CC BY
68
savremeno naoružanje i vojna oprema
RUSKI POTCEVNI BACAČI GRANATA*
Potreba za većom vatrenom moći i taktičkom samostalnošću manjih pešadij-skih jedinica dovela je do stvaranja kom-binovanog višenamenskog oružja, koje objedinjava osobine i automatske puške i bacača granata. Tako su početkom se-damdesetih godina prošlog veka u naoru-žanje mnogih zemalja uvedeni potcevni bacači granata koji se koriste u kompletu sa osnovnim individualnim oružjem voj-nika - automatom ili automatskom puš-kom. Danas su potcevni bacači granata postali prava „artiljerijska odeljenja“. Njihova osnovna taktička namena je da svojim vatrenim dejstvom do 400 m po-kriju zonu nedostupnu za ručne bacače granata i razmeštaj artiljerije i minobaca-ča. Upotrebom granata raznih tipova znatno se povećavaju mogućnosti dejstva pešadije po protivniku.
Kao što je poznato, prvi potcevni bacač granata, koji je uveden u upotrebu 1970. godine, bio je američki M203. Taj bacač bio je razrađen za granatu M406 sa čaurom koja se ranije koristila za ručni
* Prema podacima iz ВОЕННЫЙ ПАРАД, mart—april
2006.
bacač M79. Radi izvlačenja prazne čaure konstruktori su morali da primene po-kretnu cev, pa je i brzina gađanja bila od 3 do 4 opaljenja u minuti.
Za razliku od američkih, sovjetski konstruktori su odlučili da, pošto nisu bi-li vezani za staru municiju, stvore novu (granata u kompletu sa startnim punje-njem) principijelno nove konstrukcije -sa „odletajućom“ čaurom. U novoj gra-nati nalazi se komora sa startnim barut-nim punjenjem, smeštena neposredno u granati. Kao rezultat, nestala je potreba za izbacivanjem čaure posle opaljenja. Naime, strelac je dužan samo da uzme novu granatu iz torbe, ubaci je kroz pred-nji otvor cevi bacača i pritisne do oslonca u cevi. Sve to se obavlja jednom rukom.
Rasprskavajuća granata 40 mm VOG-25 ima ispuste na vodećem prstenu koji omogućavaju rotaciju i stabilan let granate, bez dodatnog povećanja pritiska u kanalu cevi i čini bacač relativno la-kim. Čeoni upaljač je udarnog dejstva, uvodi se u dejstvo 10-40 m od usta cevi, a uz to je i samolikvidirajući. On obezbe-đuje bezbedno rukovanje granatom u to-ku transporta i trenutno njeno opaljenje pri udaru u cilj. Radijus dejstva parčadi, dobijenih organizovanim drobljenjem
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.
371
granate u momentu eksplozije, iznosi 6 metara. Za tu granatu razrađen je i 1978. godine uveden u upotrebu bacač granata GP-25, koji se može koristiti s automati-ma AKM, AKMS, AK74, AKS74, AK74M, AK-101 i AK-103. Proizvodio se u Tulskom zavodu za naoružanje, i po licenci, u Bugarskoj.
Bacač ima izolučenu cev. Samou-vodni mehanizam za okidanje obezbeđu-je visoku gotovost i bezbedno prenošenje u napunjenom stanju. Osigurač u uklju-čenom položaju blokira okidač. Radi lak-šeg rukovanja mehanizmom za okidanje na bacaču je ugrađena kratka pištoljska ručica. Punjenje se vrši preko prednjeg otvora cevi, a pražnjenje pritiskom na iz-bacivač. Granata se održava u cevi opru-žnim fiksatorom koji istovremeno služi kao osigurač pri nedovoljnom dovodu granate u cev. Punjenje s prednje strane, kao i odsustvo čaure, omogućavaju brzi-nu paljbe do pet granata u minuti. Nišan-ski uređaj je otvorenog tipa, smešten je sa leve strane i omogućava neposredno i poluposredno (po visećoj putanji) gađa-nje. Pri gađanju s visećom putanjom po nevidljivim ciljevima (ukopi, vrtače, zad-nji nagibi) neophodan ugao nagiba oružja postavlja se promenom visine nišana. Derivacija se unosi automatski pri posta-vljanju nišana. Za smanjenje uticaja trza-nja pri gađanju iz bacača, na kundak automata postavlja se gumeni zaštitnik.
Potcevni bacač granata GP-25
Potcevni bacač granata GP-30
Krajem osamdesetih godina prove-dena je modernizacija GP-25, smanjena je masa i pojednostavljen nišan. Tako je 1989. godine usvojen novi bacač GP-30. On je lakši za 0,3 kg i kraći od prethod-nog bacača. Pojednostavljeni nišan pre-bačen je na desnu stranu, što je povećalo udobnost nišanjenja pri poluposrednom gađanju. Balističke karakteristike ostale su iste. Za korišćenje bacača granata GP-30 sa streljačkim oružjem po standardi-ma NATO izrađena je varijanta GP-30U.
Osnovne karakteristike potcevnih bacača granata:
GP-25 GP-30
Kalibar, mm 40 40
Granate VOG-25, VOG-25P, VOG-25M, VOG-25PM
Nišanska daljina gađanja, m 400 400
Početna brzina granate, m/s 76 (sa VOG-25P 75m/s
Masa bacača, kg 1,5 1 1,2
Masa granate, kg od 0,250 (VOG-25) do 0,278 (ostale)
Dužina bacača, mm 323 276
Brzina gađanja u minuti 5 5
Kao dopuna granatama VOG-25 radi poboljšanja efikasnosti pri gađanju ži-ve sile u objektima otvorenog tipa i iza zaklona, razrađena je i usvojena u naoru-žanje „podskakajuća“ granata VOG-25P.
372
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.
Pri padanju na zemlju i aktiviranju upa-ljača pali se specijalno punjenje koje za-bacuje granatu na visinu od 0,5 do 1,5 m, gde se ostvaruje vazdušna eksplozija osnovnog punjenja, čime se znatno pove-ćava gustina polja rasprskavanja i vero-vatnoća pogađanja ciljeva u najosetljivija mesta.
Automatskapuška s potcevnim bacačem granata
Poslednjih godina GNPP „Pribor“ razradio je modernizovane granate VOG-25M i VOG-25PM, koje imaju novo uni-ficirano telo s organizovanim droblje-njem pri eksploziji. Količina i energija stvorenih parčadi obezbeđuje 1,5 puta veću verovatnoću pogađanja žive sile. Upaljač novih granata uvodi se u dejstvo 10-40 m od usta cevi bacača i pouzdano aktivira granatu pri udaru u prepreku ili zemlju. Pri padu granate u vodu, sneg ili blato, u vremenu od 14 do 19 sekundi dolazi do samolikvidacije granate. Za specijalne potrebe organa unutrašnjih po-slova izrađene su dimne, svetlosne i ter-mobarične granate, kao i granate s nadra-žujućim materijama. Za obuku se koristi municija s inertnom granatom ili vežbov-na granata 7P44U koja može da se koristi
i kao pokazivač cilja. U tu svrhu koristi se dimno punjenje, koje u vremenu od 10 do 15 s stvara oblak dima crvenonaran-džaste boje. Njihova balistika je ista kao i kod borbenih granata.
M. K.
BACAČ GRANATA XRGL40*
Južnoafrička kompanija Rippel Effect završila je razvoj novog bacača gra-nata 40 mm povećanog dometa,
XRGL40, koji je prvi put prikazan na izložbi IDEX 2007 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Na bacaču XRGL40 izvode se završ-ni kvalifikacioni testovi i očekuje se da bude spreman za proizvodnju u aprilu 2007. godine. Sistem je deklarisan za do-mete preko 800 m, uz režim vatre od 6 granata za 3 sekunde. Pored standardne municije 40 mm, iz njega može da se lan-sira i nesmrtonosna municija koja se koristi u bezbednosnim operacijama. Masa praznog sistema je 4,1 kg. Opremljen je podesivim teleskopskim kundakom s ugrađenim zaštitnim odbojnikom. Domet od 800 m ostvaren je granatom malog pri-tiska, čija je masa 230 g i brzina 125 m/s.
Integralni sistem za zaptivanje gaso-va obezbeđuje optimalan potisak bez po-većanja pritiska u komori.
Novi XRGL40 ima okvir od 6 zrna i poluautomatski rad. Progresivno izoluče-na čelična cev ima specijalnu unutrašnju prevlaku, koja omogućava da izdrži viso-ku eroziju i silu rotacije zrna 40 mm х 51 mm srednje brzine, s početnom brzinom od 125 m/s, i ostane kompatibilan sa zr-nima standardne brzine (76 m/s).
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 28. februar
2007.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.
373
Bacač granata XRGL40
Novi nišanski sistem specijalno je razvijen za XRGL40 i montiran na stan-dardni NATO klizač radi brzog posta-vljanja i skidanja. Laserski daljinomer radi na baterije i automatski podešava svetlost končanice prema uslovima oko-line. Pored toga, ima i specijalni dodatak za upotrebu s opremom za noćno osma-tranje.
Kompanija Rippel Effect ima eks-kluzivan ugovor s kompanijom Denel za razvoj i kvalifikaciju nove familije muni-cije ERLP, za upotrebu iz bacača XRGL40, kojim će biti obuhvaćena i vi-soko eksplozivna i dimna zrna.
M. K.
ARTILJERIJSKI RAKETNI SISTEM T-300*
Turska kompanija Roketsan konač-no je objavila detalje o svom četvorocev-nom artiljerijskom raketnom sistemu 300 mm, koji je isporučen Komandi turskih kopnenih snaga u neobjavljenom broju.
Novi sistem sadrži dva ključna dela: višecevni raketni lanser T-300 MBRL (multibarrel rocket launcher) i artiljerij-ske rakete TR-300.
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 4. april 2007.
Kompanija Roketsan nosilac je pro-jekta razvoja i proizvodnje ovog sistema nevođenih raketa zemlja-zemlja, name-njenih za domaće i inostrano tržište.
Lanser T-300 MBRL ugrađen je na šasiju namenskog terenskog kamiona MAN 6x6 od 10 t, koji se koristi u tur-skoj vojsci za brojne druge namene. Na vozilu je potpuno zatvorena prednja upravna kabina sa pomoćnom pogon-skom jedinicom i dodatni prostor za po-sadu neposredno iza nje. Komandna ta-bla ugrađena je sasvim na kraju šasije i omogućava kretanje četverocevnog ra-ketnog lansera levo i desno za 30° i ele-vaciju od 0 do + 60°.
Kada je popunjeno sa četiri rakete, vozilo ima borbenu masu od 23 t. Stabil-nost platforme pri opaljenju obezbeđuju četiri hidraulična stabilizatora.
Rakete se mogu lansirati pojedinač-no ili u plotunu sa intervalom od 6 s iz-među svakog lansiranja, koje može da se vrši direktno iz kabine ili sa udaljenog baterijskog komandnog mesta. Svaki lanser ima svoj kompjuterizovani sistem za upravljanje vatrom i navigacioni sistem radi smanjenja međudejstva i povećanja preciznosti.
Nevođene rakete kalibra 300 mm dugačke su 4,75 m i teške 530 kg. Svaka raketa koristi kompozitno gorivo (HTPB) s maksimalnim vremenom sagorevanja od 4,5 s, koje omogućava minimalni do-met od 40 km i maksimalni domet do 80 km (kada je opremljena kočećim prsteni-ma) odnosno do 100 km (bez kočećih pr-stenova).
Rakete su opremljene bojnim glava-ma od 150 kg u kojima se nalazi 80 kg
374
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3/2007.
eksploziva i 26 000 čeličnih kuglica, radi postizanja maksimalnog efekta po ciljevima na otvorenom prostoru. Sva-ka raketa opremljena je čeonim blizin-skim upaljačem kojim se obezbeđuje ubojnost do 70 m, mada fragmenti lete i dalje.
Posle tipičnog dejstva po cilju sa če-tiri rakete, lanser se premešta na sledeći položaj. Rakete za popunu transportuju se u individualnim kontejnerima iz kojih se raspakuju i stavljaju na lanser. U tu svrhu koristi se ugrađena hidraulična di-zalica na vozilu i hidraulični potiskivač na lanseru.
Artiljerijski raketni sistem T-300
Sistem treba da se razvije u bateriju sa 6 do 9 lansirnih sistema, sa sličnim brojem vozila za popunu (takođe na šasi-jama vozila MAN) uz dodatno komand-no vozilo.
Kompanija Roketsan razmatra alter-nativne bojne glave za sistem TR-300, kao i mogućnost pakovanja po dve ili če-tiri rakete u kontejneru, radi brže popune na bojištu.
M. K.
MOBILNI MINOBACAČKI SISTEM AGRAB*
Agrab (škorpion) je minobacačka ver-zija sistema ST Kinetics 120 mm SRAMS (Super Rapid Advanced Mortar System), ugrađena na vozilu, a prvi put prikazana na ovogodišnjoj izložbi IDEX. Agrab razvila je kompanija International Golden Group za potrebe oružanih snaga Ujedinjenih Arap-skih Emirata (UAE). Vozilo - platforma je verzija oklopljenog vozila 4x4 RG 31 Mk 5, zaštićenog od mina, sa ukupnom limiti-ranom masom od 14 t. Maksimalna putna brzina vozila je 90 km/h, a minimalni do-met po putu je 800 km sa 260 litara goriva. Rezerve vode za piće su 40 litara.
Minobacač ST Kinetics SRAMS ugrađen je na zadnjem delu vozila, a masa mu je 1200 kg, uključujući cev dužine 2,1 m, protivtrzajući mehanizam i automatski punjač na ustima cevi. Punjač se opslužuje sistemom za rukovanje municijom koji se sastoji od dva spremnika sa po 23 zrna sa svake strane i dve dodatne police za nared-nih 12 zrna spremnih za upotrebu.
Protivtrzajući mehanizam smanjuje silu trzanja na manje od 20 t. U skladu sa zahtevom UAE, brzina vatre na Agrabu je ograničena na 10 zrna/min (mada SRAMS može da ostvari brzinu gađanja od 18 zr-na/min ukoliko je zatvarač prilagođen za brži odvod gasova). Municija za minoba-cač Agrab, prema zahtevu OS UAE, uklju-čuje bi-spektralne dimne, osvetljavajuće i visokoeksplozivne (HE) granate koje je razvila firma Denel, a koja nudi i IC osve-tljavajuće zrno. Za dimno i osvetljavajuće zrno domet je do 7200 m i 8000 m za HE zrna (na nivou mora).
U principu, to su sve standardna glat-kocevna zrna, međutim, da bi obezbedila
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, april 2007.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.
375
glatko prolaženje kroz cev pri punjenju, fir-ma Denel je modifikovala repni deo i osve-tljavajućih i dimnih zrna. Prednji deo se, ta-kođe, prilagodio da bi sa upaljačem imao aerodinamičan oblik. Za eksplozivna zrna koriste se elektronski tempirni upaljači Fuchs, mada će se za HE zrna ponuditi i upaljači za detonacije na cilju.
Agrab nosi pomoćni baterijski ure-đaj za sistem kondicioniranja vazduha za posadu, za SRAMS i pripadajući sistem za upravljanje vatrom. Ovaj poslednji je izrađen na bazi Denelovog sistema za upravljanje oružjem Aranchnida, koji je zajednički i za samohodne haubice 155 mm G6 i M109 i višecevne raketne baca-če koje koriste oružane snage UAE.
Mobilni minobacački sistem Agrab
Aranchnida se koristi za balističke pro-račune, automatsko nišanjenje i upravljanje minobacačem, taktičko upravljanje minoba-cačem, povezivanje sa višim komandnim sistemima, navigaciju vozila i GPS upra-vljanje. S njom je integrisan precizni hibrid-ni navigacioni sistem s ugrađenim GPS i la-serskim žiroskopom, koji omogućavaju pre-ciznost na cilju veću od 1 hiljaditog.
M. K.
LAKI MOBILNI ARTILJERIJSKI RAKETNI SISTEM LIMAWS(R)*
Kompanija Lockheed Martin UK Insys dala je ponudu za demonstraciju i izradu mobilnog artiljerijskog raketnog sistema LIMAWS(R) za potrebe Kraljev-ske artiljerije britanske armije. Ispitiva-nja prototipa sistema LIMAWS(R) (Lightweigt Mobile Artillery Weapon System Rocket) bila su uspešno provede-na pre nekoliko godina i obuhvatila su pokretljivost, mogućnost transporta va-zdušnim transportom, prohodnost po me-kim terenima i vatrena ispitivanja.
Proizvodnja sistema LIMAWS(R) bi-će bazirana na šasijama najnovije generacije vozila Supacat HMT 6x4, koja su visoko-prohodna, a kompletan sistem moći će da se prenosi helikopterom CH-47 Chinook ili u transportnim avionima C-130 ili C-17.
LIMAWS(R) ima jedinstveni kon-tejner sa 6 raketa 227 mm u novoj lakoj konstrukciji koja se okreće oko stožera na zadnjem delu šasije vozila. Za potrebe lansiranja koristi se samo hidraulična ele-vacija vozila, ne i okretanje.
Ukupna proizvodnja od 24 sistema za potrebe Kraljevske artiljerije biće po-punjena raketama 227 mm MLRS (12 raketa po sistemu). Sistem LIMAWS(R) biće opremljen najnovijim sistemom za upravljanje IFCS, kompanije Lockheed Martin, koji je poboljšan do konfiguraci-je univerzalnog sistema FCS (Fire Control System) i koji je već ugrađen na po-boljšani višecevni raketni sistem M270 B1 koji se koristi u Avganistanu. Prema sadašnjim planovima očekuje se da si-stem LIMAWS(R) bude na upotrebi u drugoj polovini 2010. godine.
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 16. maj 2007.
376
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3/2007.
Laki artiljerijski raketni sistem LIMAWS(R) na vozilu HMT 6*4
Britanska armija ima zahteve i za topovski sistem LIMAWS(G), koji je sa-da u fazi procena, a njegova upotreba se predviđa u skoroj budućnosti.
M. K.
DIGITALIZOVANA VUČNA HAUBICA M777*
Kompanija BAE Systems Land Systems isporučila je kanadskoj armiji desetu od planiranih 12 vučnih haubica 155 mm M777.
Prve četiri haubice, iz početne parti-je od šest vučnih haubica, kanadske oru-žane snage razmestile su u sklopu svojih snaga u Avganistanu početkom 2006. go-dine. Kanadske oružane snage ispostavile su zahtev za ukupno 48 ovakvih sredsta-va. Kanadska artiljerija namerava da za ove haubice nabavi sisteme za digitalno upravljanje topom DGMS (digital gun management system), koji se isporučuju sa ugrađenim nosačima za optički nišan
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, april 2007.
firme Seiler. U normalnim dejstvima op-tički nišan zamenjen je topovskim nišan-skim uređajem GLU (gun laying unit), koji je identičan nišanskom uređaju LDCU (Layers Display and Control Unit) a deo je automatizovanog topov-skog nišanskog sistema LINAPS (Laser Inertial Artillery Pointing System) i kori-sti ga britanska armija.
Od ostale opreme u sklopu DGMS, na oruđu su Selexov inercioni navigacio-ni uređaj (INU), Webelov radar za počet-ne brzine zrna MVR (Muzzle velocity radar) i sistem za napajanje s litijum-j on-skim baterijama.
Drugi ključni elemenat u sklopu DGMS je izdvojeni komandirov terminal (DCDT) u koji je ugrađen kanadski standardni kompjuterski softver sistema za upravljanje vatrom (IFCCS) za potrebe balističkih proračuna. Kada je na vatrenom položaju, uređaj je smeš-ten na tronožac i kablom povezan sa oruđem, odatle sa induktivnim senzo-rom upaljača na vođenom projektilu XM982 Excalibur. U toku premeštanja DCDT se montira na vučno vozilo i služi vozaču kao navigacioni displej, ostajući kablom spojen za inercioni navigacioni uređaj (INU) na oruđu. Veza između DCT i baterijskog komandnog mesta održava se putem UHF data radi-ja firme Raytheon Microlight. Kompanija Selex oprema kanadske oružane snage i akustičnim detektorskim siste-mom HALO Mk 2. Neki od njih su na upotrebi uz haubice M777 u Avganistanu, gde imaju ulogu u zaštiti baza i za potrebe akvizicije cilja.
M. K.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.
377
BRAZILSKA RAKETA ČETVRTE GENERACIJE MAA-1B*
Brazilska kompanija Mectron obe-lodanila je na izložbi LAAD-2007 novu generaciju infracrvenih vođenih raketa vazduh-vazduh, pod oznakom MAA-1B, kao dalji razvoj rakete Piranha MAA-1. Ova, četvrta generacija raketa vazduh-vazduh predviđena je kao oruž-je visokih performansi, koje će se inte-grisati u brazilski modernizovani juriš-no-odbrambeni avion Northrop Gru-mann F-5BR. Raketa je još u razvoju i u toku je proces sertifikacije podsiste-ma, dok će sertifikacija leta kompletne rakete biti moguća u III kvartalu 2007. godine. Aerodinamički klirens rakete mogao bi da se iskomplikuje činjeni-com da se prednje sekcije i tragač znat-no razlikuju po konfiguraciji od pret-hodnog modela MAA-1. Model MAA-1B, poznat i kao Piranha 2, imaće dvo-bojni tragač kao i prethodni model MAA-1, ali će IC komplet detektora bi-ti nabavljen u Južnoj Africi. Raketa je projektovana za domet do 10 km (dvo-struko više od MAA-1), a biće sposob-na za opaljenja pod uglom do 90 stepe-ni. Kompanija Mectron planira da inte-griše ove rakete i u borbeni avion Mirage 2000C koji leti u sastavu brazilskih vazduhoplovnih snaga (FAB), koristeći svoju interfejs jedinicu MAA. Ona do-zvoljava spajanje rakete sa nizom razli-čitih radar-SUV sistema, ukoliko su po-znati njihovi tehnički podaci za kom-pletiranje interfejsa.
M. K.
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 9. maj 2007.
KINESKA TERMOBARIČKA RA____ ______
KETA WPF 2004
Kineska kompanija Xinshidai razvi-la je termobaričku nevođenu raketu koja može da se lansira iz veoma rasprostra-njenih ruskih ručnih bacača RPG-7.
Pod oznakom WPF 2004, sa repnim stabilizatorom raketa ima lansirnu masu od 3,2 kg, a armira se na 35-50 m ispred lan-sera. Početna brzina, pri efikasnom preci-znom dometu od 200 m, iznosi 80 m/s, ka-da se gađa cilj veličine 0,45 x 0,45 m.
RPG-7 se normalno razvija na nivou odeljenja i može da koristi širok asorti-man nevođenih protivtenkovskih raketa s trenutnim i zapaljivim bojnim glavama, koje već proizvodi kineska industrijska korporacija NORINCO.
Operativno iskustvo pokazalo je da tradicionalne rakete za RPG-7 nisu opti-malne za borbe u urbanim uslovima ili dejstva protiv pobunjenih masa, tako da sve veći broj zemalja traži i uvodi termo-baričko oružje raznih tipova (eksplozivna smeša goriva i vazduha), koje je efikasno ne samo protiv građevina, već i protiv snaga u bunkerima i pećinama.
Kineska termobarička raketa WPF 2004
Prema podacima proizvođača, za upotrebu termobaričke rakete WPF 2004, nije potrebna specijalna obuka, kao ni modifikacija ručnog bacača za njihovu
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 21. mart 2007.
378
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3/2007.
upotrebu. WPF 2004 se može lansirati iz standardnih raketnih bacača RPG-7, kao i protivtenkovskih raketnih lansera No-rinco 40 mm Type 69-1.
Kompanija već nekoliko godina proizvodi termobaričke rakete 40 mm za RPG-7, mase 4,2 kg, ukupne dužine 884 mm i dometa do 1000 m. Termobarička bojna glava Norinco razlikuje se po kon-strukciji od rakete Xinshidai i ima nešto niže nominalne vrednosti natpritiska.
M. K.
VIŠECEVNI RAKETNI LANSER WR-40 LANGUSTA*
Kompanija Hula Stalowa Wola (HSW) isporučila je prve raketne bacače WR-40 za potrebe kopnenih snaga Polj-ske. Sistem, koji je ranije nosio oznaku BM-21M, dodeljen je artiljerijskom cen-tru za obuku u Torunu.
Sistem WR-40 sastoji se od pobolj-šanog lansera BM-21, koji je ugrađen na novo teretno vozilo Jelez P662D.35, za-tim savremenog sistema za upravljanje vatrom, koji je razvila kompanija WB Electronics (nadležna za bataljonski nivo artiljerijskih sistema za upravljanje va-trom ZZKO Topaz) te od Hanivelove taktičke inercione navigacione jedinice TALIN 4000. Ti sistemi znatno poveća-vaju fleksibilnost upotrebe, autonomiju dejstva i ukupne taktičke mogućnosti si-stema.
Sistem WR-40 je dodatno opremljen digitalnim komunikacijskim i taktičkim sistemom za upravljanje situacijom Fo-net-BMS, integrisanim sa UHF radiom
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 4. april 2007.
Radmor RRC-9311AP. WB Elektronika obezbeđuje i personalne radio-uređaje PNR500 za članove posade.
Vozilo se pogoni turbopunjenim di-zel motorom Iveco AifoCursor 8, Euro 3, snage 259 kW, koji je mnogo pouzdaniji i ekonomičniji od benzinskog motora koji je ugrađen u originalne ruske šasije Ural 375D. Kabina posade je potpuno oklopljena do standarda STANAG 4569 Nivo 1 (zaštita od zrna 7,62x39 mm) i ima NHB sistem zaštite putem stvaranja natpritiska u kabini.
Masa sistema WR-40 je 20,2 t i mo-že da se kreće brzinom do 85 km/h. Vozilo ima ran-flet gume i sistem za cen-tralno regulisanje pritiska u gumama.
Višecevni raketni lanser WR-40 Langusta
Kompanija HSW može da proizvodi 30 do 40 lansera WR-40 za jednu godi-nu, tako da se godišnje može preoružati do dva raketna artiljerijska bataljona. Za sadašnji zahtev za 6 bataljona treba još oko 96 lansera WR-40. Trenutno je u Poljskoj na upotrebi 257 lansera BM-21/RM-70.
Ukupna cena projekta ne bi trebalo da prelazi 85 miliona dolara, uključujući istra-živanje i razvoj, kao i troškove popune.
M. K.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.
379
VIŠECEVNI RAKETNI LANSIRNI SISTEM GMLRS*
Britanska armija potvrdila je da je vođeni višecevni raketni lansirni sistem GMLRS spreman za operativnu upotre-bu. Sistem uključuje Lockheed Martinov sistem za upravljanje vatrom (FFCS), vo-đene lansirne rakete (GMLR) i poboljša-ni gusenični višecevni raketni lanser M270B1.
Razvoj sistema GMLRS zajednički su finansirali Francuska, Nemačka, Itali-ja, Velika Britanija i SAD, a prvi put su ga koristile OS SAD.
U prvoj fazi modernizovano je 12 lansera M270 do standarda M270B1, jer prethodni model nije mogao da lansira GMLRS, a zatim i sledećih 15 lansera. Dok su u Velikoj Britaniji prihvatili ame-ričke sisteme za upravljanje vatrom (FFCS), drugi evropski partneri prihvatili su evropski sistem za upravljanje vatrom (EFCS) i njihova ispitivanja završena su u 2006. godini. Uspešna vatrena ispitivanja lansera M270B1 sa raketama GMLR izvršena su u februaru 2007. godine u SAD. Sistemi GMLRS predviđeni su za raspoređivanje u Avganistanu krajem 2007. godine. GMLRS će omogućiti pre-cizno uništenje ciljeva na većim rastoja-njima i sa mnogo manjom kolateralnom štetom. Verovatna kružna greška treba da bude oko 5 m. Raketa je opremljena uni-tarnom bojnom glavom sa 91 kg eksplo-ziva i ima domet do 70 km. Zbog svoje GPS preciznosti, sistem GMLRS neki su nazvali i „60-kilometarski snajper“. Velika Britanija će koristiti sisteme GMLRS sa lakim artiljerijskim mobilnim lansir-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 18. april 2007.
nim sistemom LIMAWS(R), koji je sada u fazi ocenjivanja (sertifikacije).
M. K.
BRITANSKI LOVAC EUROFAJTER TAJFUN USKORO OPERATIVAN*
Kraljevske vazduhoplovne snage Velike Britanije (RAF) pripremaju se da uvedu u operativnu upotrebu svoj višena-menski lovački avion Eurofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon). Prve dve fron-tovske jedinice treba da budu operativne sredinom 2007. i u 2008. godini.
Na avionima je isproban novi soft-ver i uvedene su nove mogućnosti. Prva dva aviona najnovijeg standarda Blok 5 treba da se isporuče eskadrili u junu 2007. godine. Najznačajnija promena na tim avionima je to što će se omogućiti operacije tipa vazduh-zemlja, što je od ogromnog značaja za budućnost aviona Tajfun.
Početkom 2008. godine treba da se stvore uslovi za upotrebu po svakom vre-menu, a krajem godine višenamenske mogućnosti operativne upotrebe. Skoro ostvarenje mogućnosti dejstva vazduh-zemlja, prioritetan je zadatak za avione Tajfun.
Britanski Eurofajter Tajfun
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 14. mart 2007.
380
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3/2007.
Početne mogućnosti Tajfuna u RAF-u bile su usmerene na zadatke PVO, ali s mi-nimalnim mogućnostima da se suprotstave avionima tipa Tornado F3 u zadacima va-zduh-vazduh. Međutim, RAF nastoji da što pre uvede jednako značajne, operativno održive mogućnosti vazduh-zemlja. Zbog toga će se te mogućnosti, koje su planirane za partiju od 5 aviona, naknadno ugrađivati i na ranije izrađene avione po programu R2. Napadne mogućnosti najpre će uključivati integraciju sistema Rafaelovog laserskog oružnog kontejnera i pojačanih GPS laser-ski vođenih bombi, koji daju jake i pouzda-ne početne mogućnosti na tom planu. Jedna od spornih odluka je i ugradnja topa 27 mm Mauser na Tajfun.
M. K.
KINESKI TEŠKI LOVAC J-11B*
Objavljeni su detaljniji podaci o ki-neskom teškom superlovcu sledeće gene-racije J-11B, koji predstavlja dalji razvoj ruskog lovca Su-27SK (kineska oznaka J-11). Aviokorporacija Shenyang sklopi-la je 95 aviona J-11 od uvezenih ruskih komponenata, iako je u originalnom ugo-voru bilo predviđeno 200 aviona, pa se pretpostavlja da će dalja proizvodnja biti usmerena na poboljšane lovce J-11B.
Iako je baziran na lovcu Su-27SK, najnoviji avion ima bitna poboljšanja, uključujući smanjeni radarski odraz, za koji se tvrdi da je smanjen sa 15 m2 (kod Su-27) na manje od 5 m2, ojačan trup, poboljšan radar za upravljanje vatrom, novi sistem za kontrolu leta, kao i novi motor i staklo kokpita. Planirana pobolj-šanja su takva da avion uvode u četvrtu
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 9. maj 2007.
generaciju aviona tog tipa. Trenutno se testiraju tri aviona J-11B na opitnom po-ligonu Yanliang.
Izgled aviona ostao je isti, ali modifi-kovan je vazdušni trakt motora sa štitni-kom radarskih talasa uz ugradnju radarski apsorbujućih materijala. Koriste se i kine-ski premazi za smanjenje radarske slike. Ojačanja trupa obaviće se u skladu sa re-zultatima ispitivanja u vazdušnom tunelu. Pored toga, masa praznog aviona smanje-na je za oko 700 kg zbog upotrebe kom-pozitnih materijala. Veruje se da će se vek upotrebe povećati za daljih 10 000 časova u odnosu na Su-27SK. Veruje se da je radar ugrađen na J-11B mnogo snažniji ne-go Type 1473 koji je ugrađen na lovac J-10. On bi trebalo da prati do 20 ciljeva i vrši zahvat istovremeno 6 ciljeva.
M. K.
TESTIRANJE NOVIH AVAKSA*
Kompanija Boeing je, 5. aprila 2007. godine, započela testiranje svog novog avaksa (AWACS Block 40/45 E-3) na opit-nom poligonu u Sietlu. Konfiguracija avio-na Blok 40/45 AWACS (Aireborne Warning and Control System), poznatog i kao E-3G, uvodi namenske kompjuterske polu-otvorene arhitekture, sistem poboljšane elektronske podrške i varijante radara pove-ćane pouzdanosti AN/APY-1/2. Nova kom-pjuterska arhitektura sadrži novu kompju-ter-displej konzolu, mogućnost integrisanja podataka iz više izvora, poboljšani interfejs čovek-mašina, novu infrastrukturu datalin-ka, uređaj za upravljanje u borbi, servere za lokalne mreže i rezervno upravljanje energi-jom. Poboljšana elektronska podrška mogla
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 2. maj 2007.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2007.
381
bi da uključi redizajniranje radio-frekvenci-ja prednjeg kraja (radi sprečavanja lokalnog oticanja podataka, povećanja produktivno-sti-održivosti i poboljšanje otpornosti na ometanja), uvođenje višestruke platforme s mogućnostima geoloških lociranja i pojača-nog predajnika za identifikaciju-detekciju. Radar povećane pouzdanosti imaće smanje-ni radarski odraz, povećanu visinu preci-znog pronalaženja i nižu cenu.
M. K.
NAJVEĆA IZRAELSKA BESPILOT-NA LETELICA EITAN*
Letelica Eitan (čvrst) spada u red nove klase izraelskih bespilotnih letelica za velike visine i velike autonomije leta, a svoj pro-motivni let imala je juna 2006. godine. Po-znata je i pod nazivom Heron II i četiri puta je veća od bespilotne letelice Heron koju već koristi izraelsko vazduhoplovstvo.
Sa maksimalnom masom uzletanja od 5000 kg i autonomijom leta od 50 ča-sova, Eitan ima znatne jurišne mogućno-sti i može da bude deo izraelskog antiba-lističkog raketnog presretačkog progra-ma. Neki izvori navode da može da služi i kao tanker za popunu gorivom drugih aviona.
Letelicu Eitan razvila je izraelska avioindustrija (IAI) na bazi letelice Heron koja je predviđena za srednje visine i velike autonomije leta. Raspon krila letelice je 26 m, maksimalni koristan teret iznosi 1800 kg, brzina krstarenja je 200 čvorova na visini od 15 240 m (50 000 ft), a ima ugrađen motor Pratt & Whitney Canada PT6A-67 turboprop. Letelica ima savremenu avioniku, na nivou one za sa-vremene borbene avione. Sistem će raditi potpuno autonomno i omogućiće opera-toru da se više posveti izvršenju zadatka, a manje samom letu platforme.
M. K.
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 9. maj 2007.
382
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3/2007.
