Savremeno naoružanje i vojna oprema Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

savremeno naoružanje i vojna oprema

MODERNIZACIJA SISTEMA ZA BORBENO UPRAVLJANJE*

Sistemi za borbeno upravljanje BMS (Battle Management System) po-budili su veliki interes na izložbi vojne opreme Eurosatory 2006.

Težište je bilo na integraciji sistema platformi i taktičkog nivoa sa sistemima bataljonskog i brigadnog nivoa, radi po-većanja borbenih mogućnosti, umrežava-njem na svim nivoima, i efikasnijim pre-nosom pojedinačnih rešenja od platforme do brigadnih štabova, pa čak i više.

Kompanija Giat razvila je sistem za borbeno upravljanje FINDERS (Fast Information, Navigation, Decession and Reporting System), koji je u francuskoj armiji, pod nazivom SIT (System d’In-formation Terminal), ugrađen na tenkove Leclerc i AMX10-RC, borbena vozila pešadije VBCI i komandna borbena vozi-la VBL.

U drugoj polovini godine planira se usavršavanje sistema, kako bi se omogu-ćilo komandiru čete da modifikuje nared-be primljene sa bataljonskog nivoa i pro-sledi ih svojim potčinjenima.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2006.

Kompanija Giat razvija varijantu si-stema sa sveobuhvatnom bazom geograf-skih podataka, poznatoj kao SICLAD (Systeme d’Information Cartographique pour l’Aide a la Decission) Geografski in-formacioni sistem za pomoć u odlučiva-nju. On će obezbediti prikaz digitalne ob-rade terena 3-D, rotaciju karata i konfigu-racije terena, proračune maršruta i druge mogućnosti geografskog informacionog sistema (GIS). Fleksibilni interfejs omo-gućava da se sistem GIS široko koristi, a francuska vojska će ga testirati krajem 2006. godine. Planira se da kompanija Giat prilagodi ovaj sistem za korišćenje, ka-ko na vozilima (oklopnim i točkašima), tako i u okviru iskrcanih jedinica. Razvi-jen je i bataljonski informacioni sistem SIBAT, koji obezbeđuje uspešnije ruko-vođenje i komandovanje (C2) od nivoa voda do nivoa bataljona-puka. Moguće je povezivanje sistema sa širokim spektrom komunikacijskih sredstava.

Snabdevanje francuske armije sistemima za borbeno upravljanje vrši i kompanija Sagem sistemom SITEL (Systeme d’Information Terminal Elementaire). Poručeno je već 4500 komada za razna borbena vozila, od čega će 1300 ovih sistema (varijanta SIT COMDE) biti ispo-

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2007.

105

ručeno komandirima vodova i četa kada su izvan svojih vozila. Sistem SITEL je međusobno operativan sa BMS sistemi-ma kompanija Giat, EADS i Thales, i planira se da do 2010. godine aplikacije svih proizvođača budu standardizovane.

Kompanija Thales je na Eurostory 2006 prikazala sistem T-BMS koji je u sa-stavu brigadnog informacionog sistema francuske armije. Sistem izveden iz T-BMS ugrađen je na izviđačko vozilo „Pandur“

Kompanija EADS prikazala je broj-ne proizvode za sisteme BMS na izložbi Eurostory. Ona snabdeva sistemima IFTS (Interim Force Tracking System) snage NATO-a na Kosovu.

Sistem IFTS zasniva se na opremi koja obezbeđuje taktičke podatke o situa-ciji, porukama i geografskom informaci-onom sistemu (GIS). EADS je razvio i prenosnu verziju, nazvanu CESAR, za is-krcane vojnike, i sistem Brutus za najniži taktički nivo.

Istovremeno, kompanija EADS raz-vija „naslednika“ sistema FAUST, koji je na upotrebi u nemačkoj armiji. Planirano je da to bude sveobuhvatni sistem - od nivoa voda do nivoa diviziona. Trenutno je u fazi ispitivanja, uključujući i koalici-ona ispitivanja - CWID 2006 (Coalition Warrior Interoperability Demonstration). Rezultati ispitivanja ugradiće se u model V2, čije će se operativne funkcije ispro-bati krajem 2006. godine.

U danskoj armiji odnedavno je u upotrebi komandno-informacioni sistem DACCIS (Danish Army Command and Control Information System) kompanije Saab, koja razvija i sistem za borbena vo-zila VBMS (Vehicle Battle Management System). Sistem VBMS zasniva se na softverskom sistemu SAFIR koji je podrš-

ka i mornaričkim i vazduhoplovnim siste-mima komandovanja. Integracija VBMS, SAFIR sistema je poodmakla, a izmena podataka već je uspešno demonstrirana.

Sistem VBMS prvobitno je razvijen za potrebe izvoza. Informacija o položaju dobija se sa GPS ili navigacionog siste-ma ugrađenog na platformu. Sistem se može integrisati sa daljinskom oružnom stanicom RWS (Remote Weapon Station), prihvatajući podatke sa laserskog pokazivača radi prikaza na displeju rasto-janja i pozicije cilja, a ti podaci mogu se zatim slati po celoj mreži.

Godine 2005. kompanija Saab sklo-pila je dugoročni ugovor sa švedskom ar-mijom za sistem BMS bataljonskog i ni-žeg nivoa. Isporuka je planirana za 2010. godinu. Sistem BMS razvijen je na osno-vu sistema VBMS.

Norveška kompanija Kongsberg in-tegrisala je svoje sisteme BMS ComBatt sa svojim dalj inski upravljanim oružnim stanicama RWS, što je i demonstrirano na Eurosatory 2006.

Sistem ComBatt, pod oznakom NORTaC-C215, uveden je na upotrebu u norveški bataljon Telemark i druge jedi-nice visoke borbene gotovosti. Norveška armija je odlučila da ga koriste norveške jedinice u Avganistanu. Postignuta su osnovna poboljšanja u strukturi i arhitek-turi sistema, čime se povećava moguć-nost povezivanja sa ostalim sistemima i senzorima. U 2007. godini planira se ugradnja u bataljon No A ISTAR (Inteli-gence, Surveillance, Target Acquisition and Reconnaissance).

Na Eurosatory je prikazana i najno-vija verzija sistema Battle Hawk, koji je prvobitno razvijan za mornaričke potrebe, nakon brojnih iteracija. U principu, to

106

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

je platformski sistem koji kombinuje po-datke sa senzora i podsistema na vozilu sa onima na drugim vozilima radi stvara-nja opšte taktičke slike.

Novi pešadijski sistem BHIS (Battle Hawk Infantry System) razvijen je kao individualni sistem za vojnika. Sastoji se od terminala i interfejs-jedinice. U kućiš-tu sistema objedinjeni su GPS modul, di-gitalni magnetni kompas i audio mikser. On ima interfejse za spoljne senzore, uključujući video-fotografski zapis, dis-plej iznad glave i spoljne komunikacije. Sistem radi na Windows XP operativnom sistemu i ima procesor 533 MHz, RAM 512 MB i hard disk 2 GB.

Kompanija General Dynamics raz-vila je sistem BMS pod oznakom CDNS (Command Data Network System), koji predstavlja glavni deo brojnih sistema, uključujući engleski ComBAT i kanadski Athene BMS. Početkom 2006. godine sistem je preimenovan u BMSS (Battle Management Software Suite), mada su njegove funkcije i mogućnosti ostale iste.

Poljska kompanija WB Electronics iz Varšave demonstrirala je sistem TROP koji je izveden iz artiljerijskog C2 sistema TOPAZ, isprobale su ga poljske jedi-nice u Iraku.

M. K.

SISTEM ZA AKTIVNU OKLOPNU ZAŠTITU IRON FIST*

Izraelska vojna industrija je na pari-skoj izložbi vojne opreme Eurosatory 2006 obelodanila svoj sistem Iron Fist, kao doprinos naporima za poboljšanje ak-tivne zaštite za oklopna borbena vozila.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2006.

Sistem Iron Fist („čelična šaka“) re-zultat je dvadesetogodišnjeg razvoja, prema zahtevima izraelske vojske, i prove-denih serija ispitivanja (uključujući i 150 vatrenih) koja su pokrila razne scenarije, počev od odbrane od napada raketnih protivtenkovskih granata do projektila s kinetičkom energijom.

Sistem se sastoji od radara (Elta), senzora za brzo reagovanje (Elbit/Elisra), lansera za protivdejstva i kompjuterske upravljačke jedinice. Četiri ravne antene ugrađene na vozila pokrivaju sektor od 360° u horizontalnoj ravni i široki ugao po elevaciji. Radar otkriva i prati poten-cijalne opasnosti na bliskim rastojanjima, a upravljačka jedinica, koja je spojena sa IC senzorima, uključuje lansere i određu-je da li da ih aktivira ili ne.

Dva brzo pokretljiva lansera smešte-na su na suprotnim stranama vozila, i svaki pokriva sektor od 270°, čime je obezbeđeno i adekvatno preklapanje. Svaki lanser se ručno puni sa dva „pre-sretača“ (protivdejstvo). Presretači su po-dešeni da eksplozijom u neposrednoj bli-zini „ubijaju“ nadolazeću opasnost.

Pojavom presretača sličnih minoba-cačkim minama, ali sa sagorivim čaura-ma koje ne stvaraju snop ubojnih frag-menata, znatno se smanjuje i kolateralna šteta oko vozila.

Prilikom ispitivanja eksplozivni udar presretača obezbeđivao je dovoljno snage da odvoji kumulativnu bojnu glavu PT projektila od svog zadnjeg dela, prou-zrokujući spaljivanje bez eksplozije.

U slučaju napada projektila s kinetič-kom energijom, presretači eksplodiraju pred njima, naginjući ih prema dole, tako da pro-jektili udaraju u borbeno vozilo pod uglom koji umanjuje njihovu probojnu moć.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

107

Sistem Iron Fist može lako da se ugradi na većinu borbenih vozila, od oklopnih transportera do osnovnih borbenih tenkova, a razvijena je i varijanta za upotrebu na američkim višenamenskim terenskim vozilima visoke pokretljivosti HMMWV.

Prvi prototip ugrađen je na oklop-nom transporteru M113, a drugi na tenk Sabra Mk III, modifikovanu verziju ame-

ričkog osnovnog borbenog tenka M60.

M. K.

SISTEM ZA DETEKCIJU SNAJPERA SLD 500*

Prototip novog sistema za izviđanje i detekciju snajpera SLD 500 prikazala je francuska kompanija CILAS na izložbi vojne opreme Eurosatory 2006.

Sistem SLD 500, čija su ispitivanja započeta 2003. godine, jeste poboljšani laserski nišanski detektor SLD 400, koji je na upotrebi u francuskoj armiji od sre-dine devedesetih godina XX veka, u jedi-nicama lociranim na Balkanu.

Sistem SLD 500 koristi efekat „mačje oko“ da bi otkrio lasersku energi-ju reflektovanu od optike potencijalnih pretnji. Poziciju potencijalne pretnje pri-kazuje na uvećanoj TV slici terena. U odnosu na SLD 400 (efikasan domet da-nju 1 km, a noću 3 km) SLD 500 ima ve-ći domet i bolji interfejs operatora, koji omogućava panoramske prikaze (kao radar), GPS informaciju o položaju pretnji i koordinate cilja po azimutu i elevaciji.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2006.

Teren se osmatra kolor kamerom CCD i TC kamerom, za noćna dejstva. Sistem je opremljen i zvučnim alarmom Metravib Pilar.

Snajper SLD 500 ima četiri osnovne komponente:

- optroničku senzorsku glavu mase 7 kg sa dnevno-noćnom kamerom visoke rezolucije za osmatranje terena;

- laserski odašiljač Class 1 sa sma-njenim filterom za osvetljenje pretraživa-nog sektora;

- prijemnu kameru snajper-detekto-ra za otkrivanje reflektovane energije;

- laserski pokazivač, daljinomer, kompas i inklinometar za označavanje i pozicioniranje.

Glava optroničkog senzora pokreće se električno po azimutu i elevaciji radi skeniranja „sumnjive“ zone, kao i upra-vljačka jedinica sa ugrađenim displejom. Sistem ima baterijski komplet sa uređa-jem za punjenje, a može da radi i sa sta-bilnim izvorom električne energije.

Radi noćnog osmatranja na ovaj sistem se ugrađuje optička IC kamera. Da-ljinske displej jedinice mogu se povezati na centralnu upravljačku jedinicu.

SLD 500 ima panoramsko polje osmatranja (±180° po azimutu i -30/+45° po elevaciji) i do 5 označenih interesnih zona sa snajper-detekcionim prozorom 7°x5°.

Ekvivalentan sistem izraelske kom-panije Rafael, Spotlite Mk 2, takođe je prikazan na Eurosatory 2006. Kod njega su kamera FLIR i GPS prijemnik monti-rani na pomičnu nagibajuću jedinicu ko-joj je pridodata jedinica sa pretvaračkom optikom: laserski marker, CCD kamera i laserski daljinomer. Vidno polje sistema je 48°x24°, a domet detekcije nekoliko

108

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

stotina metara s velikom verovatnoćom detekcije i malim brojem lažnih uzbuna.

Namenjen je za dejstva nivoa voda, čete i bataljona, kao i za patrolne i izvi-đačke akcije.

Upravljačka stanica ima mogućnost prikazivanja višestrukog cilja na displeju. Povezana je bežičnim vezama sa isture-nim delovima za protivdejstva, opremlje-nim snajperskim optičkim jedinicama.

M. K.

RUČNI SISTEM ZA AKVIZICIJU CILJA MOSKITO*

Ručni sistem za akviziciju cilja Mo-skito, lakši od 1 kg, razvila je švajcarska kompanija Vetronix of Switzerland.

To je dnevno-noćni uređaj, dimenzi-ja 180x140x74 mm, koji sadrži dnevni kanal sa petostrukim (x5) uvećanjem i vidnim poljem od 6°, kao i noćni kanal s trostrukim (x3) pojačanjem slike i vidnim poljem od 10°.

Ugrađeni diodni laserski daljinomer predviđen je za domete 4-5 km i tačnost merenja protiv standardnih NATO cilje-va ±2m. Njegov digitalni magnetni kom-pas ima preciznost merenja po azimutu ±10 hiljaditih, a po elevaciji ±3 hiljadita.

Moskito proračunava i prikazuje hori-zontalna rastojanja, visinske razlike i rela-tivne vrednosti između dva udaljena objek-ta. Podatak se šalje, putem interfejsa RS 232, do ručnog ili laptop kompjutera i GPS prijemnika radi konverzije izmerenog poda-

tka u numerisanu koordinatnu mrežu cilja.

M. K.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2006.

ZEMALJSKI BORBENI SISTEM PHALANX*

Američka kompanija Raytheon pla-nira prodaju svojih borbenih sistema Phalanx u verziji zemaljskih odbrambenih si-stema visokih borbenih mogućnosti.

Zemaljski sistem Phalanx LPWS (Land-based Phalanx Weapon System) modifikovana je verzija mornaričkog sistema za blisku podršku CISW i deo je programa američke armije za odbranu od raketa, artiljerije i minobacača C-RAM (Counter-Rocket, Artillery and Mortar).

Sistem može da štiti naftna postroje-nja, hidrocentrale, nuklearne centrale i druge strategijske objekte, tako da su za ove sisteme zainteresovane Grčka, radi odbrane svojih mnogobrojnih ostrva, i Meksiko radi odbrane svojih platformi, ali i druge zemlje koje imaju interes za kupovinu ovih sredstava efikasnih za uništavanje raketa, artiljerije, minobaca-ča, plovećih mina i drugih sredstava na moru.

Armija SAD koristi više od sedam sistema LPWS za zaštitu mesta od po-sebnog značaja u Avganistanu i Iraku. Od njihovog postavljanja 2005. godine sistem je imao šest uspešnih borbenih an-gažovanja.

Sistem se sastoji od topa 20 mm M61A1 Gatling, koji ispaljuje samouniš-tavajuća zrna M-246 ili M-940 brzinom preko 4500 zrna/min, K-bend radara koji omogućava pretraživanje, praćenje i uništavanje artilj erij skih granata, raketa, aviona i helikoptera, danju i noću.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2006.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

109

Sistem LPWS mase 24 t, trenutno je razmešten na Srednjem Istoku, a ugrađu-je se na kamionske platforme u kompletu sa generatorom, sistemom za hlađenje i stanicom operatora.

M. K.

MINIJATURNI SISTEMI ZA KONTROLU LETA GUIDESTAR*

Kompanija Athena Technologies je, na međunarodnoj avioizložbi Farnboro-ugh 2006, prikazala svoj najnoviji mini-jaturni sistem za kontrolu leta GuideStar.

Sistem Micro GuideStar ima dimen-zije 115x51x25,5 mm, zapreminu 131 cm3, a masu 113 grama.

Familijom sistema GuideStar obez-beđuje se navigacija i(ili) samostalno upravljanje brojnih robotizovanih letelica ili zemaljskih vozila, kao i vazduhoplova civilne avijacije.

Dimenzije, masa i cena omogućava-ju im da se primenjuju kao rezervni siste-mi, na nekim bespilotnim letelicama, što je od posebnog značaja za planiranu bez-bednu integraciju u zajednički vazdušni prostor.

Formirana pre samo osam godina, kompanija Athena je „lansirala“ svoj prvi sistem GuideStar u 2000. godini. Famili-ja ovih sistema već ima impresivne uspe-he sa više od 100 000 časova leta na više od deset platformi bespilotnih letelica. Od toga je više od 60 000 časova leta re-alizovano u Iraku i drugim predelima, sa 907 g teškim sistemom GS-211e (u ame-ričkoj armiji RQ-7 Shadow). Sistem GS* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2006.

111m se, pored ostalih, ugrađuje na bes-pilotnu letelicu Golden-Eye-50, a GS-311, mase 2175 g, na Alenia Sky-X.

Sistem GS-511 je odobren za taktički program bespilotnih letelica američke ar-mije Warrior i ima masu manju od 2720 g.

Kompanija Athena razvija i manje mikroverzije.

M. K.

MODERNIZOVANI OSMATRAČKI RADARI SENTINEL*

Nekoliko poboljšanih osmatračkih radara AN/MPQ-64/71 Sentinel je u fazi uvođenja u operativnu upotrebu u jedini-cama armije SAD. Prvi poboljšani radar Sentinel uveden je u aprilu 2006. godine u školi PVO armije SAD u Fort Blisu u Teksasu, a drugi u Centru zemaljske arti-ljerije u Fort Silu u Oklahomi.

Uvođenje predstavlja glavni korak u armijskim planovima za implementaciju radara Sentinel P31. Kompanija TRS (ThalesRaytheonSystem) za sada ima ugovore za 62 modernizacije od ukupno 140 radara koliko ih je na upotrebi.

Radari Sentinel su na upotrebi u Avga-nistanu od 2002. godine i Iraku od 2003. godine, gde služe komandama za procenu situacije i obezbeđenje slike vazdušnog pro-stora na bojištu. AN-MPQ-60 je veoma mo-bilni, X-pojasni, fazni, trodimenzionalni akvizicijski i nišanski radar. Uz sektor osmatranja od 360° i elevaciju od -10° do +55° može automatski da otkrije, prati, identifikuje, klasifikuje i opiše najmanje 60 istovremenih vazdušnih ciljeva, uključujući

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2006.

110

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

helikoptere, brze borbene avione, krstareće rakete i bespilotne letelice.

Modifikacija hardvera uključuje novi predajnik (povećava sadašnji domet od 75 km), savremeni pobudni generator (za bolju detekciju cilja pri zagušenju), novi motor antene (radi povećanja brzine okre-tanja, sada 30 o/min) i savremeni procesor velike brzine sa mogućnošću budućeg raz-voja i dogradnje. Hardverske izmene podr-žavaju i softverske promene i poboljšanja.

Modernizovani radar Sentinel nudi mnoge prednosti u oblasti poboljšanja dometa, detekcije i akvizicije cilja, zatim bolje detekcije malih ciljeva (uključujući krstareće rakete i bespilotne letelice) i u čistim i u zagušenim uslovima rada.

M. K.

SOFTVERSKI DEFINISANI RADIO FLEXNET*

Internacionalna kompanija Thales Group, sa sedištem u Francuskoj, i ame-rička kompanija Rockwell Collins Communication Systems potpisale su ugovor o zajedničkom razvoju i proizvodnji no-ve familije softverski definisanog radija (SDR) pod oznakom FlexNet. Prvi put je predstavljen javnosti na pariskoj izložbi Eurosatory 2006.

Nova familija SDR odgovara verziji 2,2 softverske komunikacijske strukture opšteg američkog taktičkog radio-siste-ma JRTS (Joint Tactical Radio System).

Početne varijante uključivaće:

FlexNet 1, jednokanalni dvopojasni radio istog oblika kao Thalesov uređaj za francusku armiju PR4G, ali sa proširenim frekventnim opsegom od 30 do 512 Mhz;

Jednokanalni radio FlexNet 1 (gore) i četverokanalni FlexNet 4 (dole)

FlexNet 4, četverokanalni V/UHF radio za vozila sa frekventnim opsegom od 2 MHz do 2 GHz, izlazne snage 50 W.

FlexNet, dimenzija 284x137*337 mm, takođe je V/UHF i ima izlaznu sna-gu 50W. Planira se da će ući u upotrebu početkom 2008. godine.

Glavna karakteristika FlexNet je pa-tentirani sistem koji omogućava protok do 6 Mb/s i podržava istovremeno glas, informaciju i video komunikaciju za vise od 150 učesnika. Početni FlexNet predvi-đen je za korisnike Thalesovog radija PR4G VHF, ali i drugi standardi (MIL--STD, STANAG) i nacionalni (Panther, SEM93) mogu integrisati.

M. K.

MODERNIZACIJA BORBENE OPREME VOJNIKA*

Singapur je na izložbi Eurosatory 2006. prikazao komplet modernizovane sa-vremene borbene opreme vojnika - ACMS (Advanced Combat Man System).

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, avgust 2006.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2006.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

111

Posle početnih eksperimenata iz programa takozvanog „sistema za budu-ćeg vojnika“, uključujući i testove u SAD, Singapur je već od 2002. godine započeo razvoj sopstvenog koncepta.

Početkom 2006. godine određen je opitni bataljon za početak ispitivanja opreme ACMS u uslovima borbe u nase-ljenim mestima. Prema navodima kom-panije, trenutno je u toku četni nivo ispitivanja, a ocene za nivo bataljona očeku-ju se do 2008. godine.

Komplet ACMS predviđen je za odeljenje od 7 vojnika, uključujući ko-mandira odeljenja i dva borbena tima po tri vojnika. Komandir ima komplet s od-govarajućim posebnim dodacima za sva-kog člana borbenih timova.

Komplet ACMS sadrži: kompjuter ili sistem CCIS (command-and-control information system), koji obrađuje po-datke sa drugih elemenata i daje rele-vantne informacije u realnom vremenu; na šlemu montirani displej koji omogu-ćava vojniku da analizira informaciju prenešenu preko sistema CCIS, kamere oružja i razmeštenih senzora; ličnu zaštit-nu opremu u vidu balističkih naočara, štitnika za lakat i kolena i pancir za telo; prsluk za nošenje opreme i hidracioni si-stem; lično naoružanje.

Standardno oružje u kompletu ACMS predstavlja jurišna puška SAR 21 MMS (Modular Mounting System). Ona ima skraćenu cev i klizače za dodavanje specijalne opreme uz oružje, kao što su refleksivni nišan sa integrisanim vizuel-nim, IC i laserskim mogućnostima niša-njenja i kamera koja omogućava da voj-nik uoči i uništi cilj iza uglova objekta.

Ugrađena prednja ručka na puški SAR 21 MMS je takozvani „oružni in-

teraktor“ koji omogućava vojniku da aktivira pojedine funkcije raznih sistema bez sklanjanja ruke sa oružja. Umrežene mogućnosti, koje se aktivira-ju putem interaktora, treba da obuhvate funkcije kao što su: poziv indirektne vatrene podrške, video snimak s bespi-lotne letelice, upozorenja s nepratećih i robotizovanih senzora. Za povezivanje elektronike oružja sa sistemom CCIS koristi se kablovska veza, ali bi uskoro to trebalo da bude bežična veza.

Svaki vojnik nosi lični radio-uređaj za lokalnu mrežu unutar odeljenja, a komandir odeljenja nosi zvučni i data UHF radio--uređaj ST Electronics Frecom, koji obez-beđuje domet od 250 do 500 m u urbanim

uslovima i 2 km na otvorenim terenima.

M. K.

STRELJAČKA MUNICIJA POVEĆANE PROBOJNOSTI*

Usavršavanje lične zaštitne opreme jedinica KoV mnogih armija u svetu zah-tevalo je i poboljšanje karakteristika for-macijske streljačke municije. Zbog toga je i jedan od najvećih proizvođača stre-ljačke municije u Rusiji „Barnauljski municijski zavod“ specijalizovao proiz-vodnju pancirne municije s povećanim mogućnostima probojnosti.

Kao dopunu formacijskoj municiji s običnim zrnom ovo preduzeće je razvilo i uvelo u proizvodnju novu municiju s po-boljšanim taktičko-tehničkim karakteristi-kama probojnosti individualnih sredstava zaštite i lakooklopljene borbene tehnike.

* Prema podacima iz časopisa ВОЕННЫЙ ПАРАД, jul-avgust 2006.

112

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

To su:

- metak sa zmom povećane proboj-nosti 5,45 mm (7H10);

- metak s pancirnim zrnom 5,45 mm (7H22);

- metak s čeličnim j ezgrom u zrnu 5,45 mm (7H24);

- puščani metak sa zrnom povećane probojnosti 7,62 mm (7H13);

- metak tipa 1943 s pancirnim zrnom 7,62 mm (7H23).

Kao što je poznato, metak 7,62 mm tipa 1943 s običnim zrnom, osim u Rusi-ji, proizvodi se u mnogim zemljama sveta, ali samo u Barnaul]skom municij-skom zavodu ovaj se metak proizvodi s pancirnim zrnom. Po probojnosti tvrdih pregrada on više od tri puta prevazilazi metak s običnim zrnom. Na udaljenosti od 200 m čelično jezgro njegovog zrna probija čeličnu ploču marke 2P širine 5 mm, a na udaljenosti 250 m zaštitni pan-cirni prsluk tipa 6B5.

U skladu s prelaskom armija nekih zemalja sa ruskog sistema naoružanja na sisteme NATO, ovaj zavod je uspeo da realizuje jedan veliki projekat proizvod-nje municije i po standardima NATO. To je, pre svega, municija 5,56 mm sa zrnom RS 101 i 7,62 mm sa zrnom poveća-ne probojnosti RS 51. Njihovi parametri znatno prevazilaze karakteristike zapad-ne municije 5,56 mm sa zrnom SS109 i 7,62 mm sa zrnom M80.

Za potrebe zaštitnih jedinica razra-đen je kompleks municije sa smanjenim rikošetom PRS. Za razliku od običnih zrna PS, zrna PRS nemaju čelično jezgro. Neophodnost njihove proizvodnje pove-zana je sa specifičnostima taktike zaštit-nih jedinica.

Barauljski zavod predstavio je ceo asortiman metaka tog tipa (PRS) čija zrna imaju olovno jezgro, a među njima su: 7,62 mm i 5,45 mm za automat i puške, i 9x18 mm i 9x19 mm za pištolje. Ta municija uvedena je u naoružanje Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije.

M. K.

MUNICIJA 105 mm KOJA IZAZIVA MALU KOLATERALNU ŠTETU*

Istraživačka laboratorija američkog vazduhoplovstva i kompanija Aerojet razvijaju tip artiljerijske granate 105 mm M1 HE koja izaziva malu kolateralnu štetu. Ona bi se koristila na topovskom sistemu ugrađenom na avione AC-130 H/U ili na zemaljskim sistemima oružja 105 mm, kakav je laki top M119 A1/A2, koji su sposobni da koriste projektile 105 mm M1 HE.

Upotreba projektila 105 mm HE (105 mm LCD-HE) koji izazivaju malu kolateralnu štetu, omogućiće napad na ciljeve koji se nalaze u neposrednoj blizi-ni objekata u kojima se nalazi civilno sta-novništvo.

U svom sadašnjem obliku, zrno 105 mm LCD-HE postiže visoku lokalnu ubojnost pomoću zamene čelične košulji-ce (M1) košuljicom izrađenom od uglje-ničnih kompozitnih materijala.

Zadržavajući masu slično kao kod M1 (gustoća kompozitne košuljice je 4 do 5 puta manja od čelične), na ovom projektilu je između košuljice i konven-cionalnog punjenja dodat usmerivač od

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2006.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2007.

113

materijala visoke gustoće i male tvrdoće, opisan kao „volframov prah u epoksid-nom kalupu“.

Moguće je da se ubuduće kombina-cija zrna HE (high eksplosive) i gustog usmerivača zameni potencijalno jedno-stavnijim baznim eksplozivnim punje-njem DIME (Dense Inert Metal Based).

Posle preliminarnih opaljenja usta-novljeno je da je osnova originalne pot-puno kompozitne izrade bila oštećena od kombinovanih barutnih gasova visoke temperature i pritiska. Zato je uvedena poluloptasta osnova s ojačanim fibernaj-lonskim donjim delom.

Kompozitna košuljica se pri eksplo-ziji raspada u mnogo sitnih vlakana i epoksidnih delića, kao i volfram-epok-sidnu prašinu velike gustoće. Budući da su male gustoće i veličine, fragmenti ko-šuljice se usporavaju ekstremno brzo, drastično smanjujući radijus ubojnosti. Fragmenti usmeravajućeg dodatka, iako veće gustoće, takođe se brzo usporavaju zbog svog praškastog stanja, ali zbog ve-like brzine i gustoće znatno povećavaju pritisak udara neposredno pre eksplozije granate.

Dodatna prednost korišćenja kompozitne košuljice jeste što se manje ener-gije eksplozivnog punjenja koristi na ras-prskavanje košuljice i dodatka, a više na eksplozivne efekte projektila. Pored toga, da bi minimizirao tip ubojnih fragmenata koji bi nastao kada se koristi bakarna le-gura, vodeći prsten izrađen je od istog kompozitnog materijala kao umetnuti do-nji deo (10% staklenih vlakana napunje-nih u najlon 6/6).

Pri opaljenju iz topa M102 na avio-nu AC-130 H/U korišćen je komunikacij-

ski upaljač L-3 FMU-153/B. On ima tu-po, antirikošet, ojačano čelično telo s aluminijumskim balističkim štitnikom, kombinovanim PD i usporavajućim dej-stvom (4-9 ms).

M. K.

NEVOĐENE RAKETE KOMPANIJE SPLAV*

Ruska kompanija Splav (Tula), do-bro poznata po svojim višenamenskim lansirnim raketnim sistemima, predstavi-la je, na međunarodnoj izložbi vojne opreme za kopnene snage IDELF (International Defence Exbition for Land Force), održanoj u Moskvi u avgustu 2006. godine, revidiranu verziju familije svojih nevođenih avio raketa S-8 i S-13.

Iako imaju iste kalibre kao i S-8 (80 mm) i S-13 (122 mm), nove rakete se ve-oma razlikuju od prethodnih još iz 1973. i 1983. godine.

U slučaju rakete S-8, uz snažniji po-gon smanjena je dužina raketnog motora za 280 mm, a revidirani unutrašnji raspo-red omogućava upotrebu veće i snažnije bojne glave. Kod ove rakete uvedena su radijalno sklapajuća krilca stabilizatora, a smanjena je i ukupna masa rakete.

Sve rakete mogu da se lansiraju iz postojećih raketnih lansera.

Na izložbi IDELF prikazana su dva tipa rakete 80 mm i dva tipa rakete 122 mm s različitim tipovima upaljača. Rakete S-8 OFP2 i S-13 OFS2 imaju udarne upaljače.

Raketa S-8 OFS1 ima udarni upa-ljač s dva dodatna uređaja koji omoguća-

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2006.

114

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

vaju trenutno ili usporeno dejstvo pri ko-rišćenju protiv ojačanih ciljeva.

Raketa S-13 OFS1 ima radarski bli-zinski upaljač, koji može da se programi-ra na jednu od nekoliko mogućih visina.

Na izložbi u Moskvi rakete su bile opremljene trenutnim bojnim glavama sa specijalnim fragmentacionim sastavom. Bojna glava na raketi S-8 OFS1 ima dodat-no probijanje koje je potrebno za optimalnu upotrebu upaljača sa usporenim dejstvom.

Nove rakete, poput prethodnih, ve-rovatno će se proizvoditi u više verzija s raznim tipovima bojnih glava, kao što su visokoeksplozivne (trenutne), fragmenta-cione, probojne, zapaljive i ometajuće.

Ispitivanja su provedena u vojnom opitnom centru u Ahtubinsku.

Kompanija Splav proizvela je i rake-tu za korekciju kursa S-8 KOR1, koja ko-risti mali poluaktivni laserski tragač. Puta-nja leta koriguje se serijom signala sa šest senzora postavljenih oko tela rakete. Op-seg korekcije je sasvim mali, pa se to i klasifikuje kao korekcija, a ne vođenje.

Bojna glava s kumulativnim punje-njem opremljena je za borbu s oklopnim ciljevima.

M. K.

RUSKI TENKOVI SA TOPOVIMA PRILAGOĐENIM MUNICIJI SA ZAPADA*

Artilj erij ski zavod iz Ekaterinburga u Rusiji razvio je i testirao dva glatko-cevna tenkovska topa 120 mm koji mogu da ispaljuju jednodelnu municiju 120 mm, proizvedenu na Zapadu.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2006.

Prvi od njih je glatkocevni top M--393 L44, čija je dužina 5,3 m, a dužina trzanja 700 mm. Projektovan je da bi se ugradio na osnovni borbeni tenk T-62, koji je sada naoružan glatkocevnim ruč-no punjenim topom 115 mm uvedenim u upotrebu još 1959. godine.

Top M-393 ima masu 2600 kg i opre-mljen je toplotnim omotačem i izbaciva-čem dima, a za sada se ne očekuje oprema-nje referentnim sistemom na ustima cevi.

Oruđe je ugrađeno u kupolu koja ima mogućnost okretanja za 360° i eleva-cije od -5° do +15°. Top M-393 može da koristi standardnu municiju 120 mm, po-put nemačke Rajnmetalove DM33, DM43 i DM53, pancirne municije APFSDS-T i protivtenkovske višena-menske municije HEAT-MP-T. Top M--393 je ekvivalentan Rajnmetalovom glatkocevnom topu prve generacije L44 ugrađenom na tenk Leopard 2 koji je či-nio osnovu za brojne druge tenkovske to-pove, uključujući top 120 mm M256 na američkom tenku M1A1/M1A2 Abrams.

Drugo oruđe je glatkocevni tenkov-ski top 120 mm M-393 L50, koji ima cev dužine 6000 mm, masu od 2400 kg i du-žinu trzanja 310 mm. On, takođe, koristi standardnu glatkocevnu municiju 120 mm i namenjen je da se ugrađuje na tenkove T-72. Njegov je efikasni domet veći od topa M-393, ali je kraći i ima manju brzi-nu zrna na ustima cevi od Rajnmetalovog topa 120 mm L55, ugrađenog na tenk Leopard 2A6.

Za sada ruska armija zadržava svoje glatkocevne topove 125 mm, a topove M-393 i M-395 usmerava uglavnom na izvoz.

Kako novi ruski topovi 120 mm ne-maju isti oblik kao postojeći tenkovski topovi 115 mm (T-62) i 125 mm (T-72),

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

115

njihova ugradnja zahtevaće značajne do-datne radove u kupoli, posebno u slučaju T-72, gde se zahteva ili novi automatski punjač ili dodatni član posade.

Ruska armija koristila je svoj glat-kocevni top 125 mm kao osnovno ten-kovsko oruđe mnogo godina, počevši sa topom 2A26 na tenku T-64A i topom 2A26M2 ugrađivanog na početnu partiju tenka T-72. Oni koriste dva tipa municije koja ima projektil odvojen od punjenja.

Svako zrno se uvodi u oruđe putem automatskog punjača, čime je omogućeno smanjenje posade na tri člana. To je omogu-ćilo da tenk bude kompaktniji od tenkova Leopard 2, Čelendžer 1 i 2 i Abrams M1.

Međutim, postoje dva osnovna nedo-statka kod razmeštaja u ruskom tenku. Prvi je što municija nije izolovana od odeljenja za posadu, i velika osetljivost na detonaciju u slučaju proboja šasije. Drugo, kompaktni automatski punjač za municiju 125 mm s odvojenim punjenjem ne dozvoljava upo-trebu savremenih penetratora s povećanom probojnošću oklopa.

Ruskipoboljšani tenk T-72 Ml može da se opremi glatkocevnim topom 120 mm M-395

Top 2A26 je 1970. godine zamenjen poboljšanim topom serije 2A46, koji je stalno poboljšavan od njegovog prvog uvođenja u upotrebu. Danas Artilj erij ski

zavod proizvodi brojne nove verzije topo-va, uključujući 2A46M za tenkove T-72 i T-90 i top 2A46M-1 za tenk T-84 U.

Efikasni domet ovih topova povećan je a na ustima cevi pridodat je referentni sistem namenjen za povećanje precizno-sti oruđa.

Ovim topovima mogu da se ispalju-ju i laserski vođeni raketni projektili 9M119M Reflex s maksimalnim dome-tom 5000 m.

Druga specifičnost je mogućnost vi-zuelne provere tečnosti u protivtrzajućem sistemu.

Konstrukcija cevi i zadnjaka omo-gućava da se sklop cevi menja mnogo br-že, bez potrebe da se skida kupola. Ako se zahteva, cev može i da se hromira radi povećanja veka trajanja.

Artilj erij ski zavod proizveo je i va-rijante topova pod oznakama 2A46M-4 (za tenk T-80) i 2A46M-5 (za tenk T-90). Ističe se da su oni znatno precizniji od ranijih oruđa i imaju poboljšani dinamič-ki balans, olakšanu ugradnju u kolevku i izrađeni su po višim proizvodnim stan-dardima. Kao krajnji rezultat, disperzija pogodaka pri gađanju iz pokreta smanje-na je za faktor 1,7. Proizvodnja tenkova T-80 završena je pre nekoliko godina, a sada se proizvodi tenk T-90 za domaće potrebe i za izvoz.

Tenk T-90 predstavlja dalji razvoj tenka T-72, čiji se originalni model poja-vio pre 30 godina. Od sredine devedesetih godina prošlog veka Rusija razvija novi tenk o kojem detalji nisu objavljeni. Mo-gla bi to da bude nekonvencionalna kon-strukcija, s tročlanom posadom u oklopu s maksimalnom zaštitom, i topom (verovat-no glatkocevnim kalibra 135 mm) sa spo-ljašnjim automatskim punjenjem.

116

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

Već nekoliko godina i Ukrajina nudi svoje glatkocevne topove 120 mm KBM2 L44 koje je radi ispitivanja ugra-dila u tenkove T-72 (oznaka T-72-120) i sopstveno razvijene tenkove T-84-120. U oba slučaja top 120 mm puni se automat-skim punjačem.

M. K.

BTR-90 - OKLOPNI TRANSPORTER XXI VEKA*

Lokalni vojni sukobi pokazali su da jedinice KoV-a često moraju da dejstvuju izolovano i odvojeno od svojih osnovnih snaga da bi se suprotstavili dobro naoru-žanim grupama neprijatelja. Zato svaka jedinica za takve uslove treba da ima borbenu tehniku povećanih vatrenih mo-gućnosti, manevarske sposobnosti i ope-rativne autonomije.

Za takve zadatke najprilagođenija su borbena vozila točkaši. Treba očekivati da će ona na početku XXI veka u tom pogledu čvrsto zauzeti glavne pozicije u armijama mnogih zemalja sveta.

U Rusiji je upravo takvo vozilo po-stalo najnoviji oklopni transporter BTR-90, koji su na osnovu zahteva Ministar-stva odbrane Rusije razvili konstruktori OAO „GAZ“, zajedno sa specijalistima Arzamaskog zavoda za mašinogradnju. Njegova opšta koncepcija u odnosu na prethodne BTR-60, BTR-70 i BTR-80, ostaje neizmenjena, a to je konfiguracija 8x8, motor u zadnjem delu, napred upra-vno borbeno odeljenje i na sredini de-santno odeljenje.

* Prema podacima iz časopisa ВОЕННЫЙ ПАРАД, jul— avgust 2006.

Velika nosivost (7 t) i unutrašnji prostor (12 m3) omogućavaju razmeštaj različite opreme i sistema oružja. U ku-poli s kružnim okretanjem ugrađeni su spregnuti do 30 mm 2A42, mitraljez 7,62 mm PKT i automatski bacač granata 30 mm AG-17.

Za borbu s teško oklopljenim vozili-ma, na udaljenosti do 4 km, namenjen je protivtenkovski raketni kompleks Kon-kurs-M, a za niskoleteće ciljeve u va-zdušnom prostoru - protivavionski kom-pleks tipa Strela ili Igla.

Stabilizator kupole u dve ravni omogućava upotrebu naoružanja u mestu i iz pokreta radi uništavanja žive sile, neoklopljene i lakooklopljene tehnike, kao i helikoptera i objekata inžinjerije. Sistem za upravljanje vatrom je kombi-novani dnevno-noćni nišan operatora BPK3-42 i dnevni nišan komandira 1P-13, koji omogućavaju izvođenje borbenih dejstava u bilo koje vreme, danju i noću. Prema zahtevu kupca može se ugraditi nišan operatora tipa BPK-M s termovizij-skim modulom francuske firme SAT.

Posada može da koristi lično naoru-žanje kroz otvorene poklopce na bočnim stranama oklopnog tela vozila ili kroz puškarnice.

Zavareno oklopno telo vozila izra-đeno je od čeličnih oklopnih ploča. U njemu se razmešta deset članova borbe-nog sastava - tri člana posade (komandir, vozač-mehaničar i operator u kupoli) i sedam vojnika za desantiranje.

Lični sastav je zaštićen od zrna mi-traljeza velikih kalibara i parčadi granata.

Ukrcavanje i iskrcavanje borbenog sastava vrši se kroz bočna vrata, kroz po-klopac kupole ili kroz gornje poklopce

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

117

na krovu oklopnog tela. Konstrukcija bočnih vrata omogućava ukrcavanje i is-krcavanje čak i pri kretanju vozila.

Na BTR-90 je primenjena nova ori-ginalna šema transmisije. Snaga od mo-tora i hidromehaničkog menjača prenosi se preko diferencijala na dve paralelne grane duž vozila. Hidraulični prenos obezbeđuje razne brzine okretanja na njima, što, s obzirom na četiri prednja upravljiva točka, obezbeđuje smanjenje radijusa okretanja vozila dva puta. Meha-nizmi upravljača opremljeni su hidraulič-nim pojačivačem radi lakšeg upravljanja.

Po želji korisnika, na vozilu se mo-že ugraditi i klima uređaj.

BTR-90 se može transportovati svim vidovima transporta - železnicom, drumskim, vazdušnim i vodenim.

Oklopni transporter BTR-90

Konfiguracija 8x8, centralizovano regulisanje pritiska u gumama, omoguća-vaju sigurno kretanje i po mekim terenima i zadržavanje pokretljivosti sa oštećenim gumama, uključujući prostrele i oštećenja usled dejstva protivpešadijskih mina.

Transporter BTR-90 može da razvije brzinu do 100 km/h po putu i 50 km/h po ispresecanom zemljištu, da se kreće po na-gibu od 25°, da savladava uspone do 30°, prepreke visine 0,6 m i rovove širine 2,1 m. Visoku pokretljivost i dobre manevarske sposobnosti obezbeđuje višegorivi 6-cilindarski turbo dizel sa vodenim hlađe-

njem, snage 375 kW (510 KS), zatim po-gon na sve točkove, snažno nezavisno tor-ziono oslanjanje s teleskopskim amortizeri-ma velikog hoda i klirens od 510 mm. Bez obzira na relativno veliku masu (22 t), vo-zilo u hodu savladava vodene prepreke zbog hermetizovanog tela i dva vodena mlaznika, kojima se postiže brzina kretanja na vodi od 11 km/h. U morskim uslovima transporter može da se kreće pri talasima veličine 3, po boforskoj skali, kao i da la-gano ulazi i silazi sa desantnog broda.

Na vozilu je ugrađen uređaj za ko-lektivnu NHB zaštitu, sa ugrađenim kompresorom za stvaranje natpritiska, filterima i priborima za indikaciju hemij-ske i radiološke kontaminacije.

Na BTR-90 može da se ugradi i in-formaciono-upravljački sistem za efika-sno automatsko upravljanje transmisijom i motorom, kao i kontrolu i dijagnostiku glavnih sistema vozila.

Zbog ovakvih karakteristika BTR-90 je postao nezamenjiv za izvršavanje borbenih zadataka u mnogim armijama širom sveta.

M. K.

MODERNIZACIJA RUSKIH OKLOPNIH BORBENIH VOZILA*

Ruska kompanija Muromteplovoz danas radi kompletan asortiman poboljšanja za široko rasprostranjena ruska amfibijska izviđačka vozila BRDM-2 (4x4) i oklopne transportere BTR-60 (8x8). Iako je proiz-vodnja tih vozila završena pre mnogo godina, njihov veliki broj ostao je na upotrebi u mnogim zemljama širom sveta.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2006.

118

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

Poboljšanje vozila BRDM-2 izvrše-no je u nekoliko ključnih oblasti, uključu-jući i povećanje vatrene moći. Standardni BRDM-2 opremljen je kupolom za jed-nog člana posade, naoružanoj mitraljezi-ma 14,5 mm i 7,62 mm. Kupola se okreće za 360°, a evelacija oružja je od -5° do +30°. Poboljšani BRDM-2 opremljen je novom, ručno upravljanom, kupolom MA1 naoružanom mitraljezom 14,5 mm KPVB i mitraljezom 7,62 mm PKTM sa maksimalnom elevacijom do 60°. Uz to, sa leve spoljašnje strane kupole ugrađen je automatski lanser granata 30 mm AG-17, predviđen za domete do 1700 m, koji bi trebalo da bude efikasan protiv neoklo-pljenih vozila i iskrcane pešadije.

Druge kupole koje se nude su: MA sa mitraljezima 14,5 mm i 7,62 mm; MA4 sa topom 23 mm, mitraljezom 7,62 mm i lanserom granata 30 mm AGL i MA2 sa topom 23 mm i koaksijalnim mitraljezom 7,62 mm.

Originalni BRDM-2 pogoni benzin-ski motor 103 kW (140 KS) GAZ-41 V-8 s maksimalnom putnom brzinom 100 km/h i operativnom autonomijom do 750 km. Poboljšani BRDM-2 ima mnogo efikasni-ji dizel motor od 118 kW (160 KS) YaMZ-E534.10 koji, iako razvija nešto manju putnu brzinu od 90 do 95 km/h, omogućava operativnu autonomiju do 1000 km. Obrtni moment povećan je za oko 67%, a poboljšano je i ubrzanje vozila. Krov motornog odeljenja podignut je radi ugradnje novog pogonskog paketa.

Sva produkcija BRDM-2 bila je opremljena sa dva dodatna manja točka, smeštena između prednjih i zadnjih toč-kova, koja su se spuštala kada je trebalo lakše da se savladaju rovovi.

Poboljšano oklopno izviđačko vozilo BRDM-2

Glavni nedostatak ovih vozila bio je što je četvoročlana posada samo mogla da ulazi i izlazi kroz poklopce vozača i komandira vozila smeštene na prednjoj strani oklopa.

Na poboljšanom BRDM-2 pomoćni točkovi su skinuti i zamenjeni sa dvoja vrata u koja su ugrađene puškarnice i pri-bori za osmatranje. Ona ne samo da omo-gućavaju brz ulazak i izlazak iz vozila, već obezbeđuju i dodatni unutrašnji prostor, ta-ko da se sada može prevoziti šest ljudi.

Standardna oprema sadrži: sistem NHB zaštite, centralno regulisanje priti-ska u gumama u skladu s terenskim uslo-vima i prednji čekrk maksimalnog kapa-citeta 4400 kg.

Poboljšani BRDM-2 zadržava u pot-punosti amfibijske mogućnosti, a brzina kretanja na vodi iznosi 8-10 km/h.

Pored kompanije Muromteplovoz, pakete za modernizaciju vozila BRDM-2 nudi i Mašinski zavod Arzamas. Njihova poboljšanja uključuju i novu kupolu, novi dizel motor, kao i pojačanu oklopnu zaštitu. Poljska i Ukrajina takođe su raz-vile sopstvena poboljšanja za vozila BRDM-2.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

119

Poboljšani oklopni transporter BTR-60 PB

Kompanija Muromteplovoz je raz-vila, do nivoa prototipa, obimno pobolj-šanje za oklopni transporter BTR-60 PB koje pokriva vatrenu moć i pokretljivost.

Standardna proizvodnja BTR-60 PB opremljena je kupolom sličnoj kupoli na BRDM-2, sa mitraljezima 14,5 mm i

7.62 mm. Kod poboljšanog transportera ta kupola je zamenjena novom kupolom MB2, sa topom 30 mm i mitraljezom

7.62 mm, a sa leve strane na njoj je ugra-đen lanser granata 30 mm AG-17. Oružje može da ima elevaciju do +60°, što je pogodno za korišćenje u urbanim sredi-nama, kao i u borbi sa sporoletećim avio-nima i helikopterima.

Standardne transportere BTR-60 PB pogonila su dva benzinska 6-cilindarska linijska motora GAZ-49B, od kojih svaki razvija po 66 kW (90 KS), obezbeđujući maksimalnu putnu brzinu 80 km/h i auto-nomiju hoda do 500 km. Poboljšani transporter ima modifikovani zadnji deo, ka-ko bi prihvatio novi dizel motor YaMZ--236A koji razvija 144 kW (195 KS), obezbeđuje autonomiju hoda do 800 km i maksimalnu putnu brzinu od 80 km/h. Pored toga, poboljšana je transmisija i pojačan kočioni sistem.

Originalni BTR-60 PB ima borbenu masu 10,3 t i odnos snaga/masa 17,47 KS. Kod poboljšanog transportera BTR--60 PB masa je povećana na 13 t, a odnos snaga/masa smanjen je na 15 KS/t.

Maksimalni obrtni moment povećan je za 62% i, dok originalni transporter ima ubrzanje od 0 do 60 km/h za 83 se-kunde, kod poboljšane verzije to se posti-že za 63 sekunde.

M. K.

GUMENE GUSENICE ZA BORBENA VOZILA*

Na oklopnim borbenim vozilima, umesto tradicionalnih metalnih gusenica, danas se koriste gumene gusenice.

Gumene gusenične trake, koje je iz-radila kanadska kompanija Soucy International, testirane su na švedskom borbe-nom vozilu pešadije CV90 i šire su od ranije isprobanih na oklopnim vozilima.

Za budući razvoj važna je relativno jednostavna konverzija na oklopnom vozilu jedne vrste gusenica drugom i obrat-no, što je demonstrirano na američkom oklopnom transporteru M113, zamenom gumenih guseničnih traka čeličnim, u operacijama gde je upotreba guseničnih traka bila suviše osetljiva na oštećenja.

Dalji razvoj gumenih gusenica po-sebno je značajan za programe poboljša-nja borbenih vozila u koja spadaju ame-rička FCS (Future Combat System), bri-tanska FRES (Future Rapid Effects Systems) i švedska SEP (Splitterskyddad Enhetspalattform).

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2006.

120

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

Gumenim gusenicama već su opre-mljeni prototipovi američkog samohod-nog topa 155 mm NLOS-C (Non-Line of Sight Cannon) i dva švedska gusenična vozila iz programa SEP.

Razvoj sadašnje generacije gumenih guseničnih traka za oklopna vozila zapo-čeo je pre desetak godina na zahtev ame-ričke armije. Gumene gusenice za oklop-ne transportere M113 mnogo su lakše od standardnih čeličnih gusenica (masa im je oko 260 kg, a čeličnih 588 kg). Neu-poredivo su tiše od čeličnih i, u slučaju transportera M113, proizvode manje bu-ke za 6 dB, uz smanjenje ukupnih vibra-cija, što je značajno za zamor posade.

Upotreba guseničnih traka smanjuje i otpor pri kretanju vozila, što smanjuje potrošnju goriva, a manje je i oštećenje puteva.

Predviđeno je da gumene gusenične trake za oklopni transporter M113 traju 8000-9000 km pređenog puta pre zame-ne novim, za razliku od 4000 do 4500 km koliko se prelazi s čeličnim gusenicama tipa T130 po istoj vrsti terena, pri čemu se ne zahteva nikakvo održavanje.

Ipak, gumene gusenične trake mnogo su osetljivije na borbena oštećenja i teže ih je popraviti ili zameniti. Takođe su osetljive na nekim vrstama terena, posebno onim sa oštrim kamenjem koje može da ih saseče.

Može se zaključiti da su gumene gu-senične trake veoma pogodne za oklopna vozila koja se koriste za obuku, mirovne i slične operacije, ali u borbenim dejstvi-ma ili po teškim terenima bolje je da imaju čelične gusenice.

U slučaju M113, osim promene gu-menih guseničnih traka, zamena stan-dardnih čeličnih gusenica gumenim zah-teva i zamenu nazubljenja na pogonskom točku i lenjivaca, kao i ubacivanje proši-renja za točkove.

Borbeno vozilo pešadije CV90 opremljeno gumenim guseničnim trakama

Prva operativna upotreba ovih guse-nica nove generacije izvedena je na oklopnim vozilima Ml 13A2 za norveške jedinice u sastavu mirovnih snaga u Av-ganistanu.

M. K.

RADAR ZA MERENJE POČETNIH BRZINA ZRNA*

Kompanija Almaz - Antey iz Mo-skve je svom asortimanu zemaljskih izvi-đačkih radara pridodala i automatizovani artiljerijski radar za merenje početnih br-zina zrna, koji je prikazan na međunarod-noj izložbi opreme za kopnene snage, održanoj u Moskvi početkom avgusta 2006. godine.

Automatizovani radar namenjen je da meri početne brzine artilj erij skih pro-jektila, kalibara većih od 20 mm i počet-nih brzina zrna između 50 i 2000 m/s, sa tačnošću merenja od 0,05%. Tačnost po-dataka o početnoj brzini jedan je od ključnih faktora za smanjenje rasturanja artiljerijske vatre (disperzije).

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2006.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

121

Prenosni automatizovani artiljerijski radar za merenje početnih brzina zrna (levo) i zemaljski radar CREDO-1E (desno)

Radar je namenjen za samohodne i vučne artiljerijske sisteme. U samohod-nom artiljerijskom sistemu 152 mm 2S19, antena radara montirana je iznad zadnjeg dela oruđa i povezana sa cevi. Kod vuč-nog oruđa 122 mm D-30 montirana je iznad protivtrzajućeg sistema, a može da se ugradi i na tronožac i postavi uz oruđe.

Antena je opremljena optičkim ure-đajem koji omogućava operatoru da je poravna sa oruđem.

Informacija sa radara prikazuje se na displeju tipa laptop, a zatim prenosi na sistem za upravljanje vatrom.

Od ostalih radara, koje proizvodi ova kompanija, na upotrebi su radar Zoopark, za lociranje oružja, ugrađen na šasiju komandnog i izviđačkog gusenič-nog oklopnog vozila; zatim, prenosni borbeni izviđački radar FARA-1 s mak-simalnim dometom od 4 km; prenosni borbeni izviđački radar CREDO-M1, s maksimalnim dometom od 30 km, i vi-šenamenski radar za zemaljske ciljeve CREDO-1E.

Radar CREDO-1E najčešće se po-stavlja na tronožac i može da otkrije čo-veka na udaljenosti do 15 km, ili tenk na udaljenosti do 40 km. Ovaj radar može se koristiti i za lociranje cilja na moru i korekciju artiljerijske vatre na dometima od 15 km.

Tokom ispitivanja radar CREDO-1E je uspešno izvršavao zadatke i iz ba-lona i helikoptera, pa se može ugraditi i u sistem multisenzorske zaštite višeg ni-voa.

M. K.

ZAŠTIĆENIRUČNI UHF RADIO--UREĐAJ*

Indijska kompanija Bharat Electronics proizvela je novi zaštićeni ručni UHF radio-uređaj LUP 343. Njegov fre-kventni opseg je od 403 do 470 MHz, sa međukanalnim razmakom od 12,5/25 kHz i 16 utvrđenih kanala. Izrađen je sa viso-kim stepenom nespecificirane kriptograf-ske zaštite, koja ima 32 utvrđena kripto ključa (programirana kompjuterski) i je-dan za ručno unošenje.

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2006.

122

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

PROMOTIVNI LET HELIKOPTERA EH101 MERLIN

Zaštićeni ručni UHF radio-uređaj LUP 343

Rađio-uređaj ima ugrađen mikrofon i zvučnik sa đođatnim interfejsom za če-onik i kriptovanje.

Komplet ima dimenzije 60x40x130 mm i masu 400 g, uključujući dopunjavaju-će litijum-jonske baterije kapaciteta 1,5 Ah.

Radio-uređaj ima mogućnost selektiv-nog izbora, izlazne snage od 1 W i 5 W, a temperativni interval mu je -30° do +55° C.

Lup 343 je pandan zaštićenom VHF ručnom radaru LVP 333 koji je uveden u proizvodnju 2005. godine. Razlikuje se po tome što mu je frekventni opseg 3088 MHz i ima 80 utvrđenih kanala. Nje-gove dimenzije su 72x45x212 mm, a masa 700 g, uključujući i baterije.

M. K.

Helikopter visokih performansi Agusta Westland EH101 Merlin, opre-mljen novim krilima glavnog rotora izra-đenim novom tehnologijom po programu BERP IV (British Experimental Rotor Programe), snažnijim turbo motorima i novim integrisanim sistemom kokpita, prvi put je poleteo 26. septembra 2006. godine u fabrici Yeovil. Kretao se brzi-nom od 135 čvorova, izvršavajući niz manevara s očekivanim rezultatima.

Tehnološki program BERP IV, koji su zajednički ustanovili Ministarstvo od-brane Velike Britanije i kompanija Agusta Westland, lansiran je sa sedam ključ-nih ciljeva koji obuhvataju: smanjenje nabavne cene; smanjenje cene životnog ciklusa; smanjenje vibracija rotora pri velikim i malim brzinama; poboljšanje lebdenja i performansi leta; poboljšanje tolerancije štete; povećanje otpornosti na eroziju i smanjenje radarskog odraza.

Tehnološki program treba za sada da obezbedi tehnologiju za sledeću gene-raciju naprednih kompozitnih krila rotora što će, kako tvrde u kompaniji, biti znat-no poboljšanje za ukupnu cenu i opera-tivne mogućnosti helikoptera, uključuju-ći i varijante EH101.

Snažniji motori General Elektric CT7-8E, snage 1884 kW (527 KS) pri uzletanju obezbeđuju 12% više snage od prethodnih iz familije motora CT7, čime je povećana korisna nosivost za najmanje 907 kg u toplim danima i na velikim visi-nama. *

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2006.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

123

Probni helikopter US 101, opremljen najnovijim krilima glavnog rotora i motorima CT7-8E na svom prvom letu

Nakon obimnog programa letova na probnoj letelici US101, uskoro se očeku-je završetak razvojnih letova za motore CT7-8E.

Novi, potpuno integrisani namenski displej kokpita sadrži pet glavnih displeja LCD (liquid cristal display) 10x8 inča, koji daju posadi 70% veću zonu prikazi-vanja, bolje sistemske i namenske podat-ke, što povećava njihovu sposobnost upravljanja letom.

M. K.

MODERNIZACIJA RUSKIH BORBENIH VOZILA*

Nova oružna stanica, kojom se upra-vlja električnim putem, naoružana dvo-strukim topom 23 mm, montirana je spo-lja i predstavlja jedno od mnogih pobolj-šanja na višenamenskom guseničnom oklopnom vozilu MT-LB koja je izvršila ruska kompanija Muromteplovoz.

Kada se koristi kao oklopni transporter MT-LB obično ima dvočlanu po-sadu (vozač i nišandžija) i može da pre-vozi još do 11 vojnika s opremom. *

* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2006.

Ispitivanja su pokazala da MT-LB ima veoma dobre karakteristike pokretlji-vosti na zemljištu i da se njegove standard-ne gusenice, široke 350 mm, mogu zame-niti gusenicama širine 565 mm radi upotre-be na marginalnim terenima. Vozilo je potpuno amfibijsko i na vodi se kreće sopstve-nim gusenicama, brzinom 5-6 km/h.

Pored korišćenja za transport ljud-stva, MT-LB može da služi i za niz spe-cijalnih namena, uključujući komandna mesta, zatim kao nosač minobacača, inži-njerijsko vozilo, protivtenkovsko vozilo s vođenim raketama, nosač radara i kao platforma raketnih sistema PVO.

Osnovni MT-LB je normalno opremljen kupolom za jednog člana posade, koja je smeštena napred sa desne strane i naoružana mitraljezom 7,62 mm za po-trebe samoodbrane. To oružje ima ogra-ničenu efikasnost protiv mnogih ciljeva na bojištu.

Nova oružna stanica pozicionirana je iznad zadnjeg odeljenja za ljudstvo i naoružana je dvostrukim topom 23 mm, koji je prvobitno bio namenjen za vazdu-hoplovne aplikacije, čiji komplet munici-je čini 300 metaka spremnih za paljbu.

Sistem za stabilizaciju oružja po dve ose obezbeđuje veću preciznost pri gađa-nju iz pokreta.

Poboljšano vozilo ima oznaku MT--LB - varijanta 6MB, a verzija s topom 30 mm GSh-30K označena je kao varijanta 6MB4.

Uz to, sa desne strane ugrađen je koaksijalni mitraljez 12,7 mm s komple-tom municije od 500 metaka, a sa leve strane montiran je automatski bacač gra-nata 30 mm AG-30 sa 200 zrna municije. Kombinacija ovog naoružanja treba da bude efikasna ne samo protiv raznih ze-

124

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

maljskih ciljeva, već se dvostruki top 23 mm može koristiti i protiv sporih aviona i helikoptera.

Vozilo MT-LB - varijanta 6MB, za-država svoj originalni dizel motor YaMZ-238VM koji razvija snagu od 176 kW i postiže maksimalnu brzinu oko 60 km/h.

Uz dvočlanu posadu ovo vozilo mo-že da prevozi 8 vojnika sa opremom i da vuče oruđe ili prikolicu mase do 6,5 t.

Druga opcija opremljena je kupo-lom za jednu osobu (naoružanom topom 30 mm 2A72 sa 300 zrna municije) na zadnjoj ploči iznad odeljenja za vojnike i mitraljez 7,62 mm PKT montiran sa de-sne strane kupole i rezervom municije od 2000 zrna.

Dve kutije s trostrukim lanserima dimnih granata 81 mm, tipa 902B, zadr-žane su kao standardna oprema.

Verzija 6M1B2 je slična, ali je oruž-je stabilizovano.

Kompanija je razvila i verziju MT--LBM1 (varijanta 6M1B5) koja je spo-sobna da uništava širok spektar zemalj-skih i vazdušnih ciljeva. Ona ima kupolu za jednog člana posade, naoružanu stabi-lizovanim dvocevnim topom 30 mm, ko-aksijalnim mitraljezom 12,7 mm i dvo-strukim lanserom za ruske PA rakete Igla (princip lansiraj i zaboravi). U opremi su i automatski bacač granata 30 mm AG-17 i bacač dimnih granata 82 mm. Na prednjem delu na jarbolu je montiran sta-bilizovani dnevno-noćni nišan za pobolj-šano kružno osmatranje.

Originalni dizel motor YaMZ--238VM zamenjen je snažnijim YaMZ--238BL, koji razvija 228 kW i daje maksimalnu brzinu od 66 km/h. Moguća su po-

boljšanja za oslanjanje i odeljenje vozača. Druge poboljšane varijante MT-LB su:

- 6MA, s kupolom za jednog člana posade i mitraljezima 14,5 mm i 7,62 mm;

- 6MA1, kojem je pridodat automatski bacač granata 30 mm AG-17;

- 6MA2, naoružan dvostrukim topom 23 mm i mitraljezom 7,62 mm PKTM;

- 6MA4, kojem je pridodat automatski bacač granata 30 mm AG-17;

- 6M1A3, koji poseduje kupolu s mitraljezom 7,62 mm, automatski bacač granata 30 mm i četiri lansera za laserski vođene rakete Kornet (domet do 5000 m).

Kompanija proizvodi i kupole za jednu osobu za ugradnju na druga vozila, izvan serije MT-LB. Te kupole uključuju varijante:

- MB sa stabilizovanim topom 30 mm 2A72 i mitraljezom 7,62 mm PKTM;

- MB2 sa starijim topom 2A42, mitraljezom 7,62 mm PKT i automatskim bacačem granata 30 mm AG-17;

- MB3 sa stabilizovanim dvocev-nim topom 23 mm GSh-23 (ili 30 mm GSh-30), mitraljez 12,7 mm i bacač granata 30 mm AG-30.

Kompanija Muromteplovoz razvila je, do faze prototipa, poboljšanja za druga gusenična vozila, uključujući oklopni transporter BTR-50 PK, laki ploveći tenk PT-76, tenkove T-55/T-62, borbena vozila pešadije BMP-1 i samohodni sistem PVO ZSU-23-4. Neka od tih poboljšanja usmerena su na naoružanje, a druga na zamenu zastarelih pogonskih podsistema novijim i pouzdanijim podsistemima.

Oklopni transporter BTR-50 PK oprema se novom kupolom za jednu osobu, koja je naoružana spolja montiranim topom 30 mm 2A42 sa kompletom od

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.

125

300 zrna municije, koaksijalnim mitralje-zom 7,62 mm sa 2000 metaka i automat-skim bacačem granata 30 mm AG-17, koji je montiran spolja sa leve strane ku-pole. Sve osnovno naoružanje je stabili-zovano. Standardnu opremu predstavlja-ju i lanseri dimnih granata 82 mm.

Poboljšani MT-LB sa dvocevnim topom 23 mm, mitraljezom 7,62 mm i bacačem granata 30 mm

Originalni motor zamenjen je snažni-jim četverotaktnim dizel motorom snage 220 kW, koji po putu razvija maksimalnu brzinu do 62 km/h, a na vodi 10,2 km/h.

Kompanija je razvila i poboljšanja za stari ploveći tenk PT-76, koji je imao kupolu za dva člana posade, naoružanu sa dva mitraljeza 7,62 mm, od kojih je-dan koaksijalni uz top 76 mm. Ta stara kupola zamenjuje se novom sa automat-skim topom 57 mm (borbeni komplet 72 zrna), koaksijalnim mitraljezom 7,62 mm i savremenim kompjuterizovanim siste-mom za upravljanje vatrom.

Originalni motor V-6B zamenjuje se snažnijim i efikasnijim motorom (kao kod BTR-50 PK) koji radi u kompletu sa novom transmisijom (kao kod MT-LBM1).

Točkovi su sada novi, lakši, alumi-nijumski, a nove su i gusenice. Ugrad-njom novog upravljača smanjen je zamor vozača. Tenk zadržava svoje amfibijske karakteristike, koje mogu i da se pobolj-šaju ugradnjom dodatne opreme, koja se postavlja iznad gusenica sa obe strane oklopnog tela.

M. K.

126

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.