CC BY
40
savremeno naoružanje i vojna oprema
VATRENA MOĆ SNAGA ZA BRZI RAZVOJ*
Mnoge zemlje podržavaju snage za brzi razvoj u vidu vazduhoplovnih, desant-nih, komandosnih, marinskih ili jedinica lake pe{adije, koje se mogu brzo dislocirati na potencijalno ugrožena podrucja. Među-tim, te jedinice imaju ogranicenu vatrenu moć, pa su cesto u domasaju protivnicke artiljerije. Za re{avanje ovog problema mnoge zemlje nabavljaju nove sisteme oružja s povećanim mogućnostima za ostvarivanje vatrene moći jedinica za brzi razvoj. Tu su ukljuceni vuceni i samohodni konvencionalni artiljerijski sistemi, mino-bacaci i artiljerijski raketni sistemi. Sistemi oružja samo su jedan elemenat vatrene mo-ći snaga za brzi razvoj (SBR). Druga kljuc-na komponenta jeste neophodna municija (projektil, punjenje i upaljac), vozila za po-punu municijom, sistem za akviziciju cilja, upravljanje vatrom, komandovanje i upra-vljanje u celini.
Dok neke zemlje nabavljaju nove artiljerijske platforme, druge daju veću važnost razvoju i nabavci nove municije većeg dometa, ubojnosti i preciznosti, {to u krajnjem ishodu znaci manji utro{ak municije i znacajne u{tede u logistici.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 6. jul 2005.
Sistemi vucene artiljerije
Jo{ postoji interes za vucenu artilje-riju, koja je mnogo lak{a od samohodnih suparnika, pa je i pogodnija za transport avionima i helikopterima.
Dva najce{će kori{ćena sistema vu-cene artiljerije 105 mm su italijanska ha-ubica Oto Melara Model 56 PH, koja je prodata u vi{e od 30 zemalja i laki top 105 mm firme BAE Systems Land Systems. Brz prodor na trži{te ima laki top 105 mm LG1 francuske firme Giat Industries, koji je prodat u najmanje pet država ciji je domet od 11,4 km pa sve do maksimalnih 18,5 km kada se koristi zrno 105 mm HE BB (Base Bleed). Kompanija Giat Industries i dalje razvija ovo oružje. Tako Mk III ima inercijalni 3D ni{anski i pozicioni sistem i radar za pocetne brzine. Pored toga projektovani tip Mk IV treba da ima i automatsko punjenje, kao i mogućnost ugradnje na zad-nji deo lakih taktickih vozila.
Kompanija Denel iz Južne Afrike već nekoliko godina radi na sopstvenim oruđima 105 mm LEO (Light Experimental Orddnance) koja su prvi put kom-pletirana 2001. godine. Njihova masa od 3.800 kg, upotrebom savremenih materi-
620
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Demonstrator artiljerijskog topovskog modula
jala treba da se smanji do 2500 kg. LEO je oru|e 105 mm/57 kalibara koje je opremljeno novoprojektovanom gasnom ko~nicom. Kori{}enjem municije doma-}e proizvodnje ostvaruje se domet do 24 km, pa i do 30 km kada se koristi BB municija. Isti~e se da ta municija ima ubojnu zonu jednaku klasi~noj municiji kalibra 155 mm.
Iako su mnogi artiljerijski sistemi 155 mm {iroko u upotrebi, gotovo svi su nepo-desni za upotrebu u snagama za brzi raz-voj, pa su aktuelni napori da se uz iste bali-sti~ke karakteristike proizvedu lak{i siste-mi (ne vi{e od 4.000 kg u osnovnoj formi).
Kompanija BAE Systems Land Systems razvija sisteme 155 mm M777 za armiju SAD i marinski korpus. Ova orula, s digitalnim sistemom za upravlja-nje vatrom ima}e domete do 40 km i ta~-nost do 10 m.
Za potrebe ispitivanja orule M777 je ve} opremljeno senzorima Selex i va-zduhoplovnim sistemima APS (Automatic Pointing System), a koristi se i na konceptnom demonstratoru 155 mm NLOS-C (Non-Line-of-Sight Cannon). Prototip nose}e kolevke zavr{en je pre nekoliko godina i uralene su studije za ugradnju orula 155 mm/37 kalibara na razli~ite {asije guseni~ara i to~ka{a.
Laki top 105 mm kompanije BAE Systems uralen je u dve verzije: stan-dardna L118 za britansku armiju i L119
za strane kupce. Top L118 ima maksima-lan domet 17,2 km kada se koristi stan-dardna municija, a može se pove}ati na preko 20 km kori{}enjem municije s do-datnim pogonom koja se ve} proizvodi.
Borbena masa L118 je 1860 kg i vu-~e ga lako vozilo 4x4, koje nosi i zalihe gotove municije. Od 2005. godine ova orula se kompletiraju neosetljivom mu-nicijom. Najve}i korisnik orula 105 mm L119, sa preko 400 orula na upotrebi, je-ste SAD, gde ima oznaku M119A1. Po-stoji zahtev za jo{ 111 orula za aktivne jedinice i 164 za rezervne sastave. Svi laki topovi 105 mm britanske armije opre-mljeni su sistemom APS ili LIN APS (Laser Inertial Artillery Pointing System). Ovaj sistem smanjuje vreme aktiviranja municije ~ime se pove}ava ta~nost pogalanja.
Sistemi samohodne artiljerije
Najve}i broj sistema samohodne artiljerije je pretežak za transportovanje tak-ti~kim transportnim avionima i helikopte-rima. Na primer, nema~ka samohodna ha-ubica 155 mm/52 kal PzH 2000 ima masu preko 55 t. Zbog toga je u trendu razvoj lak{ih samohodnih sistema to~ka{a, koji bi mogli da se transportuju avionima C-130 Hercules. Takav je samohodni artiljerijski sistem 155 mm/52 kalibara CAESAR, koji razvija fTancuska kompanija Giat Industries. Njegova isporuka se pla-nira izmelu 2007. i 2011. godine, a zame-ni}e sada{nji vu~ni sistem 155 mm TRF1. Prvobitna vozila za sistem CAESAR bila su izralena na bazi {asije nema~kog ka-miona Mercedes - Benz UNIMOG 6x6, ali od nedavno proizvodi}e se na novim {asijama kamiona Renault Sherpa 6x6.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
621
Kompanije General Dynamics Land Systems iz Kanade (GDLS-C) i Denel iz Južne Afrike razvile su samohodni arti-ljerijski sistem 105 mm na bazi {asije vo-zila Stryker 8x8, pri cemu je GDLS-C odgovorna za {asiju, a Denel za sistem kupole, koja je naoružana modifikova-nom verzijom oruda 105 mm LEO. Va-trena ispitivanja ovog sistema zapocela su pocekom 2004. godine. Ukupna bor-bena masa sistema iznosi oko 16 tona.
Municijski komplet zavisiće od toga da li je ugraden sistem rucnog ili auto-matskog punjenja oruda. U prvom sluca-ju cini ga 60 zrna, a u drugom 37 zrna. Moguće su brojne opcije upravljanja va-trom, ukljucujući i modifikovanu digiti-zaciju vucne artiljerije.
Singapurska kompanija Singapore Technologies Kinetics razvija laku samo-hodnu haubicu 155 mm/39 kalibara na bazi {asije vozila 4x4, koja ima masu 7 t, uklju-cujući municiju spremnu za dejstvo.
Budući borbeni sistemi SAD, koji se razvijaju pod vodstvom kompanije Boeing, ukljucuju sistem NLOS-C koji se testira od 2003. godine i opremljen je gusenicnom {asijom sa orudem i siste-mom elevacije od haubice 155 mm/39 kalibara M777. Testni demonstrator ima masu 21 000 kg, ali se veruje da bi se ona mogla jo{ smanjiti.
Postoje brojni drugi kamionski arti-ljerijski sistemi, ali mnogi od njih su su-vi{e veliki za upotrebu u jedinicama tipa SBR, koje će se prebacivati pretežno avi-onima C-130. Takvi su Denelov sistem T5, sistemi Soltam ATMOS i Jugoim-portova NORA B-52.
Dok neke zemlje zahtevaju sisteme koji se mogu transportovati avionima C-130, druge, kao na primer Nemacka,
zahtevaju da budu transportabilni avioni-ma A-400M. U pozadini je razvijena mo-dularna samohodna haubica 155 mm/52 kalibra PzH 2000 kojom se već obavljaju vatrena ispitivanja. Kompletan sistem, sa dvoclanom posadom u oklopnoj kabini, transportovaće se avionom A-400M. Po-slednji modul ima automatski punjac projektila i punjenja, uredaj za automat-sko postavljanje upaljaca i obezbeduje brzinu vatre od 6 do 8 zrna/minut.
Minobacaci
Dok neke zemlje koriste artiljeriju, druge u opremanju svojih SBR daju prednost vucnim ili samohodnim mino-bacacima. Francuska armija, na primer, koristi 120 mm izoluceni minobacacki sistem TDA, koji prema sada{njim pogle-dima spada vi{e u artiljerijsko nego pe{a-dijsko naoružanje.
Već nekoliko godina nemacka armi-ja koristi Rajnmetalovo lako oklopno vo-zilo Wiesel 1 naoružano vodenim, optic-ki praćenim raketama lansiranim iz cevi, ili topom 20 mm. Sada se proizvodi Wiesel 2, veće unutra{nje zapremine i za ve-će korisne terete, koji bi imao vi{e speci-jalnih namena, ukljucujući i minobacacki sistem 120 mm.
Pored automatskog minobacaca 82 mm Vasilyek 2B9, koji nije dugo u masov-noj proizvodnji, Rusija je razvila brojne (gusenicari i tocka{i) samohodne minoba-cacke sisteme 120 mm, koji imaju moguć-nost direktne ili indirektne vatre, od kojih poslednja ima glavnu ulogu. Prvi od njih bio je sistem 120 mm Anona 2S9, razvijen za ruske vazdu{nodesantne divizije. Izra-den je na bazi {asije modifikovanog BMD, ima masu 8,7 t i može da se desantira pa-
622
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
dobranom. Nosi 25 zrna spremnih za upo-trebu, a maksimalni domet sa standardnom municijom je 8855 m.
Mnogo noviji sistem 2S23 NONA--SVK (na bazi šasije BTR-80 8x8) i 2S31 Vena (na bazi sasije BMP-3) nude se vise kao konvencionalni sistemi nego za opremanje jedinica za brzi razvoj.
Proteklih godina brojni minobacaci 120 mm razvijani su radi ugradnje na razlicite platforme. Tu spadaju francuski TDA 120 mm 120R2M, izraelski Soltam sistem 120 mm ADAMS (Advanced Deployable Autonomous Mortar System), singapurski superbrzi minobacacki sistem i svajcarski minobacacki sistem RUAG.
Raketni sistemi
Visecevni raketni sistem 227 mm (12 projektila), kompanije Lockheed Martin i Fire Control, najčešće je kori-šćeni sistem tog tipa u svetu. Njegov glavni nedostatak je što je ugrađen na ša-siju gusenicnog vozila, sa kojim ima ukupnu borbenu masu preko 25 t. Zbog toga su ove kompanije razvile artiljerij-sko-raketni sistem velike pokretljivosti HTMARS (High-Mobility Artillery Rocket System) na bazi modifikovanih verzi-ja iz familije srednjih taktickih vozila konfiguracije 6x6.
Sistemi HTMARS opremljeni su oklopnom kabinom iza koje je lanser sa standardnim pakovanjem od 6 raketa 227 mm zemlja-zemlja, koje su u poziciji spremnoj za lansiranje. Biće u mogućno-sti da lansiraju najnovije generacije raketa, ukljucujući i one s povećanom preci-znošću. Budući da mu je masa manja od
14 t, sistem HTMARS moći će da se tran-sportuje avionima C-130. Ove sisteme koristiće armija i marinski korpus SAD.
Kraljevska artiljerija Velike Britani-je ima zahteve za lakim mobilnim topov-skim sistemima artiljerijskog oružja LT-MAWS (G) kao dopunu svojim raketnim sistemima LTMAWS (R), ciji prototipi su uspešno završili vatrena ispitivanja.
Tzraelski LAR 160 mm takođe bi mogao da se koristi za jedinice tipa SBR (Snage za brzi razvoj).
Već nekoliko godina turska firma Roketsan proizvodi rakete za 107 mm vucne raketne lansere (12 projektila), od kojih poslednja verzija ima domet preko 11 km. Pocetkom ove godine kompanija Roketsan prikazala je kon-cept-demonstrator novog lansera raketa 107 mm (24 projektila) ugrađenog na šasiju vozila AM General Hum-mvee. U kabini vozila treba da bude kompjuterizovani sistem za upravlja-nje vatrom u kompletu sa navigacio-nim sistemom koji usmeravaju lanser u pravcu cilja za jedan minut od momenta zaustavljanja.
Akvizicija cilja
Akvizicija cilja za artiljerijske jedi-nice tradicionalno se izvršava isturenim osmatracima, koji su danas opremljeni uređajima za dnevno/noćno osmatranje, laserskim daljinomerima, sistemima na-vigacije i digitalne komunikacije. Njima se brzo lociraju ciljevi, utvrđuju njihovi pravi položaji i informacije o tome šalju preko lanca komandovanja do sredstava koja mogu brzo i efikasno da neutrališu i unište cilj.
VOJNOTEHNTČKT GLASNTK 6/2005.
623
Postoje i brojna druga sredstva za lociranje opasnih ciljeva, uključujući ve-oma precizno zvucno odredivanje, sofi-sticirane radare i bespilotne letelice. Tome, svakako, doprinose i aktivnosti avio-na, helikoptera, isturenih vazdusnih kon-trola i dr.
M. K.
KOMANDNI SISTEM PVO RACCOS*
Armija Republike Ceske obelodani-la je svoj novi mobilni sistem za koman-dovanje i upravljanje RACCOS (Retia Advanced Command and Control System), koji će obezbediti ozbiljan po-mak u mogućnostima njihove protivva-zdusne odbrane.
Ceska firma Retia, koja je projekto-vala i proizvela sistem, potpisala je ugo-vor s Ministarstvom odbrane o isporuci jednog sistema vrednog 20,5 miliona do-lara.
Sistem RACCOS biće uveden u upotrebu u delove PO ceske armije kao automatizovani sistem za komandovanje i upravljanje vatrom u 2007. godini. Is-poruke komponenata sistema pocele su u 2004. godini i trebalo bi da se zavrse do kraja 2006. godine.
Sistem će zameniti stacionarni sistem Vazduh sovjetskog porekla, koji je izraden prema tehnologiji iz sedamdese-tih godina. RACCOS je potpuno modu-larni sistem otvorene arhitekture C4I (Command, Control, Communications, Computers and Intelligence) pogon za in-tegraciju sa svim postojećim i budućim
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 20. jul 2005.
sistemima PVO ceske armije, radarskim sistemima i izvorima podataka, kao i za povezivanje sa drugim sistemima C4I u okviru mreže razvojnih programa.
Firma Retia razvila je sistem RACCOS u saradnji sa armijom i brojnim is-traživackim institutima Ministarstva odbrane, koji su obezbedili naucnu, ispitnu i integracionu podrsku.
Sistem je namenjen da obezbedi efikasne informacije za sve nivoe ko-mandovanja i podrske, povećavajući ta-ko efikasnost armijskih mogućnosti PVO. Komandanti dobijaju kompletnu sliku bojista i pregled komandi za upravljanje borbenim aktivnostima u real-nom vremenu. Potpuno digitalizovani i siroko automatizovan sistem projekto-van je tako da ne preopterećuje opera-tora podacima, pa je kao takav veoma prihvatljiv za korisnika.
Raccos prima i obraduje podatke iz vazdusnog prostora koji dolaze iz nekoli-ko izvora, ukljucujući glavni sistem, inte-grisani radar, osmatracke i susedne jedi-nice. To stvara konsolidovanu sliku o borbenom prostoru i olaksava prepozna-vanje ciljeva. Konsolidovana slika va-zdusnog borbenog prostora zatim se pri-kazuje sa pozicijama cilja u odnosu na branjene objekte i preporucuje optimalne lokacije odgovarajućih baterija ili preno-snih sistema PVO. Takode, sistem priku-plja, procenjuje i priprema podatke za komandovanje i upravljanje borbenim aktivnostima jedinica PVO i ažurira po-datke o vlastitim snagama i snagama pro-tivnika, kao i postojećim nuklearnim, bi-oloskim, hemijskim i radioloskim opa-snostima, koristeći pri tom formalizova-ne i neformalizovane poruke.
624
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Glavne komponente sistema RAC-COS su:
- borbena komandna stanica;
- terminal vatrene jedinice;
- oprema vazdusnog osmatraca;
- simulatorska ucionica;
- S-10M/IFF Strela integracija;
- P-10/IFF radarska integracija upra-vljanja vatrom.
Komandna stanica i terminal vatrene jedinice smesteni su u kontejner koji je opremljen generatorom, sistemom za kondicioniranje i ventilaciju, a prevozi se na kamionu Tatra T185, 4x4.
Komandna stanica sastoji se od kon-zole za konsolidaciju borbenog vazdu-snog prostora, kojom rukuje komandir, konzole strategijskog pregleda, kojom rukuje drugi operator, oprema za komu-nikacije i zapis podataka i podsistema za medusobne komunikacije.
Oprema vazdusnog osmatraca tre-ba da omogući otkrivanje ciljeva tamo gde to radari PVO nisu u mogućnosti. Dobijeni podaci u 3D obliku prenose se do komandne stanice, a mogu se istim sistemom preneti i do terminala vatrene jedinice. Oprema vazdusnog osmatraca u celosti je prenosna i zatvorena u traj-ni, vodootporni kontejner, a omoguća-va obradu dijagnostickih podataka ot-krivenih ciljeva koji se prenose putem UHF signala. Ukljucena je i mogućnost dvosmerne informacije, integrisane na-vigacije, dupleks govorne komunikaci-je, kao i mogućnost grafickog prikaza zahtevane informacije.
M. K.
NOVE KUMULATIVNE BOJNE GLAVE RUAG*
Svajcarska kompanija RUAG obja-vila je podatke o dve nove kumulativne bojne glave: prva je obložena molibde-nom (Mo), precnika 146 mm (152 mm caura), a druga je poboljsana bakrom ob-ložena tandem bojna glava za sisteme oružja tipa RPG-7.
Mogućnost da unistava teska oklopna borbena vozila ostvaruje se na dva osnovna principa: kumulativnim punjenjem (Monroe ili Neumann efe-kat) i kinetickom energijom. Primena kineticke energije kod najvećeg broja vodenih i sa ramena lansiranih proti-voklopnih oružja dosad nije bila zastu-pljena, uglavnom zbog neophodne br-zine, složene konstrukcije i potencijal-ne opasnosti za nezastićenog korisni-ka. S druge strane, kumulativna punje-nja mogu da se izbace cak i rucno, ka-ko bi se unistio teski oklop. U tom slu-caju energija potrebna za probijanje cilja potice od eksploziva sadržanog u municiji, a ne od brzine municije. To se ostvaruje upotrebom eksploziva koji se pri detonaciji urusava u supljinu svoje metalne kosuljice i formira hi-personicni mlaz koji probija oklop.
Kompaktna bojna glava RUAG 146 mm, s punjenjem PBXW-11, sa-stoji se od caure od aluminijumske le-gure sa molibdenovim elipticno obli-kovanim levkom (lajner). Punjenje PBX-11 cini relativno neosetljivi pre-sovani plasticni eksploziv (PPX) koji sadrži HMX.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, avgust 2005.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
625
Bojna glava poseduje centralni deto-natorski prolaz, a probojni talas se usme-rava ka periferiji punjenja putem RUAG-ovog materijala PEGAB (PolyEster with GlAss Bubbles). U seriji radiografi~kih testova brzina mlaza dostizala je 11,5 km/s. Molibdenov levak (lajner, usmeri-va~), mada težak za izradu, znatno je skuplji i ima manju dinami~ku ~vrstoću, a poseduje i veću brzinu i ja~inu mlaza. Probijanje je, takode, poboljsano jer mo-libden poseduje veću gustoću u odnosu na bakar (10 280 prema 8920 kg/m3).
Radi demonstracije na RUAG-ovom poligonu, u maju 2005. godine, bojna glava je bila smestena u 5,5 dijametarske konuse, a cilj se sastojao od 22 ~eli~ne plo~e RHA sirine 80 mm. Detonacija punjenja rezultirala je probijanjem 17 plo~a i zaustavljanjem mlaza u plo~i br. 18, probivsi ukupno oko 1,45 m, uz prose~an otvor pre~nika oko 20 mm.
Nova tandem bojna glava RPG-7, za razliku od ranijih, potpuno je sistemski ispi-tana. Lanser je bio udaljen od cilja oko 75 m, a gadan je svajcarski tenk Pz68, posta-vljen tako da zrno udari u njegovu bo~nu stranu. Bojna glava se sastojala od dva ku-mulativna punjenja: malog prethodnog punjenja (pre~nika oko 30 mm) i glavnog punjenja (100 do 112 mm). Oba su bila ba-krom obložena i napunjena s PBXW-11 ili LX-14. Nema detalja o profilu levka, na~i-nu iniciranja i o tome da li je korisćena RU-AG-ova tehnologija udarnog razdvajanja Force-Hammer.
Pri stati~kom ispitivanju bojna glava je bila sposobna da probije oklop RHA deblji od 900 mm iza oklopa ERA druge generacije. Dinami~ko vatreno ispitivanje rezultiralo je udarom zrna u centar tenka, oko 20 mm ispod kupole, pri ~emu je
mlaz prosao uzduž gornjeg dela oklopa, zatim kroz prsten kupole i ukopao se u blok zatvara~a topa. Ukupna dubina pene-tracije nije prikazana, ali takav pogodak trebalo bi da rezultira sigurnim izbaciva-njem tenka iz operativne upotrebe, jer je top bio onesposobljen za dejstvo.
Presekprikaza tandem bojne glave RPG-7 RUAG
Bojne glave visokih performansi za lako oklopno vozilo M72 nisu demonstri-rane u toku majskih ispitivanja, mada su objavljeni neki detalji o njima. Bojna glava s ostrim po~etkom ima sirokougli elipti~ki konus od bakra. Punjenje je od neosetljivog eksploziva, a masa komplet-nog zrna nije veća od prethodnih. Proboj-nost oklopa RHA veća je od 500 mm pre bilo kojeg oklopa ERA, i preko 355 mm za model M72A4.
M. K.
DALJINSKI UPRAVLJANA ORUŽNA STANICA RCWS-30*
Izraelska kompanija Rafael je, na severu Finske, uspesno zavrsila ispitivanja svoje daljinski upravljane oružne sta-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, avgust 2005.
626
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Sistem RCWS na modifikovanom oklopnom vozilu
nice RCWS-30, ugrađene na oklopne transportere 8x8, firme Patria.
Za potrebe ovog ispitivanja RCWS--30 je bila naoružana topom 30 mm ATK Mk 44, mitraljezom 7,62 mm i lanserima za protivtenkovske vođene rakete Spike--LR. Fiksni ciljevi su, uključujući oklop gusenicnog transportera udaljenog 1000 m, uspesno unisteni i bez potrebe da se lansira raketa Spike.
Vatrena ispitivanja na finskom po-ligonu Rovajarvi prva su poznata ispitivanja ove nove oružne stanice koja su održana izvan Izraela. Kompanija Rafael izvrsila je kvalifikaciju RCWS-30 u Izraelu, kada je bila ugrađena na mo-difikovano vozilo Ml 13. Ispitivanja u Finskoj posmatrali su predstavnici oru-žanih snaga Finske, Ceske republike i Hrvatske. Ove dve poslednje zemlje planiraju oružnu stanicu RCWS-30 kao potencijalnu za njihove buduće oklopne transportere.
Ceska Republika planira da nabavi 199 novih vozila (plus 35 specijalnih) u vremenu od 2007 do 2012. godine. Hr-vatska je pocetkom 2005. godine izrazila potrebu za skoro 200 oklopnih transpor-tera tockasa. Među njima bi 120 do 130 vozila trebalo da ima daljinski upravljane oružne stanice sa mitraljezima 12,7 mm ili topom 30 mm.
Za potrebe ispitivanja u Finskoj, RCWS-30 je bio ugrađen na vozilo XA-360P-1, koji je prvobitno konfigurisan kao pretprodukcijski model oklopnog modularnog vozila Poljske. Prvi put RCWS-30 je prikazan na izložbi Eurosa-tory 2004, a zatim je bio ugrađen u Polj-skoj na vozilu BWP-1M Puma, koji predstavlja poljska modernizovana verzi-ja ruskog BMP-1. RCWS-30 je bio izlo-žen i na izložbi Low Intensity Conflict 2005 u Tel Avivu, kada je bio ugrađen na americko borbeno vozilo pesadije M2A3 Bradley.
M. K.
JURISNI KARABINI SCAR-L I SCAR-H*
Karabine SCAR (Special Operations Forces Combat Assault Rifle) kori-stiće americke snage za specijalne opera-cije umesto karabina M4A1.
Postoje dve verzije ove jurisne pu-ske: SCAR-L (Mark 16 SCAR Light) i SCAR-H (Mk 17 SCAR Heavy). U susti-
Karabin Mk 16 SCAR-L sa ugrađenim bacacem granata 40 mm i ostalom opremom specijalca
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2005.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
627
ni, obe imaju visekalibarske modularne mogućnosti sa 90% međusobno zamen-ljivih delova. Ove dve varijante SCAR zamenjuju pet postojećih sistema stre-ljackog naoružanja koje koriste americke specijalne snage.
Karabini SCAR znatno poboljsa-vaju ukupne performanse prethodnih karabina. Njihov kundak je i teleskop-ski i preklapajući. Teleskopsko svoj-stvo je potrebno radi prilagođavanja razlicitim konfiguracij ama licne opre-me vojnika, oklopa ili odeće, sto može zahtevati promene u položaju karabina s obzirom na rastojanje između kori-snikovog ramena i okidaca. Preklapa-jući kundak je pogodniji, jer omoguća-va specijalcima da otvaraju vatru i is-pod odeće kada je kundak sklopljen, kao i za borbu iz vozila, helikoptera, s padobranom i u nekim drugim situaci-jama. Korisnik ima mogućnost da pri-lagodi kundak svom telu i postigne najbolju vidljivost, bez obzira na to da li je opticki nisan ugrađen.
Rukohvat puske razvijen je uz pri-menu sirokih antropometrijskih mera za određivanje oblika i velicina najpogodni-jih za korisnika. Raspoloživi adapteri omogućavaju korisniku da podesi rukohvat prema svojoj ruci. Redizajnirani rukohvat nudi bolje upravljanje i kontrolu.
Upravljanje vatrom je optimizirano radi lakseg angažovanja u borbi. Regulator paljbe pomera se od bezbednog polo-žaja do poluautomatske i automatske paljbe i nazad za samo 90° i podesen je za obe ruke, za razliku od M4A1 kod koje je to za 180° i nije podesen za obe ruke. Takođe, i magacin je podesen za obe ruke i zastićen od nenamernog vađenja.
Režim vatre iznosi samo 600 do 650 zrna u minuti, za razliku od 900 zrna kod M4A1. To ne samo sto olaksava upravljanje oružjem, već stvara i kraći blesak pri paljbi.
Karabin Mk 16 SCAR-L sa sklopljenim kundakom
Poboljsanja na mehanizmima omo-gućila su da se razrese mnogi problemi uoceni kod prethodnih automatskih pusa-ka, ukljucujući zagrevanje i odvod gaso-va i, sto je za korisnike posebno važno, ova puska se mnogo lakse cisti i održava nego M4A1.
Moguće je koristiti razlicite cevi, pri cemu je odlucujući faktor za zamenu po-trebna preciznost. Standardna cev je du-žine 353 mm, dok je cev od 251 mm op-timalna za CQC ulaz, a cev dužine 457 mm kada se traži optimalna preciznost. Uz određena podesavanja moguća je i promena kalibra.
Obe varijante SCAR imaju 90% za-jednickih komponenata, sto nikada dosad nije ostvareno s tako razlicitim kalibrima kao sto su 5,56x45 mm i 7,62x51 mm. Jedini delovi koji su razliciti za obe varijante su oni koji se odnose specijalno za kalibar, tj. prihvat cevi 5,56 mm ili 7,62 mm, okvira, glave zatvaraca i otvora iz-bacaca. Okviri za metke su razliciti, ali su znatno poboljsani u odnosu na dosa-
628
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Uporedni podaci za karabine
Prototip 5,56 mm SCAR-L (dole) i 7,62 mm SCAR-H (gore)
dasnje. Svaka verzija karabina SCAR bi-će opremljena sa po 10 okvira.
Cevi su predvi|ene za životni ciklus od 35 000 zrna, a vek upotrebe za ceo si-stem za 90 000 zrna. Na kraju ciklusa, ili u slucaju neispravnosti, cevi se mogu za-meniti za par minuta odvijanjem dva za-vrtnja. Srednji broj zrna izmelu dva za-stoja iznosi 2000 zrna.
Firma FN Herstal razvila je i lanser granata za program SCAR. To je pojaca-ni modularni bacac granata EGLM, koji se montira ispod cevi, otvara se strane, omogućava umetanje dugih granata 40 mm, može da se rukuje i desnom i levom rukom. Raspoloživi kundak omogućava samostalno korisćenje EGLM. Upravlja-nje vatrom je vrhunsko i ima laserski da-ljinomer s ugralenom automatskom ele-vacijom. Kada je EGLM uperen nisko ili visoko - na koncanici svetli crveni signal, a ako je usmeren na cilj - koncanica svetli zeleno. Za skrivene ciljeve, ili one iza prirodnog zaklona, nisan daje rastoja-nje do cilja.
EGLM je kompatibilan s najnovi-jom programiranom municijom 40 mm koja eksplodira u vazduhu iznad cilja.
Mk 16 SCAR-L Mk 17 SCAR-H
Kalibar 5,56 x 45 mm osnovni 6,8 x 43 mm moguć .50 Beowulf moguć 7,62 x 51 mm
osnovni
6,5 Grendel moguć 7,62 x 39 mm .300 WSSM ili .300 RSAUM moguć
Princip dejstva Dužina, gas, selektor paljbe gas, selektor paljbe
standardna 620 do 848 mm 769 do 995 mm
Dužina cevi razlicita razlicita
Masa prazne puske 3,5 kg 3,85 kg
Brzina vatre 600 zrna/min 600 zrna/min
Kapacitet okvira 30 zrna - standardni 20 zrna (7,62 x 51)
100 zrna - po izboru (C-Mg) 30 zrna (7,62 x 30)
M. K.
SISTEM SLS ZA OTKRIVANJE SNAJPERA*
Firma Rheinmetall Waffe Munition prikazala je svoje nove rucne sisteme SLS za lokaciju snajpera.
Kako se saznaje iz kompanije Schmidt & Bender, laserski skenirajući senzor sistema SLS može da otkrije nisan snajperske puske 12x50 mm na uda-ljenosti od preko 1000 m. Na isti nacin, ruski puscani nisani BKL6/PSO-1 i BKL42/PSO-4 mogu da se otkriju na udaljenosti većoj od 600 m odnosno 700 m, respektivno.
SLS je rucna, poput dvogleda, sen-zorska jedinica koja neprimetno skenira posmatrani prostor koristeći aktivni laser Class 3B, cija se energija reflektuje na-zad u SLS kada naile na sklop optickih sociva tipicnih za snajperske nisane.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2005.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
629
Pored rucnih verzija, Rheinmetall razvija i samostalne verzije bez posade, koje mogu da se ugrade na postolje ili na vozilo, i mogu da se integrisu u mrežu osmatracke i bezbednosne arhitekture.
Snajperskoj opasnosti od terorista ili pobunjenika uvek prethodi osmatranje optickim instrumentima, pa je lokacija opasnosti pre opaljenja prvog zrna od su-stinske važnosti, sto je i bio razlog za razvoj sistema SLS.
Laserski senzor, koji napaja stan-dardna AA baterija, može da otkrije snaj-perski nisan kada se nalazi i iza staklene povrsine unutar zgrade ili automobila.
Da bi korisnik pomoću SLS posma-trao prostor ispred sebe, on mora da drži dugme lasera ukljuceno. U slucaju da je snajperski nisan otkriven, njegova pozicija se istice pomoću svetlosnog crvenog kva-dratnog simbola, a upozorenje o tome poja-cava se i zvucno. Laserski skenirajući senzor SLS može da se koristi i kao normalni teleskopski instrument za osmatranje.
M. K.
NESAOSNI NISAN OAVD*
Odeljenje za kopnena dejstva australijske odbrambene naucne i tehno-loske organizacije DSTO razvilo je op-ticki nisanski dodatak koji omogućava strelcu da iz zaklona vidi i otvara vatru na ciljeve.
Nesaosni uredaj za osmatranje (iz-van ose nisana) OAVD (Off-Axis Viewing Device) mala je osmatracka jedini-ca koja se sjedinjuje s postojećim optic-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2005.
Uređaj OAVD u sklopu s optickim nišanom
kim nisanom oružja, a sada se nalazi u pocetnoj fazi proizvodnje. Uredaj obez-beđuje prenosenje slike i njeno reflekto-vanje prema strelcu pod uglom od 50° od linije nisanjenja. To omogućava da glava i poprsje strelca pri dejstvu budu izvan linije vatre. Ovaj uredaj već koristi austra-lijska pesadija u Avganistanu i Iraku.
Australijske oružane snage koristiće uredaj OAVD na standardnim puskama
5.56 mm F88 Steyr, lakom oružju za po-drsku 5,56 mm F89 Minimi i karabinima
5.56 mm M4. Uredaj OAVD, koji je raz-vijen pocetkom 2005. godine specijalno za desantne operacije u urbanim sredina-ma, ima duži okularni deo koji omoguća-va strelcu da skenira cilj iza zida, prepre-ke i iza ugla. Na pocetku namenjen kao alternativa kamerama i sistemima disple-ja, koji koriste baterije i zavise od kablova i opreme na vojniku, OAVD je sada samostalan uredaj u sastavu standardnog kompleta opreme vojnika, kojim se do-punjavaju mogućnosti streljackog naoru-žanja koje je sada u upotrebi.
630
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Masa uređaja iznosi oko 500 g, a dužina mu je 150 mm. Nosi se na uprtaci ili prikljucen za nisan, pri cemu ne utice na balans i rukovanje oružjem.
OAVD je prikladan za ugradnju na razlicite automatske puske 5,56 mm i 7,62 mm i konvencionalne mitraljeze. Hermeticki je zatvoren i otporan na vodu i prasinu. Koristi opticki sistem koji se sastoji od dva ovalna ogledala za preno-senje slike do strelca, jednostavan je za upotrebu i tacniji od elektronskog siste-ma koji je, takođe, ispitivao DSTO. OAVD može da se koristi i samostalno, a za te potrebe brzo se skida sa osnovnog nisana.
M. K.
SISTEM OKLOPNOG MODULARNOG VIŠENAMENSKOG VOZILA*
Kompanija Rheinmetall Landsyste-me radi na novom oklopnom vozilu toc-kasu koji će obezbeđivati posadi visok stepen održivosti na bojistu u odnosu na svoju masu. Demonstrator, pod oznakom AVS (Armoured Vehicle System) ili Ge-FaS (Geschutztes Fahrzeugsystem), oce-kuje se za dve do tri godine.
Projekat AVS koristi iskustva Južne Afrike u razvoju vozila otpornih na mine, koja su kombinovana sa tzv. „citadel4 ‘ pri-stupom kojim se naglasava zastita odeljenja za posadu. To je dovelo do toga da AVS bude modularne konstrukcije, kako bi se olaksala primena elektricne transmisije s motorima smestenim u nisama tockova.
* Prema podacima iz INTERNACIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2005.
Prikaz modularnog vozila konfiguracije 4*4
Modul za posadu, na cijim se zastit-nim karakteristikama insistiralo, može da prihvati do sest osoba. Gornji deo bocnih strana dosta je iskosen radi bolje balistic-ke zastite i zastite od bocne eksplozije, dok su donji delovi oklopa u obliku du-bokog slova V, radi bolje zastite od eks-plozije mine, i odvojeni su od odeljenja za posadu radi smanjenja prenosenja udarnog talasa na posadu. Izvan donjih delova odeljenja za posadu nalaze se kontejneri za teret, sto omogućava da se minimizira prostor odeljenja, a koji ap-sorbuju deo energije od eksplozije mine ili improvizovanih eksplozivnih naprava.
Ispred odeljenja za posadu nalazi se pogonski modul u kojem je dizel motor snage 410 do 440 kW (557 do 598 KS) i generator. Iza modula za posadu je teret-ni modul, a na obe strane AVS osovinski modul koji se sastoji i od dva tocka sa sopstvenim motorima i ovesenjem.
AVS je relativno dugacak, sa ukup-nom dužinom 6,69 m i osovinskim rasto-janjem 4,83 m, sto ima prednosti pri eks-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
631
ploziji ispod prednjih tockova koji su pri-licno udaljeni od odeljenja za posadu.
Tockovi treba da se opreme neobic-no sirokim pneumaticima 415/80 R27, a masa vozila bi trebalo da bude 12,5 t, sa mogućim maksimumom od 17 t.
Pored osnovne verzije konfiguracije 4x4, AVS može da se prosiri i na verzije 6x6 dodavanjem pozadi drugog osovin-skog modula, a dalje prosirenje, do clan-kovitih 8x8 ili 10x10, moguće je dodavanjem dvoosovinskog modula na verzije 4x4 ili 6x6, respektivno.
M. K.
OKLOPNO VOZILO PATRIA 6x6 AMV*
Finska kompanija Patria Vehicles je na izložbi MSPO 2005 u Poljskoj (Kiel-ce), obelodanila svoje najnovije oklopno modularno vozilo konfiguracije 6x6. Novo vozilo ima oznaku XC-361P, gde se XC u Finskoj odnosi na borbena vozila pesadije - tockase.
Najnovije vozilo predstavlja neznat-no smanjenu varijantu vozila konfiguracije 8x8 AMV (Armoured Modular Vehicle), kraće za 0,6 m (ukupna dužina 7,1 m), ali je po sirini (2,8 m) i visini (2,3 m) isto kao varijanta 8x8.
Vozilo 6x6 AMV ima maksimalnu borbenu masu 19,5 t i u njega može da se smesti deset clanova. Pokreće ga turbo dizel motor Scania DI 12-40AIE, koji u kompletu sa automatskom transmisijom ZF HP 902S Economat obezbeduje mak-simalni operativni radijus kretanja od 750 km.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 21. septembar 2005.
Borbeno vozilo Patria AMV 6x 6
Prema podacima iz kompanije Patria, AMV 6x6 poseduje balisticki oklop-ni sistem koji može izdržati eksploziju mina od 10 kg, iako se podrazumevalo da, kao sto je bio slucaj s poljskom vari-jantom AMV 8x8, zbog ugradene amfi-bijske opreme to bude umanjeno.
U kompaniji isticu da porucioci mo-gu kompletirati AMV 6x6 s razlicitim ti-povima kupolica, sa posadom ili bez nje, sa PT/PVO raketnim lanserima i drugom namenskom opremom, ukljucujući i izvi-đacke mogućnosti.
M. K.
MODERNIZOVANA RUMUNSKA BVP MLI-84M*
Pocetkom jula 2005. godine rumun-ske kopnene snage primile su na opera-tivnu upotrebu prva modernizovana bor-bena vozila pesadije MLI-84 M. Vozila će se ispitivati na vatrenom poligonu Malina, posle cega će uslediti moderni-zacija sa visenamenskim protivtenkov-skim vođenim raketnim sistemima izrael-ske firme Rafael Armament Development Authotity Spike LR.
Jedan kontingent ovih sredstava bi-će raspoređen i u operacijama izvan ze-mlje.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 20. jul 2005.
632
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Program modernizacije vozila MLI--84 u konfiguraciju MLI-84M zapocet je 1997. godine. Procena je da će se za mo-dernizaciju 180 vozila MLI-84 utrositi oko 300 miliona USD.
Borbeno vozilo pesadije MLI-84 je-ste rumunska verzija ruskog BMP-1, ko-je će modernizacijom u varijantu MLI--84M biti visestruko poboljsano.
Sa vozila je skinuta originalna ku-pola sa topom 73 mm, koaksijalnim mi-traljezom 7,62 mm i ruskim sistemom protivtenkovskih vođenih raketa Ma-ljutka, i zamenjena Rafaelovom spolj-nom oružnom stanicom, naoružanom topom Oerlikon Contraves 25 mm KBA, koaksijalnim mitraljezom 7,62 mm PKT i sa dva lansera za moderni-zovani sistem Maljutka M2T. Pridodate su i dve kutije sa elektricno upravlja-nim lanserima dimnih granata 81 mm, a iznad zadnjeg odeljenja za vojnike za-držan je mitraljez 12,7 mm.
Postojeći dizel motor 8V-1240DT-S od 265 kW zamenjen je Perkinsonovim dizel motorom Caterpillar C9 od 294 kW.
Modernizovano vozilo opremljeno je i sistemom za detekciju i automatsko gasenje požara, kao i komunikacijskom opremom Harris.
M. K.
IZRAELSKI OKLOPI EKSTRA ERA*
Izraelske firme Rafael Armament Development Authority i GDATP (General Dynamics Armament and Technical Pro-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 3. avgust
2005.
ducts) sklopile su ugovor sa armijom SAD za opremanje borbenih vozila pesadije Bradley M2 kompletima druge generacije eks-plozivnog reaktivnog oklopa (ERA) A2.
Borbeno vozilo Bradley M2 s oklopom ERA
Ugovor, vredan 38 miliona USD, pokriva opremanje 168 vozila kompletima ERA. Godinu dana posle pocetka operacije u Iraku, a na osnovu borbenih iskustava, armija SAD ispostavila je svoj prvi zahtev za zastitu vozila Bradley ras-poređenih u Iraku. Novi ugovor je treći po redu sa firmom GDATP od novembra 2004. godine. Prema dva prethodna ugo-vora, vredna 46 miliona dolara, kompleti ERA isporuceni su za 150 borbenih vozila pesadije.
Novi oklop ERA obezbeđuje zastitu od najvećeg broja visokoeksplozivnih protivtenkovskih projektila, ukljucujući i granate RPG-7, a otporan je i na vatru iz streljackog naoružanja.
Ovaj oklopni paket sastoji se od 106 oklopnih plocica koje su frontalno raspo-ređene (26 komada M3 i 9 M4), bocno (55 komada M5) i na kupoli (8 komada M6 i 8 M7).
Druga generacija oklopa ERA, koja je razvijena radi povećanja bezbednosti vojnika, ima istu masu i razmere kao i ra-niji sistemi i mogu da ih zamene. Rafae-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
633
lovim sistemima ERA druge generacije opremljeni su i hrvatski tenkovi Degman kao i slovena~ki T-55. Kompanija Rafael razvija i lak{e verzije oklopa ERA za la-ka oklopna vozila Stryker 8 x 8 i oklopne transportere M113.
M. K.
TESTIRANJE NOVE ORBITALNE RAKETE U IZRAELU*
Izrael je testirao novu orbitalnu ra-ketu koju je razvila njihova vazduho-plovna industrija IAI (Israel Aircraft Industries). Ova raketa veća je od prethod-ne trostepene rakete na ~vrsto gorivo Shavit, a lansirana je bez opterećenja 12. jula iz avio-baze Palmahim, južno od Tel Aviva. Ona bi trebalo da ima veću nosi-vost korisnog tereta nego {to ima raketa Shavit, za koju se veruje da ima maksi-malnu korisnu nosivost 300 kg.
Kao i kod svih prethodnih izraelskih orbitalnih ispitivanja, i ovom prilikom raketa je lansirana sa mediteranske obale, kako bi se osiguralo da po~etna putanja bude iznad mora.
Novu lansirnu raketu razvila je i proizvela IAI u saradnji sa kompanijom Givon Division iz izraelske vojne indu-strije (IMI) koja je razvila raketni motor.
Prethodna raketa Shavit kori{ćena je za lansiranje serije od {est izraelskih iz-vida~kih satelita, Ofeq, kada je ostvareno samo 50% uspe{nosti. Program Ofeq pretrpeo je glavni neuspeh u septembru 2004. godine kada je modernizovani sa-telit Ofeq 6 „nestao“ za vreme lansiranja. Lo{e funkcionisanje potisnih motora sa-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 20. jul 2005.
telita, koje je usledilo izmedu drugog i trećeg stepena, onemogućilo je izbaciva-nje satelita u orbitu.
Njegov prethodnik, Ofeq 5, koji je lansiran 2002. godine, pred zavr{etkom je svog životnog veka i Izrael žuri da za-vr{i Ofeq 7, kako bi obezbedio kontinui-tet obave{tajnog pokrivanja.
Lansirna raketa Shavit je izvedena iz izraelske dvostepene balisti~ke rakete srednjeg dometa Jericho 2, ima domet oko 1400 km.
Ranije je već objavljeno da Izrael razvija ~etverostepenu raketu Jericho 3, sa tri stepena na ~vrsto gorivo i ~etvrtim sa dvostrukim pogonom, sposobnom za domete preko 3000 km. Nagove{teno je da IAI razvija i ~etverostepenu komerci-jalnu verziju rakete Shavit, pod nazivom NEXT, koja bi bila sposobna za lansiranje većih korisnih tereta.
M. K.
OMETAČIIMPROVIZOVANIH EKSPLOZIVNIH NAPRAVA*
Ministarstvo odbrane SAD nabavlja 10 000 novih ometa~a bombi i improvi-zovanih eksplozivnih naprava (IEN) koje se postavljaju uzduž puteva, od kojih je stradalo najvi{e njihovih vojnika u Iraku.
Uredaj, nazvan Warlock Blue, voj-nici mogu da nose poput za{titnog prslu-ka, za razliku od ometa~a koji se ugradu-ju na vozila i koriste u sklopu opreme za protivdejstva.
Ovi sistemi blokiraju radio-predaj-nike koje protivnici koriste za daljinsko aktiviranje eksplozivnih naprava u mo-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 29. jun 2005.
634
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
mentu prolaza americkih ili koalicionih jedinica.
Uredaj Warlock Blue je univerzalni, a može se koristiti i ugraden na vozila i kao individualni uz vojnika, za razliku od sadasnjih uredaja koji su mobilni i zahte-vaju napajanje elektricnom energijom sa vozila.
Novi uredaji uspesno su testirani protiv deset do sada poznatih IEN male snage, kojima se upravlja radiom, a one-mogućavaju se na principu ometanja fre-kvencija na kojima rade.
Americka Vazduhoplovna istraži-vacka laboratorija (AFRL) ugovorila je razvoj i sledećih sistema za pariranje IEN, koji koriste mikrotalase velike snage za izazivanje detonacije pre nego sto naidu vozila sa vojskom. Taj sistem, na-zvan Scorpion, testiran je na poligonima u Arizoni gde je i pokazao efikasnost protiv 74% IEN. Sada se već radi na no-vom, manjem, ali robustnijem uredaju Scorpion II, slicne tehnologije. Nije po-znato kada se planira usvajanje ovih uredaja i uvodenje u upotrebu.
M. K.
LAKI IZVIĐAČKI HELIKOPTER ANSAT-2R*
Novi ruski laki naoružani izvidacki helikopter Kazan Ansat-2R imao je svoj prvi javni let na moskovskoj avio-izložbi MAKS 2005. Helikopter je prikazan predstavnicima oko 12 zemalja, uglav-nom iz Azije i Afrike, za vreme konfe-rencije operatora helikoptera Mi-8 i Mi-17 izraden u Kazanu.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 10. avgust
2005.
Helikopter Ansat-2R
Prikazani Ansat-2 konstruisan je sa motorom, transmisijom i rotorom skinu-tim sa prvog letećeg prototipa Ansat. Pi-lotski kokpit potpuno je opremljen, dok su kokpit operatora oružja, kao i sistemi oružja prikazani kao modeli.
Helikopter je opremljen elektroop-tickom kupolicom ispod prednjeg trupa i kratkim bocnim krilima na trupu sa cetiri pajlona.
U toku prezentacije pajloni su bili popunjeni sa dve rakete kratkog dometa vazduh-vazduh 9M39 Igla, malim bom-bama i sa dva raketna lansera 80 mm sa po sest zrna. Na desnom boku helikopte-ra ugraden je fiksni teski mitraljez 12,7 mm, dok je drugi fleksibilni montiran na prozoru malog transportnog odeljenja na zadnjem delu helikoptera. Lanseri UV-26 ugradeni su sa strana u trupu.
Helikopter Ansat-2R ima poletnu masu 3500 kg, a pogone ga dva motora kanadske kompanije Pratt & Whitney PW207K, od kojih svaki ima po 523 kW. Helikopter može postići brzinu od 300 km/h i dolet 650 km.
Razvoj Ansata zapocet je 1993. go-dine modelima koji su se sustinski razli-kovali od danasnjeg Ansat-2R, a prikazi-van je na brojnim avio-izložbama. Tako je na izložbi MAKS 2001 prikazan osma-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
635
tracki helikopter Ansat-2, od kojih su prva tri proizvedena helikoptera isporucena Ju-žnoj Koreji u decembru 2004. godine.
Varijanta helikoptera Ansat-U oda-brana je kao laki trenažni helikopter za vazduhoplovne snage Ruske Federacije, a razvija se i nova varijanta pod oznakom Ansat-3, cija je masa oko 6000 kg.
M. K.
BESPILOTNA LETELICA GLOBAL OBSERVER*
Kompanija Aero Vironment obelo-danila je rad na projektu bespilotne izvi-dacke letelice za velike visine, nazvane Global Observer (Globalni posmatrac), kojom je moguće dejstvovati u vazdu-snom prostoru duže od sedam dana za-hvaljujući korisćenju pogonskog sistema na tecni vodonik.
Sacinjen je umanjeni model letelice i izvrseni letovi preko Zapadne americke pustinje. Kompanija se obratila Ministar-stvu odbrane SAD da finansijski podrži izradu modela u prirodnoj velicini. Sma-tra se da će Global Observer zadovoljiti nove zahteve Ministarstva odbrane za bespilotnom letelicom za velike visine, velike izdržljivosti a koja bi dejstvovala kao pseudo satelit za prenos podataka, video i govornih komunikacija i omogu-ćili komandantima na bojistu snimke sa-cinjene kamerom i radarom kao i infor-macije o vremenu.
Global Observer bi u stvarnoj velicini imao raspon krila izmedu 45,7 i 76 m, i mo-gao bi da nosi koristan teret mase od 227 do 454 kg, zavisno od dimenzija letelice.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 6. jul 2005.
Nakon finansijskog pokrića, letelica bi mogla da se konstruise za 18 meseci, a nakon toga bila bi operativna za sest me-seci.
Tecni vodonik daje trostruko veću energiju po jedinici mase u odnosu na fo-silna goriva, tako da bi održivost u va-zdusnom prostoru trebalo da bude tri pu-ta duža nego sto to mogu bilo koje druge bespilotne letelice iste klase.
Konstrukcija ove letelice omoguća-va stabilan let pri ceonom vetru i brzinu krstarenja od oko 110 cvorova.
M. K.
MINIJATURNE BESPILOTNE LETELICE KOLIBRI*
Kompanija Rheinmetall Defence Electronics (Bremen, Nemacka) razvija minijaturne bespilotne letelice s vertikal-nim uzletanjem i sletanjem namenjene za ratovanje u urbanim sredinama. Ove letelice, mase 1,6 kg, pod nazivom Kolibri 60, dizajnirane su kao kvadrokopter, ob-lika frizbija, ciji je precnik 60 cm.
Razvoj se odvija kontinuirano i do septembra 2005. resena je integracija na letelicu modularnog korisnog tereta od 350 g, a dostignuta je izdržljivost u letu od 20 minuta.
Video zapisi kompanije Rheinmetall pokazali su da je prototip Kolibri 60 uz pomoć daljinskog upravljanja uspesno leteo i izmedu stabala u sumskim pod-rucjima. Prvi samostalan let planira se pre kraja 2005. godine.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2005.
636
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Prototip mini bespilotne letelice Kolibri 60
Predviđeno je da se Kolibri 60 lansi-ra i stiti sa oklopnih vozila, kao sto su Fennek, Dingo ili Fuchs. Ukupan sistem je prevelik da bi ga nosio i njime upra-vljao jedan vojnik.
Sistem Kolibri 60 treba da sadrži dve letelice, laptop i jedinicu za daljin-sko upravljanje, antenu za telemetriju i upravljanje, drugu antenu za prijem sli-ke, cetiri baterije i punjac baterija 12/230 V, tri modularna korisna tereta (TV, TV sa zumom i IC kamera) i tri kompleta od cetiri propelera: jedan za upotrebu na nivou mora, jedan za visine od oko 750 m (2500 ft) i jedan za visine oko 1500 m (5000 ft).
Osnovni operativni zahtevi za izra-du ove letelice bili su: domet od 10 km; mogućnost leta pri brzini vetra 5 m/s, po kisi i temperaturama između -20°C i +75°C; otpornost na ometanje; moguć-nost rada do 15 m unutar objekta.
Takođe, zahtev je da jedan vojnik može da upravlja sa cetiri takve letelice. Kolibri 60 treba da uzleti vertikalno do visine od oko 100 m (330 ft), nakon cega može da primi zadatak putem komand-nog linka. Prema željenom cilju kreće se koristeći putne tacke GPS, a kada ulazi u objekte njime upravlja operator.
Letelica može da lebdi iznad cilja ili ispred prozora kako bi snimila unutra-snjost objekta. Može da se spusti blizu tacke interesovanja i zatim zumira cilj u režimu koji zahteva operator.
Podizanje letelice i spustanje nazad na krov vozila odvija se bez izlaska ope-ratora, i niko ne mora da izlazi iz vozila da bi je pronasao, sto je narocito važno za minirane prostore. Posle prizemljenja letelica je spremna za naredne zadatke, nakon sto se napune baterije.
M. K.
PROBLEMI S DODATNIM OKLOPOM*
Prema nedavnom izvestaju armije SAD, koji je pripremio Centar za armij-sku obuku, zakljuceno je da dodatni oklop za oklopna vozila Stryker 8x8, ko-ja se koriste u Iraku, obezbeđuje efikasnu zastitu samo za oko 50% ispaljenih ra-ketnih granata. Mada je armija SAD mnogo investirala u vozila Stryker, dodatni rebrasti oklop nije uvek efikasan. Najcesće pogresna predstava o rebrastom dodatnom oklopu jeste da on kao pro-storna prepreka primorava granate RPG--7 da se aktiviraju ispred osnovnog oklo-pa vozila Stryker, znatno smanjujući mo-gućnost njegovog probijanja. Takav stav ignorise cinjenicu da bi za smanjenje sposobnosti proboja RPG-7 do nivoa da ne može probiti oklop Strykera, njegova detonacija trebalo da se dogodi na rasto-janju većem od 1 m od oklopa vozila. Ali, pri detonaciji na udaljenosti cak 900
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, avgust 2005.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
637
mm od oklopa, PRG-7 još uvek može da probije 80 do 90 mm valjanog homoge-nog oklopa, dok pri detonaciji na opti-malnom rastojanju prosecno probija oklop debljine 320 mm.
Me|utim, dodatni oklop je udaljen od osnovnog oklopa vozila samo 254 mm (10 inca), što je nedovoljno da bi se potpuno sprecilo njegovo probijanje, iako su po-boljšanja sa keramickim materijalima sma-njila broj krhotina i povećala bezbednost ljudstva koje se nalazi u blizini vozila. Ipak, ponegde se navodi da je funkcija plo-castog dodatnog oklopa da izazove detona-ciju granata RPG-7 pre nego što one dotak-nu oklop vozila i prodru u njega. U stvari, slucaj je obrnut: dodatni oklop treba da spreci detonaciju granata. Izrada dodatnog oklopa bazira se na posebnim konstruktiv-nim osobenostima granata RPG-7. Vrh granate sastoji se od dva koncentricna ko-nusa koji cine deo elektricnog kola između udarnog senzora na vrhu nosa i upaljaca smeštenog iza kumulativnog punjenja. Ako granata udari u cilj tako da njene boc-ne strane udare pre vrha nosa, upaljac se kratko spoji zbog zgnjecenih koncentricnih konusa između kojih se uspostavlja kon-takt, zbog cega ne dolazi do detonacije ku-mulativnog punjenja. Da bi se to ostvarilo, plocice dodatnog oklopa postavljaju se na udaljenost od osnovnog oklopa 2,5 inca, što je manje od precnika granate RPG-7. Kao posledica toga, kada granata uleti u procep između plocica, jedna ili druga stra-na njenog nosa udariće u plocicu i kumula-tivno punjenje neće detonirati.
Međutim, umesto leta pravo ka pro-cepu između dve plocice, neke granate prvim hicem pogađaju rubove plocica vr-hom nosa, izazivajući detonaciju kumu-
lativnog punjenja, uz ozbiljne posledice za vozilo koje se štiti tim dodatnim oklo-pom. Osim toga, malo je verovatno da će najveći broj granata leteti baš paralelno sa plocicama, već će ih mnogo cešće po-gađati pod uglom, kada je udarna površi-na mnogo veća, a time i veće šanse da se kumulativno punjenje aktivira.
Slican efekat ostvarili su i pobunje-nici koji su u nekim slucajevima stavljali dodatne diskove na celo granata, poveća-vajući tako njihovu udarnu zonu i ade-kvatno uvećavali šanse za detonaciju.
Pored toga, neke granate RPG-7, koje nisu ruskog porekla, ne koriste kon-centricne konuse kao deo svog upaljac-kog sistema, tako da i drobljenje bocnih strana nosa neće dovesti do onesposo-bljenja.
Sve to ukazuje na ozbiljne nedostat-ke dodatnog oklopa koji se koristi protiv granata RPG-7, što se i potvrdilo na rati-štu u Iraku.
M. K.
POBOLJŠANIEKSPLOZIVNI REAKTIVNI OKLOP*
Izraelska kompanija Rafael proizvo-di novi oblik eksplozivnog reaktivnog oklopa (ERA), koji predstavlja cetvrtu generaciju ove vrste oklopa firme Rafael. U nju su ugrađene nove karakteristike i iskustva stecena na ranijim verzijama.
Najznacajnija nova karakteristika je upotreba inovativnog niskozapaljivog eksploziva LBR (low-burning rate), koji se ponaša kao inertni materijal pri tran-sportu, skladištenju i održavanju, ali
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2005.
638
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Borbeno vozilo pešadije CV90 s neosetljivim reaktivnim oklopom
ostvaruje punu energiju pri dejstvu mlaza kumulativnog punjenja. To je postignuto eksplozivom kategorije 1,5 D s veoma niskim rizikom, a takav oklop je nazvan neosetljivi reaktivni oklop.
Novi oklop je lak{i za upotrebu i zahteva mnogo manje restrikcije i opre-znosti nego raniji tipovi oklopa ERA. Manje žestoka reakcija LBR eksploziva pomaže da se smanji i kolateralna {teta kada se oklop aktivira.
Eksploziv LBR ugrađen je u hibridni tip reaktivnog oklopa s kojim je firma Rafael takođe prednjacila pre nekoliko godina. U tom „sendvic“ reaktivnom oklopu eks-plozivni međusloj je kombinovan s inertnim međuslojem koji razbija fTontalni deo kumulativnog mlaza. Inertni deo hibridnog oklopa smanjuje i udar zadnje ploce i blesak eksplozivnog sendvica na vozilu na kojem
Oklopni transporter M113 s neosetljivim reaktivnim oklopom
je hibridni oklop ugrađen, tako da je pogo-dan za upotrebu i na vozilima sa tanjim oklopom, za razliku od jednostavnih tipova oklopa ERA. Sve to cini hibridni reaktivni oklop veoma pogodnim za upotrebu na lakim i srednjim oklopnim vozilima kao za-{tita od kumulativnog oruzja, {to nijedan drugi oklop danas ne može da obezbedi.
Neosetljivi reaktivni oklop firme Rafael obezbeđuje za{titu ne samo od rucnih kumulativnih granata, poput RPG-7, već i protiv pancirnih projektila malog kalibra i parcadi artiljerijskih granata i bombi.
Hibridni reaktivni oklop firme Rafael već se uspe{no primenjuje za za{titu americkih borbenih vozila pe{adije Bradley u Iraku, gde su neki od njih izdržali napad vi{estrukih udara sa RPG-7.
Oklopni transporter FV432 s neosetljivim reaktivnim oklopom
Sledeće potencijalne primene neose-tljivog reaktivnog oklopa ukljucuju borbeno vozilo pe{adije CV90 Hagglunds. Demonstracija na tipu CV9035 održana je na nedavnoj izložbi DSEI u Londonu, pri cemu je za{tićena i kupola i oklop. Ukupna masa vozila povećana je za 4 t i iznosila je 32 t.
Neosetljivi reaktivni oklop prime-njen je i na oklopnim transporterima bri-tanske vojske FV432 i Ml 13. Transporter FV432 i demonstrator za M113, prikazani na izložbi, imali su rebrasti oklop kojim se smanjuje verovatnoća da budu o{tećeni
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
639
delovi transmisije pri udaru granata RPG-7. U principu, rebrasti oklop je sli~an onom koji je ugra|en na oklopni transporter Stryker, ali se sastoji od okruglih rebara umesto plo~astih, {to se pokazalo efika-snijim protiv dejstva granata RPG-7.
M. K.
USAVRŠAVANJE ROBOTA ZA UKLANJANJE BOMBI*
Danas, kada Armija SAD u Iraku uveliko uvodi u upotrebu robote za ukla-njanje bombi, ve} se radi na njihovom daljem pobolj{anju.
Stotine robota Foster-Miller Talon IV i Pack Bot EOD je ve} u Iraku i Avga-nistanu, a Ministarstvo odbrane SAD je odobrilo i kompletnu novu proizvodnju.
Formalno, program prenosnih robo-ta nazvan je MTRS (Man Transportable Robotic System). Neka od pobolj{anja na MTRS uklju~uju pove}anje mogu}nosti robota da otkriju hemijske i nuklearne materijale, deaktiviraju bombe i samo-stalno se penju uz stepenice. Kontinuira-no se radi na integraciji detektora i sen-zora sa svim ostalim delovima.
Iako roboti sada mogu deaktivirati neeksplodirane bombe, npr. dono{enjem i postavljanjem blizu bombe punjenja C-4, nastoji se da se obezbede elegantniji alati i tehni~ke mogu}nosti za njihovo onesposobljavanje.
Jedan od ciljeva je da se ugradi raz-bija~ RE1212 Disrupter, koji može da is-paljuje razli~ita zrna i 12-kalibarsku mu-niciju, ili mlaz vode od 140 ml kako bi pokrenuo nepokretnu bombu. RE1212
* Prema podacima iz Jane’s Defense Weekly, 21 septembar
2005.
Disrupter razvila je firma Richmond Electronics kao bestrzajnu verziju nee-lektri~nog razbija~a koji je ranije razvi-jen u Sandia National Laboratories. Ta-ko|e, radi se i na robotima sposobnim da koriste termi~ka punjenja za deaktivira-nje upalja~a bombi i otkrivanje biolo{kih agensa.
Drugi novi sistem, Bombat, takole, napreduje i ima {ansu da postane dobitni program. Bombat je mnogo manji (11 kg) i jeftiniji robot, izralen na osnovu daljinski upravljane igra~ke kamiona. Razvila ga je Vazduhoplovna istraživa~ka laboratorija i Ministarstvo odbrane s ciljem da se 2500 primeraka primeni na rati{tu u Iraku.
M. K.
PROTOTIP INŽINJERIJSKOG BORBENOG VOZILA TERRIER*
Kompanija BAE Systems, iz ~ije je fabrike u Leicesteru u Engleskoj, zvani~-no iza{ao prototip novog borbenog inži-njerijskog vozila Terrier, zapo~ela je fa-bri~ka ispitivanja.
Oko 90% delova vozila je iz Velike Britanije, a gde god je to bilo mogu}e kori{}eni su komercijalni podsistemi, {to je uveliko smanjilo ukupnu cenu i pove-}alo pouzdanost. Tu spadaju dizel motor Caterpillar C18 od 552 kW (750 KS) se-rijska automatska transmisija Allison X300, oprema kopa~a, ~ekrk i hidrauli~-no ove{enje na bazi ove{enja samohod-nog artiljerijskog orula 155 mm AS90.
Posle prvog prototipa usledi}e ~etiri predserijska vozila i izmelu 60 i 65 serij-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, septembar 2005.
640
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2005.
Prototip in'injerijskog borbenog vozila Terrier
skih. Planira se da prvih 20 vozila bude isporuceno Kraljevskoj inžinjeriji Velike Britanije krajem 2008. godine.
Standardnu opremu ugra|enu na Terrier cini}e i ure|aj za dnevno-no}-no osmatranje, digitalni komunikacij-ski sistem Bowman, sistem za NHB za{titu, poput Titana i Trajana, a po-stoja}e i mogu}nosti daljinskog upra-vljanja vozilom u zonama visokog ri-zika. Od naoružanja ima}e mitraljez op{te namene 7,62 mm i lanser dimnih granata. Obezbelen je visok nivo za-{tite od streljackog naoružanja, parca-di granata i mina.
Za obavljanje specijalnih inžinjerij-skih zadataka, Terrier je opremljen hidra-ulicnim cekrkom i produžnom rukom, koja je ugralena napred s desne strane oklopa, i može da se preklopi unazad ka-da nije u upotrebi. Na produžnu ruku mogu da se dodaju razliciti dodaci, uklju-cuju}i ka{iku bagera, ceki} ili bu{ac.
Na prednji deo ugra|en je hidraulic-ni dozer, koji može brzo da se ukloni i na njegovo mesto ugrade razni dodaci, ukljucuju}i vilju{kar, povr{inski polagac mina, rasparac puteva i polagac pruga.
Terrier može da vuce i oklopnu inži-njerijsku prikolicu AVRE, ili prikolicu koja nosi lansirni raketni sistem za ci{}e-nje mina Python.
Tipicni zadaci ovog vozila su kopa-nje rovova za orula-vozila i tran{eja, kao i ci{}enje ili za{tita mar{ruta.
Terrier treba da zameni do sada upo-trebljavani inžinjerijski traktor FV180, koji se proizvodi od 1978. godine.
M. K.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
641
