CC BY
38
savremeno naoružanje i vojna oprema
PUSKE BARRETT M468 ZA SPECIJALNE NAMENE*
Program razvoja puske M468 zapo-cet je 2002. godine kada su poceli da pri-stižu iz Avganistana izvestaji o zastojima sa municijom SS109.
Konstruktori su se kriticki osvrnuli na celokupnu proslost municije srednje klase, pocevsi od 7,92 mm German Kurz iz Drugog svetskog rata. Razmatrana je i testirana municija od 6 mm, 6,8 mm, 7 mm i 7,62 mm, ali je konacno zakljuceno da municija specijalne namene 6,8x43 mm nudi najbolju kombinaciju precizno-sti, ubojnosti i pouzdanosti.
Uređaje za adaptaciju pusaka M4 i M16 uradiće firma Barrett Firearms (po-znata po pistoljima cal. 0,50), a drugi proizvođaci se pripremaju za proizvod-nju pusaka i karabina tog kalibra. Zrno
6,8 mm nije efikasno samo u borbenoj upotrebi, već bi trebalo da bude efikasno i protiv divljaci srednje velicine.
Svako ko koristi puske M4 ili M16 ili karabine može koristiti i zrno 6,8x43 mm pomoću gornjih uvodnika Barrett i koji se postavlja na donji uvodnik posto-jeće puske. Naravno, biće potrebni i od-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
govarajući okviri za municiju. Firma Barrett će, uz konverziju delova, ponuditi i novu pusku.
Cevi su proizvedene sa prevlakom od cvrstog hroma, a stepen izolucenosti iznosi 1: 254 mm. Modifikacije za gornji uvodnik vezane su za cev i prosirenje cevi, izbacivac i celo zatvaraca.
Nove puske Barrett M468 imaće SIR sistem, klizni adapter koji omoguća-va ugradnju optike i dodatnu opremu. Si-stem SIR omogućava da cev bude „pliva-juća“ po celoj svojoj dužini. Oznaka M468 je proizasla iz kombinacije godine uvođenja 2004. i kalibra 6,8.
Posto je kalibar municije 6,8 mm znatno veći od prethodnog 5,56 mm, spoljni precnik cevi je povećan a gasni blok je modifikovan.
Kako je puska M468 uglavnom predviđena da se koristi sa optickim nisa-nom, otvoreni nisani su sklopljeni izvan nisanske linije. Prednji nisan, koji se ko-risti za regulisanje elevacije pomoću male alatke koja se daje uz pusku, preklapa se horizontalno i ucvrsćuje vertikalno. Zadnji nisan je specijalno prilagođen za upotrebu sa SIR sistemom. Na njemu su dva otvora, jedan za upotrebu na velikim udaljenostima, a drugi za blisku borbu.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
551
Takođe, izrađen je i Barrettov prigu-sivac koji je deo gasnog bloka. Da bi se prigusivac postavio skida se zastitni pr-sten i prigusivac se jednostavno postavi -navrne na svoje mesto. Postavljeni prigusivac osigurava se opružnim osiguracem.
Nosac zatvaraca je standardan, ali je celo zatvaraca znatno modifikovano, ne samo za smestaj većeg metka, već i zbog veće pouzdanosti. Oslonci za zabravljiva-nje su modifikovani, izbacivac neznatno uvećan i, za razliku od prethodnog, ima dve jace opruge, jer je jedna ranije izazi-vala povremene zastoje pri izbacivanju.
Osnovni podaci za pušku Barrett M468
— kalibar 6,8 х 43 mm
— funkcionisanje gasno, poluautomatsko, mogućnost
selekcije vatre
— punjenje skidajući okvir sa 5, 10 ili 28 metaka
— dužina cevi 406 mm (ili po zahtevu)
— izolucenost 1 okret na 254 mm
— ukupna dužina 889 mm
— masa prazne puske 3,9 kg
Rezultati testiranja pri gađanju
Municija* Maks. brzina Min. brzina Srednja brzina Ekstremno rasturanje Standardna devijacija Srednje grupisanje
Lot.no 6177 791 m/s 776 m/s 780 m/s 14,6 13 27 mm
Lot.no 6214 804 m/s 787 m/s 796 m/s 17 15 38 mm
* Gađano sa tri kompleta od 5 metaka, na rastojanju 100 m, pri temperaturi 12°C.
Metak 6,8 х 43 mm ili 6,8 mm SPC (Special Purpose Cartridge) izveden je iz poznatog Remingtonovog metka 0,30, znatno je kraći, ali su mu glava caure i precnik ostali isti. U toku razvoja metak
6,8 SPC balisticki je ispitivan u standard-nom artiljerijskom želatinu. Za ispitiva-nja je korisćena cev ne kraća od 368 mm. Gubitak pocetne brzine bio je samo 15 m/s, a ubojnost je bila superiornija od metka 5,56 mm SS109, bez obzira na du-žinu cevi iz koje je ovo poslednje zrno ispaljivano.
Ispitivanja su pokazala da je zrno
6,8 mm izvanredno dobro za blisku bor-bu kada se ispaljuje iz puske M4. Cak i sa cevima dužine 305 mm brzina zrna iz-nosi oko 781 m/s sa energijom na ustima cevi 1996 J, većom od one koja se posti-že standardnim zrnom 7,62 х 39 mm kod kojeg je pocetna energija samo 1975 J. Ispaljeno iz standardne cevi dužine 406 mm, sa nominalnom brzinom od 792 m/s, zrno 6,8 mm postiže energiju od 2341 J. Pri ispitivanju na 100 m, prose-can proboj za 45 zrna iznosio je 399 mm u 10% artiljerijskom želatinu. Dejstvuju-ći na oklopno telo sa zastitom nivoa IIIA, metak je prodirao u proseku 178 mm. Zrno se obicno rasirilo do 11,7 mm, uz pri-bližno 40% zadržavanja mase.
Okvir puske M468 je spolja gotovo isti kao kod puske M16, mada je nesto duži i sadrži samo 28 metaka.
Jedna opcija puske je sa holograf-skim puscanim nisanom, koji koriste americke specijalne snage radi bržeg za-hvata cilja, a druga je sa prednjim nosa-cem za vertikalno svetlo, koje se masov-no koristi u vojsci.
T akođe, na pusku može da se postavi Ambi-Catch dodatak, koji je nedavno prilagođen za kanadsku vojsku. Ovaj dodatak se postavlja na levu stranu, omogu-ćavajući strelcu da koristi i levu ruku za oslobađanje okvira.
Rukovanje puskom M468 je izuzetno lako, trzanje je blago i puska je lako upra-vljiva zbog izvanredne gasne kocnice. Funkcionisanje sa ispaljenih vise od 200 zrna bilo je besprekorno, bez ijednog zastoja.
Uzimajući u obzir da su obe puske i njihova municija jos uvek u zavrsnoj fazi razvoja, ova performansa bila je izuzetno znacajna. Tacnost koja je postignuta pri ispitivanju svrstava ih u red preciznih oružja.
552
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
Međutim, zrno 6,8x43 mm armija SAD jos nije formalno usvojila, iako po-stoji veliki pritisak za to. Logisti~ki to bi moglo biti problemati~no, iako bi trebalo da bude jednostavno prevođenje nazad na kalibar 5,56 mm, ukoliko bude potrebe.
Takođe, postoji i pitanje NATO standardizacije, ali ne bi bilo prvi put da SAD idu ispred NATO. Bez obzira na sve to, municija 6,8x43 mm nudi korisni-cima pusaka M16 i M4 i karabinkama znatna poboljsanja uz razumnu cenu.
M. K.
ELEKTRIČNE TRANSMISIJE ZA BORBENA VOZILA*
Koncept potpuno elektri~nog vozila, koje se pojavilo osamdesetih godina proslog veka, pretpostavljao je da njegove glavne komponente - naoružanje, opre-ma i pogonski sistemi treba da budu elektri~no pogonjeni ili elektroenergetski podržani. To je jos daleko od potpune re-alizacije, ali je kod nekih delova koncepta doslo do velikog napretka. Po-sebno elektropogoni, koji opredeljuju koncept potpuno elektri~nog pogona na vozilima, pobuđuju veliki interes u neko-liko zemalja, koje preduzimaju zna~ajne napore za njihov razvoj i implementaci-ju, kako na guseni~nim, tako i na borbe-nim vozilima to~kasima.
Sistemi guseničnih vozila
Razvoj elektropogona za guseni~na borbena vozila najvise je do sada vodila ameri~ka kompanija United Defense. U
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
stvari, po~ela je rad na njihovom razvoju jos sezdesetih godina proslog veka. Od tada je ova kompanija ugradila elektri~ne transmisije u nekoliko guseni~nih oklop-nih vozila, po~evsi od oklopnog tran-sportera M113, zatim amfibijskog borbe-nog vozila AAV7 za Marinski korpus, i kasnije na borbenom vozilu Bradley.
Sistemi ugrađeni na M113 i BFV (Bradley fighting vehicle) predstavljaju po~etak u primeni hibridnih elektri~nih pogona na oklopnim vozilima, koji kom-binuju elektri~ni prenos snage sa moto-rom pogonjenog generatora i elektri~nom energijom akumuliranom u baterijama. Hibridni elektropogoni (HEP) omoguća-vaju upotrebu manjih motora i efikasnije rukovanje sa njima, a takođe i besumnu vožnju na kratkim rastojanjima snagom baterija pri isklju~enom motoru.
Prednosti HEP dovele su do njihove adaptacije za ameri~ko-engleski tehnolo-ski demonstrator TRACER/FSCS, koji je razvijan između 1999. i 2002. godine. Iako je ovaj program prekinut, United Defense, kao ameri~ki nosilac razvoja, nasta-vlja sa razvojem i predstavlja ga kao prototip budućeg guseni~nog borbenog siste-ma FCS-T (Future Combat System -Tracked) u sklopu programa ameri~kih budućih borbenih sistema FCS.
Za protekle ~etiri godine United Defense je izradila tri prototipa za HEP. Je-dan od njih je oklopni transporter TTD (Transformation Technology Demonstrator), mase 18 t, koji je predviđen kao mo-gući naslednik transportera M113. Drugi, kompletiran u junu 2003. godine, predvi-đen je za top NLOS-C (Non Line of Sight - Cannon), a treći je najnoviji oklopni to-povski sistem Thunderbolt, koji je kompletiran u septembru 2003. godine.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
553
Thunderbolt se sastoji od modifiko-vanog oklopnog topovskog sistema M8 naoružanog tenkovskim topom 120 mm XM291, umesto originalnog topa 105 mm M35, što je rezultiralo i masom vo-zila od oko 18 t.
Thunderbolt je vredan pažnje i zbog velicine unutrašnjeg prostora nakon ugradnje HEP. Naime, umesto ranijeg di-zel motora od 427 kW (580 KS), sada su u kompletu dva vucna elektromotora na-pred, jedan dizel motor od 220 kW (300 KS) i zavrsni pogoni. U oslobodeni pro-stor mogu da se smeste cetiri osobe ili dodatna municija.
Nedostatak - razlika u snazi motora nadoknaduje se, kada je potrebna maksi-malna snaga, energijom iz kompleta od 24 olovnoacidne baterije.
U toku razvoja i ispitivanja ostvare-na su mnoga poboljsanja. Jedan od efe-kata postignut je sa dizel motorom od 187 kW i kompletom od 40 olovnoacid-nih baterija snage 187 kW, kada je sma-njena potrosnja goriva za 89% u odnosu na standardne M113 sa dizel motorom od 202 kW (275 KS) i hidromehanickom transmisijom Allison.
Elektrotransmisije svih pogonskih sistema United Defense bile su klasicnog dvolinijskog tipa, koje se sastoje od dva paralelna elektricna kola sa generatorom pogonjenim motorom do odvojenih mo-tora, od kojih svaki pogoni po jednu gu-senicu. Dvolinijski sistemi su se koristili i na svim drugim gusenicnim vozilima opremljenim elektropogonima do sada. Medutim, njihovi pogoni nisu bili deo HEP kod kojih se umesto AC indukcio-nih motora sada koriste novorazvijeni motori sa permanentnim magnetima.
Elektromehanicki pogoni
Dvolinijski sistemi, koji su nedav-no korišćeni, imaju prednosti u relativnoj jednostavnosti i fleksibilnosti ugradnje. Medutim, sa njima postoji problem kod gusenicnih vozila cije upravljanje, da bi bilo efikasno, zahteva veliku kolicinu energije regenerisane na jednoj gusenici i prenete na drugu. Regenerisana snaga može da bude znatno veća od one koja je potrebna za pogon vozila, i motori koji je prenose moraju biti odgovarajuće velici-ne. Velicina motora može da se smanji još više nego što je to potrebno za pogon mehanickih prenosa regenerisane energi-je, korišćenjem poprecnih osovina do za-vršnih pogona na gusenicama. Najveće prednosti dvolinijskog sistema imaju elektromehanicke transmisije (EMT) na vozilima koja imaju jedan pogonski motor i manji upravljacki motor. One mogu da budu smeštene nezavisno od motora i da ih odvajaju od gusenica, cime se omo-gućava veća efikasnost. Ali, EMT su kompleksnije i manje adaptibilne za vozila za koja nisu namenski projektovana.
Potencijalne prednosti EMT pocele su da privlace pažnju osamdesetih godina prošlog veka. Kompanija Renk AG obe-lodanila je 1997. godine svoj projekat EMT 1100, ali prva EMT je izradena kao deo švedskog programa SEP za elektric-no pogonjeno višenamensko borbeno vo-zilo. Implementacija tog programa zapo-cela je konstrukcijom probne gusenicne šasije sa dvolinijskim sistemom sa in-dukcionim motorima 2000. godine.
U meduvremenu, zbog interesa za program SEP i upotrebu elektricne tran-smisije na platformama za buduće siste-me za brza dejstva, Ministarstvo odbrane
554
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
Velike Britanije sklopilo je ugovor sa fir-mom Alvis Hagglunds za isporuku kon-strukcija mobilne opreme za EMT. Na-mera je bila da se ubrza razvoj elektropo-gona i u{tedi na vremenu. [vedska opre-ma sadrži dizel motor Steyr od 130 kW koji je isti kao kod oklopnog transportera Bv206S, a namenjena je i za drugi probni primerak iz programa SEP.
Rad na EMT je u proceduri i u Veli-koj Britaniji od osamdesetih godina, ali je tek 1997. godine agencija DERA (Defence Evaluation and Research Agency) zapocela aktuelni razvoj elektropogona. To je nastavila firma QinetiQ, sto je do-velo do projekta kompaktne EMT pod oznakom E-X-Drive.
Transmisija E-X-Drive projektova-na je za vozilo mase 25 t sa dva motora, ukupne izlazne snage 400 kW koja mogu da imaju i drugaciju hidromehanicku transmisiju Allison X-300. Upoređujući je sa njom, E-X-Drive je za 16% laksa i, sto je jos znacajnije, zauzima 70% manje prostora pod oklopom, cime je postala veoma atraktivna za sve gusenicne plat-forme sistema FRES.
Američka i ju'noafrička konfiguracija 8*8
Prednosti elektropogona jos su izra-ženije kod visenamenskih borbenih vozi-la tockasa. Nude se mogućnosti ugradnje elektromotora u tockove vozila, sto znaci da se energija prenosi pomoću kablova, i eliminise potreba za primenom mehanic-kih pogonskih linija sa svim njihovim elementima.
Ugradnja elektromotora u tockove postala je prakticno izvodljiva sa razvo-jem motora sa permanentnim magnetima
osamdesetih godina proslog veka, kada su izrađena prva dva vozila sa vise toc-kova sa elektropogonom. Jedno od njih bilo je probno vozilo EVTB 6*6 (Electric Vehicle Test Bed), koje je 1986. godine izradila i testirala kompanija GDLS (General Dynamics Land System), a dru-go je bilo probno vozilo 8*8 izrađeno u Nemackoj, cije je ispitivanje zapocelo 1989. godine. Nijedan od ova dva pionir-ska razvoj a nije nastavljen, ali su se 1999. godine GDLS i National Automotive Center upustili u program razvoj a koji je doveo do tehnoloskog demonstra-tora savremenog hibridnog elektropogo-na 8*8 AHED (Advanced Hybrid Electric Drive). On je zavrsen 2001. godine i posle serije testova i demonstracija danas prolazi dalji razvoj.
AHED je relativno dugacko, niskopro-filno vozilo 8*8, mase od 14,5 do 18 t. Po-kreće ga dizel motor od 400 kW, ali dodat-nu energiju može da koristi iz litijumjonskih baterija koje mogu da podignu snagu na 625 kW. Vucnu silu generisu motori sa permanentnim magnetom firme Magnet Motor, ugrađeni u tockove, od kojih sva-ki ima snagu od 110 kW. Jedna od zani-mljivih osobina AHED je hibridni upra-vljacki sistem, koji ukljucuje zaokretanje prednja cetiri tocka do 10° pri punoj br-zini, a pri malim brzinama to se postiže razlikama brzina tockova na suprotnim stranama vozila. AHED može da izvede i zaokret u mestu, koji se lako izvodi podi-zanjem prednjeg i zadnjeg para tockova pomoću podesavajućeg hidropneumat-skog ovesenja.
Upravljanje sa prednja cetiri tocka nije uobicajeno kao kod drugih vozila 8 *8. Ovde se dva tocka sa svake strane
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
555
zaokreću za isti ugao, pa je moguće oko njih obmotati i gusenice. Kako se guseni-ce mogu staviti i na druga dva neupra-vljana to~ka sa svake strane, AHED se može transformisati u ~etveroguseni~no vozilo za operacije po teskim terenima.
Potpuno razli~ito vozilo 8x8 sa elektropogonima razvijeno je u Južnoj Africi. Vozilo ima masu 28,5 t i prvobit-no je bilo namenjeno za izviđanje, da bi zatim bilo transformisano u demonstrator za borbeno vozilo sa elektropogonom CVED (Combat Vehicle Electric Drive).
Program CVED zapo~et je 1993. godine, a njegov zavrsetak o~ekuje se krajem ove godine. Sli~no kao kod AHED, CVED pogoni dizel motor MTU 6V 199 od 450 kW i koristi motore Magnet Motor koji su ugrađeni u glav~inama to~kova.
CVED će imati komplet NiMH (Nickel Metal Hydride) baterija, koje imaju veću energetsku gustoću od olov-no-acidnih baterija, ali ne i tako visoku kao litijum-jonske. O~ekuje se da će aku-mulirana energija biti dovoljna za samo-stalni pogon vozila u dužini oko 5 km.
Kada se zavrsi, CVED bi trebalo da obezbedi korisne podatke za upoređenje parametara za oklopna vozila sa meha-ni~kim i elektropogonom. Procenjuje se da bi se masa mogla smanjiti za 1,8 do 2,5 t, a operativni radijus povećati od 800 do 1200 km.
Kompanija United Defense je 2002. godine izradila i jedan tehnoloski demonstrator 8x8 sa HEP sistemom. Pod ozna-kom FCS-W ovo vozilo, mase 14,5 do 20 t, ima turbinski pogonjeni generator i komplet baterija, ali elektri~na struja sa njih nije vođena ka motorima u 8 to~ko-va. Umesto toga, struja je pohranjena u
indukcioni motor koji zatim pogoni to~-kove preko konvencionalnih mehani~kih prenosa sa diferencijalima i osovinama, tako da projekat CFS-W nema prednosti koje nudi HEP. S druge strane, upotreba postojećih osovina Timoney i modula ovesenja omogućava da se vozilo izradi za manje od 8 meseci i brže testira u kombinaciji sa gasnom turbinom i elek-tropogonom.
U vozilo FSC-W ugrađena je gasna turbina Haneywell 131-9 od 294 kW, ko-ja je korisćena na avionu Boeing 737. Njena kombinacija sa elektropogonom smatrana je atraktivnom za duže vreme i imala je nekoliko uspesnih primena. Ipak, nije pokazana superiornost gasnih turbina nad dizel motorima, ~ak i kada se kombinuju sa elektri~nim transmisijama.
Francuska, švedska i engleska
vozila 6x6
Francuska armijska ustanova ETAS po~ela je da podržava izu~avanje elektro-transmisija za potrebe oklopnih vozila od 1985. godine. Do sada je Giat Industries razvila jedan demonstrator EDD (Electric Drive Demonstrator), koji je prosle godine pobedio na konkursu Agencije za nao-ružanje Francuske. Razvoj EDD je jos u toku, a njegova konstrukcija biće zavrsena nakon ispitivanja krajem 2005. godine.
EDD treba da bude to~kas 6x6, ma-se 17 do 18 t, sa hibridnim elektropogo-nom. Sli~no vozilima AHED i CVED pokreće dizel motor MTU 6V 199 i kori-sti motore Magnet Motor sa permanent-nim magnetima u glav~inama to~kova sa jednobrzinskim reduktorima. Sli~no kao CVED, koristi i NiMH baterije, jer su li-tijumske znatno skuplje.
556
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
Za razliku od AHED i CVED, EDD je relativno kompaktno vozilo, sa razma-kom izme|u tockova 3,2 m i ukupnom dužinom 6,1 m, sto mu omogućava do-bru pokretljivost u urbanim sredinama i na ogranicenim prostorima. Uprkos tome, predvila se da prevozi 8 ljudi uz dva clana posade. Opremljeno sa odgovaraju-ćim naoružanjem, EDD bi moglo da po-stane prototip budućeg borbenog vozila tockasa za francusku armiju.
Vozilo 6x6 sa elektropogonom već je izraleno u Svedskoj u sklopu progra-ma SEP. Probna sasija je cak kompakt-nija od EDD jer je dužine 5,9 m i sirine 2,8 m. Inace, razlikuje se od prethodna tri demonstratora po dve osnovne karak-teristike. Jedna je da ih pogone ne jedan već dva dizel motora. To su WV dizel motori zapremine 2,3 l, od 130 kW koji su ugraleni na prednjem delu vozila. Druga glavna razlika je sto su umesto motora Magnet Motor i glavcine tockova ugraleni motori sa permanentnim mag-netima koje je razvila engleska firma Qi-netiQ u saradnji sa firmom Magnetic System Technology (MST). Motori MST nisu u kombinaciji sa jednobrzinskim re-duktorima već dvobrzinskim, koji omo-gućavaju smanjenje dimenzija motora, ali povećavaju kompleksnost pogonskog sistema na svakom tocku.
Motori koje je izradila firma MST projektovani su za tehnoloski demonstrator HED 6x6, koji je deo programa raz-voja Ministarstva odbrane Velike Brita-nije. Demonstrator nije oklopno vozilo već kamion koji je slican kamionima sa konvencionalnim mehanickim prenosom. Izralen je 1995. godine i svestrano testi-ran, sto je dalo dobru osnovu za procenu performansi demonstratora HED.
Demonstrator HED ima masu 18 t i pokreću ga dva WV dizel motora kao kod svedskog vozila. Uz generatore na njemu se nalaze i dve baterije visoke energetske gustine sa snagom od 80 kW. Projektovanje i konstrukcija demons tra-tora HED poverena je timu iz firme Qi-netiQ, a njegovo sklapanje je zavrseno. Konacan izvestaj o zavrsetku ocekuje se 2005. godine. Zakljucci zajedno sa rezul-tatima ispitivanja elektromehanickih transmisija za gusenicna vozila, biće glavni putokaz pri izboru pogona za plat-forme budućih vozila za brza dejstva FRES, od kojih se prva ocekuju u 2009. godini.
M. K.
KLJUČNI ELEMENTI BUDUĆIH BORBENIH SISTEMA ARMIJE SAD*
Armiju SAD krajem godine ocekuju kljucne odluke o brojnim aspektima ve-zanim za program budućih borbenih si-stema FCS (Future Combat Systems), vrednog vise milijardi dolara. Tu spada i odluka o tome da li će FCS biti tockasi ili gusenicari, i da li će imati konvencio-nalnu ili elektricnu transmisiju. Ocekuje se da najvise verzija budu gusenicne. Melutim, neke od verzija, kao sto je ko-mandno i kontrolno vozilo (C2V) i vozi-lo za medicinske tretmane i evakuaciju, mogle bi da budu tockasi.
Borbeni transporter pesadije ICV (Infantry Carrier Vehicle) biće naoružan naj-manje sa topom 30 mm, a možda i topov-skim sistemom MK44, koji je mornaricki korpus već adaptirao za svoje ekspediciono
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 14. april 2004.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
557
borbeno vozilo. ICV bi mogao da bude nao-ružan i topom 40 mm, ako to bude traženo.
Kao montažni borbeni sistem kori-stiće se oruđe 105 mm ili veće, poput oruda 120 mm. Uz mogućnost neposred-nog gađanja, ono će imati mogućnost ga-danja preko linije nisanjenja municijom srednjeg dometa MRM (Mid-Range Munition). Razmatra se da to bude municija za sve vremenske uslove, sa pocetnim dometom od 2 km do 12 km (16 km). Kompanija ATK predlaže municiju MRM sa kinetickim dejstvom. Kod nje je na vrhu zrna ugraden tragac za zahvat ci-lja, a bojnom glavom se manevrise, ako je to potrebno, u zavrsnoj fazi leta zrna. Osam krilaca koja se nalaze na zadnjem delu, sire se cim municija napusti cev.
Raytheonova konstrukcija MRM ima na vrhu ugraden IC tragac, a na repu se nalazi sest stabilisućih krilaca. Zavrsni manevar predviden je za napad iz gornje polusfere, sto će omogućiti protivtenkov-skim bojnim glavama dejstvo po najose-tljivijim povrsinama gadanih vozila.
Oruđa za posredna gađanja biće 105 mm ili 155 mm, ali je armija SAD već prihvatila municiju 155 mm, ukljucujući projektile, modularna punjenja i upaljace.
Neki elementi FCS su zamenjeni ili je odluka o njima odložena. Uloga koja je namenjena vozilu FCS za održavanje i izvlacenje biće sada obuhvaćena vozi-lom-dizalicom 8x8 M984A1.
Sl. 1 — ATK municija srednjeg dometa kinetickog dejstva
Sl. 2 — Ratheon municija srednjeg dometa sa dejstvom hemijske energije
Vozilo za visefunkcionalnu logistic-ku opremu MULE (The Multifunction Utility Logistics Equipment) i dalje je zadržano.
Krajem prosle godine General Dynamics i United Defense zakljucili su ugo-vore za razvoj FCS sa posadom. General Dynamics će razviti montažne borbene si-steme MCS, komandno vozilo C2V i izvi-đacko osmatracko vozilo. United Defense će razviti druga sredstva, ukljucujući borbeno vozilo pesadije, minobacac i top za posredno gađanje, vozila za medicinski tretman i eventualno MRV.
Detroit Diesel Corporation/MTU nudi drugi dizel motor kao mogućnost ugradnje u FCS. Prosle godine kompanija je promovisala svoj motor V6 890 HPD (High Power Density). On bi mo-gao da se koristi sa konvencionalnom ili elektricnom transmisijom, a izlazna snaga mu je 552 kW (750 KS). Verzija motora V10 HPD već je odabrana za novo nemacko borbeno vozilo pesadi-je Puma, u kompletu sa konvencional-nom automatskom transmisijom. Kompanija je razvila kompaktni cetvoroci-lindricni linijski motor 4L890 sa izla-znom snagom 413 kW (560 KS). Pro-jektovan je tako da može da se poveže direktno sa montažnim kompaktnim generatorom namenjenim za elektricne transmisije.
558
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
Armija SAD je proslog oktobra za-tražila ponude za motore FCS od tri proiz-vođaca: Diesel Corporation/MTU (HPD dizel), Honeywell (LV 50 turbina) i ricardo/Cummins (sestcilindarski dizel). Jedan od ta tri motora mogao bi da bude odabran za dva laboratorijska motora, po-sle cega bi usledili sest prototipskih motora do avgusta 2005. godine.
M. K.
SISTEMI ZA NBH DETEKCIJU*
Industrija koja proizvodi sisteme za hemijsku, biolosku, radiolosku i nuklear-nu (HBRN) zastitu je pred velikim izazo-vima, jer države traže da se zadovolje zahtevi za detekciju nekonvencionalnih pretnji, kako na ratistima, tako i na vla-stitoj teritoriji.
U Ratu u zalivu 1990-1991. godine dosli su do izražaja neki nedostaci NBH zastite, metoda detekcije i opreme koju su koristile koalicione snage. Teroristicki napadi na civilne centre dali su dodatni zamah naporima da se vojnicima na boji-stu omogući da prvi koriste savremenu tehnologiju za detekciju.
U toku protekle dekade mnoge ze-mlje su napredovale u razvoju novih teh-nologija detekcije radi zastite svojih sna-ga od sirokog spektra HBRN pretnji. Ka-nada, Francuska, Nemacka, Velika Brita-nija i SAD su vodeće u mnogim tehnolo-gijama. Zemlje Centralne i Istocne Evro-pe, kao sto su Ceska i Slovacka, Mađar-ska, Poljska i Rumunija, takođe, imaju reputaciju za tehnike detekcije jos iz vre-mena hladnog rata. Izrael poseduje dugo-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 14. april 2004.
godisnju hemijsku i biolosku zastitu i detekciju zbog potrebe stalne gotovosti za dejstvo protiv upotrebe hemijskog i bio-loskog oružja.
Jedan od najznacajnijih napredaka u tehnologiji detekcije dogodio se u obradi signala i prezentaciji opasnosti. Revolu-cija u elektronici omogućava kombino-vanje nekoliko postojećih tehnologija, kao sto su obrade signala u okviru jednog detektora. Na primer, NBH izviđacki si-stem M93A1 (NBCRS) koji je na upotre-bi u Armiji i Marinskom korpusu SAD, jeste namenski sistem za detekciju nukle-arnog i hemijskog oružja, za upozorenje i uzimanje uzoraka, a ugrađen je na brzo-hodni oklopni transporter visoke prohod-nosti. Izviđacki sistem NBCRS, koji su proizveli americki General Dynamics i nemacki Henschel Wehrtechnik, pobolj-sana je verzija za americku vojsku ne-mackog izviđackog vozila TPZI Fucks. On može da detektuje i obeleži hemijsku i nuklearnu kontaminaciju, dok je posada u vozilu zastićena sistemom za stvaranje natpritiska. Pored toga, ovaj sistem auto-matski integrise informacije o kontami-naciji dobijene od senzora sa navigacio-nih i meteoroloskih sistema. Zatim se, ri-zicna upozorenja brzo prenose pomoću centralnog procesora za obradu podataka.
NBCerberus je americko-engleski novi koncept samostalne detekcione i identifikacione tehnologije, kombinovane u jednoj celini za stalni nadzor atmosfere oko položaja ili na pojedinacnoj lokaciji.
Razne vrste veza mogu da se koriste za slanje informacija sa NBCerberusa, ukljucujući radio, mikrotalase i žicane veze ili opticke kablove. Ceo sistem mo-že da se smesti u kontejner, mali kombi ili prikolicu. NBCerberusu nisu potrebne
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
559
pripreme jer funkcionise na principu „plug and play“ (ukljuci i radi). Ovaj uredaj je uveden u upotrebu prosle godi-ne, i za sada ga koriste samo oružane snage Velike Britanije.
Hemijska detekcija
Upotreba nervnih agensa protiv ci-ljeva na povrsini do 12 ha može, pod od-ređenim vremenskim uslovima, da stvori opasnu zonu dužine do 100 km. Tehnolo-gija za otkrivanje hemijskog oružja raz-vijenija je nego ona za bioloske agense. Danas je težiste na nalaženju puteva za minijaturizaciju uređaja za hemijsku de-tekciju.
Prvi, masovno proizvedeni pouzdani rucni instrument za detekciju nervnih otro-va i plikavaca bio je CAM (Chemical Agent Monitor) firme Smiths Detection. Njegova poboljsana varijanta ICAM ili CAM2 je pouzdanija i pogodnija za održa-vanje. Poboljsanja obuhvataju mogućnost detekcije krvnih otrova i zagusljivaca, isto-vremenu detekciju nervnih otrova i plika-vaca, samokontrolu i maksimalnu zastitu.
Laki hemijski detektor LCD, takođe iz firme Smiths Detection, funkcionise kao lokalni alarm za individualnu upotre-bu ili manje grupe vojnika. Može da bu-de rucni ili prikacen za uniformu, i da obavlja detekciju, identifikaciju i razliko-vanje tipova agensa hemijskog oružja.
Neke zemlje, posebno SAD, gledaju na krilate, balonske ili bespilotne letelice kao na mogućnost za ostvarenje nadzora i za upozorenja na opasnosti ove vrste. Sjedinjene Države istražuju upotrebu mi-kroletelica, kao daljinskih izviđackih ure-đaja, koji su velicine sake ili manji.
Sistemi za hemijsku detekciju mogu da se ugrade na vozila u sastavu jedinica, na pravcima mogućih opasnosti, s name-rom da snime hemijske agense i mapiraju oblake sa hemijskim agensima. Takav je detektor JCAD razvijen u SAD za potre-be njihove vojske. Detektor JCAD sadrži IC spektrometar, a obezbeđuje kombino-vani portabl monitoring i detektore za avione, brodove, samostalne i individual-ne vojnicke aplikacije. Kao prvi sistem za hemijsku detekciju koji obezbeđuje pokrivanje prostora za 360° sa zemalj-skih, vazdusnih i platformi na moru, na udaljenosti preko 5 km, JCAD će obez-beđivati vojnicima rano upozoravanje radi izbegavanja kontaminiranih prostora ili, ako izbegavanje nije moguće, vreme potrebno da se preduzmu mere zastite.
Automatski hemijski detektor-alarm ACADA (engleska oznaka GID-3) obez-beđuje detekciju plikavaca, povećanu osetljivost, poboljsano vreme reagovanja i otklanjanje smetnji, a može da radi ne-prekidno. Pored toga, ima prednost jer može da detektuje iperit i nervne agense, a ima i manji impulsni alarm koji reaguje na mnostvo poznatih ometaca, poput benzinskih i dizel izduvnih sistema.
Detekcija nervnih agensa bila je du-že vreme specijalnost ceskih oružanih snaga. Ceske jedinice NBHO ucestvova-le su u Zalivskom ratu, a i danas su u sastavu koalicionih snaga u Iraku. Ceska kompanija Oritest razvila je Detehit, jed-nostavno sredstvo za detekciju nervnih bojnih otrova i slicnih inhibitora. Princip Detehita je u biohemijskoj reakciji inhi-bitora (acetylcholinsterase) sa goveđeg moždanog tkiva imobilisanog na celulo-znom platnu. Nervni agensi i združeni
560
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
hemijski produkti smanjuju aktivnost in-hibitora. Stepen aktivnosti redukcije zavisi od toksicnosti, doze i vremena uticaja inhibitora. Detehit detektori ispo-rucuju se kao trake ili cevcice, i koriste se u Ceskoj i drugim istocnoevropskim armijama.
Izraelski Institut za bioloska istraži-vanja usmerio se na razvoj hemije detek-tora (reagensi, trajnost cuvanja), uzorko-vanje vazduha, eksperimente osetljivosti, mehanike i elektronike uređaja. Ovaj institut razvio je komplet za hemijsku de-tekciju CDK koji detektuje nervne agen-se i plikavce.
Izraelska kompanija Power Paper ucinila je nov napredak u tehnologiji ko-ja će povećati prenosivost uređaja. Odba-civanjem konvencionalnog kućista, radi smanjenja mase i zapremine, osnovne komponente mogu da se impregniraju na obican papir.
Bioloska detekcija
Industrija sredstava za bio-detekciju porasla je nakon ucestalih posiljki an-traksa u SAD u oktobru 2001. godine i narednih masovnih prevara. Međutim, to je već bilo u prioritetu za mnoge države s razvijenim mogućnostima NBHO, koje su strahovale da bi Irak mogao da koristi bioloska sredstva u Zalivskom ratu i Irackoj kampanji. Njihov cilj je da razvi-ju tehnologije za povećanje osetljivosti, brzine reagovanja, selektivnosti i speci-ficnosti pri detekciji ovakvih opasnosti.
Bioloski detektori se mnogo teže usavrsavaju nego hemijski. Oba tipa detektora zahtevaju uzorke vode, ze-mljista ili vazduha. Pored toga, sistemi
za biolosku detekciju moraju da uzor-kuju veliku kolicinu vazduha iz atmos-fere. Neophodni su sofisticirani uređaji za upravljanje i prikupljanje uzoraka da bi se obezbedila dovoljna kolicina pa-togenih materijala radi identifikacije. Tehnike za ubrzanje procesa reakcije antitela i patogena ukljucuju imunotest i biotest, koji su opsti za sve sadasnje sisteme. Mada je vreme detekcije sma-njeno na pet minuta, spektralna i laser-ska jonizujuća tehnika ubuduće mogu da ponude bolja resenja.
Od sistema koji su na upotrebi po-znat je americki sistem za biolosku detekciju na velikim rastojanjima LR--BSDS. On za detekciju koristi lasersku tehnologiju LIDAR (Light Detection and Ranging), tako sto snima i mapira velike aerosolne oblake sa cesticama većim od jednog mikrona na udaljenosti od 30 km. Sistem razlikuje vestacke od prirodnih aerosolnih oblaka.
Od 1998. godine oružane snage Ve-like Britanije koriste pro to tip sistema za biolosku detekciju PBDS, koji je izrađen na bazi uspesno korisćenog sistema BDS (Biological Detection System) u Zalivskom ratu 1990-1991. godine. Sistem PBDS otkriva agense bioloskog oružja serijom ispitivanja vazduha. Prvi proces je kolekcija, a u drugom se cestice iz va-zduha velicine 2 do 10 mikrona, pažljivo istražuju pomoću tehnike za razlaganje svetla. Nakon toga, luminometar meri prikupljene cestice i određuje prisutnost bioloskih materija. Sistem može da podr-ži i druge nezavisne uređaje za uzorkova-nje, kao i analizu u laboratoriji. Stan-dardna armijska oprema za detekciju smestena je u kamionu nosivosti 4 t.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
561
Naslednik PBDS, koji se razvija od 1999. godine, jeste IBDS (Integrated Biological Detection System). On }e obezbe-|ivati jedinstvenu mogu}nost detekcije putem identifikacije bioloskih agensa i stvaranja bezbednih uzoraka za naknadne laboratorijske analize. Ugralen je na teski visenamenski visokoprohodni kamion, koji se transportuje avionima C-130, a može da funkcionise i demontiran sa vo-zila. Njegova oprema za detekciju uvezuje sortiranje aerodinamicnih cestica, biolu-miniscenciju-fluorescenciju, protocnu si-tometriju, masovnu spektrometriju i imu-notestne tehnologije. IBDS je ve} na upo-trebi u vojsci Velike Britanije.
Bioloski detektor, koji su razvili i ispitali firma Smiths Detection i Koman-da za hemijsku i biolosku odbranu Armi-je SAD, jeste prenosni sistem koji identi-fikuje specificne bioloske agense i nivoe njihove koncentracije. On može istovre-meno da otkrije do osam razlicitih agensa pomo}u imunotestova, obezbeluju}i automatsku detekciju i identifikaciju.
Istraživaci Tehnoloskog instituta Technion-Israel razvili su novu metodu koja uspostavlja geneticke markere za bakterije u vodi, hrani i bioloskim i me-dicinskim uzorcima. On koristi geneticki materijal u bakterijama, kao sto je E.coli, za njihovu brzu i tacnu identifikaciju. Ta-kole, brzina procesa detekcije cini ga ko-risnim u traganju za kontaminatima od potencijalnih teroristickih akcija.
Radioloska detekcija
Radioloski detektori moraju da raz-likuju prirodnu radijaciju od one koju emituju improvizovana nuklearna ili ra-
dioloska sredstva. Novi detektori projek-tovani su da otkriju i alfa radijaciju koja bi mogla da potice od plutonijuma koji se koristi u nuklearnom oružju, kao i gama radijaciju, koja može da bude emitovana sa radioizotopa kakav je cezijum 137 i ti-pican radioizotop koji se koristi u radio-loskim disperzivnim urelajima RDD (Radiological Dispersal Device).
Nova tehnologija radioloske detek-cije kombinuje tradicionalnu GM (Gaj-ger Miler) tehnologiju sa drugim tehno-logijama, a konstruktori nameravaju da ih objedine u formu terenskog detektora. Jedan od takvih je kanadski detektor GR--135 Survey Meter za identifikaciju radi-onukleusa i gama zracenja. Za otkrivanje alfa i beta radijacije razvijena je tranzi-storska tehnika koja koristi ultratanke (manje od 1 mikrona) slojeve silikona. Ta tehnologija mogla bi konacno da za-meni tradicionalnu GM tehniku.
Novi licni dozimetri danas su 50 pu-ta osetljiviji od termoluminiscentnih i oko 200 puta od starih filmskih dozime-tara. Ubacivanje podataka o radijaciji di-rektno u mrežu omogu}ava mnogo bržu prezentaciju podataka do komande.
Danas se u detekciju ulaže vise od bilo koje druge oblasti NBH tehnologije. Posebno dinamican rast uocava se na podrucju biodetekcije, jer otkrivanje bioloskih agensa pruža ve}e izazove. To se posebno odnosi na SAD, koje su u sada-snjem budžetu za razvojne projekte zasti-te države od bioterorizma predvidele se-dam milijardi dolara.
Dok SAD i Evropa angažuju znacaj-na sredstva za NBHO, i druge zemlje nameravaju da ukljuce, makar i u ogranice-noj formi, u svoje oružane snage posebne
562
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
jedinice za detekciju. Poboljsani metodi detekcije mogu samo pojacati mogućnosti oružanih snaga i smanjiti njihove gubitke.
M. K.
KONCEPT BUDUĆE NENUKLEAR-NE PODMORNICE*
Grupa mornarickih arhitekata i inže-njera BMT Defence Services iz Velike Britanije izložila je, u glavnim crtama, koncept buduće nenuklearne podmorni-ce, koja bi trebalo da menja velicinu za-ronjenog dela, i da pri tranzitu ka udalje-nim ratistima ima mogućnost brze plo-vidbe u poluzaronjenom položaju.
Projektni koncept usvaja konstruk-ciju novog hibridnog pogona, ukljucujući gasnoturbinske alternatore, radi ostvare-nja, brzine i izdržljivosti znatno većih od onih koje se danas postižu na konvencio-nalnim podmornicama.
To bi trebalo da omogući podmorni-ci da poluzaronjena prelazi po nekoliko hiljada milja brzinom od 20 cvorova, a zatim da dejstvuje sasvim zaronjena, ko-risteći gorivne ćelije ili pogonske bateri-je, za preko 30 dana borbe na ratistu.
Koncentrisući se na specificne po-trebe operatora podmornice sa „superre-gionalnim“ ili cak, globalnim razvojem, koncept pokusava da izbalansira zahteve za pokretljivost i „steltnost“. Istice se da su projektom predvidene tehnologije do-voljno zrele za period od 2010. do 2012. godine, npr. sve tehnologije pogona i motora već su u aktivnom razvoju i trebalo bi da budu snažna poluga kontinui-ranog ulaganja i za komercijalni tran-sportni sektor. To bi, po nekom redosle-du, trebalo da se koristi od 2015. godine.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. mart 2004.
U razvoju koncepta podmornice, pretpostavljeno je da su tranziti najcesće u mirnim vodama, gde podmornice neće biti u ozbiljnoj i stalnoj opasnosti koja bi zahtevala potpunu prikrivenost.
Iako spoznaja da se izdržljivosti nu-klearne podmornice pri punoj brzini ne može konkurisati, u BMT veruju da bi njihov energetski pogon trebalo da omo-gući karakteristike pokretljivosti pribli-žne nuklearnim brodovima, bez ugroža-vanja ronećih taktickih performansi ili iz-laganja bilo kojim troskovima koji prate nuklearni pogon.
Rols-Rojs je obezbedio konsultant-sku podrsku za projektovanje energet-skog pogona. To bi trebalo da bude va-zduhom napajajući element, koji koristi gasno-turbinske alternatore ili savremene gorivne ćelije, steltni sistem pogona ne-zavisan od vazduha ATP (airindependent propulsion), koji koristi savremene gorivne ćelije i Zebra Sodium Nickel Chloride baterije za podvodnu vožnju.
Dvostruki gasnoturbinski alternatori smesteni su na vrhu kormila, na kojem su smesteni i izduženi jarbol za uvodenje vazduha, komunikacijske antene i povr-sinski senzori.
U režimu brzog tranzita podmornica je poluzaronjena sa jarbolom sa opre-mom isturenim oko dva metra iznad vo-de. Odabrani oblik trupa ima uski gornji omotac, a najveća sirina mu je ispod teži-sta oklopa, radi minimiziranja povrsine na koju deluju talasi, pri cemu se ne ugrožavaju performanse ronjenja.
Usvajanje gasnoturbinskih alterna-tora velike brzine znatno stedi na masi i prostoru. Smatra se da će se pažljivim projektom jarbola sa opremom minimizi-rati i uzimanje vode u gasnoturbinskim
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
563
altematorima. Kućište opreme na jarbolu treba da bude dovoljno robustno da izdr-ži kratkotrajno ronjenje.
Za manje skrivena ali lakša tranzit-na kretanja sve pogonske i druge ener-getske potrebe obezbeđivaće skup goriv-nih ćelija. Gorivne ćelije koriste snort jarbol za vazduh, a u njima se odvija re-akcija vodonika i kerozina, koji se nalazi u spoljašnjim spremnicama za gorivo, ugrađenim ispod omotaca.
Kratkotrajni sprintovi, brzinom do 30 cvorova, mogući su uz upotrebu bate-rija Zebra, koje služe i za poravnanje op-terećenja pri radu sa gorivnim ćelijama ili gasnim turbinama. Usvajanjem zajed-nickog goriva i opreme za dobijanje energije u svim režimima, podmornica bi trebalo da postigne znacajnu fleksibilnost u brzini i izdržljivosti između tranzita i vremena kada je na stajalištima.
Kanalisani mlazni propulzor usvo-jen je radi izbegavanja kavitacionih efe-kata, koji se susreću kod elisnih pogona, pri velikim brzinama i snazi.
Hidrodinamicke upravne površine cine tri krmena hidrokrila, urađena tako da onemogućavaju podmornici da doseg-ne dno, i leđno kormilo na repnom delu, koje je namenjeno da poboljša manevri-sanje pri malim brzinama i suprotstavi se sklonosti ka „naglom kotrljanju“.
Nacionalni borbeni sistem za SSGT sadrži: savremeni sistem za borbeno upravljanje, integralnu sonarnu opremu, ESM, neprobojne optronicke jarbole, elektroopticki osmatracki sistem, i eks-tenzivnu komunikacijsku opremu sa EHF satelitskom komunikacijom.
Za opremanje fleksibilnim naoruža-njem kombinuje se šest torpednih cevi 533 mm i osam nagibnih lansirnih cevi za napad na kopno i protivbrodske rakete.
Koncept nenuklearne podmornice
564
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
Komora za šest osoba za specijalne snage i prostor za opremu nalaziće se iz-među hermeti~kog oklopa i donjeg kućišta, dok bi bespilotna podvodna sredstva treba-lo da se upućuju iz skloništa na gornjem kućištu. Siroka automatizacija borbenih si-stema na platformi i prihvatanje elektri~ne arhitekture trebalo bi da omogući rad pod-mornice sa posadom od 25 ljudi.
Glavne karakteristike podmornice
Ukupna dužina 80,8 m
Maksimalna širina 11,4 m
Precnik hermeticnog oklopa 7,6 m
Zaronjeni deplasman 4195 t
(minimum na kraju zadatka) 3570 t
Površinski deplasman 3700 t
(minimum na kraju zadatka) 3075 t
Posada - clanova 25
Pokretljivost: Maksimalna brzina sprinta 30 cvorova
(zaronjena na baterije) Tranzit velikom brzinom 20 cvorova
(poluzaronjena na gasne turbine) Standardni tranzit 10 cvorova
Maksimalna stalna AIP br- 10 cvorova
zina Maksimalni tranzitni domet 6000 naut. milja, 20 cvo-
Tipican zadatak rova, ili 13 000 milja, 10 cvorova 2500 milja, 20 cvorova
Izdržljivost u skloništu 28 dana u režimu AIP po zadatku, 5 cvorova povratak u bazu, 10 cvorova 60 dana
M. K.
INERTNA ZRNA KALIBRA 120 mm*
Armija SAD, zajedno sa Centrom za istraživanje, razvoj i upravljanje naoruža-njem, razmatra inostrane uporedne testne programe za razvoj tehnologija koje bi trebalo da omoguće da se postojeća tre-nutno-fugasna, ili zrna koja koriste kine-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
ti~ku energiju, kalibra 120 mm, mogu re-konstruisati u zrna sa inertnim bojnim glavama koje ne sadrže eksplozive ili upalja~e. Takva zrna trebalo bi da ostva-re željeni u~inak putem hidrostatskog udara na cilju.
Namera je da se ostvare povećani efekti dejstva po lakim i srednjim borbe-nim vozilima, građevinama, bunkerima i armiranim betonskim zidovima. O~ekuje se da će ovakva dejstva ostvariti manju kolateralnu štetu i biti bez sigurnosnih problema koji prate zrna poput M830A1.
Ostali kandidati za ovu konverziju bila bi zrna M908, M929 i M455, zajedno sa punjenjima za artiljerijske granate, minobaca~ku municiju, raketne bojne glave i bombe.
M. K.
NOVE KONSTRUKCIJE I TEHNO-LOGIJE ZA HAUBICU 105 mm*
Najnovije povećanje dometa i uboj-nosti artiljerijske municije 105 mm do-prinelo je obnavljanju interesa ameri~ke industrije za primenu tog kalibra za vari-jante samohodnih oruđa familije Stryker, izrađenih na bazi lakih oklopnih vozila LAV III (Light Armored Vehicle).
Kompanija GDLS (General Dynamics Land Systems) predvodi industrij-ski tim koji sarađuje na konstrukciji de-monstratora sa samohodno oruđe LAV II SPH (Self-Propelled Howitzer), koristeći za to sopstvena ulaganja.
Projekat, koji integriše kupolu i top 105 mm Denel (Južna Afrika) sa šasijom
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
565
LAV III, treba da pokrije domete od 4 km do 30 km, uz veću ubojnost od po-stojećih haubica 155 mm.
Municijske opcije ukljucuju prera-denu fragmentacionu bojnu glavu Denel M2020, za koju se tvrdi da je ucinak pro-tiv žive sile i neoklopnih vozila znatno veći nego onaj koji ostvaruje municija sa trenutnim zrnom 155 mm Ml07 ili M795. Druga prednost je mogućnost smestaja u jednom borbenom kompletu i do 60 zrna. Navodi se da demonstrator zadovoljava skoro sve operativne armij-ske uslove za samohodne haubice sadrža-ne u dokumentu ORD (operational requirements document).
Paralelno, kompanija United Defense Industries razvija sopstvenu haubicu 105 mm na bazi oruda Stryker. Kompanija radi, u partnerstvu sa Laboratorijama Benet i Centrom za istraživanje i razvoj naoružanja armije SAD, na svom topu sa komorom promenljive zapremine V2C2 (variable Volume Chamber Cannon), ko-ji koristi modularni artiljerijski sistem punjenja M231/M232 za ispaljivanje zrna 105 mm korisćenjem pogonskog punjenja 155 mm. Upotreba zatvaraca promenljive zapremine omogućava optimal-no profilisanje pritiska - vremena sago-revanja u komori radi postizanja zahteva-nog dometa.
Top V2C2 može ispaljivati do 10 zrna u minuti sa dometom preko 20 km ili 30 km uz raketnu asistenciju. Prva opaljenja sa modularnim sistemom arti-ljerijskog punjenja 155 mm izvrsena su u februaru 2004. godine.
M. K.
SINGAPUR PRIPREMA TENK SA TOPOM 120 mm*
Prema zahtevu singapurskog Mini-starstva odbrane, kompanija United Defense je predocila rezultate tehnickih analiza koje pokazuju kako se laka kupo-la za top 120 mm, koju je izradila kompanija Thunderbolt, može ugradivati na razne sasije. Tu spada i borbeno vozilo pesadije Biomix, koji je razvila singapur-ska kompanija ST Kinetics, i alumini-jumska oklopna univerzalna platforma za borbena vozila UCVP (Universal Combat Vehicle Platform) koja cini osnovu za samohodnu haubicu 155 mm Primus.
Isporuka 54 vozila Primus za Armi-ju Republike Singapur (RSA) treba da se zavrsi krajem 2004. godine. RSA name-rava da svoje lake tenkove AMX 13, koji su poboljsani do standarda SM1, zameni novim osnovnim borbenim tenkovima.
Kompanija ST Kinetics radila je iz-vesno vreme sa kompanijom Oto Melara na ugradnji kupole 120 mm na vozilo Bi-onix, ali su ti pokusaji zapali u potesko-će, jer su se javili problemi sa ovesenjem i automatskim sistemima vozila zbog mase italijanske kupole.
U kompaniji United Defense tvrde da bi univerzalna platforma za borbena vozila sa kupolom 120 mm Thunderbolt, imala rezerve mase za jos tri tone, cak i kada poseduje oklopnu zastitu za Nivo III i nosi 63 granate, od kojih je 21 u ku-poli, a 42 u oklopnom telu vozila.
Osnovna varijanta vozila ukljucuje glatkocevni top XM291 120 mm, koji je Benet Laboratory prvobitno konstruisala za armiju SAD radeći na savremenom to-povskom sistemu M8.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
566
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
Kompanija predlaže i vozilo za po-punu municijom na bazi univerzalne platforme UCVP, koja bi se koristila uz vozila Primus, a mogu da prevoze dva puta vi{e granata od domaćeg sveteren-skog vozila Bronco, uz istu cenu.
M. K.
POLJSKA PUŠKA 12,7 mm*
Ocekuje se da proizvodnja nove pu-{ke 12,7 mm Wilk, koju je razvila kompanija OBRSM iz Tamowa, zapocne kra-jem 2004. godine.
Ovo novo oružje, poznato jo{ kao WKW (Welkokalibrowy Karabin Wybo-rowy), narucile su specijalne i lake snage Ministarstva nacionalne odbrane (MNO) Poljske i antiteroristicke jedinice Ministarstva unutra{njih poslova.
Poljske kopnene snage i Institut za naoružanje pripremili su formalni zahtev za WKW. Racuna se da će se za narednih 6 do 8 godina obezbediti 250 do 270 ovih pu{aka, koje bi u{le u sastav 10 lakih ba-taljona (po 27 na svaki). Naredne isporu-ke trebalo bi da idu u poljske specijalne snage, ukljucujući i one koje danas uce-stvuju u sastavu međunarodnih snaga u Iraku. Potencijalni korisnik mogla bi da bude i poljska mornarica, koja bi ih kori-stila u sastavu obalskih za{titnih snaga.
Grupa eksperata MNO zapocela je u martu ispitivanje sa dva prototipa WKW, na opitnom poligonu kompanije u speci-jalno opremljenim objektima WITU. Za vreme ispitivanja ispaljeno je, pri razlici-tim uslovima, vi{e od 6000 zrna municije 12,7 x 99 mm Browning.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
Kompanija ocekuje da proizvodnja prve partije WKW zapocne u trećem kvar-talu 2004. godine, a isporuka selektiranim jedinicama krajem godine. Prema procena-ma, MNO bi godirnje nabavljalo po 30 do 40 WKW, ukoliko planovi modernizacije i transformacije budu podržani.
Pu{ka WKW prikazana je prvi put u maju 2002. godine. To je visoko-ergono-micna pu{ka, klase bul-pap, cija je masa bez optickog ni{ana 14,95 kg, a u borbe-noj konfiguraciji 16,7 kg. Uz prototip je kori{ćen standardni opticki ni{an NATO Schmidt & Bender 4-16 x 50, ali mogli bi da se koriste i bilo koji drugi, ukljucu-jući i elektroopticke tipove.
Radi povećanja preciznosti pu{ka ima prednji pode{avajući dvonožac i zad-nji oslonac.
Cev, dužine 880 mm, izrađena je sa-vremenom tehnologijom sa nitrificiranim bu{enjem, ima veoma efikasnu gasnu kocnicu koja smanjuje trzanje na nivo koji odgovara municiji 7,62 x 51 mm. Municijski okvir pu{ke sadrži 7 metaka.
M. K.
HELIKOPTER Mi-28N SA POBOLJŠANOM TRANSMISIJOM IROTOROM*
Prvi ruski serijski proizvedeni bor-beni helikopter nove generacije Mil Mi-28N izvr{io je svoj prvi let marta 2004. godine u Rostovu na Donu.
Serijski proizvedena verzija znatno je pobolj{ana u odnosu na prvi prototip OP-1, koji je izradio Mil konstrukcioni biro iz Moskve, i koji je prvi put poleteo
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
567
1996. godine. Originalni prototip obavio je samo nekoliko letova, posle cega je program zaustavljen zbog cekanja na nekoliko kljucnih podsistema, posebno transmisije.
Testiranje prototipa OP-1 ponovo je zapocelo aprila 2004. godine sa novom transmisijom VR-29 (umesto VR-28) ko-ja je prilagođena za veću snagu, i novim repnim rotorom KhR-29.
Prvi serijski proizvedeni helikopter izrađen je u fabrici Rostvertol i oznacen je kao OP-2, a opremljen je novim elisa-ma i glavcinom rotora, novim poboljsa-nim automatskim komandama za motor i za sistem za dovod goriva. Nakon zavr-setka programa ispitivanja sa snažnijim motorima Klimov VK-2500, i oni će se ugrađivati u Mi-28N.
Prva ispitivanja Mi-28N obaviće se u 2004. godini, dok će prijemni testovi za namenske sisteme i naoružanje poceti u 2005. godini.
Dugo je Mi-28 bio u senci helikop-tera Kamov Ka-50/Ka-52, koji su osam-desetih godina odabrale vazduhoplovne snage SSSR-a za osnovni borbeni helikopter. Godine 2003. je obelodanjeno da je Mi-28N odabran kao borbeni helikopter nove generacije i da će preko 50 ta-kvih letelica biti nabavljeno do 2010. godine, dok će samo manji broj Ka-52 biti nabavljen za specijalne snage.
Glavni razlog za izbor helikoptera Mi-28N za ruske vazduhoplovne snage bio je prihvatljiva proizvodna i operativ-na cena, kao i mogućnost korisćenja ele-menata od Mi-28 u modernizaciji heli-koptera Mi-24 „Hind“.
M. K.
PREUSMERAVANJE U RAZVOJU HIPERSONIČNIH LETOVA*
Uspesan let hipersonicne letelice Hyper-X, ostvaren je u martu 2004. posle niza godina u kojima je ostvarivan slab napredak.
Međutim, nedavno je NASA, jedan od vodećih sponzora za hipersonicna is-traživanja, donela odluku da se aktivnosti usmere na neke druge prioritete. Naime, u januaru je objavljena inicijativa o po-vratku SAD na Mesec i odlazak na Mars u dolazećim decenijama, sto je prisililo NASU da menja prioritete. Resursi veza-ni za istraživanje vazdusnih hipersonic-nih pogona usmeriće se na projekte sa kraćim rokovima, poput raketa za podr-sku istraživanja kosmosa.
Americka vojska na hipersonicne pogone gleda kao na naredne prodore u pogonskim sistemima, koji će omogućiti ultrabrzim raketama i jurisnim avionima da napadaju ciljeve bilo gde na Zemlji u vremenu od nekoliko sati. Konacno, oni će omogućiti visekratni pristup u ko-smos, kako za vojne tako i za komercijal-ne namene.
Ministarstvo odbrane proucava na-mere agencije NASA, ali će nastaviti i sopstvena istraživanja i razvoj uz manje rizike. Jedno od njih je smanjeni projekat X-43C, planiran nakon X-43A Hyper-X, koji je agencija planirala da radi zajedno sa americkim vazduhoplovnim snagama. Cilj je bio integracija u vazduhoplovnim snagama postojećeg supersonicnog va-zdusno-reaktivnog motora visoke tehno-logije (hajteh) sa hidrokarbonskim punje-njem, u tromotornu konfiguraciju na va-
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 7. april 2004.
568
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
zdušnim letelicama. NASA je ogranicila svoje učešće dok program nije bio usa-glašen sa njihovim potrebama u istraži-vanju kosmosa.
ATP, koji vodi razvoj pogona na Hyper-X i drugim hipersonicnim inicija-tivama, proucava opcije za modifikovani program X-43C za potrebe agencije NASA. Međutim, americko vazduhoplov-stvo namerava dalje da razvija sopstveni jednomotorni demonstrator SED (Syngle Engine Demonstration) hajteh motora, združenog sa avio letelicom, koji bi tre-balo da poleti 2008. godine.
Ministarstvo odbrane izbalansiralo je svoje programe i ucinilo znacajan prelaz od hipersonicnih inicijativa ka stvarnim projektima, kao što su FALCON i RASCAL. Za probne letove ove godine planirani su projekti poput mor-narickog HyFly hipersonicnog raketnog demonstratora, a naredni i završni probni let Hiper-X trebalo bi da se ostvari krajem ove godine. On će da se nadogradi na uspešan probni let sa Hi-per-X pri brzini od 10 M. Povećana br-zina stvara veći pritisak na krila i vode-će delove letelice, tako da će na njima biti dodatna termicka zaštita.
Prošlog meseca misija Hiper-X je prezentirala tri istorijska pocetka u avija-ciji. Prvi put je supersonicni motor sa va-zdušno-reaktivnim sagorevanjem (scra-mjet) integrisan na letelicu otvorenog le-ta; ostvaren je pozitivan potisak u letu koji dostiže najveću brzinu od 7 M i ostvareno je uspešno odvajanje letelice od nosaca pri brzinama koje do sada to nisu omogućavale.
Skremdžet (scramjet) mo tori sta-vljali su u pogon letelice Hyper-X za oko
11 sekundi. Po istorijskom znacaju, misija X-43 A Hiper-X izjednacava se sa pr-vim letom braće Rajt.
M. K.
JURIŠNI BRODSKI KONCEPT CHARC*
Novi steltni Lokid Martinov jurišni brodski koncept za mornaricu SAD CHARC nosiće moćno naoružanje i izvr-šavaće borbene zadatke vezane za su-protstavljanje malim mnogobrojnim camcima, pa sve do protivpodmornickog rata u površinskim vodama, uklanjanja mina i ukljucivanja u snage za specijalne operacije.
Koncept CHARC (Covert Highspeed Attack and Reconnaissance Craft) obelo-danjen je prošle godine. To je mali povr-šinski brod sa dvostrukim trupom. Posada od dva clana smeštena je u prednjoj kabi-ni koja po izgledu i tehnologijama podse-ća na one koje se koriste na savremenim borbenim helikopterima. Naredne konfi-guracije mogle bi da budu i bez posada.
Na prednjem delu trupa smešten je brzometni top 20 mm. Sa svake strane prednjeg dela trupa nalaze se cetiri unu-trašnja prostora za oružje, od kojih svaki može da prihvati rakete AGM-114 Hel-lfire ili rakete opšte namene. U kompani-ji Lokid Martin navode da bi tu mogao da se ugradi i njihov sistem koji je još u razvoju NetFires. Na brod se mogu ugra-diti i lanseri granata 40 mm.
Kompanija za tržište radi varijantu koncepta CHARC dužine 11 m, a za mornaricu i specijalne snage verziju du-žine 12 m.
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. mart 2004.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
569
Brodski koncept CHARC
Iako se ovo plovilo može aktivirati sa mnogih većih povrsinskih brodova, kompanija bi razvijala i samostalni obal-ski borbeni brod. Planira se izgradnja modela u razmeri 1:4, koji bi služio za procenu stabilnosti broda u vodi. Smatra se da će prototip ovog koncepta biti spo-soban za eksperimente sa obalskim bor-benim brodom do 2008. godine.
Konfiguracija broda omogućiće nje-govu ekstremnu stabilnost cak i pri viso-kom stanju mora.
Brod pokreće dizel motor, a maksi-malna brzina iznosi oko 60 cvorova, a njegovi usmereni vodeni mlazovi omogu-ćavaju visoke manevarske sposobnosti.
Konstrukcija broda obezbeduje ma-lu IC, radarsku i vizuelnu sliku, ima uvlaceći jarbol i može da plovi na razlici-tim visinama iznad povrsine vode.
Uz unutrasnji smestaj oružja obezbe-den je i izduv motora ispod povrsine vode.
Minimalni gaz od 1,5 m omogućava plovljenje i u plitkim vodama. Jarbol obezbeduje odlican pregled radi lociranja, identifikacije i praćenja ciljeva. Brodska senzorska oprema smestena je na jarbolu i u pramcu broda, a verovatno će ukljuciti i unapred usmereni IC sistem.
Obe varijante koncepta CHARC imaju sklopivu konstrukciju, cije patenti-ranje je u toku. To omogućava da se konstrukcija smesti u sanduk dimenzije 3,6 x 3,6 m. Srednja sekcija trupa i krma su
modularne i mogu da se konfigurisu za razne situacije. Postoje moduli za smestaj dopunske posade za praćenje protiv-podmornickih senzora ili kontrolu bespi-lotnih letelica, povrsinskih ili podvodnih plovnih sredstava. Drugi moduli sadrže pomoćno oružje koje opslužuje posada ili dodatne rakete. U njih se mogu smestiti i komandosi za dejstvo na moru, kopnu i u vazdusnom prostoru.
Varijanta broda dužine 11 m može da nosi 6 timova, dok modul dužine 12 m može da prihvati 8 timova. Na brodu se ispod trupa može smestiti i naduvavajući camac sa cvrstim dnom.
Postoje i dva modula u prednjoj sekciji svakog trupa, od kojih svaki može da nosi torpedo Mk 50 ili Mk 54, a u njih može da se smesti i oprema za timove.
M. K.
NOVI SONAR ZA MINOLOVCE*
Kraljevska mornarica Velike Brita-nije objavila je pocetne operativne mo-gućnosti za prvi od osam brodova iz kla-se minolovaca koji je modernizovan no-vim sirokopojasnim sonarom Sonar 2193 i komandnim i kontrolnim sistemom NAUTIS 3. Radovi na drugom brodu su u toku, a svih osam biće zavrseno do aprila 2005. godine.
Nosilac programa modernizacije je kompanija Thales Underwater Systems Ltd (TUSL) koja je odgovorna za konstrukciju, integraciju i ugradnju sistema, kao i isprobavanja na moru.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 7. april 2004.
570
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
Sonar 2193, koji zamenjuje postoje-ći Sonar 193 M, projektovan je da obez-bedi znatno bolje performanse protiv snažnih mina niskog eha, u vodama dubi-ne do 80 m. Sistem koristi tehnologiju si-rokopojasnih impulsnih pritisaka radi omogućavanja detekcije i klasifikacije minskih ciljeva preko vodene mase na rastojanjima preko 1000 metara.
Eho struktura, izvedena pomoću siro-kopojasne tehnike, znatno povećava mo-gućnosti sonara da klasifikuje objekte na velikim rastojanjima, dodajući tome i razli-ke mina od drugih objekata na dnu mora.
Sonar 2193 uvodi i skup klasifikaci-onih pomoći operatoru pri identifikaciji ciljeva i donosenju optimalnog resenja za date uslove.
Pune operativne mogućnosti Sonara 2193 biće ostvarene u oktobru 2004. go-dine isporukom softvera koji uvodi do-datne klasifikacione pomoći i mogućnost da se pretražuje i/ili klasifikuje sa bilo koje od dve konzole sa Sonarom 2193.
NAUTIS 3 zamenjuje zastareli kom-pjuterski informacioni sistem DBA (4). Oprema za minolovce sadrži i konzole sa dvostrukim ekranima OPUS2 u operativ-noj sali, kao i displej na mostu broda.
M. K.
EGZOSKELET POMAŽE KRETANJE ČOVEKA*
Istraživaci kalifornijskog Univerzi-teta Berkli razvijaju egzoskelet (spoljni kostur) na vlastiti pogon koji finansira is-traživacka projektna agencija DARPA.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
Njegove potencijalne funkcije omo-gućile bi iskrcanim vojnicima da nose mnogo veće terete, kao sto su naoruža-nje, oprema i ranjenici, kada je to mogu-će izvesti samo snagom misića.
Egzoskelet BLEEX (Berkeley Lower Extremity Exoskeleton) sastoji se od mehanickih metalnih spona koje su cvr-sto povezane sa korisnikovim nogama i nesto labavije na drugim delovima.
Pogonska jedinica uredaja koristi hi-draulicni motor za pokretanje i elektricno napajanje za kompjuter, a u sklopu uredaja je konstrukcija sa rancem za nosenje velikih tereta.
BLEEX je projektovan tako da no-sac postaje integralni deo egzoskeleta i ne zahteva specijalno obucavanje pri ko-risćenju. Vise od 40 senzora i hidraulic-nih aktuatora (pokretaca) cine lokalnu mrežu koja funkcionise slicno coveko-vom nervnom sistemu. Senzori, ukljucu-jući neke koji su ugradeni izmedu delova cipela, konstantno obezbeduju centralni kompjuter raznim informacijama, tako da on može da dovede u sklad teret sa onim sto covek radi.
Nosac može da hoda, cuci, saginje se i njise bez znatnog smanjenja agilno-sti, kao i da pravi iskorake iznad i ispod prepreka.
U eksperimentima koji su vodeni u Berkliju operator je bio u stanju da se kreće uz pomoć egzoskeleta sa rancem mase 45 kg i 32 kg, koristeći pri tome snagu potrebnu za prenosenje nesto vise od 2 kg tereta.
Konstruktori sada razvijaju jedno-stavniji, snažniji motor i brži, inteligent-niji kontroler koji će omogućiti da se eg-zoskeletom prenosi teret do 55 kg. Istra-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
571
živaci izucavaju i mogućnosti kako da nosaci tree ili skacu sa na nogama spoje-nim egzoskeletom.
M. K.
ROBOT ZA OTKRIVANJE EKSPLOZIVNIH NAPRAVA*
Američka armija predislocirala je u Irak 10 savremenih prototipova robota ODIS (Omni Directional Inspection System) koji omogućavaju vojnicima da sa udaljenih rastojanja provere da li na donjoj strani vozila postoje eksplozivne naprave. Očekuje se da sledeći primerci budu poslati u Avganistan.
Armijski tenkovski istraživacki i razvojni centar TARDEC (Tank-automotive Research, Development and Engineering Center) razvio je ODIS u saradnji sa Uredom za robotiku Ministarstva od-brane, Državnim Univerzitetom Utah i kompanijom Kucera odbrambeni sistemi, koji je izradila prototip.
Robot ODIS, koji je visok manje od 10 cm i mase 18 kg, zamenjuje princip „ogledalo na stapu“ radi pretraživanja postojanja improvizovanih eksplozivnih naprava na vozilu. Operator može kon-trolisati vozilo sa bezbednog rastojanja, koristeći pritom nikl-kadmijumske ili standardne vojne radio-baterije, koje do-zvoljavaju kontinuiran rad od 2 sata.
Robot može da nosi i senzore za ot-krivanje hemijskih, radioloskih i nuklear-nih agensa.
M. K.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
RAFT POVEĆAVA VIDOKRUG*
Bosove laboratorije za informaticke sisteme snabdele su americke snage u Ira-ku sa nekoliko varijanti svojih brzonaduva-vajućih tornjeva RAFT (Rapid Air Inflated Tower), ciji razvoj je finansirala Americka istraživacka projektna agencija DARPA.
Odgovarajuće armijske službe će proceniti mogućnost RAFT-a u brzom po-dizanju izviđacke i komunikacijske opre-me na razlicite visine za potrebe zastite snaga i druge aplikacije. Posle toga sistem bi mogao mnogo sire da se koristi u Iraku i Avganistanu. Isporucene su verzije koje se mogu podići do visina od 10 m, 20 m i 30 m. Naduvavanje tornjeva vazduhom traje manje od cetiri minuta, uz pomoć jednostavnih punjaca hladnim vazduhom.
Sadasnje varijante RAFT nose ter-movizore i televizijske kamere za vidlji-vu svetlost.
M. K.
[VEDSKA USAVR[AVA HAUBICU FH 77B**
Svedska Uprava za materijalno obezbeđenje odbrane sklopila je sa kom-panijom Bofors Defense ugovor vredan 25 miliona USD za 18-mesecnu studiju mogućeg usavrsavanja vucne haubice 155 mm FH 77B.
U ovaj rad ukljucene su tehnicke studi-je usmerene na modifikaciju 39-kalibarskog projekta na samohodni, 52-kalibarske konfi-guracije. Bofors Defence isporuciće dva prototipa FH 77B svedskoj armiji u 2005. godini radi ispitivanja i procena.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, maj 2004.
** Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, jun 2004.
572
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
Tehnologije koje bi morale da se primene u projekat ukljucuju automatizo-vani sistem za rukovanje municijom, ka-binu u kojoj će posada od cetiri clana upravljati i gadati haubicom i poboljsanu balisticku zastitu.
Sistem će imati masu oko 27 t i 21 projektil spreman za gadanje. Haubica će moći da ispaljuje i nove projektile sa ko-rekcijom kursa Excalibur, koje je za ar-miju SAD razvila kompanija Raytheon, uz aktivno ucesće firme Bofors Defence.
M. K.
RAKETE DRAGON SA POBOLJŠA-NIM BOJNIM GLAVAMA*
Svajcarska armija zapocela je program preoružavanja svojih protivtenkov-skih raketa M47 Dragon sa novim po-boljsanim bojnim glavama koje su pro-jektovane da probiju najnovije tipove tenkovskih oklopa.
Nova bojna glava RUAG 2000 ima tandem kumulativno punjenje, a projek-tovana je tako da uspesno probija homogene i razdvojene oklope, dvostruke ili teske eksplozivne reaktivne oklope, kao i kaskadne oklope sa energetski apsorbu-jućim materijalima. Njene mogućnosti proboja valjanih homogenih oklopa veće su od 1 metar.
Fabrika Emmen iz kompanije RUAG sprovesće program preoružavanja. Kompanija ima i objekte za održavanje, remont i ispitivanje raketne opreme, a nekoliko varijanti modifikacije već se sprovodi i za internacionalne porucioce.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENSE REVIEW, jun 2004.
Pesadijske jedinice svajcarske armi-je naoružane su sistemima Dragon koji su opremljeni poboljsanim bojnim glava-ma General Dynamics proizvedenim u kompaniji RUAG. Te bojne glave sadrže 1,72 kg eksploziva i upaljacki sistem u izdvojenoj sondi. Poznata kao Dragon WH 98, ta verzija je laksa od standardne rakete, tako da ima domet do 1040 meta-ra, sto predstavlja poboljsanje u odnosu na nominalnih 880 metara.
Kompanija nudi i programe za po-većanje životnog veka, modifikaciju si-gurnosnih tokova i usavrsavanje sistem-skog autotragaca.
M. K.
FRANCUSKI SISTEM ZA UPRA-VLJANJE BORBOM TACTIS*
Francuska armija odabrala je Sage-movu verziju sistema za upravljanje bor-bom TACTIS, kao svoj glavni sistem za upravljanje borbom ugraden na vozilima. To će biti osnovni informacioni sistem za vozila, i biće poznat kao SITEL (Systeme d’Information Terminal Elementaire).
Predvideno je da se do 2010. godine obezbedi oko 5000 ovih sistema koji će se ugraditi na vozila u postojećem armij-skom komandnom informacionom siste-mu viseg nivoa SIR (Systeme d’Information Regimentaire).
Prevodenje će se provoditi na bazi brigada. Prva partija od 100 sistema TACTIS najverovatnije će se koristiti za ugradnju i interoperativne postupke kra-jem 2004. godine.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 19. maj 2004.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
573
Kompanija Sagem dobila je i ugo-vor za razvoj integralnog sistema za voj-nika pe{adije, za koji }e obezbedivati verziju TACTIS, poznatu pod nazivom SIT Combattant Debarque (iskrcani bo-rac). To podrazumeva oko 5000 ovih sistema do nivoa odeljenja.
TACTIS obezbeduje prikaz takticke situacije pomo}u digitalnog sistema za mapiranje, analizu terena, komandno-kontrolnu podr{ku, ukljucuju}i planira-nje, integralni informacioni sistem za vo-zila i funkciju slanja poruka. On je kom-patibilan sa pukovskim sistemom ME-SREG, i koristi}e francuske nacionalne standarde, mada može da koristi i posto-
je}e komunikacione sisteme, pre svega Thales PR4G (sada{nje i budu}e verzije).
Operativni sistem za TACTIS može da bude Windows ili Linux, a francuska vojska }e koristiti Windows. Tipicni terminal na vozilu je Pentium III 700 MHz procesor sa XVGA 12-incnim tacskrin (touchscreen) ekranom (reaguje na dodir).
Do sada se TACTIS pojavljivao samo u izvidackim vozilima za vezu Alvis Scarab, koji su ponudeni za belgijski program RECCE 2000, kao i u programu budu}ih borbenih vozila za vezu Velike Britanije. On je i deo elektronskog paketa na osnov-nom borbenom tenku Malezije 48 PT-91.
M. K.
574
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
