (Advanced Medium-Range Air-to-Air Missile) kompanije Raytheon.

Raketa AIM-120D se ocekuje u operativnoj upotrebi do 2008. godine, a pocetne isporuke u 2007. godini.

Radovi na modelu „D“ zapoceti su decembra 2003. godine i ne}e se jos pu-blikovati, ali su rezultati ve} poznati va-zduhoplovnim snagama. Raketa }e imati poboljsano vodenje putem dobro ukom-ponovanog GPS/IMU (Inertial Measurement Unit) koji na avionu u toku leta smanjuje projektovane greske.

Novi link za vodenje zameni}e po-stoje}i prijemni link i omogu}iti raketi da posle lansiranja salje avionu nosacu podatke o svom statusu. Medu pogodnosti-ma bi}e i pove}anje mogu}nosti za anga-žovanje rakete pri opasnostima u zadnjoj hemisferi aviona nosaca.

Dok radovi na modelu „D“ traju, vazduhoplovstvo i mornarica ocekuju najnoviju varijantu rakete AMRAAM AIM-120C-7. Sa tom raketom provode se operativna ispitivanja, a pocetne isporuke ocekuju se krajem 2004. godine.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 14. jul 2004.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

681

Raketa C-7 ima novu sekciju za vo-đenje na celu koja omogućava poboljsa-nu detekciju, praćenje i samonavođenje na aktuelne i brzopojavljujuće ciljeve, cak i kada se dejstvuje u uslovima inten-zivnih elektronskih ometanja. Redizajni-ranim prednjim delom rakete stvoren je i dodatni prostor dužine 15,2 cm za even-tualna buduća poboljsanja.

M. K.

RAKETNI LANSER ZA GAĐANJE PRI KRETANJU*

Južnoafncka kompanija 1ST Dynamics razvila je novu besposadnu hibridnu topovsko-raketnu kupolu GMT (Gun-Missile Turret), cija se proizvodnja ocekuje 2005. godine. Prototip GMT biće, radi demonstracije, ugrađen na ruskom BMP-1.

Platforma GMT podržava cetiri oru-žna sistema, daljinski upravljana operato-rima sa svojih sedista unutar vozila. To su 30 mm top 2A72, raketni lanser sa tri la-serski navođene protivtenkovske rakete Kentron-Ingwe, koaksijalni mitraljez 7,62 mm i automatski bacac granata 40 mm Vektor.

Rakete se navode pomoću jednog od dva IST-ova stabilizovana dnevno-noćna video nisana nisandžije i komandi-ra, koji omogućavaju posadi da unistava ciljeve iz pokreta raketama ili direktnom vatrom drugih oružja. Mogućnosti po-precnog okretanja su takve da posada za-država vidljivost po celom krugu izvan vozila, uz zadržavanje situacionih spo-znaja bez oslanjanja na nisanske sisteme.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, avgust 2004.

Konfiguracija panoramskog koman-dirskog nisanskog sistema za dvostruko stabilizovani nisan, ugrađena u paket usavrsenog sistema za upravljanje va-trom IST Dynamics, urađena je za ruski tenk T-72.

Kompanija je nedavno zavrsila raz-voj i demonstraciju novog sistema za upravljanje vatrom ugrađenog na T-72. Njegova dva video nisana sadrže dnevne kamere, termo kamere treće generacije Denel Atares (identifikacioni domet 5 km), i laserske daljinare koji su integrisa-ni sa digitalnim balistickim kompjute-rom. U njih su ugrađeni i IST autotragaci koji olaksavaju tacniji zahvat pokretnih ciljeva danju i noću.

Komandirski panoramski nisan ima prosiren elevacioni domet od -15° do +48°.

Neobavezna dodatna sistemska poboljsanja ukljucuju meteoroloske senzore, poziciono izvestavanje i GPS navigaciju.

M. K.

TESTIRANJE TAKTIČKOG RAKETNOG SISTEMA ISKANDER*

Ruske oružane snage i Projektni biro KBM iz Kolomne zavrsili su ispitiva-nja taktickog raketnog sistema Iskander. Izvrseno je ukupno 13 lansiranja ovog si-stema po razlicitim taktickim scenariji-ma. Poslednji, u julu i avgustu, izvrseni su sa položenim i balistickim putanjama.

Ruska armija planira da u 2005. go-dini nabavi nekoliko sistema Iskander, radi formiranja raketne brigade. Za po-trebe ispitivanja Armija će u pocetku do-biti najverovatnije jedan bataljon sistema

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 8. septembar

2004.

682

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

Iskander sa cetiri samohodna lansera 9P78E, cetiri transportna vozila za popu-nu 9T250E, cetiri komandna vozila 9S552, cetiri vozila za pripremu podata-ka 9S920, vozilo za održavanje i 16 rake-ta zemlja-zemlja.

Iskander ima masu od 3800 kg i efi-kasni domet do 280 km.

Sistem sadrži dve rakete na lansirnom vozilu i dve rakete na transporteru za po-punu. Smatra se da Iskander može preci-zno da napada ciljeve sa efikasnošću jed-nakom kao kod malih nuklearnih bojnih glava, što će znatno povećati vatrenu moć armijskih raketnih bataljona i brigada.

Koristeći inercijalni sistem vodenja, verovatnoća kružne greške rakete, na maksimalnom dometu od 280 km varira izmedu 30 i 50 m, dok sa elektrooptic-kim sistemom vodenja ova greška iznosi od 5 do 7 m.

M. K.

KUPOLA KOBRA ZA OKLOPNI TRANSPORTER OT-64 SKOT*

Slovacka kompanija ZST Special i Vojni remontni zavod iz Trencina razvili su i proizveli funkcionalan prototip mo-dernizovanog oklopnog transportera toc-kaša OT-64 SKOT opremljenog lakom kupolom Kobra, za jednog clana posade, naoružane topom kalibra 30 mm. Ova modernizacija usmerena je na poboljša-nje borbenih mogućnosti starijeg tran-sportera OT-64 koji je do sada bio naoru-žan samo mitraljezom 14,5 mm KPVT. Verzija OT-64 SKOT sada se koristi za potrebe slovackih jedinica u Iraku.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, septembar 2004.

Kao baza vozila uzeta je verzija OT-64 2A, a glavni elementi poboljšanja su:

- veća vatrena moć sa kupolom Kobra u koju je ugraden automatski top 30 mm (kao na BMP-2) sa dvostrukim pu-njenjem i kompletom municije od 300 zr-na u dva okvira, kao osnovnim oružjem;

- stabilizacija oružja u obe ravni;

- pojacana balisticka zaštita borbe-nog prostora kupole;

- ugradnja sistema za zadimljavanje (po tri lansera sa svake strane kupole);

- elektricni sistem napona 24 V;

- novi radiouredaj i uredaj za medu-sobni razgovor.

Pored topa 30 mm, kupola Kobra je naoružana i mitraljezom PKT sa 1650 zr-na. Oba oružja mogu gadati po azimutu 360° i elevaciji od -4° do +58°. Postoji i opcija opremanja lanserom za protivten-kovske rakete Fagot i Konkurs.

Nišanjenje se obavlja periskopskim kombinovanim nišanom sa dnevnim i pa-sivnim noćnim mogućnostima za sve vremenske uslove.

Ovom modernizacijom smanjuje se i broj transportera u jedinici sa dosada-šnjih 10 OT-64 na modernizovanih 6 transportera OT-64 SKOT. Modernizo-vana vozila sa novom kupolom su i dalje amfibijska. Ona se mogu prevoziti i avio-nima C-130 Herkules, ukoliko im se smanji pritisak u pneumaticima. Jedine promene na vozilu pre ugradnje kupole su modifikacije na krovu, povećanje elektricne snage i „blokirajuće funkcije“ za mehanizam za okretanje kupole kada su poklopci za posadu otvoreni.

M. K.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

683

NOVI KINESKI MODUL KUPOLE*

U Kini, u kompaniji NORINCO, razvijen je prototip novog modula kupole za raketno-topovski sistem, koji predsta-vlja kombinaciju raketa Red Arrow 73 (Crvena strelica) i topa 30 mm.

Kupola ima masu od 1500 kg, {to je ~ini pogodnom za ugradnju na razli~ita oklopna vozila, guseni~are ili to~ka{e.

Radi ispitivanja kupola je pripre-mljena za borbeno vozilo pe{adije WZ 501, jednu od verzija {irokorasprostranje-nog ruskog BMP-1. Njeno glavno naoru-žanje je automatski top 30 mm sa ciklic-kim režimom vatre od 300 zrna/min. Ni-{andžija može odabrati pojedinacnu palj-bu, paljbu sa tri do pet zrna, i paljbu sa pet do sedam zrna. Dnevno-noćni ni{an je fiksiran na levoj strani krova kupole.

Top 30 mm je predviđen za efikasne domete do 4000 metara protiv zemaljskih ciljeva i 2500 metara protiv ciljeva u va-zdu{nom prostoru. Koriste se pancirna i visokoeksplozivna zrna, a u kupolu može da se smesti ukupno 350 komada. Stan-dardni borbeni komplet sadrži 125 pan-cirnih i 225 visokoeksplozivnih zrna. Kupola se okreće za 360°, a elevacija topa je od -6° do +60° uz potpuno elektric-no upravljanje i rucnu pripomoć. Visoka elevacija omogućava gađanje helikoptera i ciljeva na visokim građevinama. Uz top je spregnut mitraljez 7,62 mm, a po tri elektricno upravljana bacaca dimnih gra-nata ugrađena su sa svake strane kupole.

Najnovija verzija protivtenkovskog vođenog oružja Red Arrow 73 sme{tena je sa desne strane na krovu kupole, i omogućava operatoru gađanje ciljeva na

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 26. maj 2004.

većim rastojanjima. Kina proizvodi pro-tivtenkovsko vođeno oružje već nekoliko godina, a Red Arrow 73 predstavlja raz-voj ruskih raketa 9K11 Maljutka, ali po-bolj{anih za poluautomatsko upravljanje, umesto ranijeg rucnog sistema vođenja.

U kompaniji NORINCO tvrde da je verovatnoća pogađanja ovih raketa 90% na maksimalnim rastojanjima od 3000 m.

Ovaj sistem može da gađa sa svim tipovima protivtenkovskih vođenih rake-ta Red Arrow 73, ukljucujući i najnovije verzije opremljene tandem HE protivten-kovskim bojnim glavama, namenjenim za uni{tavanje ciljeva opremljenih reak-tivnim eksplozivnim oklopom (ERA).

Tvrdi se da ova municija probija ce-licni oklop debljine 800 mm za{tićen ekspolozivnim reaktivnim oklopom.

M. K.

NIŠANSKI SISTEM SA SEKTOROM OSMATRANJA OD 360°*

Firma Oerlikon iz Ciriha, razvila je prototip panoramskog ni{anskog sistema za borbena oklopna vozila koja obezbeđu-ju osmatranje sektora od 360° oko vozila.

Sistem, koji je prikazan na Eurosa-lonu u Parizu u junu ove godine, zasno-van je na osam komercijalnih standard-nih digitalnih video kamera sa izlazom od jednog megapiksela. One su sme{tene u dva oklopljena sklopa, otporna na udar-ce. Jedan se nalazi napred, a drugi poza-di, na gornjem delu oklopa vozila.

Kamere, u svakom sklopu po cetiri, opremljene su Pentax TV objektivima 1:1,8 sa mogućnostima zumiranja, zajed-

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, avgust 2004.

684

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

no stvaraju panoramu od 360° i digitalni video prikaz od 8 megapiksela. Slika se stvara u realnom vremenu pomo}u cen-tralne ra~unarske jedinice unutar vozila i može da se prezentuje na displeju monti-ranom na glavi korisnika. Koriste}i sen-zorski sistem za pra}enje, ova tehnologi-ja može da odredi u kom pravcu korisnik gleda i, na osnovu te spoznaje, u stanju je da prikaže sliku kao da korisnik gleda kroz otvor na oklopu vozila.

Zahvaljuju}i digitalnoj korekciji is-krivljenosti slike, koja se javlja pri prela-zu s jedne kamere na drugu, omogu}en je brzi kružni pogled, skeniranje prostora na monokularnom displeju, bez trepere-nja ili preskakanja krajolika, daju}i tako operatoru realnu percepciju. Uz to, korisnik može manipulisati slikom pomo}u misa kompjutera, ako želi, na primer, pogled iza sebe. Operatoru }e se tada na displeju prikazati koji sektor on trenutno posmatra.

Koriste}i uredaj sa misem, operator }e mo}i da ozna~i cilj u panoramskom nisanskom sistemu i za potrebe glavnog elektro-opti~kog nisana na vozilu.

Prototip panoramskog nisanskog si-stema koji je bio prikazan na Eurosalonu, ugraden je na vozilu Mowag Pirana III 8x8, a služio je kao platforma samohod-nog visenamenskog borbenog sistema Skyranger firme Oerlikon.

Skyranger je prikazan kao modular-ni mrežni visokopokretljivi sistem PVO, namenjen za borbu protiv krstare}ih ra-keta, bespilotnih letelica, „pametnih“ bombi, radarski navođenih sredstava, he-likoptera i aviona, sa dobrim mogu}no-stima i protiv borbenih vozila ili asime-tri~nih opasnosti sa zemlje.

Vreme kratkog reagovanja, optimal-ni sistem upravljanja za scenarije savre-menih opasnosti i visoka fleksibilnost u selekciji, ~ini ovaj sistem pogodnim za primenu u snagama za brza dejstva, mi-rovnim snagama i mehanizovanim jedi-nicama.

Opremljen kupolom bez posade sa to-pom kalibra 35 mm mase 3,5 t, Skyranger topovski sistem od 18,5 t ima istu borbenu masu kao i borbeno vozilo Pirana Ш.

Podaci o ciljevima u vazdusnom prostoru dobijaju se putem radio-linka sa samohodnog radarskog sistema, koji je zasnovan na novom radaru Oerlikon Contraves Italiana X-Tar: 3-D, I-pojasni potpuno koherentni impulsni Doplerov radar, sa instrumentalnim dometom 30 do 50 km i mogu}nos}u pra}enja (snima-nje, ako je potrebno u pokretu) i do 50 ciljeva pri uglovima elevacije do 70°.

Od komunikacijskih sredstava kori-ste se UHF data radio, VHF glas/data radio i uređaj za međusobnu vezu.

Topovski sistem kalibra 35 mm, ko-jih obi~no po 6 ~ini konfiguraciju jedne baterije, ima borbeni komplet od 220 zr-na spremnih za opaljenje, među kojima su potkalibarna zrna AHEAD, HE zapa-ljiva ili obeležavaju}a, ili potkalibarna pancirna FAPDS.

T opovski sistem Skyranger može da se dopuni u bateriji sa brojnim raketnim lansirnim sistemima, koji nose lansere ti-pa ASRAD za rakete Stinger, Mistral, Igla, Bolide i druge rakete PVO kratkog dometa. Jedna od konfiguracija trebalo bi da bude i komandno-kontrolni centar za obezbeđenje komandovanja i komunika-cija u borbi za celu jedinicu.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

685

Svi ovi sistemi na Eurosalonu bili su izloženi i ugrađeni na vozilu Pirana Ш, a trebalo bi da se prevoze avionom C-130.

Cena konfiguracije (Pirana Ш plus to-povska kupola Skyranger) trebalo bi da iz-nosi oko 6,5 miliona EUR (2 miliona za vozilo i 4,5 miliona za borbenu opremu).

Topovski sistem Skyranger ima dva operatorska mesta unutar glavne kabine vozila. Svaki operator je opremljen ravnim kolor ekranom Barco MRFD 246, koji radi zaštite može da se preklapa. Na njima mo-že da se prikaže takticka situacija u vazdu-snom prostoru, prikaz sa potpuno stabilizo-vanog elektro-optickog sistema (termovi-zijska kamera, TV kamera i laserski dalji-nomer montirani su na vrhu kupole) i sa panoramskog nisanskog sistema, kao i dru-ge potrebne informacije.

M. K.

INTEGRALNO ORUŽNO MESTO*

Firma Krauss-Maffei Wegmann (KMW) iz Nemacke razvila je integralno oružno mesto IWS 10 (Integrated weapon station 10), koje može da bude ili glavno oružje na lakim oklopnim vozili-ma ili dopunsko oružje na teskim oklopnim vozilima, kakvi su osnovni borbeni tenkovi. Smatra se da bi IWS 10, ugra-đen na tenkove, trebalo da bude veoma efikasan u urbanim operacijama, kako bi se neutralisale opasnosti koje ne mogu da se uniste glavnim oružjem.

IWS 10 je projektovan tako da može da se ugradi na krov vozila ili, u slucaju osnovnih borbenih tenkova, na krov kupole. Oklopno kućište obezbeđuje kružnu

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 4. avgust 2004.

zaštitu od pancirnih zrna 7,62 mm. Oruz-je ima elektricni uređaj za kružno kreta-nje za 360° za elevaciju od -10° do +40°.

Oružno mesto može da se opremi razlicitim oružjem, ukljucujući mitraljez 7,62 mm sa 250 zrna, teški mitraljez 12,7 mm M2 sa 100 zrna, ili automatski bacac granata 40 mm sa 32 zrna municije. Nao-ružanje je potpuno stabilizovano, tako da može da se koristi i u pokretu, a poseduje veoma mali radarski odraz.

Unutar vozila nišandžija koristi upravljacku rucicu (džojstik) i ekran za upravljanje oružjem. Nišanski sistem za-visi od zahteva korisnika, ali je to obicno hlađeni termovizor za dnevni i noćni ni-šan sa dva vidna polja, bližim i širim. Opcije ukljucuju i dnevnu kameru i la-serski daljinomer.

Kompletan IWS 10 ima masu oko 300 kg i koristi elektricni izvor sa vozila napona 24 V. Do sada su izrađena dva primerka ovog sredstva, od kojih je jedan ugrađen na tenk Leopard 2 radi ispitiva-nja. Za te potrebe IWS 10 je naoružan te-škim mitraljezom 12,7 mm.

M. K.

„TEČNI OKLOP“ POVEĆAVA EFIKASNOST KEVLARA*

Istraživacka laboratorija za naoruža-nje i materijale armije SAD, u saradnji sa Univerzitetom Delaware, razvila je „tec-ni oklop“ radi povećanja efikasnosti pan-cirnih zaštitnih prsluka i drugih predmeta izrađenih od kevlara.

Prsluci se potapaju u smesu poznatu kao smicajući zgušnjavajući fluid STF

* Prema podacima iz JANE’S INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, jun 2004.

686

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

(shear thickening fluid), koji je sastavljen od cvrstih silika nano-cestica razloženih u polietilen glikolu.

Zasićeni materijal kevlar, koji sadrži STF na određenom mestu, može da posta-ne i uobicajen postupak za prakticnu pri-menu. Za vreme normalnog rukovanja, STF se talasa poput tecnosti. Međutim, ka-da zrno ili fragment udari u prsluk fluid prelazi u kruto stanje i sprecava probijanje prsluka.

Ovaj materijal verovatno će se prvo primeniti za vojnicke pantalone, i na ruka-vim a koji balisticki nisu zastićeni a zahte-vaju da ostanu fleksibilni.

Materijal bi mogao da se koristi i za kosuljice bombi, kao i za vojnicke cipele, koje bi trebalo da se ukrute pri udaru, radi cuvanja zglobova.

Ostale prednosti tecnog oklopa su mala masa, niska cena i balisticka svojstva koja su ekvivalentna ili bolja od onih koja ima sam kevlar.

M. K.

NOVA POBOLJŠANJA BORBENOG AVIONA F/A-22 RAPTOR*

Vazduhoplovne snage SAD (USAF) definisale su poboljsanja koja će se ugra-diti u borbeni avion F/A-22 Raptor u na-rednoj dekadi, radi povećanja svestranih steltnih borbenih osobina, ubojnosti i prodornosti.

Mada je sadasnji program usmeren na formiranje dve operativne eskadrile Raptor do kraja 2005. godine, već su sa-cinjeni planovi sve do partije Lot 11 u 2013. godini, nakon cega se ocekuje da u

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 26. maj 2004.

upotrebi bude 277 operativnih aviona ovog tipa.

Prema planu, USAF namerava da ima tri bloka Raptora sa jednakim mo-gućnostima za svaki avion u okviru jed-nog bloka.

Blok 20 Raptor, koji obuhvata pro-izvodne partije Lot 3 i Lot 4, poznat je kao Global Strike Basic konfiguracija. U pocetku biće izrađeni avioni za blok 10, koji će se isporucivati radi testiranja i obuke. Avioni iz bloka 10 imaće moguć-nosti borbe protiv aviona i krstarećih ra-keta i da rasturaju municiju JDAM mase 454 kg (Joint Direct Attack Munition) pri subsonicnim brzinama, već do kraja 2005. godine.

Avionima iz bloka 20 dodaće se softverska poboljsanja koja će mu omo-gućiti da koristi municiju JDAM i pri su-personicnim brzinama. Doći će i do iz-mena na interfejsima do pilota, nakon za-kljucaka operativnog testiranja. USAF će zadržati dve eskadrile, oko 50 Raptora, za potrebe obucavanja na Tyndall AFB, Florida, nakon njihovog dovođenja do varijante blok 30.

Blok 30 Global Strike Raptor biće avioni koji će se proizvoditi između 2007. i 2009. godine, a biće ih ukupno 90. Imaće usavrsene radare cetvrte gene-racije, koji će im omogućiti napad po ci-ljevima na zemlji po svakom vremenu. Oni će, takođe, imati i Link 16 datalink koji će na pocetku primati podatke sa spoljnih izvora, ali će kasnije dobiti mo-gućnosti i da ih salje. Ovi avioni imaće mogućnosti i da zapisu senzorske podatke, poput obavestajnih u toku izvrsavanja zadatka, koji mogu da se posalju do dru-gih korisnika. Kasnije, Blok 40 moći će

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

687

da salje takav podatak u skoro realnom vremenu. Poboljsanja na bloku 30 omo-gućiće i povezivanje sa bespilotnim lete-licama.

Vazduhoplovne snage planiraju da u taj avion ugrade bombe malog precnika GBU-39 već do 2008. godine, sto je ne-koliko godina pre pocetnih procena.

Avioni iz bloka 30 imaće i mo-gućnosti pocetnog elektronskog napa-da. Tu bi se mogli ukljuciti sa strane emitujući radarski snopovi visoke energije, koji bi mogli da se koriste za ometanje rada elektronike na potenci-jalnim ciljevima.

Varijanta blok 40 ukljucivaće avi-one proizvedene po partiji Lot 8 sa po-cetkom u 2010. godini. Prema planu od 277 aviona biće ukljuceno i 120 Rapto-ra. Poboljsanja će biti uradena u dva smera, poznata kao Global Strike Full (potpun globalni napad) i poboljsano obavestavanje, osmatranje i izvidanje. Težiste ovog bloka treba da omogući avionu potpuno dejstvo u uslovima centralizovane mreže, i da prodire du-blje u protivnicki vazdusni prostor u dužem vremenskom periodu.

Kljucno poboljsanje predstavljaće kompjuterski procesor cetvrte generacije. Avion će primati satelitske veze, a pilot će na kacigi imati situaciono-informacio-ni displej, koji će mu omogućiti brzo i in-tuitivno razumevanje situacije.

Jedna od sledećih opcija je i ugrad-nja slabo uocljivog rezervoara za gorivo na krilu, radi povećanja doleta aviona.

M. K.

NEMAČKI JEDRILIČKIRAKETNI SISTEMI*

Nemacki BGT obelodanio je do sa-da nepoznati program istraživanja i raz-voja „udaljenih“ oružja, koji je pripre-mljen za narednu trogodisnju fazu sma-njenog rizika.

Postoje dva osnovna koncepta: HOPE (HOchleistungs PEnetrator) ili viso-koperformansni penetrator, i HOSBO (HOchleistungs SpringBOmbe) ili viso-koperformansna eksplozivna bomba.

Program se pojavio krajem devede-setih godina proslog veka, a podržali su ga nemacki Federalni biro za odbrambe-ne tehnologije i nabavke, nemacke va-zduhoplovne snage i BGT.

Testovi sa HOPE zapoceli su 2003. godine. On ima masu oko 1400 kg, duži-na mu je 5 m, a raspon krila 3 m. HOS-BO je manji, a razmere i oblik zasnivaju se na postojećoj konfiguraciji rezervoara za gorivo aviona Eurofajter.

Ove letelice su glajding - jedrilicki sistemi bez pogona, sa maksimalnim do-letom do 60 kilometara, nakon visoko-subsonicnog lansiranja. Vodenje je obez-bedeno pomoću GPS/INS sistema, kori-steći SAASM-GPS tehnologiju koju je BGT prethodno razvio za HARM-PNU program.

U budućim opcijama mogući su do-datni IC i laserski vodeni tragaci za pove-ćanje zavrsne tacnosti ili upotrebe protiv pokretnih ciljeva poput mornarickih plov-nih sredstava. Penetrirajuće bojne glave iz-radila je fabrika Diehl iz sastava BGT.

Ocekuje se da se sledeći korak testi-ranja sa smanjenim rizikom obavi ove

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 26. maj 2004.

688

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

godine. Planirano je da se probni letovi održe na poligonu Vidsel na severu Svedske, a lansirna platforma na avionu Tomado. Ispitivanja smanjenog rizika trajaće do 2006. godine i neće uklju~ivati testove sa HOSBO. Cilj je da se demon-striraju aerodinami~ke performanse, reži-mi vođenja i takti~ko ponasanje sistema HOPE, ali se neće vrsiti ispitivanja sa bojnim glavama.

BGT namerava da razvije siroku fa-miliju „glajding“ raketa na kojima bi se mogli nalaziti probojni, kasetni i mikro-talasni korisni tereti velike snage.

HOPE i HOSBO sistemi biće speci-jalno izrađeni za avion Eurofajter tajfun, a biće kompatibilni sa avionima F-16, F/A-18, Gripen i Tornado.

M. K.

NOVI HELIKOPTERSKI RADARI*

Dva nova helikopterska radara, koje je razvio Moskovski nau~no-istraživa~ki i projektni biro Fazotron, zapo~ela su po-~etkom ove godine probne ispitne letove. Prvi od njih je radar Alba (eksportna oznaka Kopio-A), koji je premijeru imao januara ove godine na helikopteru Ka-27 LL i predviđen je za ugradnju na protiv-podmorni~ki helikopter Ka-27 M i njego-vu izvoznu varijantu Ka-28.

Ruska mornarica odabrala je radar Fazotron, uprkos ~injenici da je razvijen namenski sistem Lira u Institutu NIS (Nau~no-istraživa~ki institut sistemske tehnike) St. Petersburg, koji je preporu-~io svoj radar SD1H Lira.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, avgust 2004.

Radar Kopio-A (Alba) varijanta je radara Kopio za borbene lova~ke avione koji se serijski proizvode za indijske lov-ce MiG-21 bis UPG. To je I/J-pojasni (X-pojasni), osmatra~ki radar za otkriva-nje vazdusnih ciljeva veli~ine lovca uda-ljenih do 70 km, periskopskih ciljeva do 30 km, ~amaca do 130 km i velikih bro-dova bilo gde u okviru radarskog hori-zonta u krugu od 360°.

Program modernizacije helikoptera Ka-27M pokrenut je u martu 2003. godine kada je ruska mornarica usvojila projektni model. U okviru programa, posto-jeći radarski sistem Osminog (octopus) ASW biće zamenjen sistemom nove ge-neracije Lira. Ovaj poslednji, poznat i po izvoznoj oznaci SD-H (Sea Dragon for Helicopter), pripada familiji sistema Novella koji su ugrađeni na modernizovani mornari~ki patrolni avion Iljusin II - 38 N/II-38SD Maj.

Sistem SD-H sastoji se od radara, sistema sa pasivnim svestranim RGB-41 i pasivnim usmerenim RGB-48 zvu~nim osloncima, ronećeg sonara SD7H, elek-troopti~kog osmatra~kog sistema SD5H (TV kamera, IC kamera, laserski daljino-mer) kao i SD6H ESM sistema. Rukova-nje celokupnim sistemom i pojedinim senzorima kontrolise se kompjuterom SD4H. Sistemom upravlja jedan operator koji se nalazi na konzoli sa dva visefunk-cionalna displeja, dok je jedan displej pridodat na navigatorsku poziciju heli-koptera.

Svrha modernizacije je implementa-cija novih tipova oružja, uklju~ujući ra-kete protiv podmornica i vođena dubin-ska punjenja. Modernizovani helikopter Ka-27M dobiće i sistem za samoodbranu koji nedostaje na helikopteru Ka-27. Mo-

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

689

dernizacija će se sprovoditi u toku izvo-đenja generalnog remonta, kojim se pla-nira produženje njihove upotrebe za 10 do 15 godina. Trup helikoptera, rotori i motori nisu obuhvaćeni ovim progra-mom modernizacije.

Ruska mornarica sada ima 40 opera-tivnih helikoptera Ka-27 u protivpod-morni~koj verziji. Pregovori o moderni-zaciji 13 helikoptera Ka-28 prodatih In-diji, 20 Kini i 10 Vijetnamu jos su u po-~etnoj fazi.

Sledeći razvoj obuhvata radar Arba-let-52 (Samostrel) koji je ugrađen na bor-beni helikopter Ka-52, i njegovo testira-nje u letu po~elo je u martu. Helikopter je imao svoj promotivni let juna 1997. godine, ali je testiran samo kao leteća platforma. Nedavno je helikopter opre-mljen kompletnim sistemom za upravlja-nje oružjem, uklju~ujući radar Arbalet-52 koji je razvio Institut Fazotron, i elektro-opti~kom kupolom Samsheet koju je iz-radio UOMZ iz Jekaterinburga.

Arbalet-52 sadrži dva radara: Arbalet-Ka i Arbalet-L. Arbalet-Ka funkcionise u okviru Ka-pojasa a koristi se za navigaciju i izviđanje, kao i za navođenje oružja na povrsinske ciljeve. Radar omogućava heli-kopteru Ka-52 da leti na malim visinama koristeći automatsko praćenje terena. Jed-na od njegovih zna~ajnih osobina je spo-sobnost da otkrije linije prenosa energije do 400 metara. Radar je ugrađen u nosu helikoptera i ima mehani~ki skeniranu an-tenu sa otvorom 80 cm.

Drugi radar Arbalet-L radi u D-po-jasu (L - pojas) i koristi se u samoodbra-ni. Njime se otkrivaju ciljevi u vazdu-snom prostoru, uklju~ujući protivavion-ske rakete, do 5 km udaljenosti. Taj radar je smesten na vrhu rotorskog jarbola i

obezbeđuje potpuno pokrivanje vazdu-snog prostora za 360° oko helikoptera.

Institut Fazotron nudi i varijante ra-dara Arbalet za helikoptere Mil. Radar Arbalet-Ka je predložen za borbene heli-koptere Mi-28N ili Mi-24M u kontejner-skoj verziji, jer zbog tehni~kih razloga ne može da se smesti u nosu helikoptera.

Radar Arbalet-D (ili FHO4) jeste varijanta koja, takođe, funkcionise u D pojasu, ali, za razliku od Arbalet-L, sadr-ži ~etiri fiksne ravne antene, veli~ine 32x27 cm, smestene na trupu helikopte-ra, umesto rotirajuće antene na vrhu ro-torskog jarbola. Glavna prednost ove varijante je jednostavna ugradnja, ~ime se izbegavaju problemi sa kompenzacijom brzine rotora i povezivanjem antene pre-ko osovine rotora sa radarskim predajni-kom - prijemnikom.

Radar Arbalet-D predviđen je za ot-krivanje aviona udaljenih 10 km, ili PA raketa na 3 km. Pre kraja 2004. godine prototip radara Arbalet-D biće ugrađen na modernizovane brodske protivpod-morni~ke helikoptere Ka-27M.

M. K.

RADAR I - MASTER*

Kompanija Thales obelodanila je novi laki radar sa sintetizovanom ante-nom i indikator pokretnih ciljeva na ze-mlji, kao potencijalnu opciju za britansku takti~ku bespilotnu letelicu iz programa Watchkeeper, a za koji je izabrana kao najbolji ponuđa~.

Radar I-Master je dovoljno lak da bi se koristio kao koristan teret na manjim

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 28. jul 2004.

690

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

bespilotnim letelicama, i predstavlja ba-lans između mogućnosti, cene, mase i potrosnje energije. Planira se da se kori-sti sa manjom bespilotnom letelicom El-bit Hermes 180, ali bi mogao da se kori-sti i na većoj letelici Hermes 450.

Osnovni podaci radara I-Master

- masa 30 kg

- precnik 370 mm

- visina 470 mm

- potrosnja energije 500 W

- domet 20 km

- domet prepoznavanja 15 km

- zona pokrivanja 1,5 km2

- domet indikatora pokretnih ciljeva na

zemlji 20 km

- pokrivanje i osvetljavanje 360°

Ispitivanja na pilotiranom avionu iz-vrsena su u protekle dve godine na DC-3, a ispitivanja na bespilotnim letelicama ocekuju se u 2006. godini. Proizvodnja se ocekuje pocetkom 2007. godine.

I-Master ima mogućnosti radara sa sintetizovanom antenom, a zadovoljava IC i elektroopticke ekvivalente i dopu-njava postojeće softvere. Na radaru se primenjuju trajna komercijalna resenja, cime je omogućeno snižavanje cene sto je veoma bitno kada se zna da je njihovo „trosenje“ na bespilotnim letelicama, u odnosu na stabilne avione, znatno veće.

M. K.

MINIJATURNI RADARSKI SENZOR MiSAR*

Nakon uspesnih demonstracija pro-totipa radara sa sintetizovanom antenom MiSAR (Miniature Synthetic Aperture

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, jun 2004.

Radar) u Nemackoj i SAD, kompanija EADS Defence Electronic (Ulm, Nemac-ka) sa sigurnosću ulazi u njihovu serijsku proizvodnju.

MiSAR je frekventno modulisani radarski sistem 35 GHz, mase samo 395 g, koji je ugrađen na bespilotnu letelicu nemackih oružanih snaga EMT Luna, te-stiran neprekidno dve nedelje u surovim vremenskim uslovima.

Razvoj prototipa finansirale su deli-micno nemacke oružane snage, imajući u vidu svoje potrebe u međunarodnim mi-rovnim operacijama. Prema njihovim sa-znanjima, na bespilotnim letelicama koje su angažovane u operativnim zonama nji-hovih oružanih snaga, posebno u Avgani-stanu i na Kosovu, neophodno je da posto-je svevremenski radarski senzori. Naime, prema analizama, na Kosovu ima mnogo dana kada je sloj oblaka tako nizak da je sa elektrooptickim i infracrvenim senzorima nemoguće vrsiti opservacije.

U principu, MiSAR je namenjen za nemacke snage u Avganistanu i na Kosovu, ali bi serijska proizvodnja mogla da pocne krajem ove godine.

Ocekuje se da će MiSAR ući u program uporednog testiranja oktobra 2004. godine. To bi trebalo da bude dovoljno za pocetak proizvodnje, jer se ocekuje da samo nekoliko minijaturnih sistema mo-že da zadovolji postavljene zahteve.

Bespilotna letelica Luna, na kojoj je bio ugrađen MiSAR pri ispitivanju na ar-tiljerijskom poligonu Baumholder, manja je od americkih, pa samim tim i stabilnija u letu. Pri testiranju kombinacija Lu-na/MiSAR bila je izložena kisi i jakom vetru u 95% vremena leta. Letovi su oba-vljani jednom ili dvaput dnevno u perio-du od 14 dana, delimicno i u noćnim uslovima.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.

691

Pro to tip zemaljske stanice, opre-mljen komercijalnim laptop-kompjuteri-ma, bio je instaliran u dostavnom kamio-netu. Neobra|eni radarski podaci sa Mi-SAR-a dovode se do stanice standardnim komercijalnim {irokopojasnim videolin-kom 5MHz.

Mreža ciljeva postavljenih za potre-be testiranja obuhvatala je samohodne haubice, terenska vozila 4x4, oklopne transportere, kamione i prigodne ciljeve koji su se zadesili u zoni.

M. K.

POVRATAK KLASIČNOG PIŠTOLJA*

Pi{tolj M1911 trebalo je da bude povucen iz upotrebe pre mnogo godina. Njegovi takmaci, kao {to su Luger, Mauser M1896, TT33 Tokarev, Walther P38, vi{e se ne proizvode ili su duže van voj-ne upotrebe.

Osnovni projekat pi{tolja M1911 da-tira iz 1905. godine, kada je municija 0,45 ACP uvedena za poluautomatski pi{tolj Colt M1905, jedan od mnogih proizvoda firme Browning. Sa nekoliko modifikacija pi{tolj je usvojen za armiju SAD 1911. godine, pod zvanicnom oznakom Pistol, Caliber .45, M1911. Godine 1922. redi-zajniran je a pod oznakom M1911A1, ostao prakticno do danas. Osim SAD, mnoge druge zemlje proizvodile su ga po licenci. Iako oficijelno zamenjen u ame-rickoj vojsci pi{toljem M9, sredinom osamdesetih godina, neke vojne strukture u SAD nikada se nisu odrekle svojih pi-{tolja M1911. Na primer, marinski korpus

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, avgust 2004.

modifikovao je M1911 za upotrebu u svo-jim jedinicama za specijalno ratovanje i nastavlja da ih i dalje njima oprema.

Sa rati{ta u Avganistanu i Iraku iz-ve{taji su govorili o nedovoljnoj pouzda-nosti pi{tolja M9 i neefikasnosti pri dej-stvu. Surovi pustinjski uslovi uticali su na to da performanse tog pi{tolja nisu bile zadovoljavajuće, pa su neke vojne strukture pocele da traže alternative.

Komercijalna kompanija Springfield Army, koja je dugo bila snabdevac kom-ponentama i kompletnim pi{toljima M1911 za americku vojsku, dobila je ne-davno zahtev za novu modifikovanu ver-ziju pi{tolja M1911A1, prema vojnom standardu MIL-STD-1913. Novi M1911 dobio je pozitivne reakcije kupaca, pa je Springfield odlucio da komercijalizuje prodaju.

Novi pi{tolj „Operator" ne{to je drugaciji od stare verzije, koja će ostati u proizvodnji. Najupadljivija promena iz-vr{ena je na rukohvatu pi{tolja koji je zamenjen standardnim za vojne kupce. Glavna opruga je u kući{tu 20-LPI (linija po incu), {to je manje od 30-LPI kao kod inostranih i omogućava izradu boljeg ru-kohvata.

Druga razlika je omotac, koji je deo okvira koji se {iri ispred za{titnika obara-ce, i za vojne potrebe je ne{to skraćen, a sledeća promena je dodatak borbenih ni-{ana sa tricijumskim umecima.

Novi laserski urelaj LaserMax, za razliku od lasera ugralenih na dr{ci, ugraluje se na vodećoj {ipci i gotovo idealno je centriran sa cevi. Pulsirajući laser je unikatan za LaserMax. Ako stre-lac sledi standardne procedure galanja pi{toljem, ili fokusira na cilj i prednji ni-

692

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

šan, laser će obeležiti cilj i zrno će udariti u tacku nisanjenja.

LaserMax ponovo u praksu uvodi vo-deću šipku i povratnu oprugu, što u ovom slucaju predstavlja znatno unapredenje. Ta-kođe, moguće je zameniti standardne okvire skoro uvedenim okvirima Cobra Mag, naj-znacajnijim u razvoju okvira firme Browning. Okviri su od nerđajućeg celika, sa ve-ćom unutrašnjom zapreminom od standard-nih, i kapacitetom od 8 metaka. Operator bi mogao da koristi dnevni nišan ili laser, a kao alternativa može da se ugradi takticki iluminator Surfire X200.

LaserMax gotovo nepogrešivo usme-rava tacku na cilj udaljen 15 m, što se može pripisati njegovoj lokaciji na vodećoj šipki.

Osnovni podaci pištolja „Operator “

- Kalibar 0,45 ACP

- Princip dejstva poluautomatski, kratko trzanje

- Punjenje odvajajući okviri, 8 metaka

- Ukupna dužina 216 mm

- Dužina cevi 127 mm

- Masa 1,36 kg

Rezultati gadanja

Municija Maks. brzina Min. brzina Srednja brzina Sdandard. devijacija Srednje grupisanje

Black Hill 14,9 g FMJ 257 m/s 248 m/s 253 m/s 10 50 mm

Rem 14,9 g JHP 270 m/s 246 m/s 259 m/s 29 76 mm

Taurus Hex 119 g HP 303 m/s 280 m/s 295 m/s 19 71 mm

Wolf 14,9 g FMJ 249 m/s 241 m/s 246 m/s 9 80 mm

Iako je sigurno da će pištolji M9 ostati i dalje u upotrebi u americkoj voj-sci, pištolj M1911 se zvanicno vratio, mada u ogranicenim kolicinama i za spe-cijalnu upotrebu.

M. K.

PRVI LET AVIONA AERMACCHI M-346*

Savremeni mlazni trenažni - laki ju-rišni avion Aermacchi M-346 izvršio je jula 2004. godine svoj prvi let.

Avion pokreću dva motora Ho-neywell/Avio F-124, a opremu cine: sta-kleni kokpit i namenski kompjuter firme Galileo Avionica; Haneywell Laser Gyro GPS ugraden u inercioni navigacioni si-stem; rucno upravljanje i kontrolna ruci-ca; rezervni upravljacki sistem; sistem za izbegavanje sudara; sistem za simulaciju.

Avion M-346 ima aerodinamiku vr-tložnog dizajna (vortex lift) sa digitalnim upravljackim sistemom fly-by-wire, firme BAE Systems/Teleavio, koji omogu-ćava punu kontrolu sve do napadnog ugla od 40°.

Firma Aermacchi zapocela je program razvoja M-346 pocetkom 2000. godine.

M. K.

Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 21. jul 2004.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

693