Savremeno naoružanje i vojna oprema Текст научной статьи по специальности «Электротехника, электронная техника, информационные технологии»

savremeno naoružanje i vojna oprema

LASER PROTIV MINOBACACKIH

NAPADA*

Kompanija Northrop Grumman po-nudila je armiji SAD lasersko oružje usmerene energije za spre~avanje mino-baca~kih opasnosti, koje bi bilo na raspo-laganju za 18 meseci od sklapanja ugo-vora, a koje bi koristile ameri~ke i koali-cione snage u Iraku.

Koncept nazvan laser visoke energi-je za sisteme protivraketne, protivartilje-rijske i protivminobaca~ke odbrane HELRAM (High Energy Laser for Rocket, Artillery and Mortar) rezultat je kon-tinuiranog rada kompanije na zajedni~-kom programu armije SAD i izraelskog ministarstva odbrane u izradi pokretnog takti~kog lasera visoke energije (MTHEL). Koncept HELRAM potekao je iz težnje da se ponudi neposrednije sredstvo za obaranje minobaca~kih zrna u letu, kao i raketnih i artiljerijskih pro-jektila, pre nego sto bude raspoloživ tak-ti~ki laser MTHEL, ~ije se testiranje o~e-kuje tek krajem ove dekade.

HELRAM je predviđen kao pokret-ni, trodelni sistem, koji bi na ratiste mo-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. novembar

2004.

gao da se prebaci transportnim avionima C-130 Hercules, a zatim preveze do svog položaja. Vatrena jedinica, koja sadrži pokaziva~ laserskog snopa i spremnike za hemikalije koje opskrbljuju laser, u posebnim je kontejnerima 6x2,4x2,4 m na odvojenim kamionima. Komandno--kontrolni (C2) elemenat mogao bi da se ugradi na visenamensko terensko vozilo.

Kada se razvije, HELRAM bi mo-gao da brani zonu radijusa većeg od 1 km, obezbeđujući pokrivanje u krugu od 360° od napada minobaca~a, kao i ogra-ni~enu odbranu protiv artiljerijskih gra-nata i raketa.

Armija vrsi procenu koncepta HELRAM, jer je ta vrsta odbrane, pored zasti-te od improvizovanih eksplozivnih napra-va, jedan od njenih najvećih prioriteta.

HELRAM bi trebalo da bude nesto manji od prototipa MTHEL koji nije predviđen da bude mobilan i da prati ma-nevarske snage. Za njegovo postavljanje biće potrebno ~etiri vojnika i sest sati vremena, dok će kasnije za upravljanje njime biti potrebno samo dva vojnika.

Svaki spremnik mogao bi da obez-bedi goriva za 10 do 20 hitaca. Vatrena jedinica mogla bi međusobno da poveže do dva spremnika, a jedan komandno-

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

213

-kontrolni elemenat mogao bi da upravlja sa vise vatrenih jedinica.

Kao drugi protivartiljerijski sistemi, HELRAM bi trebalo da bude upu}en na spoljašnje senzore zbog sopstvenog siste-ma pra}enja pri zahvatu i uništenju cilja.

U kompaniji Northrop Grumman se smatra da sistem, sa njihovim hemijskim gorivima, može pouzdano da radi u rat-noj zoni i da bude efikasan i u pustinj-skim uslovima.

M. K.

POBOLJŠANA LAKA SAMOHODNA HAUBICA 155 mm*

U martu 2005. godine u potpunosti bi trebalo da bude završen funkcionalni demonstrator artiljerijskog topovskog modula AGM (Artillery Gun Module) lake kupolske samohodne haubice 155 mm, koji je izradila kompanija Krauss--Maffei Wegmann (KMW), kako bi u oktobru mogla da zapocnu vatrena ispiti-vanja svih sistema.

Preliminarna vatrena ispitivanja sa pocetnim demonstratorom AGM, opre-mljenim oruđem sa cevi dužine 52 kalibra i ugrađenim na gusenicnu šasiju višecevnog lansirnog raketnog sistema, održana su avgusta i septembra 2004. godine. Tada je is-paljeno ukupno 80 zrna, ve}ina u zoni 6 (najve}e punjenje) Rajnmetal DM72 mo-dularnih punjenja.

Kupola AGM, koja je bez posade, ima}e masu 12,5 t, ukljucuju}i i 30 pro-jektila sa 80% maksimalnog punjenja. Oklopna šasija opremljena je pojacanim torzionim vratilima i dodatnim parom amortizera.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

Preliminarno ispitivanje je pokazalo da se može uspešno otvarati vatra sve do 45° levo i desno od položaja cevi koji se poklapa sa uzdužnom osom vozila, pri svim punjenjima i elevacijama.

Radi transporta avionom A400M cev topa se može spustiti do gotovo nultog po-ložaja iznad kabine, kada maksimalna visi-na haubice dostiže 3,065 m, širina 2,972 m i dužina 9,472 m (ukljucuju}i 2,5 m isture-nu cev).

Pocetni demonstrator ima rucno punjenje, dok }e drugi demonstrator imati potpuno automatizovani sistem punjenja ne samo za gotove projektile, ve} i za mo-dularna punjenja. Automatski punjac pro-jektovan je tako da može automatski sasta-viti punjenja, koriste}i bilo koji tip JBMOU modula, ukljucuju}i i DM72 koji ima izdubljenu osnovu koja omogu}ava da se višedelni moduli povežu zajedno radi rucnog punjenja.

Automatski punjac, koji koristi elek-tricni sistem napona 24 V, ima normalnu brzinu punjenja od 10 zrna u minuti, ali se preferira brzina od 6 zrna u minuti.

Prednji deo kupole opremljen je podi-zacem koji omogu}ava posadi da spolja popunjava municijski magazin.

Sa gusenicnom šasijom ukupna masa vozila sa AGM iznosi 27 t, ukljucuju}i pro-tivminsku zaštitu Nivoa 3 i balisticku zašti-tu za posadu u kabini od zrna 14,5 mm.

Ocekuje se da }e vozilo biti opremlje-no poboljšanim motorom Euro IV i menja-cem koji bi omogu}ili dalji porast oklopne zaštite. Kao alternativne platforme za ugradnju AGM predviđeni su i železnicka vozila, brodovi i tockaši poput kamiona 6x6 MAN. U poslednjem slucaju ukupna masa iznosila bi 22 do 23 t, a u opremi bi bili i stabilizuju}i podupiraci.

214

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

Prema kompaniji KMW, projekat AGM je moguće primeniti i za laksa oru-đa, kakva je 39-kalibarska haubica 155 mm ili top 105 mm.

M. K.

VELIKA BRITANIJA POBOLJŠAVA MOĆ ZEMALJSKE ARTILJERIJE*

Jedan od prioritetnih ciljeva britan-ske armije u okviru programa budućih artiljerijskih sistema FAWS (Future Artillery Weapons Systems) jeste stvaranje mogućnosti zemaljskoj artiljeriji da, u odnosu na sadasnje sisteme, ostvari veće domete po raznovrsnim ciljevima, uz ve-ću preciznost i efikasnost u svim vre-menskim uslovima.

Britanska artiljerija danas koristi dva osnovna sistema oružja velikog do-meta: samohodni artiljerijski sistem 155 mm/39-kal AS90 i evropski visecevni lansirni raketni sistem MLRS (Multiple Launch Rocket System).

Sistem AS90 koristi familiju muni-cije, ukljucujući visokoeksplozivnu, dim-nu, osvetljavajuću i sa submunicijskim punjenjem, dok britanski MLRS lansira dve razlicite rakete. To su standardne ra-kete Faza I M-26 sa maksimalnim dome-tom od 31,5 km, koja nosi submuniciju bez mehanizma za samounistenje, i Faza II sa dometom od 40 km, koja nosi ne-macke protivtenkovske mine AT-2.

Iako AS90 i MLRS zadovoljavaju neke od danasnjih zahteva zemaljske ar-tiljerije, korisnici traže i veće domete i veću preciznost. Uz to, sva buduća muni-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 26. januar

2005.

cija mora imati mehanizme za samounistenje i osobine neosetljive municije IM (insensitive munition).

Radi ostvarenja namere da se ciljevi unistavaju na većim rastojanjima i sa ve-ćom preciznosću nego sa sadasnjim arti-ljerijskim projektilima 155 mm, formiran je tim Impaqt. To je konzorcijum kompa-nija MBDA (Francuska, Velika Britani-ja), QinetiQ (Velika Britanija), Bofors Defence (Svedska) i Giat Industries (Francuska), koji treba da razvija familiju savremene artiljerijske precizno vođe-ne municije, koja će zadovoljiti povećane zahteve korisnika.

Neka ispitivanja su već izvrsena i predložena su dva artiljerijska projektila 155 mm sa IM svojstvima (neosetljiva municija): Impaqt Mk I i Impaqt Mk II. Prvi ima projektovani domet između 50 i 60 km, dok Impaqt Mk II treba da ima veći domet i veće punjenje. Ta municija ima robustni inercioni navigacioni sistem i globalni pozicioni sistem (INS/GPS) i ocekuje se njegova preciznost u granica-ma 10 metara.

Prva generacija Impaqt Mk I treba da nosi dve municije tipa Bonus, sa sen-zorskim upaljacem, koja se već proizvodi u velikim kolicinama i koristi u Francu-skoj i Svedskoj. U toku su brojna pobolj-sanja na ovoj municiji. Veći domet ostvaren je kombinacijom efikasnije aerodinamike i korisćenjem savremenih laksih strukturnih materijala.

Mk II bi trebalo da ima sklapajuća krilca na zadnjem delu i cetiri upravljac-ke povrsine napred, a mogao bi da nosi tri Bonusa na domet preko 100 km.

Impaqt bi trebalo da ima i druge mogućnosti, ukljucujući ugradnju tragaca

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

215

na nosu i raketnog potiskivaca za mogući domet od preko 150 km. Mogla bi da se doda data-link veza koja bi omogućila da se projektil preusmeri u toku leta u skla-du sa promenom uslova.

Vo|ene rakete GMLRS (Guided Maltiple Launch Rocket System) razvio je internacionalni konzorcijum iz Francu-ske, Nemacke, Italije, Velike Britanije i SAD, sa 12,5% ulaganja svake od evrop-skih zemalja i 50% ulaganja iz SAD. Ove rakete su u fazi pocetne manje pro-izvodnje za armiju SAD i uskoro za Veli-ku Britaniju.

Domet GMLRS povećan je na pre-ko 60 km, a opremljene su novim siste-mom za volenje i urelajima za IM i GPS. Povećanje tacnosti zahteva se do mogućnosti neutralisanja odrelenog cilja sa sto manje municije.

Prvi model GMLRS nosiće 404 po-boljsane konvencionalne bombice dvo-struke namene sa upaljacem za samouni-stenje. Druge bojne glave GMLRS biće unitarne i nalaze se u fazi razvoja. Uskoro se može ocekivati da se uspostavi i evropska produkcija GMLRS, ali za sada funkcionise americka produkcija. Kom-ponente iz evropske ponude su pogonski podsklopovi (Roxel, Francuska), sklop repnih krilaca (Fusaro, Italija) i neki ka-blovski i mehanicki elementi.

Kompanija MBDA radi, takole, na tri poboljsanja za GMLRS. To je predlog bojne glave izvedene iz njihove avio-bombe BANG, koja ima trorežimske mo-gućnosti (eksplozija u vazduhu, udar i proboj) i zadovoljava IM uslove.

Aprila 2004. godine sklopljen je ugovor sa Ministarstvom odbrane Velike Britanije za program tehnoloskog de-

monstratora za povećanje dometa GMLRS do najmanje 100 km. Ponulena je i poluaktivna laserski volena verzija koja će obezbediti dodatnu preciznost protiv visokovrednih ciljeva, cija je pret-hodna studija već gotova.

Kompanija MBDA proucava i jefti-ne lebdeće (tumarajuće) nosace LCLC (Low Cost Loitering Carrier), koji bi mo-gli da udovolje dugorocnim zahtevima britanskog Ministarstva odbrane. Za te potrebe MBDA je formirao tim koji cine Cranfield Aerospace, Rotortech, Insys i UAV Engines, koji je već investirao znatna sredstva u taj i druge projekte.

Radi smanjenja cene razmatra se upotreba komercijalnih podsistema, a najkriticnija stavka za cenu trebalo bi da bude senzorski paket, koji bi mogao da sadrži IC kameru, urelaj za povezivanje punjenja i laser. Jedan od predloga je projekat sa dvostruko sklapajućim krilci-ma, sastavljen i lansiran iz malih kaseta. Tumaranje bi trebalo da traje 10 do 15 casova. Ocekuje se da demonstrator za let bude zavrsen za 22 meseca.

M. K.

LAKI RAKETNIARTILJERIJSKI SISTEM LIMAWS(R)*

Za artiljeriju britanske armije zavr-sen je prvi prototip lakog mobilnog arti-ljerijskog raketnog sistema LI-MAWS(R). Narednih nekoliko meseci prelazi se na seriju provera pokretljivosti, mogućnosti avioprevoza, savladavanja vodenih prepreka gazom i vatrenih ispiti-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 19. januar

2005.

216

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

vanja. Vatrena ispitivanja provodiće se na QinetiQ vatrenom poligonu u Outer Hebrides. Radi potvr|ivanja stabilnosti platforme za lansiranje, ukupno će biti is-paljeno osam raketa.

Za projektovanje lansirnog mehani-zma odgovoran je tim iz kompanija Insys i Lockheed Martin Missiles and Fire Control. [asiju je razvila firma Supacat, a rakete za vatrena ispitivanja snabdeva Diehl.

LIMAWS(R) je izralen na bazi naj-novije generacije visokomobilnih teren-skih vozila serije Supacat 600, koja je britanska armija već selektirala za brojne aplikacije. Jedan od kljucnih zahteva bio je da se LIMAWS(R) može nositi, kom-pletno sa raketnim kontejnerom, ispod teskog helikoptera CH-47 Chinook. Da bi se to omogućilo na sredstvu su prila-golena cetiri mesta za podizanje pomoću helikoptera. Takole, postoji zahtev da se dva lansera, bez raketnih kontejnera, pre-voze transportnim avionom C-130 Her-kules.

Prilicno aktivnosti usmereno je na smanjenje mase LIMAWS(R). [asija konfiguracije 6x6 mogla je da ima veću pokretljivost ali, da bi se ogranicila masa vozila, projektovana je konfiguracija 6x4. Sa kontejnerom od sest raketa sistem ima masu oko 8,8 t. Takole, sistem će imati kondicioniranje vazduha i NBH zastitu, iako to nije ugraleno u proto tip.

LIMAWS(R) ima jedinstven kontej-ner od sest raketa 227 mm u novoj lakoj lansirnoj konstrukciji. Na standardnom visecevnom raketnom lansirnom sistemu (MLRS) lanser ima dva kontejnera, od kojih svaki nosi po sest raketa MLRS 227 mm. Melutim, LIMAWS(R) će lan-

sirati samo najnovije volene rakete GMLRS, pa će i lanser biti opremljen sa-mo urelajem za hidraulicku elevaciju, jer se okretanje i ne zahteva.

Sistem popune na lanseru slican je onome koji je sada na upotrebi na MLRS.

Ugralivaće se najnoviji kompjuteri-zovani sistem za upravljanje, kompanije Lockheed Martin, koji je već standardan na najnovijim gusenicnim MLRS armije SAD M270A1 i novom visokomobilnom artiljerijskom raketnom sistemu.

LIMAWS(R) je jedan od dva nova artiljerijska sistema koje britanska artilje-rija treba da uvede krajem ove dekade u srednje brigade. Drugi sistem je topovski sistem LIMAWS(Gun), na koji pretendu-ju dva kandidata.

Sadasnji raketni sistem MLRS je sredstvo divizijske vatrene podrske, sa pukom od tri baterije od kojih svaka ima devet lansera. Kolicina i raspored novih LIMAWS(R) tek treba da se odredi.

M. K.

POBOLJŠANI SISTEM PVO OSA-AKM*

Prototip poboljsanog samohodnog protivavionskog sistema za male visine Osa-AKM, koji je razvio Elektromeha-nicki zavod iz Iževska u Rusiji, prosao je sva vatrena ispitivanja i verovatno će biti namenjen za izvoz.

Poboljsanja koja su uralena trebalo bi da omoguće produženje operativnog veka ovog sistema za narednih deset godina.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 24. novembar

2004.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2005.

217

Sistem Osa-AKM izrađen je u veli-kom broju i na upotrebi je u gotovo dva-deset zemalja. Razvijen je sezdesetih godina 20. veka, a u upotrebu u sovjetsku armiju uveden je sedamdesetih godina proslog veka. Od tada je sistem usavrsa-van u brojnim kljucnim segmentima u skladu sa pretnjama iz vazdusnog prosto-ra. Njegova borbena upotreba viđena je na Srednjem istoku i Južnoj Africi.

U Rusiji je sistem Osa-AKM zame-njen efikasnijim samohodnim PA raket-nim sistemom Tor M1, na bazi gusenicne sasije, sa deset raketa u položaju sprem-nom za lansiranje. Paketom poboljsanja povećana je pouzdanost sistema, otpor-nost na ometanje, a time i ukupna borbena efikasnost. Uveden je automatski tragac cilja sa maksimalnim dometom 30 km, automatizovane su neke operacije u toku rada rakete, a uvedene su i nove bojne glave za raketu 9M33M3. Stari ekrani sa katodnim cevima zamenjeni su monitori-ma sa tecnim kristalima, a komunikacija do komandne baterije poboljsana je ugradnjom sistema satelitske navigacije.

Radi povećanja otpornosti na dej-stvo raketa, autonomni uređaji za ometanje mogu da se razmeste na rastojanjima od 50 m do 600 m ispred lansera, a plat-forma može da se opremi senzorima sa laserskim zracenjem u kompletu sa lan-serima specijalnih granata.

Pouzdanost je poboljsana zamenom analognih podsistema novim digitalnim podsistemima. Rakete 9M33M3 mogu dalje da se poboljsaju novim modulom za vođenje i novim motorima na cvrsto gorivo.

Iako je sistem prvobitno bio name-njen za unistavanje aviona, proizvođaci

isticu da je poboljsani sistem sposoban da unistava krstareće rakete lansirane iz vazdusnog prostora.

Sistem PVO Osa-AKM

Dalja poboljsanja, koja se nude, ukljucuju:

- razvoj mesovite baterije Tor M1/poboljsana Osa-AKM baterija;

- obezbeđenje odeljenja za posadu dodatnim pasivnim oklopom;

- opremanje sistemom za kondicio-niranje vazduha;

- ugradnju sistema za identifikaciju sopstvenih protivnickih sistema;

- dopunu trenažnih mogućnosti.

Sasija 6x6 ima kupolu sa radarima

za praćenje i osmatranje, elektroopticke uređaje i sest raketa na cvrsto gorivo se-rije 9M33, sa eksplozivnim fragmentaci-onim bojnim glavama u položaju sprem-nom za lansiranje. Rakete se vode pomo-ću komandnog linka sa lansera.

Za podrsku lansirnog vozila koristi se vozilo za popunu, na slicnoj 6x6 sasi-ji, koje je opremljeno hidraulicnom diza-licom koja može da podiže po tri nove rakete u njihovim kontejnerima. I lansir-no vozilo i vozilo za podrsku poseduju amfibijske karakteristike.

M. K.

218

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

JUŽNOKOREJSKI VIŠECEVNI RAKETNI LANSER 70 mm*

Južnokorejska kompanija Hanwha Corp obelodanila je prototip modela svog visecevnog raketnog lansera 70 mm koji je u fazi razvoja.

Ovaj program zapo~et je 2000. go-dine proizvodnjom prototipa sistema sa ru~nim rukovanjem. Taj sistem bio je na-menjen jedinicama pukovskog nivoa i njime su u armiji Južne Koreje izvrsena ispitivanja.

Razvoj novog visecevnog raketnog lansera, sa potpuno automatizovanim si-stemom za upravljanje vatrom, zapo~et je 2002. godine, a predviđeno je da se za-vrsi 2005. godine. Obe varijante lansera imaju po 40 lansirnih cevi koje mogu da koriste sve tipove raketa kalibra 70 mm. Za ovo sredstvo razvija se municija sa vi-sokoeksplozivnim zrnom, submunicija, kao i vođena municija.

Nova poboljsana verzija lansera ima masu 4200 kg bez municije, a posadu ~i-ne ~etiri ~lana. Od ugrađenih podsistema lanser poseduje inercioni navigacioni si-stem, GPS, laserski daljinomer, jedinicu za upravljanje vatrom, jedinicu za upravljanje sistemom i senzor za kretanje vo-zila.

Sistem može da dejstvuje direktno (line-of-sight) ili indirektno po ciljevima sa maksimalnim dometom od 8 km i mo-že se transportovati avionom.

M. K.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. novembar

2004.

NOVI SUV ZA PROJEKTILE KRASNOPOLJ*

Ruski Instrumentalno projektni biro KBP razvio je automatizovani sistem za upravljanje vatrom (SUV) za upotrebu sa najnovijom generacijom laserski vođe-nog artiljerijskog projektila 155 mm Kra-snopolj.

Prvobitni laserski obeleživa~ cilja ID22, ~ija je masa 45 kg, služi samo za dnevnu upotrebu, a može da unistava utvrđene ciljeve na rastojanjima do 7 km.

Novi svevremenski obeleživa~ cilja nazvan je Malahit, i sastoji se od eleme-nata za komandno i osmatra~ko mesto i platformu oružja.

Komandno i osmatra~ko mesto ima-ju novi, na tronoscu ugrađeni, laserski obeleživa~ - daljinomer, komandirsku konzolu i radio-uređaj, koji se koriste za dnevno-noćno unistenje ciljeva nepo-srednim i posrednim dejstvom. Laserski obeleživa~ može da osvetli ciljeve veli~i-ne tenka u dnevnim uslovima i na rasto-janjima do 5 km, i sli~ne ciljeve u noć-nim uslovima na rastojanjima do 4 km. Ciljevi na moru mogu biti zahvaćeni na maksimalnom rastojanju do 15 km.

Komandno i osmatra~ko mesto, ko-je je opremljeno GPS-om, zahteva 3 mi-nuta za postavljanje. Komandna konzola ima ravan displej koji daje informacije o cilju, kao i položaj vatrenih oruđa. Vatre-ni položaj ima radio i sli~nu konzolu sa ravnim panel-displejom i GPS.

Razvoj sistema Malahit je zavrsen. Najnoviji Krasnopolj ozna~en je kao K155M i, kao i raniji projektili Krasnopolj Ml i Krasnopolj 152, tipa je poluak-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 27. oktobar

2004.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2005.

219

tivnog lasera i može da unistava stacio-narne i pokretne ciljeve sa visokom vero-vatnoćom poga|anja prvim hicem 0,9).

Domet zavisi od kombinacije projek-tila i punjenja, a maksimalno iznosi 30 km.

Pojektil je dužine 1,3 m, ima lansir-nu masu od 53 kg sa fragmentacionom bojnom glavom u kojoj se nalazi 18 kg eksploziva TNT.

Na velike stacionarne ciljeve baterija artiljerijskih sistema 155 mm može da ispa-li plotun ovih laserski volenih projektila.

K155M može da se lansira i sa za-padnih artiljerijskih sistema, poput južnoa-fricke vucne haubice Denel G5 i samohod-ne G6, americke M109, Bofors FH-77.

M. K.

BORBENO VOZILO PEŠADIJE MARDER MK 30*

Nemacka kompanija Rheinmetall Landsysteme (RLS) razvila je za potrebe grcke armije gusenicno borbeno vozilo pesadije Marder MK 30. Prvi primerak prikazan je na izložbi Defendory International 2004. u Atini, a vatrena ispitivanja će se obaviti u Nemackoj 2005. godine.

Armija Grcke namerava da ova vo-zila koristi za sadejstvo sa novim tenko-vima Leopard 2A6EX koji se sada proiz-vode za njih.

Za razliku od nemackog Marder 1A3, koji ima standardnu kupolu za dva clana posade i top 20 mm sa spregnutim mitraljezom 7,62 mm, Marder MK 30 ima kupolu najnovije generacije RLS E4 koja je takole za dva clana posade.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 20. oktobar

2004.

Kupola je naoružana stabilizovanim automatskim topom Mauser 30 mm MK 30-2 i koaksijalnim mitraljezom 7,62 mm MG3A1. Ovaj top je odabran i za mnoge druge programe, a trebao bi da koristi najnoviju generaciju pancirne mu-nicije 30 mm APFSDS-T ili APDS-T. Pokretanje kupole je potpuno elektricno, a elevacija do +45° omogućava dejstvo topom i po helikopterima. Sa svake stra-ne kupole postavljena su po cetiri elek-tricno upravljana lansera dimnih granata 76 mm.

Da bi se omogućilo dejstvo po staci-onarnim i pokretnim ciljevima u svim vremenskim uslovima, bilo da vozilo MK 30 stoji ili je u pokretu, kupola je opremljena panoramskim nisanskim si-stemom SEOSS koji funkcionise u kom-pletu sa digitalnim sistemom za upravlja-nje vatrom, a koji je razvila kompanija RDE (Rheinmetall Defence Electronics). Sistem SEOSS sadrži termalni kanal sa kamerom treće generacije i laserski dalji-nomer bezbedan za oci i omogućava po-godak prvim zrnom sa velikom verovat-noćom. Komandir ima periskop RDE PERI Z 17.

Marder MK 30 opremljen je i sistemom C3(i) koji je ugralen i na grcke tenkove Leopard 2A6EX. On omogućava kontinuirani prikaz takticke situacije, ko-mandi, poruka i upozorenja. Digitalno mapiranje terena prikazuje se na kolor--ekranima sa visokom rezolucijom.

Vozilo Marder MK 30 može da se opremi pojacanim oklopnim paketom. Top bi mogao da koristi vazdusnoeksplo-zivnu municiju, komandir bi mogao da se opremi novim stabilizovanim dnevno--noćnim nisanom koji mu omogućava da zahvaćeni cilj prenese nisandžiji radi uni-stenja.

220

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

Osnovni podaci vozila Marder MK 30 su:

- borbena masa 35 t,

- snaga dizel motora 442 kW,

- maksimalna brzina po putu 65 km/h,

- posada od tri clana (komandir, ni-sandžija i vozac),

- prevozi 7 vojnika sa punom bor-benom opremom.

M. K.

NOVI ČISTAČ MINA MARINSKOG KORPUSA SAD*

Razvoj novog jurisnog cistaca mina ABV (Assault Breacher Vehicle) za po-trebe Marinskog korpusa SAD zavrsen je i na putu je njegova proizvodnja. Marin-ski korpus je narucio 33 vozila ABV, a ocekuje se da poslednje od njih bude za-vrseno u drugoj polovini 2007. godine.

ABV je izraden na bazi sasije tenka M1A1 Abrams, sto krajnjim korisnicima daje ocigledne prednosti u logistici i obu-ci. Njegova ukupna cena, uključujući razvoj, ispitivanja i proizvodnju, iznosi oko 150 miliona USD.

Kupola tenka M1A1 zamenjena je novom varenom celicnom kupolom, sa sedistem za komandira vozila i naoruža-nom teskim mitraljezom 12,7 mm M2. Sa obe strane kupole ugradeno je po sest elektricno upravljanih lansera dimnih granata.

Preko ceonog dela oklopnog tela može da se postavi eksplozivni reaktivni oklop, radi povećanja zastite od protiv-tenkovskog oružja sa visokoeksploziv-nim bojnim glavama. Ispitivanja su po-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 27. oktobar

2004.

kazala da ABV može da se razvije pomo-ću mornarickog desantnog broda i da bu-de spreman za dejstvo cim dospe na kop-no. Ima isti nivo pokretljivosti kao i tenk M1A1 koji će podržavati.

Na prednjem delu oklopa montiran je cistac mina, a kao alternativa može da se ugradi dozer, cistac povrsinskih mina ili sistem za brzo uklanjanje artiljerijskih projektila. Na zadnjem delu vozila mon-tirana su dva lansera Mk155 sa poboljsa-nim vatrenim sistemom. Svaki lanser opremljen je linearnim punjenjem M58, koje sadrži 7938 kg eksploziva C-4 veza-nog za raketu Mk2.

U tipicnoj operaciji cisćenja mina vo-zilo ABV treba da bude izvan minskog po-lja, odakle bi ispaljivao raketno linearno punjenje. Punjenja se razvlace preko min-skog polja, a zatim se vrsi njihova detonaci-ja pomoću daljinskog upravljanja sa ABV. Kao rezultat stvorenog natpritiska eksplodi-raju postavljene protivtenkovske mine.

ABV zatim treba da ude u minsko polje i, koristeći svoj minocistac, cisti te-ren od mina koje nisu eksplodirale u pret-hodnom postupku.

Pri kretanju vozila napred, sistem za markiranje, koji je ugraden s obe strane oklopa i nazad, pobada markere u zemlju, tako da budu vidljivi za nadolazeće snage.

Na vozilu je ugraden i sistem daljinskog upravljanja koji omogućava upra-vljanje sa bezbedne distance u uslovima velike opasnosti. Dnevno-noćna kamera omogućava da se operacije daljinskog upravljanja odvijaju u skoro svim vre-menskim uslovima.

ABV ima borbenu masu 62 t i trebao bi da ima samo dva clana posade - ko-mandira i vozaca, od koji svaki ima svoj dnevno-noćni uredaj za osmatranje.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2005.

221

Marinski korpus procenjuje i moguć-nost upotrebe municije JDAM (Joint Direct Attack Munition) za zadatke ~i{ćenja mina, koja bi imala oznaku JABS (JDAM Assault Breaching System). Ona bi protiv mina i drugih prepreka trebalo da koristi precizno vo|ene bombe Mk 84 sa JDAM repnim sklopom.

M. K.

IZRAELSKI OKLOPNI TRANSPORTER NEMERAH*

Izraelske odbrambene snage (IDF) zapo~ele su operativno uvo|enje novora-zvijenog te{kog oklopnog transportera Nemerah, koji je izra|en na bazi {asije osnovnog borbenog tenka Merkava Mk1.

Sa nekoliko proizvedenih prototipo-va oklopni transporter Nemerah predsta-vlja zna~ajan doprinos i efikasan odgo-vor na sve veće zahteve IDF za boljom za{titom pojasa Gaze.

IDF su znatno ograni~ile upotrebu svojih osnovnih oklopnih transportera M113 u tom podru~ju nakon dva inci-denta u maju 2004. godine u kojima su ti transporteri bili uni{teni raketnim baca~i-ma RPG. Kao trenutno re{enje, IDF je predislocirao mnoge od svojih te{kih oklopnih transportera, uklju~ujući one na bazi tenkova T-54/T-55 (Achzarit) i Centurion (Puma i Nagmachon).

U procesu povla~enja iz upotrebe svojih osnovnih tenkova Merkava Mk 1, Ministarstvo odbrane je preporu~ilo ski-danje kupole sa tenka i kori{ćenje njiho-vih {asija za izradu te{kih oklopnih transportera. Za potrebe ispitivanja proizve-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 5. januar

2005.

dena su i isporu~ena dva prototipa naoru-žana razli~itim sistemima oružja. Melu-tim, pojedina~na cena oklopnog transportera Nemerah, koja je sada procenjena na 750 000 dolara, može jo{ uvek da bude prepreka za buduće nabavke.

Već duže vreme, General{tab IDF preporu~ivao je za svoje pe{adijske brigade srednje oklopno vozilo Stryker 8 x 8, koje proizvodi kompanija General Dynamics, ali zbog budžetskih ograni~e-nja odložio je odluku o njihovoj nabavci i traži prihvatljivije re{enje. Melutim, u IDF isti~u da se nastavljaju ispitivanja i procene na tri vozila Strajker. Svako od njih opremljeno je razli~itim izraelskim naoružanjem i sistemom veza. Posle pro-vedene serije armijskih testova o~ekuje se da će preporuke General{tabu biti do-stavljene do sredine 2005. godine.

M. K.

SISTEM PROTEKTOR ZA OKLOPNA VOZILA*

Finske odbrambene snage (FDF) pri-miće od kompanije Kongsberg 62 sistema Protektor - dalj inski upravljani sistem oružja za oklopna vozila, prema ugovoru vrednom 23,4 miliona dolara sklopljenim sa kompanijom Patria Vehicles.

Sistemi će biti isporu~eni u 2006. i 2007. godini, a firma Patria ugradiće ih na oklopna modularna vozila XC-360 8x8, koja se isporu~uju za FDF prema ugovoru vrednom 96 miliona eura.

Sistem Protektor izabran je za Finske odbrambene snage na osnovu izbora ku-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 26. januar

2005.

222

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

pole Oto Melara Hitrole i oružnog mesta koje je preporucila kompanija Patria. U izabranoj konfiguraciji, daljinski upravlja-no oružno mesto treba da bude opremlje-no mitraljezom 12,7 mm, laserskim dalji-nomerom, IC i dnevnom TV kamerom i lanserima dimnih granata. Planira se da se sistem do isporuke i dalje razvija i prila-gođava prema finskim specifikacijama.

Sistem za upravljanje oružjem ove konfiguracije biće poboljsana verzija ba-znog sistema Protektor. Vise od 700 kompleta prodato je radi ugradnje na americko borbeno vozilo Stryker posle 2000. godine. Finska je cetvrta zemlja koja uvodi Kongsbergove sisteme oružja, a do sada je ovaj sistem isporucen Nor-veskoj, SAD i Australiji.

M. K.

DODATNA ZAŠTITA ZA LAKO OKLOPLJENA VOZILA*

Australijska lako oklopljena vozila ASLAV (Australian Light Armoured Vehicle), koja su angažovana u Iraku, usko-ro će biti opremljena sistemom dodatnog oklopa radi bolje zastite posada od napa-da raketnim granatama RPG.

Vozila ASLAV su konfiguracije 8 x 8 i mogu biti u verziji ASLAV-PC (oklopni transporter) i ASLAV-25 (sa kupolom za top 25 mm).

Potreba za dodatnom zastitom usle-dila je nakon ostećenja vozila i povrede posada nastalih dejstvom improvizovanih eksplozivnih naprava pri kretanju vozila po putu.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 10. novembar

2004.

Novi sistem od celicnih sipki, kojim će se opremati vozila ASLAV, slican je onom za vozila Stryker, koja su takođe u Iraku. Namenjen je da izazove detonaciju zrna RPG na određenoj udaljenosti od oklopa vozila, cuvajući ga ili znatno smanjujući sansu da bojna glava probije osnovni sloj oklopa. Međutim, Stryker (varijanta LAV-III) ima veći nivo bali-sticke zastite nego ASLAV, koji je otpo-ran samo na zrna 7,62 mm. Prototip si-stema od celicnih sipki razvila je kanad-ska kompanija General Dynamics Land Systems, u saradnji sa projektnim biroom za ASLAV u Australiji, a njegovo testi-ranje je u toku. Novi zastitni komplet ima masu manju od 1000 kg.

Pored obezbeđenja veće održivosti posade od dejstva kineticke energije pro-jektila koji probijaju oklop, ovaj komplet treba da obezbedi i zastitu od RPG, sma-njujući njihovo parcadno dejstvo.

Zastitni komplet trebalo bi uskoro da bude u Iraku, a nije izvesno da li će se ugrađivati i na preostali kontingent vozi-la ASLAV.

M. K.

MODERNIZOVANI LOVAČKI AVION Su-27SM*

Ruske vazduhoplovne snage primile su od kompanije Suhoj prvih sedam mo-dernizovanih borbenih lovackih aviona Su-27SM, a ocekuje se da narednih 17 aviona budu isporuceni u toku ove godine.

Modernizaciju je izvrsila Avioproi-zvodna asocijacija Komsomolsk na Amuru, prema zahtevima iz 2004. godi-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 19. januar

2005.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2005.

223

ne. Avion Su-27SM predstavlja poboljsa-nu verziju lova~kog aviona Su-27S s do-datnim visenamenskim mogu}nostima koje su ostvarene ugradnjom modernijeg naoružanja, poboljsanim performansama i održavanjem, boljom ergonomijom kokpita, pove}anom pouzdanos}u i du-žim vekom upotrebe.

Avionika Su-27SM sadrži optimizi-rane sisteme za upravljanje oružjem tipa vazduh-vazduh a dodatno i oružjem tipa vazduh-zemlja. Mogu}nosti avionike po-boljsane su novim sastavnim elementima i algoritmima. Ovaj lovac može da kori-sti rakete vazduh-vazduh R-77 izvan vid-nog dometa, rakete vazduh-zemlja Kh--31P, Kh-31A, Kh-29T (TE) i Kh-29L, kao i vođene avio bombe KAB-500 Kr i KAB-1500 Kr. Borbena održivost lovca pove}ana je ugradnjom savremene opre-me za elektronsku borbu.

Pilotiranje je postalo efikasnije zbog ugradnje novih instrumenata kokpita i po-ve}ane preciznosti nisanskog i navigacio-nog sistema. Avionski radar ima mogu}-nosti mapiranja zemljista, izostravanje snopa, otkrivanje zemaljskih ciljeva s ra-darskim odrazom na rastojanju do 100 km, ve}ih ciljeva na vodi do 350 km i ma-njih do 120 km. O~ekuje se da kompanija Suhoj ove godine isporu~i ruskim vazdu-hoplovnim snagama i modernizovane Su--24M2 i Su-25SM, a od 2006. godine i vi-senamenske jurisne avione S-34.

Kompanija Suhoj je u 2004. godini isporu~ila 45 borbenih aviona, uklju~uju-}i i 24 aviona Su-30MK2 za Kinu (vise od milijarde dolara), ~etiri Su-30MK2V za Vijetnam (110 miliona dolara), 10 Su--30MKI za Indiju (350 miliona dolara) i 7 Su-27SM za ruske vazduhoplovne sna-ge (35 miliona dolara). Pored toga, ~etiri

kompleta komponenata isporu~eno je In-diji za licencno sklapanje lovca Su--30MKI (oko 120 miliona dolara).

Da bi oja~ali poziciju na tržistu Ju-goisto~ne Azije, Suhoj poja~ava mrežu za održavanje isporu~enih aviona. Samo od prodaje rezervnih delova u spoljnotr-govinskim poslovima ova kompanija o~ekuje da }e u 2004. godini dosti}i go-disnji prihod od 200 miliona dolara.

M. K.

SISTEM ZA SAMOZAŠTITU HELIKOPTERA*

Sistem za samozastitu helikoptera L370 Vitebsk, koji je razvio nau~no-is-traživa~ki institut Ekran iz Samare u Ru-siji, testiran je na borbenom helikopteru Kamov Ka-50 u drugoj polovini 2004. godine.

Poznat u svojoj eksportnoj izvedbi pod nazivom Kolchuga, ovaj sistem je projektovan za zastitu borbenih i jurisnih helikoptera od protivavionskih sistema i borbenih letelica. Potpuno automatizo-van u svom dejstvu, sistem upozorava posadu kada je opasnost otkrivena, akti-vira protivdejstvo i predlaže, preko mul-tifunkcionalnog displeja i zvu~nog signa-la, izbegavaju}i manevar.

Institut Ekran je, takođe, razvio i modul za aktivno elektronsko ometanje, koji je deo sistema Vitebsk/Kolchuga, kao i panel sistema za upravljanje. Ne-davno su zavrseni kvalifikacioni testovi nekoliko pojedina~nih komponenata si-stema i zapo~ela je njihova proizvodnja.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2005.

224

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

Laserska upozoravajuća jedinica L140 Otklik (Odgovor) ugrađena je na helikoptere serije Ka-50 kao i na moder-nizovane helikoptere Mi-8 Hip i Mi-24 Hind koji su korišćeni u Ceceniji. Kada bude potpuno završen, sistem Vi-tebsk/Kolchuga biće ugrađivan na borbe-ne helikoptere Ka-50/Ka-52, kao i na Mi--8GM. Pojedini elementi sistema biće ugrađeni na helikoptere Mi-8, Mi-24, Mi-26 i Ka-27, u sklopu njihove srednje modernizacije.

Sistem se upravlja modulom L370--01, koji obrađuje informacije dobijene sa radara, lasera i IC upozoravajućih sen-zora, generise komande uređajima za ometanje i daje informacije pilotu. Ra-darski upozoravajući prijemnik Pastel radi sa G-J snopom (4-20 GHz) i pokriva zonu od 360x60°. Ova jedinica otkriva radare na zemlji i u vazdusnom prostoru sa rastojanja koja su za 20% veća od ra-stojanja sa kojih bi helikopter mogao da bude otkriven od neprijateljevih radara.

Laserski upozoravajući prijemnik L140 Otklik, koji je pre nekoliko godina ugrađivan na Ka-50 kao samostalna jedi-nica, sada je integrisan u sistem Vitebsk.

Cetiri senzorske jedinice Otklik ugrađene su simetricno oko trupa heli-koptera: dve sa strana, jedna na nosu i jedna ispod repa helikoptera. Otklik pokriva 360° po azimutu i 90° po elevaciji. Senzorska jedinica radi u frekventnom podrucju od 0,4 do 1,1 pm, i defmiše po-ziciju opasnosti sa tacnošću od 10%.

Uređaj Mak-UFM može da otkrije lansiranje protivnickih raketa na udalje-nosti od 15 km. Pri tome se otkriva lansiranje rakete i smer prilaza. Cetiri senzora Mak postavljena su simetricno sa strana pod uglom od 45°, na nosu i na repu tru-pa helikoptera.

Uređaj za ometanje sistema Vitebsk ima dve jedinice za aktivno ometanje (radar i IC), kao i dispenzere za protivdej-stva. Aktivni radarski ometac L370-3 (nije još ugrađen na Ka-50) korišćen je za ometanje zemaljskih radara sistema PVO, kao i tragace raketa PVO koji rade u G-J pojasu, u sektoru 120x60° (napred i nazad).

Najnoviji razvoj isproban na Ka-50 je aktivni elektroopticki ometac L370-5, koji generiše modulisano IC i UV zrace-nje pod uglom 7°, ometajući tako IC tragace raketa PVO. Helikopter Ka-50 ima dva takva ometajuća modula ugrađena sa strana donjeg dela trupa, koji zajedno po-krivaju sektor 360x90°.

M. K.

BESPILOTNI HELIKOPTER LITTLE BIRD*

Kompanija Boeing obelodanila je alternativno upravljani helikopter za po-trebe armije SAD, nazvan „bespilotna mala ptica“ (Unmanned Little Bird) koji može da nosi komplete senzora i oružja uz veću izdržljivost i kapacitet od bilo koje druge bespilotne letelice u njegovoj klasi.

Bespilotni Little Bird je koncept le-telice, uoblicen kao helikopter MD 530F, sa autonomnim sistemima za izvršavanje zadataka, koji omogućavaju da se leteli-com i njenim senzorima upravlja laptop kompjuterom sa zemlje, ili operatorom na pilotiranom helikopteru, poput AH--64D Apache Longbow.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. novembar

2004.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2005.

225

Ovaj helikopter mogao bi da se ko-risti za osmatranje, dopunu potreba voj-nika na udaljenim isturenim lokacijama, za obezbe|enje spojeva u {irokom pojasu za brigadne borbene grupe, kao i za spa-{avanje prizemljenih pilota i vojnika u opasnosti.

Sistem bi mogao da bude brzo raspo-loživ, s obzirom na to da se zasniva na platformi koja je već u proizvodnji i kori-sti komercijalne komponente. Po{to su helikopteri MD 500 serije AH-6/MH-6 Little Bird već u upotrebi kod snaga za specijalne operacije SAD, logisticka i tre-nažna infrastruktura već postoji, tako da zahtevaju minimalne strukturne obaveze.

Operativna konfiguracija koju Boeing prezentuje trebalo bi da ima domet od 450 km (242 nm), izdržljivost 10 ca-sova leta i noseći koristan teret od 453 kg (1000 lb).

Na helikopteru bi trebalo da budu sme{teni elektroopticki i IC senzori sa la-serskim daljinomerom koji bi automatski pratili ciljeve.

M. K.

BOLJA ZAŠTITA VOZILA M2 BRADLEY*

Pocetkom 2005. godine za armiju SAD pocele su isporuke novog eksplo-zivnog reaktivnog oklopa za borbeno vo-zilo pe{adije M2 Bradley.

Eksplozivni reaktivni oklop (ERO), koji je razvila Balisticka istraživacka la-boratorija, prvi put je primenjen za vozi-lo M2A2 Bradley kasnih osamdesetih godina 20. veka, kada je pojacani oklop

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

zadržavao slicnu spolja{nju geometriju vozila. Dana{nja vozila imaju ERO pu-njen eksplozivnim plocicama proizvod-nje Ensign Bickford, i uoblicenim tako da minimiziraju rizik povrede vojnika iz-van vozila.

Najnoviji oklop, za koji je nedavno General Dynamics i Technical Products (GDATP) sklopio ugovor za proizvodnju 140 kompleta za vozila (svaki po 105 ploca), razvijen je u saradnji sa izrael-skom kompanijom Rafael Ordnance Systems, koja je odgovorna za obezbele-nje neosetljivog eksploziva visoke ener-gije koji se koristi u plocama koje proiz-vodi fabrika GDATP u Stone Country iz Misisipija.

Testovi, koji su vr{eni 2002. i 2003. godine u trajanju od 14 meseci, obuhva-tali su oklopnu za{titu od kumulativnih zrna, osetljivost na pe{adijsko naoružanje i parcad artiljerijskih zrna, simpateticni uticaj detonacije i kolateralnu {tetu.

Prema dostupnim podacima najno-viji reaktivni oklop (model A2) pokazao je da se postiže znatno povećanje nivoa za{tite za vojnike i opremu od dejstva pe-{adijskog naoružanja i najvećeg dela cev-nih lansirnih sistema sa kumulativnim punjenjem.

M. K.

„ELEKTROMAGNETNI OKLOP“ ZA LAKI TENK THUNDERBOLT*

Kompanija United Defense razvila je i pripremila za ugradnju na laki tenk Thunderbolt, sa glatkocevnim topom 120 mm,

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

226

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

elektromagnetni „oklop“ (EMO) i elektro-termicko hemijsko (ETC) pojacanje pogo-na za njegovo osnovno naoružanje.

Novi revidirani demonstrator, na-zvan Lightningbolt, sposoban je da eks-ploati{e elektricno napajanje napona 600 V, koje stvara njegov sistem hibridnog elektricnog pogona za potrebe napajanja sistema EMO i sistema ETC (Electrothermal Chemical).

Na izložbi AUSA 2004. kompanija United Defense je pokazala kako, zajedno sa kompanijama ARL i TARDEC, pa-ralelno radi na opremanju i borbenog vo-zila pe{adije M2 Bradley svojim EMO. Otkako je prvi put testiran na modifiko-vanom gusenicnom transporteru Ml 13, pokazano je da EMO može uspe{no da {titi i vozilo M2 od udara granata vi{e-cevnih bacaca raketa. Međutim, testovi na vozilu Bradley obavljani su sa spolja-{njim izvorom napajanja elektricnom energijom, pa kompanija United Defense sada radi na adaptaciji sistema EMO tako da radi sa standardnim napajanjem sa vo-zila napona 28 V.

M. K.

POBOLJŠANI RUČNI LASERSKI DALJINOMER VECTOR*

Verzija sa mogućnostima primene u noćnim uslovima rucnog goniometrij-skog laserskog daljinomera Vector, koji se {iroko koristi za osmatranje i akvizici-ju ciljeva na boji{tu, u fazi je razvoja {vajcarske firme Vectronix AG (sada u sastavu francuske Sagem group).

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

Ba{ kao i njihovi laserski daljino-mer bezbedan za oci i digitalni magnetni kompas, i varijanta ovog daljinomera (Vector Night) inkorporiraće pojacivac slike Gen 2,5 ili Gen 3. Pocetni demonstrator zasnovan je na modelu Vector IV, koji ima domet preko 4 km, ali ocekuje se da noćne mogućnosti budu ponuđene i za modele sa većim dometima Vector 21 ili Vector 23, koji ima ugrađen fiberop-ticki laser, deklarisan za domete preko 10 km u {irokom spektru uslova vidljivosti.

Vector 23 sadrži standardnu optiku povećanjem sa 10*. Nedavno je marinski korpus SAD porucio 1500 jedinica Vector 21B iz programa op{tih laserskih da-ljinomera, a jo{ 700 je poruceno za ar-mijske snage za brza dejstva.

Vector 21B se razlikuje od osnov-nog Vector 21 po mogućnostima za da-ljinsko upravljanje i drugacijeg 12-pol-nog konektora. U marinskom korpusu ovaj daljinomer se postavlja na tronožac, radi bolje preciznosti na većim rastojanji-ma i smanjenja zamora operatora. Firma Ashbury danas nudi pobolj{ani stativ ma-se 1,5 kg, koji ima teleskopski nosac (745 mm) i pode{avajuću glavu za mon-tažu daljinomera.

Vector 21B, kao binokularni daljinomer, koristi se u americkim jedinicama u Avganistanu i Iraku.

M. K.

EKONOMIČAN SISTEM ZA IDENTIFIKACIJU*

U okviru razvojnog programa budu-ćih borbenih sistema armije SAD, kom-

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2005.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

227

panija Raytheon se obavezala da proizve-de 60 sistema za borbenu identifikaciju BTID (battlefield target identification device) prema uslovima NATO STANAG 4579. Sistemi su razvijeni u samostalnoj ili integrisanoj konfiguraciji, kada su deo visefunkcionalnog radio-fTekventnog sistema koji ima komunikacijske, radarske i identifikacione funkcije.

Radi smanjenja cene proizvodnje, kompanija planira da odloži pocetni program BTID, koji je ranije prodavala u vi-du sistema ugradenog na vozila. Umesto njega planira da ponudi najnovije resenje ANSER (Air aNd Surface Electronic Responder), na osnovu samostalnog razvoj-nog projekta za potrebe budućih borbe-nih sistema FCS (Future Combat Systems). To bi trebalo da snizi cenu u masovnoj proizvodnji na manje od 10 000 dolara po sistemu.

Osnovna oprema sadrži transponder-sku jedinicu, ukljucujući primopredajnik i integralnu opstu antenu, i odvojenu ko-munikacijsku interfejs jedinicu. Moguća je i konfiguracija sa odvojenom antenom. Pored identifikacije, transponder ANSER moći će da obezbedi svojim vozilima inte-gralne digitalne komunikacije specificira-ne kao deo STANAG 4579. Upotreba jed-nostavne magnetne opreme omogućiće minimalne troskove ugradnje na logistic-ka i slicna vozila, kao i korisćenje energi-je tipicne za jedno pakovanje baterija ili za upaljac za cigarete u vozilu. U slucaju vatrenih platformi biće dodat podsistem smanjene upitne antene, cija bi cena izno-sila 12 000 do 15 000 dolara.

Kompleti prototipa ANSER neće bi-ti na raspolaganju pre 2009. godine.

U meduvremenu, ocekuje se da hi-bridno resenje BTID/ANSER bude prika-

zano oktobra 2005. godine kao deo ame-rickog programa savremenog koncepta tehnoloskog demonstratora ACTD (Advanced Concept Technology Demonstrator). Kompanija Raytheon sklopila je ugovor sa Ministarstvom odbrane Italije za isporuku 10 takvih transponderskih je-dinica i dve kombinovane upitno-tran-sponderske jedinice radi opremanja odgo-varajućih vozila, koja će biti testirana zajedno sa ostalom opremom sistema BTID namenjenih Francuskoj, Britaniji i SAD.

M. K.

LAKO VOZILO ZA VATRENU PODRŠKU*

Za marinski korpus SAD ponudeno je novo, lako, naoružano vozilo ITV (Internally Transportable Vehicle), kao baza za sisteme brze vatrene podrske EFSS (Expeditionary Fire Support System), ko-je je po prvi put prikazano na izložbi AUSA 2004 u Vasingtonu.

Vozilo je dužine 4,16 m, sirine 1,52 m i visine 1,52 m, sto znaci da može lako da se utovari na avion MV-22 za tri mi-nuta i iskrca za manje od jednog minuta.

Klirens vozila je 254 mm, podizanje prednjeg tocka 305 mm, zadnjeg tocka 254 mm, a visina pri kretanju podesena je na 203 mm. Maksimalno podizanje iz-nosi 400 mm, a za potrebe samoizvlace-nja napred ugraden je cekrk sa mogućno-stima izvlacenja mase 3,6 t. Prazno vozilo ima masu 1,4 t, a korisna nosivost iz-nosi 907 kg (dozvoljeno 567 kg po osovini). Ono može i da vuce prikolicu mase 907 kg.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

228

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

Vozilo pokreće turbo-dizel motor od 150 KS, koji sa automatskom transmisi-jom sa {est stepeni prenosa, omogućava maksimalnu brzinu od 110 km/h. Auto-nomija kretanja je oko 482 km sa 62 l goriva.

Laka cevasta konstrukcija vozila obezbe|uje prostor za voza~a u srednjem prednjem delu i za dva ~lana posade u srednjoj sekciji. Konstrukcija može da se obloži plo~ama od kevlara (mase 34 kg/m2), {to obezbeluje posadi balisti~ku za{titu Nivoa 1.

Za lake juri{ne zadatke na vozilu je ugraleno prstenasto postolje tipa HMMWV za mitraljez 12,7 mm ili automatski baca~ granata 40 mm Mk19, kao i laki mitraljez 5,56 mm koji se montira na vratima. Alter-nativno, na vozilu se mogu smestiti dva sa-nitetska nosila ili 907 kg tereta.

Sistem EFSS sastoji se od dva vozila. Jedno je minobaca~ka platforma, opre-mljena minobaca~em tipa Soltam M120, u konfiguraciji za brzi utovar (Quick Stow). Ona omogućava da se oslona plo~a minobaca~a, lafet i cev, smeste u skloplje-nom stanju, tako da se pri stupanju u dej-stvo kompletan minobaca~ može brzo odvojiti od zadnjeg dela vozila i ukopati u zemlju. Ceo postupak aktiviranja postiže se za manje od 30 sekundi.

Ni{anjenje može da se obavlja ru~-no pomoću lakog ru~nog ra~unara ili po-moću minobaca~kog sistema za upravlja-nje vatrom Honeywell M95, sa integral-nom inercijalnom referentnom jedinicom TALIN.

Pored dvo~lane posade i sklopa mi-nobaca~a, na vozilu je sme{teno i 16 granata spremnih za dejstvo. Drugo vozilo prevozi tri dodatne posade i 32 granate za popunu.

Uvolenje ovih sredstava u operativ-nu upotrebu o~ekuje se u 2006. i 2007. godini.

M. K.

NAORUŽANA ROBOTIZOVANA VOZILA*

Detalje o dva naoružana vozila bez posade, iz familije budućih borbenih sistema SAD, objavila je kompanija United Defense, Ground Systems.

U projekat borbenih vozila bez posade uklju~ena su naoružana robotizova-na vozila ARV (Armed Robotic Vehicle), mala besposadna vozila i vi{efunkci-onalna vozila za logistiku i opremu.

United Defense razvija dva tipa ro-botizovanih vozila 6x6, koja će imati istu {asiju, a namena će im biti izvi|a~ka (ARV-R) i juri{na (ARV-A). Po dva ta-kva vozila, mase 8,5 t, mogla bi se tran-sportovati takti~kim transportnim avio-nom C-130 Hercules, {to je klju~ni zah-tev za sve elemente budućih borbenih si-stema.

U prvoj fazi, prema dvogodi{njem ugovoru, o~ekuje se izrada ukupno 12 vozila, od kojih po {est ARV-A i {est ARV-R.

Vozila ARV-R, odnosno vozila za izvilanje, osmatranje i akviziciju cilja bi-će naoružana modernizovanim topom 25 mm XM307, koji će se puniti sa 150 do 200 zrna iz kompleta municije spremne za upotrebu. Kupola vozila će moći da se okreće za 180°.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2005.

229

Vozilo ARV-A (jurisno) opremaće se slicnom kupolom naoružanom topov-skim sistemom 30 mm MK 44 i sa cetiri rakete (trenutno u razvoju kao zamena za PTR Hellfire). Kontejner za cetiri rakete biće potpuno zastićen oklopom i podiza-će se pre lansiranja.

Obe verzije vozila biće automatizo-vane, a koristiće cetvorotaktni 6-cilindar-ski dizel motor od 217 KS u kompletu sa automatskom transmisijom sa pet stepeni prenosa i elektricnim hibridnim pogo-nom kao jednom od mogućih opcija. To će obezbediti maksimalnu brzinu kreta-nja od 90 km/h uz ubrzanje od 0 do 48 km/h za 10 s.

Aktivno hidropneumatsko ovesenje dvosmernog dejstva namenjeno je da obezbedi dobru terensku pokretljivost, dok će upravljacki sistem tipa Ackerman omogućavati zaokret u precniku od 6 m.

Platforma će biti konstruisana od keramickog materijala, a automatski si-stem za otkrivanje i gasenje požara biće standardna oprema.

Predviđeno je da vozila ARV izvo-de dejstva ispred borbenih vozila sa po-sadama, koja bi se kretala iza vidne linije neprijateljevih snaga.

Vozila ARV-A i ARV-R trebalo bi da izvrsavaju sledeće zadatke: daljinsko izviđanje, postavljanje senzora, oružja za neposredno dejstvo i specijalne municije između zgrada, bunkera i drugih urbanih struktura; procenu borbene stete; da predstavljaju komunikacijske releje; da podržavaju snage u napadu direktnom ili indirektnom vatrom i PT oružjem; da za-uzmu kljucne terene i obezbede vatru iz-van svog vidokruga.

Izviđacko vozilo ARV-R imaće te-leskopski senzorski stub i obezbeđivaće informacije za ugrađene sisteme na bor-benim vozilima i izviđackim vodovima putem zajednickog taktickog radio-siste-ma. Vozilo ARV-R će sa desne strane krova kupole imati i lanser za nepraćene zemaljske senzore.

M. K.

RAZVOJ SNAŽNIJIH TENKOV-SKIH MOTORA U RUSIJI*

Ruska kompanija za proizvodnju motora iz Celjabinska radi na poboljsa-nju varijanti dizel motora V-12 koji danas pokreću osnovne borbene tenkove T-90S i starije varijante T-72 i T-72M1. Povećana je snaga ovih motora, a radi se i na daljem povećanju snage. Pored toga, kompanija radi i na sasvim novim moto-rima, namenjenim, verovatno, budućim tenkovima.

Raniji model motora V-92S2 imao je snagu 735 kW (1000 KS), ali je, modi-fikacijom klipova i sistema za dovod go-riva povećana snaga na 880 kW (1200 KS). Porast snage motora usmeren je na poboljsanje manevarskih sposobnosti tenka T-72. Pri tome, poboljsani motor ima istu masu i dimenzije kao i dosada-snja verzija. Takođe, ocekuje se da se uskoro ostvari varijanta motora od 1100 kW (1500 KS). Taj nivo snage trebalo bi da se meri sa zapadnim dizel motorima kakvi su SACM V8X-1500 Huperbar dizel (koji pokreće francuski tenk Leclerc) i MTU MB873 Ka-501 (na nemackom tenku Leopard 2).

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, januar 2005.

230

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

Prema objavljenim podacima, rado-vi na novoj generaciji motora u Rusiji su u toku. Dok su motori na sadarnjim ten-kovima T-72 i T-90 12-cilindricni V-konfiguracije, novi pogonski agregat bi koristo X-konfiguraciju cilindara. Nivo snage ovakvih motora jo{ nije objavljen. Ruska armija ne planira nabavku znacaj-nijih kolicina novih tenkova do 2008. go-dine ili kasnije. Do tada će aktivnosti biti usmerene na modernizaciju postojećih tenkova T-72 i T-80.

M. K.

MOTORI ZA LAKA BORBENA VOZILA*

Postojeći vojni zahtevi za lak{im borbenim vozilima, koja se prevoze va-zdu{nim putem, zahtevaju da i njihove komponente budu lak{e i manjih dimen-zija. Među njima se posebno isticu motori, ne samo zbog njihove mase, već i pro-stora i oklopa koji se postavlja oko njih.

Sa izazovom obezbeđenja lak{ih i kompaktnijih motora suocili su se i struc-njaci iz kompanije MTU Fridrichshafen, vodećeg proizvođaca vojnih dizel moto-ra, koji su razvili snažne kompaktne mo-tore serije 890, koji su znatno lak{i i ma-nji u odnosu na ranije dizel motore za borbena vozila. To je i razlog {to su mo-tori serije 890 postali kandidati za pokre-tanje americkih budućih borbenih siste-ma FCS (Future Combat Systems) i bri-tanskih FRES (Future Rapid Effect Systems). Uz to, jedan od njih već je usvojen kao motor za buduće nemacko borbeno vozilo pe{adije Puma.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, februar 2005.

Serija 890 je cetvrta generacija dizel motora MTU koji su razvijeni za borbena vozila posle 1953. godine. Prva generacija ukljucivala je motor MB 838, V-10, snage 610 kW (830 KS), koji je pokretao tenk Leopard 1, najbrojniji tenk u Zapad-noj Evropi sedamdesetih godina, koji se jo{ koristi {irom sveta.

Osnovni motor druge generacije bio je MB 873, V-12, snage 1100 kW (1500 KS), koji se razvijao za tenk Leopard 2, a osamdesetih i devedesetih godina prihva-tile su ga mnoge evropske zemlje kao standardni motor za osnovni borbeni tenk. Drugi motor iste serije je MB 871, V-8, snage 882 kW (1200 KS), koji je proizveden po licenci u Južnoj Koreji za njihov tenk K-1, a poslužio je kao model za proizvodnju kineskog motora 150 HB za njihove najnovije tenkove Tip 98.

Prvi od najznacajnijih motora treće generacije pojavio se 1979. godine kao MTU 883, V-12, snage 1100 kW (1500 KS). Posle usavr{avanja ovaj motor je postao osnovni evropski pogonski agre-gat, a devedesetih godina prvi put je ugrađen u francuski tenk Leclerc name-njen za Ujedinjene Arapske Emirate. Sredinom devedesetih godina kompanija General Dynamics Land Systems ugrađi-vala je i ove motore na americke tenkove M1A1 Abrams umesto gasnih turbina AGT-1500, {to je oslobodilo 950 mm prostora po dužini oklopa i omogućilo da se prepolovi vrlo visoka potro{nja goriva kod ovih tenkova. Uprkos tome, Armija SAD istrajava na razvoju druge generacije gasne turbine, General Electric/Ho-neywell LV-100-5, radi preoružanja tenkova M1. Ipak, verziju motora MT 883 sa visokim superpunjenjem, koji razvija

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2005.

231

maksimalnu snagu 2016 kW (2740 KS), prihvatio je marinski korpus za pogon svog ekspedicionog borbenog vozila EFV (Expeditionary Fighting Vehicle).

Projektni ciljevi za motore serije 890 bili su da njihova specifična težina i zapremina budu samo polovina one koju ima MTU 883. Izgled motora serije 890, njihova lakoća i kompaktnost, bili su do-voljno atraktivni da se primene i na plat-forme budućih americkih borbenih siste-ma FCS. Prvi prototip za te potrebe zavr-sen je u verziji 6V krajem 2003. godine, a imao je specificiranu ispitnu snagu 550 kW (747 KS). Posle toga, ugovor je prosiren i na prototip cetverocilindricnog li-nijskog motora verzije 4L. Međutim, kompanija MTU primila je i zahtev za verziju 10V od 800 kW (1087 KS) koji će se ugrađivati u buduća nemacka bor-bena vozila pesadije Puma, cija je reali-zacija u toku.

Kada razvija maksimalnih 550 kW motor tipa 6V, sada sa oznakom MT 890, ima specifičnu izlaznu snagu od 91,7 kW/dm3, sto je dva puta vise nego kod motora MT 883 i znatno vise nego kod bilo kojeg drugog dizel motora za borbe-na vozila. Ista visoka specifična izlazna snaga predviđena je i za motor tipa 4L, ili MT 898, sto znaci da, uprkos zapremi-ne motora od samo 4,44 litra, on ima maksimalnu izlaznu snagu od 410 kW (560 KS). Visoku specifičnu izlaznu snagu motora 890 prati niska specificna ma-sa od oko 1 kg/kW, koja je jednako mala kao kod MT 883 sa superpunjacem za americko ekspediciono borbeno vozilo marinskog korpusa.

Mnogo znacajnije su male ukupne razmere motora, ciji je rezultat odnos

snage i zapremine vise od 1200 kW/m3. Druga pogodnost motora malih razmera je njihova ukupna sirina (samo 455 mm kod linijskog motora MT 898), sto omo-gućava njegovu ugradnju u vise vrsta borbenih vozila, ostavljajući pri tome deo prostora slobodan za druge potrebe.

Male ukupne razmere motora rezultat su kombinovanja visoke specificne iz-lazne snage sa visoko integrisanom me-hanickom konstrukcijom. Prva karakteri-stika je proizvod visokog srednjeg efek-tivnog pritiska motora, koji dostiže mak-simum od 26 bara, i velike brzine klipa od 15,2 m/s pri maksimalnih 4250 o/min. To je slucaj kod svih motora serije 890 ciji je hod klipa u cilindru 107 mm, mada se motor 4L MT 898 razlikuje od ostalih po precniku cilindra od 115 mm umesto 109 mm.

Visok srednji efektivni pritisak po-stiže se primenom visokoefikasnih turbo punjaca sa odnosom pritisaka 4,5 : 1 i umetka krilaca do radijalnih unutrasnjih turbina, koji mogu rotirati radi povećanja snage pri malim brzinama motora.

Motori su snabdeveni i najnovijim tipom sistema za ubrizgavanje goriva, koji stvara pritisak od 1800 bara i obez-beđuje nisku potrosnju goriva i malu emisiju izduvnih gasova. Celokupna efi-kasnost rada motora kontrolise se i dijag-nosticira savremenim elektronskim siste-mom upravljanja.

Visokointegrisana konstrukcija motora serije 890, koja je dala dalji doprinos u smanjenju razmera motora, ne odstupa od do sada dobro utemeljene prakse MTU i prihvaćene opste konfiguracije motora (cetverotaktni, vodom hlađeni, sa odvojenim glavama cilindara i alumini-jumskim kućistem, a u slucaju V motora

232

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

uglom između cilindara 90°). Međutim, razlicite komponente koje su bile sa spo-lja{nje strane motora integrisane su u ku-ći{te, čineći motore serije 890 manjim i lak{im. Cevi za dovod vazduha i ceo si-stem za podmazivanje, ukljucujući pum-pu za ulje, izmenjivac toplote i filter, sme{teni su unutar kući{ta, kori{ćenjem slobodnih prostora s obe strane. Uz to, visina motora je minimizirana upotrebom vrlo plitkog aluminijumskog kartera koji sadrži kanale za cirkulaciju ulja, tako da nema potrebe za dodatnim cevima.

Znacajan doprinos u smanjenju mase i zapremine ucinjen je i odustajanjem od uobicajenih, odvojenih, spolja montiranih startera motora i alternatora i kori{ćenjem, umesto njih, permanentnih magnetnih starter-generatora integrisanih sa zamaj-cem. Njihova velicina zavisi od tipa tran-smisije koja se koristi uz motor. Na primer, MT 898 treba da ima starter-generator od 20 kW ako se koristi mehanicka transmisija, ali ako se koristi elektricna ili elektromehanicka transmisija, tada treba da ima starter-generator 410 kW.

Pored razvoja snažnijih kompaktnih dizel motora, MTU, zajedno sa Rank transmission company, radi i na novim hibridnim elektrosistemima. Oni nude nekoliko prednosti elektropogona bez upotrebe elektricnih transmisija, ali zadr-žavaju efikasnost i cenu mehanickih transmisija.

Osnovna specificnost tog sistema je motor-generator sme{ten između motora i mehanicke transmisije, i spojnica koja se može koristiti za njegovo razdvajanje od transmisije ili motora. Kada je motor-generator odvojen od transmisije, snaga motora može se koristiti za proizvodnju elektricne energije za spoljne potrebe,

zadovoljavajući zahteve potro{aca na bojnom polju. To može znatno da smanji broj vucnih generatora koji bi morali da se razviju u sklopu logisticke podr{ke, {to je bio i jedan od glavnih argumenata za njihovo usvajanje. Alternativno, kada je motor-generator razdvojen od motora i generator je iskljucen, vozilo bi moglo be{umno da se pokreće adekvatnim bate-rijskim kompletom i odgovarajućom energetskom elektronikom.

Mogućnosti borbenih vozila da se be{umno pogone energijom baterija zna-cajan su argument i doprinos u favorizo-vanju hibridnih elektropogona. Sa uklju-cenim motorom i transmisijom, energija akumulirana u kompletu baterija mogla bi da se koristi za „dodavanje“ energije u motor-generator radi povećanja izlazne snage motora pri naglim ubrzanjima vozila. Ta mogućnost navodi se kao dodatni argument za prihvatanje hibridnog pogo-na na vozilima.

M. K.

PRVO TERENSKO VOZILO NA VODONIK*

Armija SAD razvila je prvo teren-sko vozilo koje se pogoni samo vodoni-kovim gorivnim ćelijama, {to će biti ko-rak dalje u pravcu veće upotrebe alterna-tivne energije.

Vozilo se pogoni hibridnom goriv-nom ćelijom od 10 kW i elektricnim motorom. Njihov rad je be{uman, brzina vozila po putu može dostići 130 km/h, a ubrzava od 0 do 65 km/h za cetiri sekun-de. Vozilo su zajedno razvile kompanije

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 26. januar

2005.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

233

Quantum Fuel Systems Technologies i NAC (National Automotive Center) i ono je jo{ u fazi istraživanja i razvoja.

Kompanije Quantum i NAC testira-će vozilo nekoliko meseci u raznim voj-nim bazama. Smatra se da bi ova tehno-logija bila pogodna za primenu narocito u operacijama specijalnih snaga i granic-ne patrole.

Nije jo{ poznato kada će tehnologija gorivnih ćelija biti spremna za proizvod-nju vojnih vozila. Najprostije gorivne će-lije sada koriste vodonik, ali se jo{ nisu znacajnije koristile na bojnom polju. U svakom slucaju, moraće da rade na jed-nostavno gorivo, kakvo je mlazno gorivo JP-8, ili će morati da budu sposobne da rade sa takvom kolicinom goriva koja je logisticki opravdana.

Drugu znacajnu barijeru predstavlja cena jer gorivne ćelije danas ko{taju oko 2500 dolara po kW i rucne su izrade. Medutim, s napredovanjem komercijalne tehnologije cene bi trebalo da padaju. Sada gorivne ćelije rade na stotine sati, a za motor vozila je potrebno 4000 sati. Zi-votni vek moraće da se produži tehnolo-gijama koje će se koristiti za vojne apli-kacije. Ovakvim vremenski ogranicenim potencijalom gorivne ćelije se mogu ko-ristiti kao pomoćni pogon za rad radio-uredaja, ni{anskih sistema ili za kondici-oniranje vazduha.

U meduvremenu, centar TARDEC (Tank-Automotive Research Development and Engineering Center) u naredne tri godine planira razvoj gorivne ćelije na mlazno gorivo JP-8, koja bi mogla da se primeni i na oklopna vozila.

M. K.

NOVE TEHNOLOGIJE ZA BORBU PROTIV BOMBI*

Ministarstvo odbrane SAD ulaže na-pore da u Iraku {to pre uvede nove teh-nologije za borbu protiv bombi i drugih improvizovanih eksplozivnih naprava postavljenih pored puteva. Najaktuelniji problem je detekcija tih sredstava.

Pri poslednjem testiranju u Arizoni, nijedna od pet ponudenih tehnologija za detekciju opasnosti na vozilima nije za-dovoljila uslove za uvodenje u upotrebu. Od ispitanih 12 sistema za detekciju bombi postavljenih uz rub puta, cetiri su uzeta za upotrebu u Iraku, dok je od dve tehnologije ponudene za detekciju bom-ba{a samoubica jedna izdvojena za upo-trebu u Iraku.

Prema zvanicnicima armije SAD, vozila bombe su sve veći problem, dok bomba{i samoubice ostaju relativno manji problem. Cak i uspe{ne tehnologije protiv pojedinacnih ciljeva imaju ogranicenja i uvedene su u malim kolicinama.

Jedan od izuzetaka je ometacka tehnologija Warlock. Nedavno ih je vi{e od 700 isporuceno u Iraku, a proizvodac, kompanija EDO, ima ugovor na vi{e od 1000 uredaja. Testiranje ovih uredaja po-celo je u oktobru 2003. godine, i izvode-no je u taktickim i putnim uslovima slic-nim kao u Iraku. Obećavajuće tehnologije odmah su uvodene u naoružanje armij-skih snaga za brzo opremanje. Medutim, samo oko polovine nedavno uvedenih sredstava proizvodiće se u većim kolici-nama. Glavnu pote{koću predstavljaju razne opasnosti. Tako, na primer, kada je americkim vojnicima bilo naredeno da

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

234

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

uniste svaki plakat koji izražava podrsku pobunjenicima, oni su odgovorili da će se pri unistenju plakata detonirati bomba. Takođe, pobunjenici su oblagali projekti-le 155 mm betonom i ugrađivali ih kao deo puta.

U poređenju sa problemom detekci-je, neutralisanje bombi je relativno lakse. U SAD je protekle godine testirano pet malih robota za uklanjanje bombi u Ira-ku, od kojih su selektirana dva - Foster Miller Talon i Robot PackBot EOD.

Sjedinjene Države imaju oko 200 robota u Iraku i Avganistanu, a u nared-nih sest meseci nameravaju da uvedu u upotrebu 429. Ti roboti su u Iraku deakti-virali preko 1000 improvizovanih eks-plozivnih naprava.

Povećanje broja robota dovelo je do toga da Ministarstvo odbrane pokusava da utvrdi opstu arhitekturu za robotizova-ne sisteme i postavi zajednicki protokol i standarde za vojne robote.

M. K.

NOVI KINESKI I IRANSKI RPG-7*

Kina i Iran prikazali su nove rucne raketne bacace granata RPG (Rocket-propelled grenade) na međunarodnoj iz-ložbi Defendory International 2004, odr-žanoj u Atini u oktobru 2004. godine.

Iranska odbrambena industrija DIO razvila je novi bacac RPG-7, koji je laksi od standardnog sovjetskog modela RPG-7 proizvedenog u Iranu. Smanjenje mase ostvareno je upotrebom lakse metalne konstrukcije, uklanjanjem plasticne opre-me i rekonstrukcijom odvodnika eksplo-

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 1. decembar

2004.

zivnog mlaza. Za oslonac bacaca na rame koristi se tekstilni jastucić umesto pla-sticnog koji se koristio na RPG-7. Slede-ću modifikaciju predstavlja pomeranje pomoćne rucice sa zadnjeg dela ka pred-njem, ispred rucke kundaka, i uklanjanje prednjeg dela nisanskog postolja.

Po svim drugim karakteristikama novi laksi RPG-7 je isti kao standardna verzija.

Kineska industrijska korporacija NORINCO, prikazala je raketni bacac 40 mm sa smanjenom cevi, nazvan Tip 2004. To je varijanta bacaca 40 mm Tip 69-1, koji je kopija RPG-7. Cev bacaca Tip 2004 može se rastaviti na dva dela radi skraćivanja oružja pri nosenju. Duži-na bacaca u varijanti za nosenje je 655 mm, a pripremljenog za dejstvo 910 mm. Tip 2004 može da koristi termobaricne, razorne, protivtenkovske i zapaljive boj-ne glave.

Uporedni osnovni podaci za rucne raketne bacace

Karakteristike Standardni DIO RPG-7 Laki DIO RPG-7 NORINCO Tip 2004

Kalibar, mm 40 40 40

Režim vatre, zrna/min 4-6 4-6 4-6

Masa sa nisanom, kg 6,5 6,2 -

Masa bez nisana, kg 6,0 5,6 5,8

Masa nisana, kg 0,6 0,6

Dužina, mm 950 950 655 (910)

Pocetna brzina, m/s 320 320 295

Efikasni domet, m 330 330 300

Maksimalni domet, m 500 500 500

M. K.

LAKO OKLOPNO VOZILO CM-32*

Tajvan je obelodanio svoje prvo la-ko oklopno vozilo, konfiguracije 8x8, pod oznakom CM-32 Yunpao. U razvoj-nom centru u Nantou County prikazana

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 19. januar

2005.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

235

su tri prototipa vozila CM-32: varijante P-1 i P-2 sa topovskim sistemom 25 mm M242 i P-0 kao oklopni transporter.

U razvojnom centra ORDC (Ordinance Readiness Development Centre) isti~e se da planiraju razvoj ukupno {est verzija:

- varijantu sa topom 25 mm M242;

- platformu za minobacac;

- oklopni transporter;

- vozilo sa kupolom za top 105 mm i punjenjem od 32 zrna;

- sanitetsko vozilo;

- vozilo sa raketama PVO domaće proizvodnje.

Verzija sa izolucenim topom 105 mm biće opremljena topom M68A1 do-meta 2000 m.

Minobacacka verzija imaće kupolu sa glatkocevnim minobacacem 120 mm koji se puni odozdo, dok se na oklopni transporter može ugraditi kupola sa lan-serom granata 40 mm. Masa vozila izno-si 22 t, a sa dizel motorom Caterpillar od 331 kW (450 KS) i automatskom tran-smisijom Allison postiže maksimalnu br-zinu od 110 km/h.

Pored troclane posade na vozilu ima prostora za jos sest vojnika.

Vozilo C-32 zameniće zastarele transportere M113, CM-21 i lako oklop-no vozilo LAV-150S 4x4.

Novo lako oklopno vozilo CM-32 je u decembru prosle godine uspesno zavr-silo pocetna operativna ispitivanja i pro-cene. Taj van ima potrebe za 1400 ova-kvih vozila, cija se probna proizvodnja planira za 2007. godinu. Predvida se da pojedinacna cena ovog vozila bude oko 2 miliona dolara.

M. K.

TAKTIČKO VOZILO MTV A1+ 8x8*

Armija SAD isprobava kvalitet no-vog terenskog taktickog vozila opste na-mene MTV A1+ 8x8, koje je isporuceno za manje od cetiri meseca od ispostavlja-nja zahteva.

Vozilo MTV A1+ ima terensku no-sivost 12 t, putnu nosivost 16 t i može da se transportuje avionom C-130 Herkules.

Vozilo je opremljeno oklopnom ka-binom sa balistickim prozorima, siste-mom za kondicioniranje vazduha, greja-njem i individualnim sedistima sa viso-kim nivoom zastite od eksplozije mina i improvizovanih eksplozivnih naprava.

Vozac je opremljen savremenim sistemom displeja na kojem se mogu brzo prikazati razlicite informacije, ukljucuju-ći i poziciju vozila (putem GPS) i pogled sa kamera ugradenih na prednjem i zad-njem delu vozila.

Ako se zahteva, može se ugraditi i si-stem NHBZ, kao i mitraljezi 7,62 mm i 12,7 mm na krovu kabine za potrebe PVO.

Vozilo pokreće dizel motor Caterpillar C9, od 294,4 kW (400 KS) u kom-pletu sa automatskom transmisijom ZF sa 12 stepeni prenosa. Ispitivanja su po-kazala da se kompletna pogonska grupa može zameniti u terenskim uslovima za oko 10 minuta.

Nestandardna karakteristika MTV A1+je prostrana ravna platforma na zad-njem delu, koja može da nosi tri stan-dardne NATO palete. Ova noseća plat-forma ima dizalicni sistem koji omogu-ćava da se podesava po visini radi mo-gućnosti prevoza avionima kao sto su

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 22. decembar

2004.

236

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

C-5, C-17, C-130 i C-141. On omoguća-va utovar i istovar vozila bez upotrebe specijalnih utovariva~a. Na kraju kabine montiran je kran koji može da se okreće za 340° i podiže 5 t. Radi povećanja sta-bilnosti platforme pri upotrebi krana, sa obe strane vozila spustaju se hidrauli~ni stabilizatori.

U standardnu opremu vozila spada prednji ~ekrk kapaciteta 6804 kg, koji može da se koristi za samoizvla~enje i iz-vla~enje drugih vozila.

Vozilo MTV A1+ spada u red vozila opste namene, a predvideno je za put-ne brzine do 112 km/h i operativnu auto-nomiju do 1440 km. Vozilom se savladu-ju rovovi sirine 2,1 m i vodene prepreke dubine 2,1 m. Radi regulisanja prevoznih mogućnosti koristi se dvosmerni sistem za punjenje - izduvavanje pneumatika kojim voza~ iz kabine može brzo da re-gulise pritisak. Nezavisni aktivni vazdu-sni amortizeri omogućavaju klirens od 460 mm. Upravljanje to~kovima je pot-pomognuto elektropogonom, a upravlja~ voza~a može da se postavi levo, desno ili u centru kabine vozila.

Na vozilu se nalazi i sistem održa-vanja tipa „uklju~i i posmatraj“ (plug and play) a postoji i mogućnost ugradnje hi-bridne elektri~ne transmisije.

Kompanija koja je proizvela ovo vozilo, kao sopstveno ulaganje, razvila je i kompletnu familiju vozila 4x4, 6x6, 8x8 (dugo i kratko) i oklopno vozilo 10x10. Ova vozila sadrže oko 95% ka-mionskih komponenti korisćenih na ne-davno zavrsenom MTV A1+. Sva ta vozila sada su u fazi ispitivanja.

M. K.

RUČNI ŠIROKOPOJASNI SOFTVERSKI RADIO*

Kompanija ZR Radmor (Gdynia, Poljska) razvila je ru~ni sirokopojasni (HF/VHF/UHF) radio R3505. Po~etak ispitivanja korisnika u poljskoj armiji zapo-~eo je krajem 2004, a serijska proizvodnja planira se u drugoj polovini 2006. godine.

Radio R3505 namenjen je da pokri-je frekvencije od 20 do 520 MHz, obez-bedujući bliske takti~ke veze prema STANAG 4203, 4204, 4205 u AM, FM, FFSK, GMSK, OPSK modulacijama. Unapred se može programirati do 100 kanala sa razmakom 5 do 25 kHz. Ovaj komplet mogao bi da se opremi za potre-be lokalnih veza izmedu raznih korisni-ka, ne samo vojnih, već i drugih u~esnika angažovanih u kriznim ili protivterori-sti~kim operacijama. Kompanija ZR Radmor razvila je ovaj radio koristeći koncept komunikacijskog softvera SCA (Software Communication Architecture), koji omogućava da se koristi za analogne i digitalne signale (do 16 Kb/s), kao i data komunikacije (do 64 Kb/s), uklju~uju-ći i prenos slike.

Radio može da se priklju~i na spolj-ni modem ili personalni ra~unar. Može da se koristi i kao GPS prijemnik ili za „prolaz“ izmedu razli~itih komunikacij-skih mreža.

Posto se softverski defmiše, R3505 se može koristiti kao interoperabilno sredstvo za ostvarenje veza izmedu svih službi oružanih snaga. Osobenosti R3505 su identifikacija korespondenta, grupni i selektivni poziv, brza promena softvera i menjanje konfiguracije.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2005.

237

Masa radija iznosi 900 g (ukljucuju-ći i baterije od 400 g), a prilagoden je za upotrebu u raznim klimatskim uslovima i na temperaturama od -30° do +60°C. Pod vodom može da izdrži do 120 minu-ta, zadovoljavajući standard MIL-STD 810E.

Radio R3505 je druga generacija rucnih radio-uredaja ove kompanije. Sa-dasnja generacija R3501 V/UHF izrade-na je po licenci kompanije Czech Dicom (kao RF 1301). Radio R3501/RF 1301 je nedavno porucen za vojne korisnike u Alžiru, Ceskoj Republici, Letoniji, Litva-niji, Poljskoj i Slovackoj, dok se u jos 10 armija nalazi u fazi testiranja.

M. K.

SISTEM ZA AKVIZICIJU CILJA NA BESPILOTNOJ LETELICI*

Projektni biro Luc (Rjabinsk, Rusi-ja) obelodanio je svoju serijsku bespilot-nu letelicu Tipchak kao sistem za akvizi-ciju cilja artiljerije. Ovaj sistem, name-njen za zahvat i odredivanje cilja za vise-cevne lansere raketa i konvencionalnu ar-tiljeriju, prikazan je septembra 2004. go-dine.

Program Tipchak, jedan od najsa-vremenijih u svojoj kategoriji u Rusiji, donedavno nije bio poznat. Do sada je iz-radeno i ispitano devet bespilotnih leteli-ca Tipchak (pod oznakom 9M62) u Cen-tru za borbene aplikacije bespilotnih lete-lica u Jegorovsku, blizu Moskve. Na ru-skom tržistu ovaj sistem konkurise leteli-ci mase 20 kg Osa i 140 kg Pcela.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

Sistem Tipchak cini komandno me-sto na vozilu (operativno vozilo i anten-sko vozilo medusobno spojeni kablom), vozilo za transport i lansiranje bespilotne letelice, vozilo za tehnicko održavanje i sest bespilotnih letelica 9M62.

Vreme razvijanja u terenskim uslovima iznosi 15 do 20 minuta. Operativno vozilo ima dva mesta za operatore i pozi-ciju za sistem komandira.

Slika dobijena sa kamere ugradene na letelici obraduje se i kombinuje sa di-gitalnom kartom zemljista. Kada su ko-ordinate uocenog cilja defmisane (tac-nost oko 50 m) prenose se do korisnika (obicno artiljerijska baterija). To je pro-ces koji ne traje vise od 30 sekundi od momenta detekcije cilja.

Antensko vozilo ima visoki jarbol sa dve antene koje se koriste za prenos podataka i radarsku lokaciju bespilotne letelice. Vozilo za transport i lansiranje nosi sest bespilotnih letelica smestenih u kontejnere sa obe strane, kao i gorivo i mazivo potrebno za 30 do 40 lansiranja. Letelice se transportuju u delovima, a za to se mogu koristiti razliciti tipovi vozila.

Sistem Tipchak može da izvrsava zadatke izvidanja istovremeno sa dve le-telice u vazdusnom prostoru.

Letelica 9M62 ima blago povijena krila i dvostruki rep. Pogoni je klipni motor od 13 KS sa dvoelisnim potisnim propelerom. Uzletna masa iznosi do 50 kg, ukljucujući 14,5 kg namenskog tere-ta. Tipchak se lansira pomoću pneumat-skog katapulta, a vraća se pomoću pado-brana. Letelica bi trebalo da leti dva sata na visinama izmedu 200 i 3000 m, brzi-nom od 90 do 200 km/h.

238

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

Do zone cilja letelica leti po unapred programiranoj ruti i njome se može upra-vljati rucno preko operatora na zemlji.

Standardni koristan teret obuhvata opremu za istovremeno dvostruko ske-niranje u vidljivom (0,4-0,76 pm) i IC (8-14 pm) spektru. Kamera skenira zo-nu pod uglom 1,5 rad sa rezolucijom od 1 mrad. Alternativni senzori prenose obavestajni signal, obavljaju hemijski monitoring, omogućavaju radio-relejnu vezu i dr.

Podaci o izvidanju, kao telemetricki podaci, prenose se sa letelice do upravne stanice na zemlji, koristeći radio talase u cm-podrucju brzinom od 10 mb/s.

Upravljacki signali do letelice prenose se talasnom dužinom od 10 cm brzinom 1,2 Kb/s. Radi povećanja otpornosti na ometanje koristi se pseudohibridni signal.

Sistem Tipchak projektovan je za izvidanje na udaljenostima do 40 km, mada bi sa izdržljivosću od dva sata u vazdusnom prostoru letelica mogla da leti i dalje i da salje podatke sa udalje-nosti od najmanje 70 km ili cak i 100 km. Najcesći artiljerijski sistemi u Ru-siji (ukljucujući Uragan i poboljsani Grad) imaju efikasne domete do 40 km, sto je verovatno i razlog da se ove lete-lice koriste za njihove potrebe. Ukoliko bi se sistem Tipchak koristio za podr-sku dalekometnih visecevnih lansera raketa Smerch (sa vatrenim dometom 70 do 90 km), domet bi im se bez pote-skoća mogao povećati.

M. K.

O SMATRAČKI RADAR NOVE GENERACIJE MRR-3D*

Kompanija Thales Naval France ob-javila je detalje o svom lakom trodimen-zionalnom osmatrackom radaru nove ge-neracije MRR-3D. Radar je odabran za dva ratna broda francuske mornarice i novu klasu brzih borbenih brodova nor-veske kraljevske mornarice, pod nazivom Skjold.

Ovi radari izvedeni su iz ranijih vi-senamenskih trodimenzionalnih radara MRR-3D, kojima su opremljeni brodovi Katara, Kuvajta i Južne Afrike. S name-rom da zadovolje specificne potrebe ma-njih ratnih brodova, ovi radari funkcionisu kao primarni senzori za osmatranje, sop-stvenu odbranu i prepoznavanje ciljeva.

Radeći u G-podrucju, MRR-3D ima tri glavna operativna režima: režim sa-moodbrane (skeniranje na 30 rpm do ele-vacije preko 60° sa maksimalnim dome-tom do 60 km); normalni režim osmatra-nja (skeniranje na 10 rpm i optimiziran za otkrivanje ciljeva malih i srednjih velicina, udaljenih do 140 km) i osmatranje na veli-kim rastojanjima (skeniranje na 10 rpm sa maksimalnim dometom do 180 km).

Koherentni, frekventni radarski pre-dajnik sposoban je za momentalni pre-nos, generisući duge rasprostiruće impulse za vazdusni kanal i kratke impulse za povrsinski kanal (sa dometima otkrivanja do 80 km u bilo kom režimu).

Za vazdusni kanal od emisije do emisije primenjuje se Doplerov postu-pak, poboljsavajući tako performanse protiv niskoletećih ciljeva u ometajućim uslovima.

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 8. decembar

2004.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

239

Mehanicko rotiranje koristi se za skeniranje po azimutu, a fazni potiskiva-ci za elektronsko skeniranje po visini, od 0° do preko 60°. Glavni niskovisinski snopovi pojacani su sa dva snopa veće elevacije, podesena do 50 km (srednja elevacija) i 40 km (visoka elevacija) ka-da je u režimu samoodbrane. Ta tri snopa su generisana u nizu kao glavni snop ske-niranja usmeren nagore.

Kao rezultat dvanaestogodisnjeg is-kustva i razvoja, na MRR-3D nove gene-racije uvodi se potpuna elektronska (umesto mehanicke) stabilizacija anten-skog sistema, ukljucujući antenu za iden-tifikaciju sopstvenih i protivnickih snaga (IFF), smanjujući masu glave jarbola za oko 20%. Takode, prosirena je elevacio-na pokrivenost do 70°.

Ispod palube, upitno-prijemni IFF sklop je uklopljen u kabinet osnovne ra-darske elektronike, cime se sacuvao pro-stor i masa. Uz to, uvodenje novog signa-la i hardvera za obradu podataka oslobo-dilo je prostor za dodatni razvoj.

Nova funkcionalnost, uvedena na MRR-3D NG, ukljucuje algoritme za automatsku detekciju, praćenje i klasifi-kaciju helikoptera iznad mora i zemlje, ukljucujući lebdeće ili sporokrećuće ci-ljeve koji se neocekivano pojavljuju. Radar omogućava i podrsku za upravljanje vatrom topova. Poboljsano Doplerovo filtriranje predvideno je da smanji ometa-nje i omogući detekciju veoma malih ci-ljeva na velikim rastojanjima.

Za pojacanje mera protivelektronske zastite koristi se alternativni jednostrani neutralizator. Druga specificnost je auto-matsko formiranje talasa i upravljanje ra-darom radi skeniranja pet snopova po elevaciji pri svakom rotiranju, bez obzira

na preovladujuće uslove okoline, sto omogućava i najbrže skeniranje oslobo-deno od ometanja.

M. K.

NOVI KONCEPT BRZIH BRODOVA*

Za potrebe mornarice SAD obavljaju se ispitivanja prototipa brzog, stabilnog i nevidljivog („stelt“) broda M80, dimenzi-ja 24x12 m. Prototip broda „forme duplo M“ izgraden je od ugljenicnih vlakana (carbon-fiber), poseduje dobru stabilnost i manevarske sposobnosti, a pri velikim br-zinama stvara veoma male talase. Za nje-gov pogon predvidena su cetiri motora „Caterpillar“, kojima će postizati brzinu krstarenja od 40 do 50 cvorova.

Tehnologija izrade ovakvog broda relativno je nova, datira od 1999. godine, kada su kompanije Knight & Carver i M Ship izgradile brod dužine oko 20 m, na-menjen za vožnju po kanalima Venecije, koji su veoma osetljivi na velike talase. Kao deo partnerstva sa kompanijom M Ship, kompanija Knight & Carver već je konstruisala pro to tip motorne jahte M trupa, dužine oko 12 m, a proizvodnja drugih slicnih plovila ocekuje se uskoro. Manji prototip, aluminijumskog trupa dužine oko 11,5 m, cija je brzina krstarenja veća od 40 cvorova, uocavan je duž obale zaliva u San Dijegu.

Trup broda koji zahvata vazduh, a trup M forme narocito, pruža manji otpor plovljenju, sto omogućava veće iskori-sćenje propulzije. Izbegavanjem ograni-cenja konvencionalnih formi trupa, M

* Prema podacima iz WARSHIP TEHNOLOGY, mart

2005.

240

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

forma dozvoljava brodovima siri dijapa-zon radnih uslova i realizaciju zadataka. Ovakav brod projektovan je tako da pri plovljenju zahvata odre|enu kolicinu va-zduha koji automatski povećava hidro-staticki, hidrodinamicki i aerostaticki uz-gon, kako se brzina kretanja broda pove-ćava. Geometrijski oblik podvodnog dela trupa koji zahvata vazduh omogućava brodu da automatski traži najefikasniju formu uzgona, zavisno od brzine plovid-be, korisne nosivosti i stanja mora. Kriva otpora kretanju broda skoro da je linear-na, bez tipicnih pikova otpora kroz ceo opseg hidrostatickog, hidrodinamickog i aerostatickog uzgona.

Prototip broda „Forme duplo M“

Geometrija trupa M forme jedinstve-na je jer se sastoji od tri melusobno pove-zana karakteristicna dela koji poboljsava-ju osobine centralne deplasmanske sekci-je, glisirajućih tunela i krutog dela koji svojim oblikom podseća na suknjicu. Centralna deplasmanska sekcija predsta-vlja kicmu plovila koja obezbeluje najve-ći deo deplasmanskog uzgona. Ona ima duboki pramcani tunelski ulaz i siroki, plitak izlaz sa pravim uzdužnicama.

Na svakoj strani centralne deplasmanske sekcije tuneli obezbeluju hidro-dinamicki i aerodinamicki uzgon. Njiho-ve povrsine mogu biti optimizirane, tako

da obezbeluju najefikasniji uzgon, jer su projektovane nezavisno od ostatka trupa. Nalaze se visoko iznad staticke vodne li-nije broda, zahvataju vazduh i pramcane talase i odvode ih postepeno do vodne li-nije na srednjem delu broda i dalje prema krmi. Krute suknjice, na spoljasnjoj strani plovila, zahvataju pramcane talase i usmeravaju ih da se spiralno kreću kroz glisirajuće tunele. Projektovane su tako da reflektuju energiju pramcanih talasa i kontrolisu gradijent pritiska ispod plovila. Njihov spoljasnji oblik projektovan je tako da minimizira gradijent pritiska, smanji otpor kretanju, kao i trag talasa koji brod ostavlja.

Smatra se da su jedinstvena geometrija M trupa i njegove karakteristike dobra osnova za gradnju velikih brodova, kombinovanjem dva trupa (ili vise njih) postavljena poprecno, kako bi se dobilo odgovarajuće plovilo.

Vazduh i voda proticu - prostruja-vaju kroz glisirajuće tunele prema krmi, pri cemu se povećava njihov pritisak u skladu s tim kako se oplata tunela spusta prema vodnoj liniji. To stvara aeroplanu povrsinu koja obezbeluje uzgon i sma-njeni otpor trenju, a time i povećanje ste-pena iskorisćenja propulzije i eliminaciju ogranicenja brzine, sto je inace karakteri-sticno za konvencionalne forme trupa brodova.

Plovilo sa M formom trupa ima znatno manji otpor posto „zahvaćeni vazduh podmazuje“ trup, a mesavina vode, vazduha i vodene pare na visokom priti-sku automatski se usisava ispod trupa, stvarajući niskoviskozni granicni sloj. Rezultat je znatno smanjenje otpora trenju plovila. Energija sadržana u spirali

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

241

pramcanog talasa takođe se transformise u silu uzgona. Ubrzana masa talasa, koji je stvorila centralna deplasmanska sekci-ja, usmerena je naniže konkavnim obli-kom oplate tunela i krute suknjice, pri cemu se ostvaruje prenos energije koja pomaže izdizanju broda iznad vode. Ovako dobijena sila utice na povećanje hidrostatickog i hidrodinamickog uzgona i na smanjenje ukupnog otpora.

Jedna od bitnih prednosti broda sa M formom trupa jeste mogućnost blagog prelaza sa deplasmanske plovidbe na gli-sersku, pa i na lebdenje. Centralna deplasmanska sekcija projektovana je tako da može da ostvari efikasan deplasmanski uzgon pri malim brzinama plovljenja bez narusavanja visokobrzinskih osobina. Sa povećanjem brzine broda raste i hidrodi-namicki uzgon, jer ulazni ugao glisiraju-ćeg tunela ima pozitivnu vrednost u od-nosu na vertikalni trim. Da bi se kod konvencionalnih lebdećih plovila ostva-rio pozitivan ulazni ugao mora se pove-ćati trim celog plovila. Ovakav proces znatno utice na pojavu pikova na krivoj otpora koje izazivaju talasi, sto sprecava brodove sa velikom masom da dostignu glisirajući uzgon. Pri velikim brzinama glisirajući tuneli doprinose povećanju aerodinamickog uzgona. Za gradnju ve-ćih i težih deplasmanskih brodova mogu-će je povezati dva ili vise trupa M forme, cime se omogućava njihovo glisira-nje i lebdenje. Težiste vodene linije ova-kvih brodova pomereno je prema krmi vise nego sto je to kod konvencionalnih brodova.

Takođe, hidrodinamicke karakteri-stike M trupa mogu da doprinesu sma-njenju zvucnog polja plovila. Geometrija M trupa projektovana je tako da zahvata

pramcane talase, koji predstavljaju zna-cajnu komponentu talasne slike oko broda, i sprecava visokoizraženi efekat ko-nusnog sirenja talasa (sto je slucaj kod konvencionalnih brodova). Zahvatajuću penu pramcanog talasa, polje vode, va-zduha i vodene pare prigusuje vidljivi i zvucni trag broda. Prenos energije krme-nog talasa od broda na molekule vode sprecen je prisustvom velike kolicine za-hvaćenih mehurića vazduha ispod povr-sine vode. Na isti nacin smanjuje se i buka nastala od pogona broda. Prolaz vode, vazduha i vodene pare kroz spoljasnje glisirajuće tunele stvara stabilizirajuću silu koja eliminise neudobnosti nastale tokom valjanja i zaokretanja broda sa malim uglom naginjanja.

R. N

PATROLNI ČAMAC SUPER DVORA Mk III*

Izraelska mornarica primila je prvi iz klase nove generacije visenamenskih brzih patrolnih camaca Super Dvora, koji ima oznaku Super Dvora Mk III. Njego-va ukupna dužina je 27,4 m, a deplasman 64 do 72 t. Za razliku od ranijih, ovo je potpuno razlicit tip plovnog sredstva -nova generacija iz familije Super Dvora. Zbog savremene geometrije aluminijum-skog trupa pogodan je za plovidbu veli-kim brzinama i najbrži je tip patrolnog camca u svojoj klasi u regionu.

Sa dva dizel motora 12V 4000 MTU, Mk III postiže maksimalnu brzinu od 45 cvorova, sa autonomijom patrolira-nja do 1000 nm, zavisno od deplasmana i

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. novembar

2004.

242

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

brzine krstarenja. Sistem pogona cine dva najmodernija propulziona modela Arneson ASD16 izra|ena u SAD. Izrael-ski proizvođač je uspe{no prilagodio tu pogonsku tehnologiju, originalno name-njenu za brzinske camce, za svoje patrol-ne camce. Camcem se ostvaruje vektori-sani potisak slicno savremenim mlaznim lovackim avionima. Pored toga, ovaj ca-mac je sposoban za upotrebu i u ekstrem-no plitkim vodama.

Naoružanje camca za potrebe izrael-ske mornarice, sacinjavaju:

- stabilizovani top 25 mm M242 Brus-hmaster, sme{ten ispred komandnog mosta.

- rucno upravljani top 20 mm, na krmi;

- dva mitraljeza 7,62 mm, na levoj i desnoj strani komandnog mosta.

Na jarbolu je ugralen elektroopticki dnevno-noćni multisenzorski stabilizova-ni integrisani sistem. Prostor na brodu dozvoljava ugradnju dodatnog naoruža-nja i opreme, kao {to su precizne rakete more-more ili more-obala (IC, TV, aktiv-no, poluaktivno ili laserski volene), {to zavisi od interesa kupca.

Mornarica Izraela je do sada naruci-la {est ovakvih plovila, uz mogućnost ku-povine jo{ cetiri, cija bi isporuka mogla da se zavr{i do kraja 2005. ili pocetka 2006. godine.

M. K.

NOVA RUSKA PODMORNICA PROJEKT 677*

Brodogradili{te iz Sankt Peterburga lansiralo je prvi Projekt 677 „Lada“ -

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. novembar

2004.

klase dizelelektricnih podmornica. Na-zvana po imenu grada, u cast njegove 300. godi{njice, podmornica je imala pr-vu probnu vožnju u Finskom zalivu ubr-zo posle njenog lansiranja u reku Nevu 28. oktobra 2004. godine. Njeno formal-no ukljucenje u rusku mornaricu ocekuje se u drugoj polovini 2005. godine.

Projekt 677, deplasmana 1765 t, po-znat kao Amur 1650 u izvoznoj varijanti, predstavlja cetvrtu generaciju ruskih kon-vencionalnih podmornica. Dužine oko 67 m, ova podmornica ima {est torpednih ce-vi i prostor za osamnaest oružja. Maksi-malna dubina ronjenja iznosi 250 m, dalji-na krstarenja do 650 nm, dok je maksi-malna izdržljivost pod vodom 10 dana.

Podmornica ima brojne nove siste-me i konstrukcione inovacije. Tu spadaju novi automatski komandno-upravljacki sistemi oružja na bazi savremene data-bus-tehnologije, nova oprema sonara, ukljucujući vucne antene, i pobolj{anja na bazi iskustva iz izgradnje podmornica klase „Kilo“. Primenjena je oprema za smanjeni eho, kao i mere protiv aktivnih senzora.

Projektni biro Rubin radi i na razvo-ju modula sa nezavisnim pogonom za Projekt 677/Amur 1650, koristeći tehno-logiju gorivnih ćelija, {to je ponuleno kao opcija za potencijalne inostrane kup-ce, kao {to je Indija.

Varijanta Projekta Amur, sa dodat-nim odeljenjem na krmi za vertikalno lansiranje, takole je obelodanjena. Pro{i-renje od 7 m treba da obezbedi prostor za osam vertikalno lansirajućih protivbrod-skih raketa BrahMos.

M. K.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

243

VIŠENAMENSKIPATROLNI BROD MOPV*

Familija novih visenamenskih obal-skih patrolnih brodova britanske brodo-gradnje imala je svoj debi na međunarod-noj izložbi Defendory International 2004 u Grckoj, održanoj u oktobru.

Visenamenski obalski patrolni brod MOPV (Multipurpose Offshore Patrol Vessel) dugacak je 96 m i name-njen je za izvrsavanje zadataka u voda-ma zatvorenih ekonomskih zona. U ta-kve zadatke spadaju zastita teritorijal-nih voda, patrole prosirenog nadzora, operacije odvraćanja, tajne operacije, istraživacke i spasilacke operacije, he-likopterske operacije i pomoć u pomor-skim katastrofama.

Deklarisana brzina plovila MOPV je najmanje 25 cvorova sa cetvoromotor-nim pogonskim agregatom CODAD (Combined Diesel And Diesel). Brzina krstarenja iznosi 16 cvorova, a moguća je autonomija plovidbe do 3200 nautickih milja.

Uz posadu od 92 clana vrednosti ovog broda su i lakoća održavanja za ce-lokupnu brodsku opremu, visok nivo re-dundansi i visoka pouzdanost.

Sistem aktivne stabilizacije kormila obezbeđuje veću efikasnost rada posade i brodskih sistema. Brod poseduje i lucni pramac („ram bow“) radi pojacanja sta-bilnosti na moru i povećanja ekonomic-nosti potrosnje goriva.

Ovaj projekat ima najnovije osobine „steltnosti“ za smanjenje vidljivosti, kao i mogućnost odbrane od povrsinskih opa-snosti i opasnosti iz vazdusnog prostora.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, decembar 2004.

Brodski senzori ukljucuju osmatrac-ki radar (na izloženom modelu AMS AWS 9), sredstva za mere elektronske podrske i prenos podataka.

Sistem za upravljanje u borbi treba da specificira kupac sa mogućim isporu-ciocima opreme, ukljucujući AMS Nau-tis, Thales TACTICOS ili Saab Systems 9LV. Kako i opremanje preciznim naoru-žanjem specificira kupac, osnovno nao-ružanje moglo bi da bude top 57 mm Bo-fors ili 76 mm Oto Melara, raketni i to-povski sistemi za blisku borbu, kakvi su Thales Goalkeeper, Raytheon Phalanx ili Rolling Airframe Missile Systems. Pred-viđena je i mogućnost nosenja raketa po-vrsina-povrsina (kakve su Boeing RGM--84 Harpoon ili MDBA MM40 Exocent).

Paluba za poletanje i hangar projekto-vani su tako da mogu da prime helikoptere srednje velicine (poput Agusta Westland Super Lunx), ali se na palubu mogu sme-stiti i helikopteri mase 12 t klase NH90.

M. K.

DETEKTOR ZA STRELJAČKO NAORUŽANJE*

Izraelska kompanija Rafael razvila je elektro-opticki sistem za detekciju, na-menjen za preciznu lokaciju vatre iz stre-ljackog naoružanja. Sistem nazvan Spotlite namenjen je za korisćenje u jedi-nicama za osmatranje i izviđanje, za snajpersko osoblje i objekte koji su pod stalnim pretnjama neprijatelja.

Spotlite omogućava istovremenu detekciju izvora visestruke streljacke -

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 16. februar 2005.

244

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

snajperske vatre, danju i noću, na veli-kim rastojanjima i sa visokom precizno-sću. Sistem Spotlite sadrži prednju IC ka-meru, uređaj za zumiranje, laserski dalji-nomer, komandirsku upravljacku jedini-cu i visestruko umreženi snajper i stani-ce. Vidno polje sistema Spotlite je 32° levo i desno i 24° po elevaciji, a po po-trebi se lako može pokriti bilo koji zahte-vani pravac. Za sada nije objavljen do-met i masa sistema Spotlite, ali se smatra da domet iznosi nekoliko stotina metara, dok se na smanjenju mase jos radi.

Sistem je sposoban za otkrivanje iz-vora vatre, utvrđivanje da li je to vatra neprijatelja, i za prenosenje verifikovanih ciljeva do svojih snajperista. Spotlite mo-že da salje i podatke sa koordinatama za druge strelce, ili da oznaci cilj sa laser-skim obeleživacem. Elektro-opticki sistem omogućava i post-borbene informa-tivne mogućnosti, posebno u uslovima intenzivnih medija, gde se validnost cilja može dovoditi u pitanje.

Spotlite je operativan iako nije po-tvrđeno da li je već raspoređen u izrael-ske odbrambene snage. Međutim, kom-panija Rafael već uvodi u upotrebu sen-zorski sistem za detekciju streljackog na-oružanja SADS (Small Arms Detection System), koji u realnom vremenu otkriva zvuk i pravac dejstva. Kada je snajper ili streljacko oružje otkriveno u određenoj zoni, SADS ukljucuje alarm i identifiku-je azimut i elevaciju izvora vatre.

Sistemi SADS mogu da se razviju kao stacionarni, prenosni (na slemu mon-tirani) ili da se ugrade na vozilo. Sistem može da pokriva sektor od 360° i može da otkrije i identifikuje pojedinacnu - vi-sestruku vatru sa rastojanja do 1000 m, sa standardnom devijacijom manjom od

3°. Istice se da sistem ima dokazanu ve-rovatnoću veću od 98% i pogresan alarm manji od 1%.

Varijanta SADS ugrađena na vozila mogla bi da radi za druge sisteme, kakvi su stanica dalj inski upravljanog oružja, kamera ili projektor, jer ima fleksibilan interfejs sa sistemom za komandovanje, upravljanje, komunikacije, kompjutere i obavestavanje. Može da radi u stacionar-nim i u mobilnim režimima.

M. K.

LAKA VERZIJA AVIORADARA N011M BARS*

Ruski radarski projektni biro NIIP Tihomirov predstavio je prvi put na izlo-žbi Aero Indija 2005 laku verziju svog radara N011M Bars. Model, oznacen kao Bars-29, prodavaće se za nove verzije vi-senamenskog lovackog aviona MiG-29.

Radar Bars-29, sa elektronskim ske-niranjem, projektovan je za MiG-29M2 (126 ovih aviona isporucuje se Indiji), kao i za oko 50 aviona MiG-29, koji su sada na upotrebi u njihovim vazduho-plovnim snagama, a na kojima treba da se izvrsi srednji remont i modifikacija. Radar Bars-29 ima sve mogućnosti pove-zivanja i ugradnje na bilo koji drugi lo-vacki avion, ukljucujući i Miraž 2000.

Za vreme pocetnih pregovora Indija je zahtevala da radar za MiG-29 bude kompatibilan sa radarom N011M Bars, koji je ugrađen na veći lovacki avion Su-30MKI, koji se već koristi u Indiji.

Indijsko vazduhoplovstvo ima 32 aviona Su-30MKI, a njihovu licencnu

* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 2. februar

2005.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.

245

proizvodnju zapocela je kompanija Hindustan Aeronautics Ltd. Kompatibilnost bi trebalo da smanji operativnu cenu zbog standardizacije objekata za testira-nje, obuku posada, servisiranje i isporuke rezervnih delova.

Konstruktori su razradili dve varij ante radara Bars-29. Prva će zadržati najveći deo komponenata sa radara N011M Bars. Nova antena ima precnik 60 cm i masu 50 do 60 kg, sto je skoro upola manje od ma-se prethodnog kojem je precnik 96 cm. Dva druga nova podsklopa radara Bars-29 biće super visokofrekventni prijemnik i pogonski oscilator. Ukupna masa radara Bars-29 biće 350 do 400 kg, oko 100 kg manje nego kod N011M Bars. Druge, mnogo ambicioznije varij ante radara Bars-29 imaće novu modularnu opremu

urađenu prema novim tehnologijama. U tom slucaju bi se masa radara mogla sma-njiti na 250 do 300 kg.

Radar Bars-29 trebalo bi da bude spreman za operativnu upotrebu u nared-ne tri godine. Maksimalno će se primeni-ti prednosti operativnih algoritama i oko 90% softvera koji su već ugrađeni u ra-dare Bars.

U 2004. godini Indija je kupila od Rusije nosac aviona Admiral Gorskov i narucila 16 brodskih lovackih aviona MiG-29K/KUB, uz opciju za jos 30 sa isporukom u 2007-08. godini. Prema ugovoru, na ovim avionima će se ugrađi-vati radari Zuk-ME i za sada se ne plani-ra ugradnja Bars-29.

M. K.

246

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2005.