Научная статья на тему 'РОЛЬ И ПОЛОЖЕНИЕ ТАДЖИКИСТАНА КАК СУБЪЕКТА МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА В ОТНОШЕНИЯХ И ВОПРОСАХ МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА'

РОЛЬ И ПОЛОЖЕНИЕ ТАДЖИКИСТАНА КАК СУБЪЕКТА МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА В ОТНОШЕНИЯХ И ВОПРОСАХ МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
119
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕСПУБЛИКА ТАДЖИКИСТАН / СУБЪЕКТ МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА / ДЕКЛАРАЦИЯ НЕЗАВИСИМОСТИ / МЕЖДУНАРОДНЫЕ ОРГАНИЗАЦИИ / ВНЕШНЯЯ ПОЛИТИКА / МЕЖДУНАРОДНО-ПРАВОВЫЕ АКТЫ

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Айнулозода Нахтулло

Субъектами международного права являются только те государства, которые обладают суверенитетом и верховенством права. Суверенитет и верховенство права являются одной из важнейших черт независимого государства как субъекта международного права. Эти особенности отражаются в том, что в силу своего суверенитета государства становятся субъектами международного права и имеют права и обязанности, которые определяются нормами международного права. Кроме того, суверенные государства применяют нормы международного права в законодательстве своих государств. Поэтому можно сказать, что в международном праве субъективность права государства определяется, прежде всего, его суверенитетом. В истории государственности Таджикистана 9 сентября 1991 года является днем обретения государственного суверенитета. Во время независимости Республика Таджикистан выступила в международных отношениях как независимый субъект международного права и заявила, что ее деятельность как полностью независимого государства заключается в достижении прочного мира, отмене ядерного оружия и других видов оружия массового уничтожения, неприменении силы в разрешении споров и конфликтов между независимыми государствами. Этот вопрос четко выражен в статье 15 Декларации независимости Республики Таджикистан, в которой говорится, что «Республика Таджикистан как независимый субъект международного права устанавливает дипломатические, консульские, торговые и другие отношения с зарубежными странами». За этот период Республика Таджикистан установила политические и дипломатические отношения с несколькими странами, является членом нескольких международных и региональных организаций и учреждений и регулярно поддерживает двусторонние и многосторонние отношения со всеми из них.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE AND POSITION OF TAJIKISTAN AS A SUBJECT OF INTERNATIONAL LAW IN RELATIONS AND ISSUES OF INTERNATIONAL LAW

The subjects of international law are only those states that have the sovereignty and rule of law. The sovereignty and rule of law are one of the most important features of an independent state as a subject of international law. These features are reflected in the fact that, due to their sovereignty, states become subjects of international law and have rights and obligations that are determined by international law. In addition, sovereign states apply the norms of international law in the legislation of their states. Therefore, we can say that in international law the subjectivity of state law is determined, first of all, by its sovereignty. In the history of statehood of Tajikistan, September 9, 1991 is the day of gaining state sovereignty. During independence, the Republic of Tajikistan appeared in international relations as an independent subject of international law and stated that its activity as a fully independent state is to achieve lasting peace, the abolition of nuclear weapons and other weapons of mass destruction, the non-use of force in the resolution of disputes and conflicts between independent states. This issue is clearly expressed in Article 15 of the Declaration of Independence of the Republic of Tajikistan, which states that "the Republic of Tajikistan as an independent subject of international law establishes diplomatic, consular, trade and other relations with foreign countries." During this period, the Republic of Tajikistan has established political and diplomatic relations with several countries, is a member of several international and regional organizations and institutions, and regularly maintains bilateral and multilateral relations with all of them.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ И ПОЛОЖЕНИЕ ТАДЖИКИСТАНА КАК СУБЪЕКТА МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА В ОТНОШЕНИЯХ И ВОПРОСАХ МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА»

ЛИТЕРАТУРА

1. Аверроэс (Ибн Рушд). Опровержение опровержения. С. 349.

2. Averroes. Epitome of the De Anima. Transl. Deborah L. Black.

3. Toronto, 2009 p.5

4. Ibn Rushd. Commentary on Metaphysics, Zeta 9a, р.348.

5. Classical Arabic Philosophy. An Anthology of Sources, p. 350.

УЧЕНИЕ ИБН РУШДА О ДВОЙНОМ РАЗДЕЛЕНИИ ДУШИ, УМА И ИНТЕЛЛЕКТА

В статье автор пытается рассмотреть двойную истину Ибн Рушда с точки зрения религии и философии, философии и природы об интеллекте и его взаимосвязи с душой, телом и формой и приходит к умозаключению, что великий философ выступил в поддержку вышеупомянутой теории, где делит её на онтологические и эпистемологические последствия, которые видит в вере существования двух типов реальностей во Вселенной и которые могут быть описаны двумя способами, двумя противоречивыми или дополняющими друг друга вещями и явлениями во Вселенной в двух способах достижения одной реальности и их последствий: онтологические и эпистемологические.

Автор считает, что попытка Ибн Рушда об аргументации своей идеи о том, что тело или сила тела, не может получить универсальные формы, не превратив их в особые познания, которые являются потенциальными, а не реально существующими интеллектами имеет своё место в философии.

Ключевые слова: интеллект и разум, непостоянство и постоянство, двойное разделение интеллекта /разума, «Комментарий к книге «О души» («Талхис китаб ал-нафс»), знания о сути души, форма естественного органического тела, питательная душа, чувствительная душа, виды их деятельности, материальный интеллект, интеллектуальный процесс, интеллектуально осознающее существо, человеческий материальный интеллект.

IBN RUSHD'S TEACHING ON DOBLE DIVISION OF SOUL MIND AND INTELLECT

In the article, the author tried to consider the double truth of Ibn Rushdfrom the point of view of religion and philosophy, philosophy and nature about intelligence and its relationship with soul, body andform, and comes to the conclusion that the great philosopher supported the aforementioned theory, where he divides it into ontological and the epistemological consequences that the belief in the existence of two types of realities in the Universe sees and which can be described in two ways, two contradictory or complementary things and phenomena in the Universe in two ways ah the achievements of one reality and their consequences: ontological and epistemological.

The author believes that the attempt by Ibn Rushd to argue his idea that the body or the strength of the body cannot receive universal forms without turning them into special knowledge, which are potential and not really existing intellects, has its place in philosophy.

Keywords: intellect and reason, inconstancy and constancy, double division of intellect / reason, «Commentary on the book» On the Soul «(Talhis kitab al-nafs), knowledge of the essence of the soul, form of a natural organic body, nourishing soul, sensitive soul, their activities, material intelligence, intellectual process, intellectually aware being, human material intelligence.

Сведение об авторе:

Давлатов Р.Л.- кандидат филисофических наук, доцент кафедры философии Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни

About the autor:

Davlatov R.L - Candidate of Philisophic Sciences, dosent of the department Philosophy, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

НАЕШ ВА МАЩЕИ ТО^ИКИСТОН ХДМЧУН СУБЪЕКТИ ^У^У^И

БАЙНАЛХАЩЙ ДАР МУНОСИБАТ ВА МАСОИЛИ ХУКУЪДИ БАЙНАЛХАЩЙ

Айнуллозода Н.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Тачрибаи таърихй собит намудааст, ки хукуки байналхалкй бо пайдо шудани давлатхо ва зарурати объективии танзими хукукии муносибатх,ои байних,амдигарии онхо ба вучуд омадааст. Зеро пайдоиши давлат ва муносибатхои байнихамдигарии давлатхо зарурати танзими онхоро ба миён овард.

Бояд кайд намуд, ки субъекти хукуки байналхалкй танхо он давлатхое ба хисоб мераванд, ки сохибихтиёр ва хукукбунёд бошанд. Сохибихтиёрй ва хукукбунёдй яке аз мухимтарин хусусиятхои давлатхои мустакил хамчун субъекти хукуки байналхалкй ба хисоб мераванд. Ин хусусиятхо дар он

зоxиp мешaвaд, ки бинобap cоxибиxтиёpй дaвлaтx,о cyбъекги xy^y^ бaйнaлxaлкй гapдидa, доpaндaи xy^y^y yxдaдоpиxое мегapдaнд, ки OHxopo меъёpxои xy^y^ бaйнaлxaлкй мyк;appap метамоянд. Faйp aз ин, дaвлaтx,о меъёpxои xy^y^ бaйнaлxaлкнpо дap конyнгyзоpии дaвлaти xyд тaтбик; менaмоянд. Аз ин py гyфтaн мумкин acт, ки дap xy^y^ бaйнaлxaлкй cyбъектнокии xy^y^ дaвлaтpо, пеш aз xaмa, cоxибиxтиёpии он мyaйян мекyнaд. [9 ]

Дap тaъpиxи дaвлaтдоpии Точикистон 9 cентябpи cоли 1991 xaмчyн pyзи бa дacт овapдaни cоxибиxтиёpии дaвлaтй бa xиcоб paфтa, дap ин pyз изxоpaги Шypои Олии Ч,yмxypии Точикистон «flap боpaи эълон гapдидaни истщлолияти дaвлaтии Чyмxypии Точикистон» ^бул кapдa шуд, ки дap он омaдaacт: «flap мyноcибaтx,ои бaйнaлxaлкй ЧТ бa cифaти cyбъекти мycтaкuли xy^y^ бaйнaлxaлкй бapомaд жмуд^ дap фaъолиятaш бapои ноил шyдaн бa cyлxи пойдоp, бapxaм додaни acлиxaи ядpой вa дигap acлиxaи щели ом, pox нaдодaн бa иcтифодaбapии к;yввa дap xaлли бaxcxо вa иxгилофxои бaйни дaвлaтxои cоxибиxтиёp caъй жмуд^ xaмкоpиpо бaйни ohxo дap xaлли мacъaлaxои xaмaтapaфa, ки дap нaзди бaшapият иcгaдaaнд, вycъaт медику» [4, c.88] Инчунин дap кapоpи Шypои Олии Чyмxypии Точикистон «flap xycyra воpид нaмyдaни тaFЙиpaгy иловaxо бa Эъломияи истикдолияти Чyмxypии Шypaвии Cотcиaлиcтии Точикистон» овapдa шyдaacт, ки «Чyмxypии Точикиcгaн xaмчyн cyбъекти мycтaк;или xy^y^ бaйнaлxaлк;й бо дaвлaтxои xоpичй aлок;axои дипломaтй, конcyлй, тичоpaтиpо бapкapоp мешмояд, бо онxо мyбодилaи нaмояндaгони caлоxиятдоppо aнчом медиxaд вa шapтномaxои бaйнaлxaлк;й мебaндaд». [8,c.50] Бояд гуфт, ки дap низоми capчaшмaxои xy^y;™ Чyмxypии Точикиcтон caнaди меъёpии xy^y^n capчaшмaи мук,ими xy;y; мебошaд. [6, c.46l] Му^имияти ин caнaдxои c^rn-xy^^ дap он мебошaд, ки obxo Чyмxypии Точикиcтонpо xaмчyн cyбъекти xy^y^ бaйнaлxaлк;й дap 4axoH мyappифй менaмоянд.

Зaминaи дигapи xyкyк;ии бa вучуд омaдaни cоxибиxтиёpии ЧТ ин Эъломияи истикдолияти Чyмxypии Точикиcтон мебошaд, ки aß 24 aвгycти cоли 1990 дap Ичлоcияи дуюми Шypои Олй кдбул гapдидaacx

Точикиcтон дap бaйни кишвapxои дигapи ИДМ дуввумин кишвapе гapдид, ки бaъд aз Рycия бо pоxи paъйпypcии yмyмиxaлкй Конcтитyтcия xy^po щбул кapд. Мaкоми cоxибиxтиёpии дaвлaтии Точикиcтон xоло дap Конcтитyтcия конутан caбт шyдaacт, ки cтaндapтxои yмyмичaxонии эътиpофшyдapо дapбap мегиpaд. [1, 311-315] Конcтитyтcияи Чyмxypии Точикиcтон, ки 6 ноябpи cоли 1994 кдбул гapдид, xycycиятxои cиёcй-xyкyкии Точикиcтонpо xaмчyн дaвлaти cоxибиxтиёp эълон кapд. Мaвpиди кдйд acт, ки такщи конcтитyтcия Ha тaнxо бapои pacмй гapдонидaни бунёди дaвлaти нaв, бaлки мувофик;и он acocy зaминaxое мyк;appap шyдaaнд, ки бapои тaъмини pyшдy инкишофи он му^им acr. [4, c.87]

Чyмxypии Точикиcгaн дap зaмони истикдолият xyдpо дap мyноcибaтxои бaйнaлxaлкй бa cифaти cyбъекти мycтaкuли xy^y^ бaйнaлмилaлй мyappифй нaмyд вa эълон дошт ки фaъолияти y xaмчyн дaвлaти комиляукуки мyстaкдл бapои pacидaн бa cyлxи пойдоp, бapxaм додaни acлиxaи щели ом, монеъ шyдaн бa иcтифодaбapии кyввa дap xaлли бaxcxо вa иxтилофотxои миёни дaвлaтxои cоxибистикдол paвонa менaмояд. Ин мacъaлa дap моддаи 15-и Эъломияи истикдолияти ЧТ бapъaло ифодaи xyдpо ёфт, ки «Чyмxypии Точикиcгaн xaмчyн cyбъекти мycтaкдш xy^y^ бaйнaлxaлкй бо дaвлaтxои xоpичй aлок;axои дипломaтй, конcyлй, тичоpaтй вa дигap aлок;axо бapкapоp менaмояд, бо ohxo мyбодилaи нaмояндaгони caлоxиятдоppо aнчом медиxaд вa шapтномaxои бaйнaлxaлкй мебaндaд».[5]

Дap ин дaвpa Чyмxypии Точикистон бо чaндин кишвapxои 4axoH pобитaxои cиёcй, ик;гиcодй вa фapxaнгй бapк;apоp кapдaacт, бa узвияти чaндин cозмонxо вa ниxодxои бaйнaлмилaливy минта^й доxил гapдидaacт вa бо xaмaи ohxo пaйвacтa мyноcибaтxои дyчонибa вa биcёpчонибapо aнчом медиxaд.

То имpyз истикдолияти Чyмxypии Точикиcтонpо дap apcaи бaйнaлxaлкй aкcapияти кишвapxои 4axoH бa pacмият шиноxтaaнд. Дap aйни зaмон Чyмxypии Точикиcтон бо кишвapxои зиёди ^py нaздик paвобити дипломaтй бapк;apоp шму^ дap к;aлaмpaви кишвapaмон caфоpaтxонaxои дaxx,о кишвapxои 4axoH, aз щбили Эpон - 8 янвapи cоли 1992, Чyмxypии Мapдyми Чин -13 мapти cоли 1992, Иёлоти Мyттaxидaи Ам^имо - 16 мapти cоли 1992, Хиндустон, Олмон, Тypкия, Рyccия вa f. фaъолият менaмоянд. Инчунин Чyмxypии Точикиcтон низ дap кишвapxои зиёди 4axoH нaмояндaгии дипломaтии xешpо кyшодaacт. Бояд тaъкид кapд, ки бa pacмият шиноxтaни истикдолияти Чyмxypии Точикистон, бaxpи pyшди мyтaвозини pобитaxои дустом вa гycтapиши xaмкоpиxои дyчонибa axaмияти кaлон доpaд. Зеpо эътиpоф кapдaни Точикистон мaвк;еи бaйнaлxaлкни OHpo ycтyвоp жмуд^ бa pyшди xaмкоpиxо дap apcaи бaйнaлxaлкй мycоидaт мекyнaд. Cоxибистикдолй, яъне xaмчyн дaвлaти cоxибиxтиёpи миллй эътиpоф шyдaни Чyмxypии Точикистон дap apcaи бaйнaлxaлкй бa кишвapи мaxбyби мо имкон дод, ки xaмкоpиxоpо вycъaт дод^ узви ^M^^y^y^ ЧOмеaи чaxонй гapдaд. [9]

Пpезиденти Чyмxypии Точикиcтон, Пешвои миллaт мyxтapaм Эмомaлй Рaxмон дap пaёмaшон бa Мaчлиcи Олй 30.04.2007 кдйд нaмyдaнд: «^мони мо - зaмони мyгтaxид cоxгaни caъю тaлошxо вa

бa хдм oвapдaни кушишхои мyштapaк дap caмги хaлдy фacди мacoиди yмдaи инcoният acт, ки шзмонхои минтaкaвию бaйнaлмидaлй тaчaccyмгap Ba хaмoхaнгcoзи чунин фaъoдиятхo мебoшaнд. As ин чост, ки Toчикиcтoни coxибиcтиклoд дap кори ин шзмонхо шиpкaти фaъoдoнa дошт^ xoхoни гycтapиши хaмкopй бо ^змони Mидaли M^rrais^, Coзмoни aмният Ba хдмкории Aвpyпo, Coзмoни кoнфpoнcи иоломй Ba Coзмoни хaмкopихoи ик;гиcoдй acm Mo paвoбити coзaндaи xyдpo бо тaмoми инегитут^ои бaйнaлмидaлии модиявй хдмоно тaквият xoхем бaxшид. Mo чун узви комидхукуки шзмонхои бaйнaлмидaлй бояд дap acocи риояи котеъоши caнaдхoи yмyмибaшapй Ba хaмoхaнгcoзии онхо бо мaнфиaтхoи одии миддaт Ba дaвлaт aмaл нaмoем, хaмчyнин чузъиёти мyшaxxacи шиpкaти Toчикиcтoнpo дap фaъoдияти ин шзмонхо пешбинй шзем». [2, 2007]

^мюри^ои pyшдёбaндa Ba бocaмapи Чумхурии Toчикиcтoн бо Иттиходи Дaвдaтхoи Mycra^^, Coзмoни хaмкopии Шaнxaй, Coзмoни ^м^ри^ои икгишдй, Coзмoни кoнфpoнcи иcдoмй, ^змони aмният хaмкopи Aвpyпo Ba тaшкидoтхoи дигapи бaйнaлxaлкй, митт^й Ba бaйниминтaкaвй coд то coд Ba дaвpa бa дaвpa гycтapишy тaквият меёбaнд. Рушди минбaъдaи хaмкopихoи ЧГ бо ажгорхои нoмбapшyдa бa нaфъи иcтиклoлият, мaнфиaтхoи хacтй Ba пешpaфти кишвapaмoн мycoидaт xoхaд кapд. [9]

Яке aB тapaфхoи мухими cиёcaти беруши 4T иштирок нaмyдaни он дap кори Иттиходи Дaвдaтхoи Mycтaкид бa хдооб меpaвaд. Бояд ^йд тамуд, ки нa хaмaи мaкcaдхoи ин иттиход дap имрузхо пyppa ичро мешaвaнд, декин бa и н нигох нaкapдa ИДЫ ходо ^мчун бaёнгapи дacтaчaмъй Ba кaфиди мaнфиaтхoи миддионхо oдaмoни кaлaмpaви шбик Иттифоки Шypaвй мебoшaд.

Toчикиcтoн дap бapoбapи инчунин хaмкopихopo бо ду тaшкидoти дигapи дap кaлaмpaви

шбик Иттиходи Шypaвй фaъoдияткyнaндa - ^змони Aхднoмaи aмнияти дacтaчaмъй Ba Иттиходи икгишдии Aвpyocиё низ бa рох мoндaacт.

Дap дaвoми coдхoи хaмкopй бо Coзмoни Mидaли Myттaхид Президента мaмдaкaт мyхтapaм Эмoмaлй Рaхмoн чaндин мapoтибa дap ичдocияхoи Maчмaи кулли ин coзмoн шиpкaт жмуд^ бо пешниходхои фapoгиpи мaнфиaтхoи чoмеaи чaхoн тaвaччyхи дaвдaтхopo бa пpoбдемaхoи Toчикиcтoн, AфFOниcгoн Ba Ocиёи Mapкaзй чaлб нaмyдaнд.

Aлхoд дap T^^^io« caфopaтхoи як кaтop дaвдaтхo бa мошнди Эрон, Федеpaтcияи Рoccия, Иёдоти Myттaхидaи Aмpикo, Хиндустон, Фpaнcия, Apaбиcтoни Ca^^ AфFOниcтoн, Бpитaнияи Кaбиp Ba Иpлaндияи Шимодй, Oдмoн, Oзapбoйчoн, Чумхурии Корея, Typкия, Пoкиcтoн, Typкмaниcгoн, Чин, Узбекистон, Чопон, K^aзoкиcтон Ba K^иpFизиcтон тaшкил шуд^ фaъoдияти xyдpo шуруъ нaмyдaaнд. Чумхурии Toчикиcтон бaъди шхибиcтикдод гapдидaн бapoи мycтaхкaм нaмyдaни мyнocибaтхoи бaйнидaвлaтй бо якчaнд дaвдaтхo aз чумга бо Эрон, Федеpaтcияи Рoccия, Oзapбoйчoн, Узбекиcтoн, Apaбиcтoни Cayдй, AфFOниcгoн, Бриганияи Кaбиp Ba Иpдaндияи Шимодй, Mrep, Бедгия, Aвcтpия, Чумхурии Куб^ Чопон, Иёдоти Myттaхидaи Aмpикo, Oдмoн, Швейтcapия, Пoкиcтoн, ^иpFизиcтoн, Typкмaниcтoн, Укpaинa, Чин, ^aзoкиcтoн, Хиндустон Ba Typкия caфopaтхo Ba дap нaзди, Coзмoни aмният Ba хaмкopии дap Aвpyпo, ^змони хaмкopии Шaнxaй, Coзмoни Mидaли Mynrn^, Coзмoни хaмкopии икгишдй, Coзмoни конфронш иcдoмй, HATO Ba Иттиходи ABpyTO нaмoяндaгихoи доимияшро кyшoдaacт.

Дap Toчикиcгoн нaмoяндaгии зиёдa 30 шзмонхои мин^^ию бaйнaлмидaлй, 9 нaмoяндaгхoи мyaccиcaвy Ba aгентихoи coxтоpхoи Coзмoни Mидaли Myттaхид фaъoдият менaмoянд. Aйни зaмoн дa чумхурй 46 нaмoяндaгии coзмoнхoи бaйнaлмилaлии Faйpидaвдaтй бa ^йд гиpифтa шyдaaнд, ки якчо бо coзмoнхoи бaйнихyкyмaтй дap рушду инкишофи coхaхoи гуногуни хaёти чaмеa caхми xyдpo гyзoштa иcтoдaaнд. [7]

Бaъд aз coхибиxгиёp гapдидaн Чумхурии Toчикиcгoн хaмчyн cyбъекти комидхукуки хукуки бaйнaлxaлкй aкнyн дap мyнocибaтхoи бaйнaлxaлкй фaъoдoнa иштирок жмуд^ бa aкcap шapтнoмaхoи бaйнaлxaлк;й хaмpoх мешaвaд. Ин мaънoи онро дopaд, ки Чумхурии Toчикиcтoн низ aз тaмoюдхoи бaйнaлxaлкй дур мoндaнй нест. Бояд ^йд нaмoем, ки Toчикиcгoн дap Кoнcтитyтcияи зaмoни coхибиcтикдoдй aфзaлияти caнaдхoи хукукии бaйнaлxaлкиpo ниcбaт бa конунгузории дoxидидaвдaтй эътироф нaмyдaacт. Aз ин бa xyдoca oмaдaн мумкин acт, ки Чумхурии Toчикиcгoн хaнгoми хaмpoхшaвй бa caнaдхoи хyкyкй-бaйнaлxaлкй, ки aз чониби aкcapияти дaвдaтхo пaзиpyфтa шyдaaнд, бa paвaнди умумии бaйнaлxaдкй, ки бо aз нaв дидa бapoмaдaн Ba ^буди гapдидaни ин caнaдхoи бaйнaлxaдкй бa вyчyд меояд, cas^ xyдpo мегyзopaд.

Дap дaвpaи иогикдод Чумхурии Toчикиcгoн иштирокчии чaндин coзишнoмaхoи дyчoнибa Ba биcёpчoнибaи бaйнaлxaлкй Ba бaйнихyкyмaтй гapдидaaccт. Aß чyмлa 4 ноябри coди 1995 бa Кoнвенcияи Венa дap бopaи мyнocибaтхoи дипдoмaтй aз 18.04.1961, Кoнвенcияи Веш «Юид бa хукуки шapтнoмaхoи бaйнaлxaлкй» a8 23.05.1969 Ba 13.11.1998, бa Пaймoни бaйнaлxaлкй оид бa хукукхои шaхpвaндй Ba cиёcй aз 16 дегабри coди 1966. Faйp aз ин Toчикиcтoн бa чунин шapтнoмaхoи бaйнaлxaлкии дyчoнибa бa мoнaнди Coзишнoмaи бaйни Ху^мти ЧT Ba Хукум-ти Иёдоти Myттaхидaи Aмpикo дap бopaи cyпopидaни aшxoc бa Cyди бaйнaлxaлкии чиноятй aз 8 октябри шли 2003, Coзишнoмaи бaйни Хукли ЧT Ba Ху^мти ФР оид бa фaъoдияти мехнaтй Ba

xифзи xy^y^ шaxpвaндони Чyмxypии Точикиcтон дap Федеpaтcияи Роccия вa шaxpвaндони Федеpaтcияи Роccия дap ЧТ aз шли 2004, Cозишномa оид бa xaмкоpиxои теxникии бaйни Хукумти Точикиcтон вa Хукумти Чопон вa f. мyвaффaк; гapдидaacx [9 ]

Хдмчунин Чyмxypии Точикиcтон бо эътиpоф нaмyдaни caнaдxои pобитaxои бaйнaлмилaлй бa монaнди Oинномaи Созмони Милaли Мyттaxид, Acноди xaгимaвии Хелcинки, Бaёнияи Пapиж вa f. зеpбинои cиёcaти доxилй вa xоpичияшpо боз xaм мycтaxкaмгap нaмyдa, иншн вa xифзи xy;y;y озодиxои OHpo, новобacтa aз мaнcyбияти мaзxaбй, миллй, чинcй вa нaжодй apзиши олй эълон нaмyдaacт.

Чyмxypии Точикиcтон новобacтa aз xолaти мypaккaби доxилй yмдaтapин мaнфиaтxои миллии xyд вa caмгxои acоcии cиёcaEги доxилию xоpичии xy^po caxеx мyaйян нaмyд. Чи тaвpе ки Пpезиденти Чyмxypии Точикиcтон дap яке aз бapомaдxои xyд тaъкид кapдa бyдaнд: «Чyмxypии Точикиcтон aз pyи мaxaлли чyFpофй, мaвкеи геополитикй вa мaнофеи иктиcодиaш бa шнч xaвзaи cиёcй доxил мешaвaд. X,aвзaи якум Иттиxоди Дaвлaтxои Мycгaкнл буда, бо вучуди дyшвоpиxои cолxои aввaли тaшaккyлaш бa cyи тaxкими paвобити xaмaчонибa тaмоюли ботинй доpaд. X,aвзaи дувум Ocиёи Мapкaзиcт, ки pyшди xaмкоpии мит^^вй вa мyттaxидcозии имконоги иктишдии кишвapxои к;aлaмpaви он бa мaнфиaти кулли дaвлaтxо вa мapдyмони ин минтае acT. X,aвзaи теюм aз фaзои зисти дaвлaтx,ои xaмcояи фоpcизaбон ибоpaт бyдa, xaвзa бо вучуди он, ки xaнyз бa ягон иттиxоди мyштapaки cиёcй ё иктишдй нapacидaacт, aммо OHpo xaмбacтaгии тaъpиxй, динию фapxaнгй вa дypнaмои вокеии pyшди миллй бa xaм чaзб мекyнaд. X,aвзaи чaxоpyм доиpaи нуфузи дaвлaтxои мycyлмоннишини Шapк; acr, ки OHxopo нaфaк;aт ягонaгии дину ойин вa cyннaтxои динй, бaлки имконияг вa эxтиёчaги pyшди миллй низ бa xaм мепaйвaндaд. Ни^оят, xaвзaи пaнчyм чомеaи бaйнaлмилaлиcг, ки xaмбacгaгии зоxиpию бaгиниaш беш aз пеш кyввaт мегиpaд вa xaм оxиcгaвy пaйвacгa бa cyи тaмaддyни yмyмибaшapй pox метймояд». [7]

Имpyзxо Чyмxypии Точикиcтон дap тaxия вa Tarf®; нaмyдaни cгpaтегияxои комплекcй вa caнчидaшyдaии cиёcaти xоpичй дap зaмони истиклолият, aлaлxycyc дap cолxои ox^ ин тaмоюлy paвaндxо вa дигap чиxaтxои мyxими чомеaи чaxонй дap xоли тaFЙиpy тaxaввyли боcypъaтpо дap мaдди нaзap дошт^ пaйвacгa кушиш меaнмояд, ки мaнфиaтxои cгpaтегии дaвлaт вa xaлки кaшвappо дap чaxоpчyбaи cиёcaти «дapxои ку^тод^) дap caTx^ бaлaнд aмaлй нaмояд.

Acоcгyзоpи cynxy вaxдaти миллй-Пешвои миллaт, Пpезиденти Чyмxypии Точикиcгон мyxтapaм Эмомaлй Рaxмон дap Пaёми xyд бa Мaчлиcи Олй, ки 26 декaбpи cоли 2019 бapгyзоp гapдид, изxоp нaмyдaнд, ки «Ea шapофaти cиёcaти «дapxои кyшодa», ки чaвxapи paвобити бaйнaлмилaлии Точикиcгонpо тaшкил медиxaд, мо тaвониcгем бо aкcapи дaвлaтxои дунё мyноcибaтxои нек вa xaмкоpиxои cyдмaнди гyногyнчaнбapо дap cоxaxои мyxтaлиф бa pox монд^ тaквияг бaxшем.» [3, 2019] Cacara xоpичии Точикиcгон бap пояи «дapxои кушод» бapои xaмкоpй бо xaмaи cyбъектxои мyноcибaтxои бaйнaлxaлкй дap зaминaи эxтиpоми ycyлy меъёpxои пaзиpyфтaшyдaи xy^y^ бaйнaлxaлкй ycтyвоp мебошaд. Бaъди эълони чунин тacмим дap caмги мyноcибaтxои Точикиcгон бо дaвлaтxои xоpичй Tarc^ чиддй бa aмaл омaд. Мaxз бо шapофaти cиёcaти мyвaффaконaвy боpовapи Пешвои миллaт мyxтapaм Эмомaлй Pax^OH чомеaи чaxон бa Чyмxypии Точикистон вa aзмy иpодaи щвй, тaлошxои пaйвacгaи пpезиденти кишвap дap pox^ ободй вa оcоиштaгии мaмлaкaт, apчгyзоштaн бa тaъpиxи пypFaновaти миллaти точик вa тaшaббycxои cозaндaи y бо нигс^и xaйpxоxонa вa боэътимод нaзap доpaд. Х£мин буд, ки Чyмxypии Точикиcтон дap як му^тата кyтоx aз як минта^и дapгиpи Hoopoe® бa мapкaзи бapгyзоpии чоpaбиниxои минтaкaвию чaxонй тaбдил ёфт. Чунончи дap Пaём кдйд гapдид, «Имpyз ЧyMxypии Точикиcтон дap apcaи бaйнaлмилaлй xaмчyн кишвapи пешбapaндaи cиёcaти xоpичии cyлxчyёнaвy cозaндa эътиpоф гapдидa, эътибоp шйдо кapдaacг». [3, 2019] Вобacгa бa ин бояд кдйд нaмyд, ки caмги му^ими cиёcaти xоpичй ише^о™ фaъолонaи Точикиcтон дap xaллy фacли мacъaлaxои минта^й вa бaйнaлмилaлй мебошaд, ки дap ин мaвpид низ мyвaффaкцягxо xело зиёдaнд. Аз чумл^ чaндин тaшaббycи кишвap, бaxycyc дap бappacй вa xaллy фacли мacъaлaxои му^им бa миcли обу энеpгетикa, мyбоpизa aлaйxи экcгpемизмy теppоpизм, чyдоиxоxивy тyндгapой вa гapдиши Faйpик;онyнии мaводи мyxaддиp, as бaйн бypдaни мушкилаги щзияи AфFOниcтон aз чониби ш^и кишвapxои чaxон дacггиpй ёфт^ тaдpичaн aмaлй мешaвaнд. Точикиcтон дap ояндa низ ин cиёcaтpо бо дapнaзapдошти вокеият^ои нaви бaйнaлxaлкй дaвом дод^ кушиш бa xapч медиxaд, ки xaмкоpиxояшpо бо шapикони cгpaтегй вa бaйнaлмилaлию минтaк;aвй бa caTx^ cифaтaн нaв бapоpaд.

АДАБИЁТ

1. Paxмонов Эмомaли. «Hезaвиcимоcгъ Тaджикиcгaнa и возpождение щции». Том пеpвый- Дyшaнбе: «^фон», 2006, 480 c.

2. Пёми Пpезиденти Чумуфии Точикиcгон Пешвои мишит, му^^'ш Эмомaлй Paxмон бa М^чли^и Олй aa 30.04.2007. -Дyшaнбе, 2007

3. Шёми Acоcгyзоpи cynxy вaxдaти миллй-Пешвои миллaт, Пpезиденти Чумуфии Точикистон мyxтapaм Эмомaлй Paxмон бa М^ст Олй a8 26.12.2019. -Душнбе, 2019

4. Менглиев Ш.М. Хукуки байналхалкй. - Душанбе: «ЭР-граф», 2010. -512с.

5. Мирзоев Х. Сиёсати хоричй дар мехвари паёми Пешвои миллат. https://osiyoavrupo.tj/index.php/mavodhoi-ilmi/maqolaho/item/766-sijosati-khori-dar-me-vari-pajomi-peshvoi-millat (санаи мурочиат 10.03.2020).

6. Сотиволдиев Р. Ш. назарияи давлат ва хукук. -Душанбе, 2018. 784 с.

7. Ч,омеаи чахон. https://tajembqatar.tj/tj/world-community/ (санаи мурочиат 28.03.2020).

8. Шарипов Н., Рисолати Р. Хукуки байналхалкй (дастури таълимй- методй).- Душанбе 2018. -150 с.

9. Шоев С. Истиклолияти сиёсй хамчун хусусияти чудонопазири давлати сохибихтиёр//Дин ва чомеа. Http://www.jomea.tj/tj/node/314 (санаи мурочиат 10.03.2020).

РОЛЬ И ПОЛОЖЕНИЕ ТАДЖИКИСТАНА КАК СУБЪЕКТА МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА В ОТНОШЕНИЯХ И ВОПРОСАХ МЕЖДУНАРОДНОГО ПРАВА

Субъектами международного права являются только те государства, которые обладают суверенитетом и верховенством права. Суверенитет и верховенство права являются одной из важнейших черт независимого государства как субъекта международного права. Эти особенности отражаются в том, что в силу своего суверенитета государства становятся субъектами международного права и имеют права и обязанности, которые определяются нормами международного права. Кроме того, суверенные государства применяют нормы международного права в законодательстве своих государств. Поэтому можно сказать, что в международном праве субъективность права государства определяется, прежде всего, его суверенитетом.

В истории государственности Таджикистана 9 сентября 1991 года является днем обретения государственного суверенитета. Во время независимости Республика Таджикистан выступила в международных отношениях как независимый субъект международного права и заявила, что ее деятельность как полностью независимого государства заключается в достижении прочного мира, отмене ядерного оружия и других видов оружия массового уничтожения, неприменении силы в разрешении споров и конфликтов между независимыми государствами. Этот вопрос четко выражен в статье 15 Декларации независимости Республики Таджикистан, в которой говорится, что «Республика Таджикистан как независимый субъект международного права устанавливает дипломатические, консульские, торговые и другие отношения с зарубежными странами».

За этот период Республика Таджикистан установила политические и дипломатические отношения с несколькими странами, является членом нескольких международных и региональных организаций и учреждений и регулярно поддерживает двусторонние и многосторонние отношения со всеми из них.

Ключевые слова: Республика Таджикистан, субъект международного права, декларация независимости, международные организации, внешняя политика, международно-правовые акты.

THE ROLE AND POSITION OF TAJIKISTAN AS A SUBJECT OF INTERNATIONAL LAW IN RELATIONS AND ISSUES OF INTERNATIONAL LAW

The subjects of international law are only those states that have the sovereignty and rule of law. The sovereignty and rule of law are one of the most important features of an independent state as a subject of international law. These features are reflected in the fact that, due to their sovereignty, states become subjects of international law and have rights and obligations that are determined by international law. In addition, sovereign states apply the norms of international law in the legislation of their states. Therefore, we can say that in international law the subjectivity of state law is determined, first of all, by its sovereignty.

In the history of statehood of Tajikistan, September 9, 1991 is the day of gaining state sovereignty During independence, the Republic of Tajikistan appeared in international relations as an independent subject of international law and stated that its activity as a fully independent state is to achieve lasting peace, the abolition of nuclear weapons and other weapons of mass destruction, the non-use of force in the resolution of disputes and conflicts between independent states. This issue is clearly expressed in Article 15 of the Declaration of Independence of the Republic of Tajikistan, which states that "the Republic of Tajikistan as an independent subject of international law establishes diplomatic, consular, trade and other relations with foreign countries."

During this period, the Republic of Tajikistan has established political and diplomatic relations with several countries, is a member of several international and regional organizations and institutions, and regularly maintains bilateral and multilateral relations with all of them.

Keywords: Republic of Tajikistan, subject of international law, declaration of independence, international organizations, foreign policy, international legal acts

Сведения об авторе:

Айнулозода Нахтулло-кандидат исторических наук, начальник управления учебной части Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни. Тел: (+992) 918947518 Электронная почта: nahtullo.87@mail.ru

About the author:

Ainulozoda Nahtullo - Candidate of Historical Sciences, Head of the Department of Education, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 918947518 E -mail: nahtullo.87@mail.ru

ТАДКИКРТИ А. А. БОБРИНСКОЙ ДОИР БА ЭЪТЩОДИ МАЗХДБИИ ТОЧИКОНИ КУХИСТОНИ БАДАХШОН

Акризоев М.

Донишгощ давлатии Хоруг ба номи М. Назаршоев

Асри XIX дар таърихи Бадахшон хамчун давраи кашфи ин диёри кухистон аз тарафи олимони рус ва мухаккикони рарб ба шумор меравад. Дар ин давра бо максади тахкики илмй ба ин минтака олимони зиёд аз кишвархои Гарб ва Россия меомаданд. Махсусан, олимони русу англис хусусиятхои этнографии мардуми ин минтакаро мавриди омузиш карор доданд [12, с.34]. Махсусан олимони рус А. Е. Снесарев, А. А. Семенов ва дигарон низ хамзамон дар Помир тадкикотхои худро дар ин давра огоз намуданд [7, с.69]. Ин мавзуъ дар шакли тадкикоти илмй дар корхои илмии як катор мухаккикони ватанй оварда шудааст [9].

Яке аз тадкикотчиёни машхури рус граф А.А. Бобринской мебошад. Оид ба фаъолияти илмй-тадкикотии граф Алексей Алексеевич Бобринской ва сафархои вай ба Помир дар китобу маколахои олимони точик ва тадкикотчиёни рус маълумот оварда шудааст [4]. Мавриди кайд аст, ки омузиши пурраи илмии худуди Помир танхо баъди хамрохшавии Помир ба Россия имконпазир гардид.

Граф Алексей Бобринской аз хисоби маблаFи хусусии худ ба Помир се экспидитсияи илмй-тадкикотй ташкил мекунад. Дар давоми се экспидитсия граф Бобринской А.А. тамоми минтакахои кухистони точикнишинро аз Зарафшон сар карда, то Помир омухта аз руи натичахои экспидитсия се китоби худро ба нашр расонд. Яке аз самтхои фаъолияти граф Бобринской омузиши мазхаби мардуми кухистони Бадахшон ба хисоб мерафт. Сахми А. А. Бобринской дар омузиши мазхаби мардуми Кухистони Бадахшон дар маколаи С. П. Сайнаков нишон дода шудааст[8].

То охири асри XIX тадкикотчиёни рус оид ба пахншавии мазхаби исмоилия дар Бадахшон тамоман маълумот надоштанд. Онхо ин маълумотро аз осори олимони англис дастрас мекарданд. Дар ин хусус худи А.А. Бобринской чунин менависад, ки дар давраи сафар ба ин минтакаи хамсархади АфFOнистон ман хостам маълумоти аз англисхо гирифтаро, оид ба мазхаби ин мардум, ки онхоро исмоилихо меномиданд, мавриди санчиш карор дихам. Дар хакикат баъди пурсиши мардумони Вахон, Рушон, Ишкошим, Шугнон ва Горон маълумоти англисхо ба пуррагй тасдик гардид, яъне тамоми мардуми ин минтакахо ва як кисми Дарвоз ба равияи Исмоилия тааллук доштанд. Дар хамин гуна шароити душвор аввалин шуда, граф А. А. Бобринской барои давлатдорон ва олимони Россия оид ба мавчудияти мазхаби исмоилия дар Бадахшон ахборот чамъоварй мекунад. Ба фикри мо аз як тараф англисхо ба Помир пештар аз русхо омаданд, аз чониби дигар сабаби асосии пуррагии маълумоти англисхо оид ба мазхаби точикони Помир дар он буд, ки дар ин давра нуфузи сиёсии Имоми исмоилиён Султон Мухаммадшох (ОFOхони Ш) дар Хивдустон хеле баланд буд. У дар Хиндустон аввалин шуда, таъсис додани Лигаи мусулмонони Хиндро пешниход мекунад ва аввалин сарвари ин Лига таъин гардид [6, 56].

Хамчунин мувофики маълумоти олими точик А. Шохуморов дар он давра аз Помир ба худуди Хинд муридони исмоилй моли саркорро ба дарбори ОFOхони Ш мерасонданд ва хукумати Англия аз ин бохабар буд. Барои хамин чосусони англис дар бораи муридони ОFOхони Ш ва минтакаи Помир маълумоти кофй доштанд. Дар давоми сухбатхои аввалини худ бо мардуми махаллй, А.А. Бобринской аз онхо ягон маълумотро оид ба мазхабашон гирифта наметавонад, зеро мардуми ин минтака ба бегонагон боварии хеле кам доштанд ва аз хамин лихоз, бо вай дар ин мавзуъ ягон масъаларо чиддан мухокима намекарданд. Бо хамин сабаб А. А. Бобринской дар китоби худ менависад, ки бо сабаби пинхон доштани мазхаби худ, ба ман имкон нашуд, ки дар бораи фалсафа, таълимот ва чахонбинии тарафдорони ин равия маълумоти сахехро ба даст орам, барои хамин ин маълумотхо дар китоби ман наомаданд. Ман дар хусуси таърихи ин мазхаб ва таълимоти он чизеро гуфта наметавонам ва танхо маълумоти мухтасареро барои хонанда доир ба ин мазхаб пешниход мекунам [1, 3].

Аммо баъзе маълумотхо оид ба нуктахои мазхаби исмоилияро А. А. граф Бобринской танхо аз пирони мазхабй гирифта тавонист. Дар давоми тадкикоти худ доир ба ин мазхаб, граф А. А. Бобринской тавонист бо баъзе аз пирони мазхабй вохурихо дошта, аз онхо доир ба ин равия маълумотеро чамъоварй намояд. Се нафар пирони мазхабй, ки вай бо онхо вохурд инхо пир Саид Юсуф Алишо, пир Саид Ахмад ва пир Саид Мурсал буданд. Маълумотхое, ки аз онхо чамъоварй намуд, бештар характери ичтимой доштанд ва дар ин маълумотхо авлодхои пирон ва накши онхо

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.