Научная статья на тему 'НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ТАЪСИСИ ПОЙТАХТИ ҶМШС ТОҶИКИСТОН'

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ТАЪСИСИ ПОЙТАХТИ ҶМШС ТОҶИКИСТОН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
377
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГОСУДАРСТВО / РАЗВИТЫЙ / МЕСТО / СТОЛИЦА / ЕДИНЫЙ / ОБЩЕСТВЕННО-ЭКОНОМИЧЕСКИЙ / КУЛЬТУРНЫЙ / ЗНАЧЕНИЕ / РОЛЬ / ОСНОВА / РАЗВИТИЕ / НЕДАВНО ОБРАЗОВАННЫЙ / АВТОНОМНЫЙ / ДЛИТЕЛЬНЫЙ / ВОСПОМИНАНИЯ / ЛЮБОВЬ РОДИНЕ / ЛИТЕРАТУРА / ПРОБЛЕМА / ВЫБОР / ОБЩИЙ / СОДЕРЖАНИЕ / ПЕРИОД / ИНФОРМАЦИЯ / НЕЗАВИСИМЫЙ / STATE / DEVELOPED / PLACE / CAPITAL / SINGLE / SOCIAL / ECONOMIC / CULTURAL / MEANING / ROLE / BASE / DEVELOPMENT / RECENTLY / FORMED / AUTONOMOUS / LONG PERIOD / MEMORIES / LOVE OF COUNTRY / LITERATURE / PROBLEM / CHOICE / COMMON / CONTENT / PERIOD / INFORMATION / INDEPENDENT

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ганҷакова М.Г.

В развитии государственности развитых стран мира столица, как единый политический, экономический, социальный и культурный центр, играет большую роль и имеет огромное значение. Поэтому город Душанбе -столица независимой Республики Таджикистан занял это место и в национальной историографии дана информация об истории его создания. Создание столицы недавно образованный автономии Таджикистана имеет длительный период, и знать об этом необходимо каждому человеку, любящему свою Родину. Использование научной литературы, имеющей отношение к теме, внесло ясность в некоторые проблемы. В указанной статье говорится о выборе Душанбе как центра ТАССР, о его развитии во времена бывшего Советского Союза и процветание столицы в период независимости.In development of statehood of the developed countries of the world a capital as a single political, economic, social and cultural plays a big role and has a great meaning. That is why Dushanbe city -the capital of the independent Republic of Tajikistan had it place and there is some information about history of the capital Historiography. Forming the capital which was an autonomy of Tajikistan has a long period and it is necessary for every man who loves his country to Know about it. Using scientific literature corresponding to theme has clarified some problems. This article tells about choosing Dushanbe as a center of TASSR about its development during former Soviet Union and prosperity of the capital during the period of independence.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A VIEW AT THE HISTORY OF THE CAPITAL OF TASSR

In development of statehood of the developed countries of the world a capital as a single political, economic, social and cultural plays a big role and has a great meaning. That is why Dushanbe city -the capital of the independent Republic of Tajikistan had it place and there is some information about history of the capital Historiography. Forming the capital which was an autonomy of Tajikistan has a long period and it is necessary for every man who loves his country to Know about it. Using scientific literature corresponding to theme has clarified some problems. This article tells about choosing Dushanbe as a center of TASSR about its development during former Soviet Union and prosperity of the capital during the period of independence.

Текст научной работы на тему «НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ТАЪСИСИ ПОЙТАХТИ ҶМШС ТОҶИКИСТОН»

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ТАЪСИСИ ПОЙТАХТИ ЧМШС ТОЧИКИСТОН

Гащакова М.Г.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

^й^т вoкeaн гaxвopaи кaмoлoт Ba инкишoфy пeшpaфти миллaт буд^ ягoн дaвлaти coxибтaмaддyн Ba кишвapи oлaм бe мapкaзи тaвoнoи илмиву фapxaнгй вучуд дoштa нaмeгaвoнaд. Милгати coxибфapxaнги точик, ки xaзopxo шл кaбл as ин дopoи низoми xocaи дaвлaтy дaвлaтдopй Ba пoйтaxтxoи o6o^ фapxaнгпapвap буд, 6o oини дepинaи шaxpcoзивy шaxpдopй, инчунин бушди мapкaзxoи бyзypги илмию фapxaнгй шyxpaти oлaмгиp ëфтaacт.

Пoйтaxти Тoчикиcтoн-шaxpи Дyшaнбe тaъpиxи paнгинy тутонй дopaд Ba бapoи xap яки мo тaчpибaи бexaмгoи эчoдию coзaндaгии xaлки точик, мaxз дap cимoи oн тaчaccyм гaштaacт.

Аз тaъpиx бapмeoяд, ки бaъди тaкcимoти миллй-худудй ягoн шaxpи бocтoнивy фapxaнгии точишн бa миали Бyxopoвy Сaмapкaнд Ba тo шли 1929 Хучянд бa xaйaти ЧМШС Тoчикиcтoн шoмил нaгapдид, ки бa xaйcи пoйтaxти чyмxypии нaвтaъcиc интиxoб гapдaд. Aммo xanKH точик aB ин бoxти тaъpиxй pyxaфтoдa шшуд^ бaxpи эъмopи пoйтaxти чyмxypии нaвтaъcиc дap cимoи Дyшaнбe кaмapи xиммaт бacт. 15 мapти coли 1925 дexaи xypди Дyшaнбe мapкaви мaъмypии ЧМШС ^чи^отен эълoн гapдид, [1, c.377] ки мaxз aв ин лaxзaи xoтиpмoн тaъpиxи coзaндaгивy шaxpcoзии точишн ибтидo мeëбaд.

Бoяд тaъкид нaмoeм, ки зaминaи aввaли дaвлaтcoзии точишн Ba бyнëди пoйтaxти oн -шaxpи Дyшaнбe дaвpaи мyбopизaxoи шaдид бaxpи эъмopи xaëти cиëcию дaвлaтй Ba дифoи xyкyкxoи мaънaвии миллaти точик мaxcyб мeëбaд. Миллaти кyxaнбyнëди точик фaйзи мyтaшaккилии вoкeиpo эxcoc тамуд^ oнpo дap мyбopизa бapoи coxтaни пoйтaxтy дaвлaт Ba фapxaнг aмaлй нaмyд. Дaвлaти пopaшyдa, мapкaзxoи илмивy фapxaнгии aздacтpaфтa Ba милгати пapoкaндapo мaxз ин мapдyми тaшнaи истикдолияту coxибиxтиëpй бa гиpд oвapдaн cap кapдa, to^^ro^o дap кaлaмpaви мaxдyдтapи capзaмини aчдoдй мyттaxид тамуд. Хaлки точик дap тули тaъpиxи чaндинxaзopcoлaи xyд шaxpy пoйтaxтxoe бушд кapдaacт, ки xaмгo нaдoштa, мaвpиди тaвaччyxи oлaмиëн Kapop гиpифтaacт. Сyннaтxoи шaxpдopй Ba caнъaти мeъмopии точишн, ки xycyOTara^ миллй Ba yмyмибaшapй дoштa, тo зaмoни мo 6o^ мoндaacт, ки бeиcт дap cимoи Дyшaнбeи и^узя чилвaгap мeбoшaд.

Дyшaнбe шaxpи чaвoни кyxaнбyнëдecт, ки шoxиди биcëp BoKeax^ тaъpиxй, пaдидaxoи cиëcию фapxaнгй, pyзxoи вaвнинy фoчиaбop Ba шoдмoнию чaшнxo мeбoшaд. Пoйтaxти Тoчикиcтoн -шaxpи Дyшaнбe oинaи тaъpиxy зиндaгии миллaти тoчик Ba дaвлaти точишн acт [7, c.13].

Aввaлин paиcи шaxpи Дyшaнбe Aбдyкapим Рoзикoв (1925-1932) мaxcyб мeëбaд, ки бapoи aз як дexoти нaзapнoгиp бa мapкaзи мaъмypию фapxaнгй тaбдил дoдaни oн xeлe кушишу Faйpaт нaмyдaacт. Худи y шaxcaн бa бинoкopoнy мyxaндиcoн Ba oлимoн чaндин мapoтибa cyxбaтy мyлoкoт нaмyдaacт, тo ин ки дap Дyшaнбe coxтмoни иншooтy бинoxoи нaв бa pox мoндa шaвaд Ba шaxp xap чй зyдтap cимoи пoйтaxтpo бa бap нaмoяд. Бo тaшaббycи oн coли 1926 гypyxи мeъмopoнy мyxaндиcoни coxтмoн бa Дyшaнбe oмaдaнд, ки дap нaтичaи фaъoлияти orap нaкшaи нaxycтини coxтмoни шaxpcoзй тaxия гapдид. Arap шли 1920 дap Дyшaнбe 14-16 xaзop axoлй зиндaгй мeкapд Ba ибтидoи coли 1925 тaxминaн xaзop нaфap бoкй мoндa буд, зepo бeштapи coкинoн 6o caбaби 15 мapти coли 1925 бapгyзop Ba бa кopи xyд шypyъ нaмyдaни aввaлин Шypoи интиxoбoтии вaкилoни кopгapoн, дexкoнoн Ba Acкapoни cypx шaxppo тapк нaмyдa бyдaнд. Шypoи шaxp яз шyъбaxoи мaopифи xanK, тaндypycтй, xoчaгии кoммyнaлй, тaъминoти ичгимoй, мoлиявй, caвдo, фapxaнгй, caнoaт Ba мeъмopии мя^я^лй ибopaт буд [1, c.378].

Sa xyкyмaти нaвтaъcиcи xanKH тoчик Ba Шypoи шaxpии Дyшaнбe лoзим oмaд, ки coxтмoни пoйтaxти чyмxypии xyдpo яз чoи xoлй OFOЗ нямудя, бинoxoи яввялини мaъмypй, мaктaбxo, муя^^я^^ фapxaнгй, тaбoбaтй, xoнaxoи иcтикoмaтй, xo6toxxo бyнëд нaмoянд. Вaлe гyзapиш бя xaëти ocyдaxoлoнa кaфoлaти ямнияти шaxpвaндoнpo тяъмин кapдa нaмeгaвoниcт. Дap гушяю кaнopи Дyшaнбeи нaвбyнëд бoкимoндaи дacтaxoи зиддишypaвй aмaлиëти чaнгиpo идoмa мeдoдaнд. Вaлe бя мугашянничии вaвъияти raërâ нигox нaкapдa, мeъмopoни шaxp дap мyxлaти кyтox, poxи инкишoфpo яз имopaтx,oи як oшëнaи пoxcaгй, кямишй, 6o тaнгкyчaxoи кячу килeб OFOЗ шмуд^ тo бyнëди xиëбoнxoи oбoдy бинoxoи няв oвapдa pacoнд [1, c.378], ки яз pyшди бeмaйлoни шaxpcoзй дap зaмoни мyxтopият шaxoдaт мeдиxaд.

Мoxи мapти 1925 дap мaйдoни нaвди бoзopи coбик «Sapa^r» (xoзиpa Оcopxoнaи миллй) xoнaчaи нaчaндoн кaлoн, ки aв ce xyчpa, yтoки дyxтyp, кябули бeмopoн Ba дopyxoнa ибopaт буд,

aввaлин кacaлxонa бa иcтифодa додa шуд.

Бa пойтaxт мyбaддaл гaрдидaни шaxри Дyшaнбе вaкти зиёдро дaр бaр нaгирифтa бошaд xa^ xyкyмaтдорони он дaр xycycи мaънaвиëт вa caломaтии меxнaткaшон Faмxорй зоxир тамуд^ aллaкaй моxи октябри cоли 1926 кдрор «Дaр борaи тaртиби Фуруши нушокш,ои отиртй» вa cипac моxи ноябри xyди xaмон cол «Дaр борaи мyборизa бa мукобили мacтй» кдбул нaмyдaнд. Xyкyмaтдорон KOидaxои caвдои нушокшои cпиртдор вa рaфтори шaxрвaндонро дaр чойxои чaмъиятй тaртиб додaнд [1, c.378], ки нaтичaи aмaлигaрдии он боиш бaлaнд шyдaни мaдaнияти шaxрдории cокинони пойтaxт гaрдид.

Соли 1925 дaр шaxри Дyшaнбе бaрои рacонидaни мукотибот тaвaccyги m^raë™ xaвой aввaлин фyрУдгоx, ки он вaкт aэроcтaнcия номидa мешуд, cоxтa шуд. Бинои xизмaтрacонии он дaр зaминкaни бо кдмиш пyшонидaшyдa чой гирифтa буд. Инчунин ду зaминкaни дигaр мaвчyд буд, ки дaр яке зaxирaи cyзишворй нигоx доштa мешуд вa дaр дигaре поcбонон чой гирифтa бyдaнд. К^йд нaмyдaн лозим acr, ки aйни зaмон дaр чойи aэроcтaнcияи Omagra бинои мaтбaaи «Maтбyот», Aкaдемияи илмxо вa Вaзорaти a^™ вокеъ гaрдидaaнд.

Бaрои рacонидaни мaводxои cоxтмонй aß Узбекистон бa Дyшaнбе xaнyз то инкдлоб ду шоxроxи acоcй бyнëд ëфтa бyдaнд. Aввaлинaш aробaгaрд бa xиcоб рaфтa, он as тaрaфи Faрб, бо camrc Fyзор -Дyшaнбе тaвaccyти Деxнaв, бa дaрозии 290 км роx меомaд. Дигaрaш aз Тирмиз ошз ëфтa, тaвaccyти cоxилxои дaрëxои Aмy вa Шнч гyзaштa, то Сaрой Кaмaр (имрyзa Шнч) ë a3 Вaxш то Чрликул рaфтa мерacид. Ab ин нyкraxои axолинишин то Дyшaнбе низ роxи aробaгaрд кaшидa шyдa буд. Дaрозии умумии шоxроxи чaнyбй 270 км-ро тaшкил медод. Бa ивaзи Шоxроxи Faрбй шли 1925 a3 Сaри Оcиë то Дyшaнбе роxи aввaлини aвтомобилгaрд гyзaронидa шyдa буд, ки бa воcитaи он бо aвтомобилy aробaxо кaшонидaни мacолеxи cоxтмониро OFO3 нaмyдaнд [3, c.27]. Дере нaгyзaштa a3 чониби Aртиши Сyрx ин роxи aвтомобилгaрд тaкмил додa шуд^ a3 Дyшaнбе то Кофaрниxон роxи aвтомобилгaрд гyзaронидa шyдa вa то ^yрFOнтеппaю Чиликул cоxтмони шоxроxи нaв OFO3 ëфт [3, c.27]. Дaр xaмин шл a3 болои дaрëи Дyшaнбе aввaлин купруки кaлони чубин cоxтa шуд, ки aйни xол a3 xиëбони Иcмоили Сомонй купруки xозирaзaмон мегyзaрaд.

2 декaбри cоли 1925 дaр чaлacaи вacеи Рaëcaти Кyмитaи инкилобй нaтичaи aввaлини корxои мaъмyрияти шaxр чaмъбacт гaрдид. Дaр он кдйд шyдaacт, ки дaр Дyшaнбе 3 мaктaби ибтидоии дорои 123 xонaндa вa беморxонaю дaрмонгоx кyшодa шyдaaнд. Шyморaи axолии шaxр то 1660 нaфaр aфзоиш ëфтaacт. Aгaр axолии деxот низ бa xиcоб гирифтa шaвaд, он гоx шyморaи он чaндин мaротибa зиëдтaр мегaшт, зеро бa Шурои шaxри Дyшaнбе якчaнд чaмоaтxо — Роxaтй, ЯнгикyрFOн, ^иблaй, Maзори Maвлоно, Симигaнч, Вaрзоб, ЧорбоF, Лучоб, Чоряккорон вa Шaйнaк низ шомил бyдaнд. Бaрои xaмин Шурои тyмaнy шaxрй a3 рузи тaшкил ëфтaнaш дaр дaвоми чор шл бо но^ои гуногун: Шурои тyмaнy шaxрй, Шурои уезду шaxрй, Шурои ноxиявию ш8дрй номидa мешуд. ^йд нaмyдaн лозим acт, ки тaнxо дaр моxи октябри cоли 1929 шaxри Дyшaнбе a3 ноxияxои нaздики xyд чун воxиди мaъмyрии муатки^ чудо кaрдa шуд [1, c.379].

Mоxи феврaли cоли 1926 дaр Дyшaнбе aввaлин шyъбaи aлок;a тaъcиc ëфтa буд. Дaр ибтидо бaрои чойгир кaрдaни шyъбaи aлок;a бино ëфт нaшyд вa он зери чaнори кмон дaр минтак^и шбик бозори «Бaрaкaт» (xозирa Оcорxонaи миллй) чойгир кaрдa шyдa буд. nac a3 cе моx шyъбaи aлок;aро дaр xонaчaи нaчaндон кaлон, гаме дyртaр a3 xaмон чaнор чой додaнд. Бa иxтиëри caрдори шyъбaи aлокa acn бо aробa чудо кaрдa шуд.

Mоxи cентябри шли 1926 a3 тaрaфи меъморони бa Дyшaнбе омaдa, бо caрвaрии П.И. Вayлин нaвори топогрaфии шaxр бaрдоштa шуд^ такдаи aввaлини пойтaxт тaртиб додa шуд.

Соxтмони биноxои aввaлин дaр шaроиrx,ои xеле душвор — нaрacидaни оддитaрин мaводxои cоxтмонй мегyзaшт. Комиccaриarx,ои xaлк (вaзорaтxо)-и Точикиcrон дaр кyлбaxои поxcaгин, ки a3 ду-œ xyчрaи фaршaшон xокй иборaт бyдaнд вa a3 xонaxои иcтик;омaтй бо тирезaxои нa он кaдaр кaлони шишaгин фaрк мекaрдaнд.

2-ноябри шли 1926 дaр чaлacaи Рaëcaти Кумшви инкилобии ЧМШС Точикиcтон (cyрaтчaлacaи № 23) шкдаи a3 чониби меъморон тaртибдодaи шaxри Дyшaнбе a3 нaзaр гyзaронидa шyдa вa доир бa номи aввaлин кyчaxои шaxр кдрор кдбул кaрдa шуд. Дaр он гyфтa мешуд, ки «ноxияxои зерини кyчaxои Дyшaнбе — Ленин, Коммуниош, Комcомол, Интернaтcионaл, Советй, Кaрл Maркc, Деxкон, ^yрFOнтеппa вa xaмaгй 18 номгуй тacдик кaрдa шaвaд». Бо ин мaкcaд дaр мyxлaти ду xaфтa лaвxaчaxо бо номгуи кyчaxо бо зaбонxои рycию точикй тaйëр кaрдa шyдa вa дaр гyшaи ку^о чacпондa шyдaнд. Бa Faйр a3 ин дaр Дyшaнбе ду мaйдон тaшкил кaрдa шyдa буд, ки номи Озодй (ranac мaйдони бa номи Ч. Пyтовcкий) вa 1-мaй (cипac бо номи М. Фрунзе, Советй, Дутии xaлкxо,

ба номи В. И. Ленин, Озодй ва холо Дустй)-ро гирифтаанд.

Аз 1 то 12 декабри соли 1926 дар Душанбе Анчумани 1-уми Муассисони Умумиточикони Шурои вакилони коргарон, дехконон ва Аскарони Сурхи ЧМШС Точикистон баргузор гардид, ки дар натича Кумитаи инкилобии ЧМШС Точикистон ваколати худро вогузор намуд [1, с. 387]. Анчуман барномаи минбаъдаи сохтмони хочагии халкро муайян карда, дар хусуси ташкил кардани ЧМШС Точикистон Эъломия кабул намуда, онро ба расмият даровард, ки барои инкишофи раванди хамачонибаи хочагии чумхурй хеле мухим буд. Дар охири соли 1926 микдори сокинони шахри Душанберо 5-6 хазор нафарро ташкил медод.

Ба шарафи баргузоршавии Анчумани Муассисони Умумиточикон дар майдони Озодй аввалин мучассама дар Точикистон — хайкали В.И. Ленин, ки ба воситаи аробахо аз Бухоро оварда шуда буд, дар Боги Марказии фархангию фарогатии пойтахт соли 1926 гузошта шуд.

27-апрели соли 1927 Шурои комиссарони халки ЧМШС Точикистон «Дар бораи сохтмони шахри Душанбе» карор кабул намуд, ки барои шахрсозии мураттаб аз руи барнома замина мухайё намуд. Соли 1927 аз руи лоихаи меъмор П.И. Ваулин дар Душанбе аввалин касри бошукух барои гузаронидани анчуман, конференсия ва чаласахои гуногун — ^асри дехкон дар назди бинои Театри драмавии русй ба номи В. Маяковский сохта шудааст. Соли 1928 чанубтар аз кинотеатри хозираи ба номи Абдурахмони Чомй бинои Кумитаи ичроияи Марказии ЧМШС Точикистон сохта шуд.

Мохи апрели соли 1929 ба хайати ЧМШС Точикистон округи Хучанд дохил шуд. 16 октябри соли 1929 ЧМШС Точикистон ба Чумхурии Шуравии Сотсиалистии Точикистон мубаддал ёфта, ба хайати Иттифоки Шуравй хамчун чумхурии мустакил шомил гардид [1, с.387].

Ташкилёбии ЧЩС Точикистон дар рохи минбаъдаи давлатдории халки точик давраи мухим махсуб меёфт. Дар харитаи сиёсии чахон чумхурии нав пайдо гашт, ки пойтахти он шахри Душанбе таъйин гардид.

19 октябри соли 1929 Анчумани фавкулоддаи Шурохои ЧЩС Точикистон дар хусуси табдил додани номи Душанбе ба Сталинобод карор кабул намуд. 1 декабр Раёсати КИМ ИЧШС ба карори Анчумани фавкулоддаи Шурохои ЧШС Точикистон дар хусуси табдил додани номи шахри Душанбе ба Сталинобод ризоият дод [1, с.387]. Дар табдил додани Чумхурии Мухтори Точикистон ба чумхурии иттифокй шахсиятхои барчаста А.Мухиддинов, Ш.Шохтемур, Н.Махсум, В.Толпиго ва А.Дяков хизмати бузург намуданд.

Мавкеи мухимро дар пешрафти хаёти сиёсй-иктисодии чумхурй соли 1929 сохта ба истифода додани рохи охани Тирмиз -Душанбе ичро менамуд, ки минбаъд маркази чумхуриро ба шахрхои Тошкент ва Москва пайваст намуд. Дар натичаи бо шахрхои марказй пайваст гардидан, вазъи иктисодй-ичтимоии шахр тагйир ёфта, то андозае сохтмони саноати сабук ва хурокворй ба рох монда шуд. Махз аз хамин давра болоравии катъии иктисодй ва фархангии Точикистон огоз меёбад. Ба воситаи каторахои аввалин барои сохтмони заводхо ва тайёр намудани хишти пухта, охану бетон тачхизоти зарурй оварда шуд. Махз хамин давра аз Россия ба Душанбе омадани хазорхо коргарон, садхо мухандисон, омузгорон, духтурон ва мутахассисони дигар касбу кор огоз ёфт.

Дар баробари он сохта ба истифода дода шудани як катор омузишгоххои миёнаи махсус ва баъдан мактабхои олй барои пешрафти хочагии халк, мутахассисони аввалин — омузгорон, кормандони тиб, техникхо ва мухандисхоро тайёр менамуданд, ки хамзамон боиси рушд ва густариши фарханг гардид. Соли 1929 дар заминаи махфили бадеии худфаъолиятй нахустин театри касбии точик — Театри академй-драмавии ба номи А. Лохутй таъсис ёфт. Аз хамин давра чараёни эхёи санъати точик огоз ёфта, мактаб ва омузишгоххои мусикавй кушода шуда, озмунхои бадеии худфаъолиятй баргузор мегардиданд.

Соли 1930 Хукумати Точикистон аввалин лоихаи банакшагирии шахри Душанберо тасдик намуд [6]. Соли 1930 дар Душанбе аввалин муассисаи илмии Точикистон — Кумитаи точикшиносй кушода шуд, ки дар сохаи забон, адабиёт, таърих ва мардумшиносии халки точик ба кори илмию тадкикотй огоз намуд. Соли 1932 Базаи точикистонии Академияи илмхои ИЧШС таъсис дода шуд. Дар ибтидо Базаи точикистонии Академияи илмхои ИЧШС дар бинои китобхонаи давлатй чойгир, соли 1936 ба бинои Стансияи метереологй гузаронида шуд, ки ба он чор хучра чудо гардида ва соли 1938 ба биное оварда шуд, ки дар назди Бонки давлатй сохта шудааст [1, с.397].

Мохи феврали соли 1930 дар чаласаи Шурои шахрии Душанбе оид ба сохтмони фурудгох дар кафои бинои вокзали рохи охан ва харидорй намудани тачхизот ба маблаги 100 хазор сум карор кабул карда шуд. Аз соли 1931 дар Душанбе ба тарзи доимй ду хавопаймои Ф-13 чойгир гашта, дар назди Шурои шахрй аэроузел ташкил карда шуд. Миёнахои солхои 30-юм фурудгох бо

xaвoпaймoxoи тaмFaи AHT-9, ПС-5, П-5, Ст8л-2 пyppa кapдa шуд.

Мoxи нoябpи coли 1931 пpeзидиyми Шypoи шaxpи Дyшaнбe oид бя пaйвacт гapдидaни xaти aлoкa бя Мocквa мypoчиaт нямуд. Ин икдoми пpeзидиyми шaxpии Дyшaнбe дacтгиpй гapдидa, тpecти «<Мocpaдиocтpoй» дap шaxp бинoи aлoкaи мявчи кyтoxмyддaтpo 6O Toшкeнт Ba Мocквa пaйвacт нямуд [6].

15 oктябpи coли 1932 aввaлин кинaгeaтpи тoбиcтoнa бя кop дapoмaд Ba мoxи нoябpи xyди xaмoн coл Рacaдxoнaи acтpoнoмии шaxpи Дyшaнбe бя фя^лият OFOЗ нямуд.

2G oктябpи шли 1936 биши дyoшëнaи няви Boraara poxи oxaн бя иcтифoдa дoдa шуд, ки дap oн тoлopxoи интизopии дapaчaи 1 Ba 2, omxorn, xoнaи кудяку мoдap Ba гушяи иттилoaгй чoй гиpифтa будянд.

Дap oxиpи coлxoи 20-ум Ba ибтидoи coлxoи 30-юм 6o cypъaти тeз бинoxoи няви мaъмypй Ba xoнaxoи иcтикoмaтй coxтa бя иcтифoдa дoдa мeшyдaнд. Вaлe бeшyбxa кяйд нямудян лoзим acт, ки бeштapaшoн xypд, aв чиxaти мeъмopй oддй, якoшëнa будянд, Bane бя ин нигс^ нaкapдa, orao вoбacтa бя тaкoзoи дaвpy зaмoни xyд дap бoбaти чoй гиpифтaни мyaccиcaxo Ba coxиби мянзили зист гapдидaни axoлии aфзoишëбaндaи пoйтaxти нaвбyнëд някши aзим бoзидaнд.

Дap нимяи aввaли coлxoи 30-юм aз pyи лoиxaи мeъмop П.И. Вяулин дap Дyшaнбe нaxycтин бинoxoи дyoшëнa -Кумигаи шypoи xara^, py бя pyи бинoи Хукумяти шaxp Ba Кoмиccapиaти xaлкии кишoвapзй, имpyзa бинoи Вaзopaти aдлия coxтa шуд. Сoли 1934 дap кучяи coбик бя нoми Кyйбeшeв, имpyзa xиëбoни бя нoми aкaдeмикxo Рaчaбoвxo aввaлин мякгаби тoчикии дyoшëнa coxтa шуд, ки XOлo дap oн бинo Оcopxoнaи бocтoншинocии Toчикиcтoн чoй гиpифтaacт. Мoxи июни coли 1935 дap кучяи Лoxyтй, яйни xoл xиëбoни Рудякй бя coxтмoни биши Кумигаи Мapкaзии xизби Кoммyниcтии Toчикиcтoн OFOЗ нямудянд. Дap xyди шли 1935 бинoи Бoнки дявлятй -Бoнки Миллии Toчикиcтoн бя иcтифoдa дoдa шуд.

Дap ибтидoи coлxoи 30-юм тaxти шиopи «^axppo бя бoFи capcaбз тябдил мeдиxeм» pyзнoмaxo интишop мeгapдидaндy бapнoмaxoи пaгoxиpyзии paдиo OFOЗ мeëфтaнд. Сoкинoни пoйтaxт ин дaъвaтpo pyxбaлaндoнa чoнибдopй мeнaмyдaнд. Бaxpи aмaлигapдoнии шиopи мaвкyp coли 1934 дap Дyшaнбe 73 xaзop, coли 1935— 120 xaзop дapaxтy бутта шинoндa шудя буд.

Хукумяти Toчикиcтoн 3 -юми мapти coли 1938 нaxycтин лoиxaи гeнepaлии шaxpи Дyшaнбepo тacдик нямуд [б].

To мдаши coлxoи 30-юм кapиб 50 км кучяю xиëбoнxo caнгфapш кapдa шудянд, ки 472 чapoF OKxopo paвшaн мeкapдaнд. Сoли 1936 бopи aBBan poxxoи пиëдгapди кyчaxoи Лeнин Ba Лoxyтй acфaлгпyшy бeгoнкopй кapдa шудянд. Дap xycycи Faмxopии Хукумяти Шypoи шaxp oид бя бexдoшти ^шя^^ кapopи Шypoи шaxp aз 11 июни шли 1934 тaxти №13 «flap бopaи тoзa нямудяни ^yйxo» шaxoдaт мeдиxaд, ки xaмaи тaшкилoт, rapxora, мyaccиca Ba шaxcoни aлoxидapo дap бoбaти тoзa нигox дoштaни мyxиги пoйгaxт yxдaдop мeнaмyд.

3-мapти шли 1938 Хукумяти Toчикиcгoн някшяи гeнepaлии шaxpи Дyшaнбepo, ки aв тapaфи мeъмopoни лeнингpaдй М. Бapaнoв, H. SapaTOB, мyxaндиcoн Г. Сигкo Ba Шeлeйxoвcкий тaxия гapдидa буд, тacдик нямуд [6]. Bane aллaкaй дap coли 1939 coxтмoнчиëни пoйгaxт бя coxили pocги Дyшaнбe кaдaм ниxoдaнд. Чaвoнoни шaxp бя coxтмoни кули Кoмcoмoл Ba бoFи oн шypyъ тамудянд.

23 янвapи coли 1939 6o Фapмoни Рaëcaти Шypoи вaзиpoни ЧШСТ дap Дyшaнбe ce нoxияи мaъмypй —Душaнбe (coли 1961 нoxияи Окгябp), Мapкaвй (coли 1999 —нoxияи Иcмoили Сoмoнй), Ba Рoxи Qxaн тaъcиc дoдa шуд.

Дap coлxoи Чянги Бyзypги Вятянй (1941-1945) як кaтop кopxoнaxoи coxaи oзyкaвopй Ba Кaнaли Кaлoни X^cop дap шaxpи Дyшaнбe мaвpиди иcтифoдa Kapop гиpифтaнд. Aз мингaкaxoи Fapбии ИЧШС бя пoйтaxти Toчикиcгoн якчянд кopxoнaxoи caнoaтй — фaбpикaи бoфaндaгии Любepec, кoмбинaти пиллaкaшии Мocквa, зaвoди coбyнпaзии Хapкoв кyчoнидa oвapдa шудянд. Умумян, xaчми мaxcyлoти caнoaтии той^т дap oxиpи coли 1945 н^бяти coли 1940 2,5 мapaгибa яфзуд. Зaвoдy фaбpикaxoи кyчoнидa oвapдaшyдa дap чoи няв 6O мyxлaти кyтoxтapин бapкapop кapдa мeшyдaнд. Kop бя тaвpи шaбoнapyзй бypдa шудя, pyзи кopии 12-14 coaтapo тяшкил мeдoд [2, c.60].

Дap нимяи дуюми coлxoи 40-ум coxтмoни мучтямяи зeбoe, ки coxтмoнaш aв coли 1939 OFOЗ ëфтa буд, бя ox^ pacид. Някши acocиpo дap oн тeaтpи Aкaдeмии oпepa Ba бaлeги бя нoми С. Aйнй, мaйдoни бя нoми 800-coлaгии Мocквa, мexмoнxoнaи «Baxш» Ba бинoи иcтикoмaтии ceoшëнa 6O мaFOзaaш мeбoзидaнд [2, c.126].

Сoли 1947 Хукумяти Toчикиcгoн oид бя тaxияи някшяи няви гeнepaлии coxтмoни Дyшaнбe бapoи 230 xaзop иcгикoмaткyнaндa, Kapop кябул нямуд [2, c.127].

1 мaйи шли 1955 дaр ку^ои мaркaзй пaйдо гaштaни aввaлин троллейбycxо, ки дaр xaти xaрaкaти «Вокзaли роxи мaxaллaи Шимол» рaфтyомaд мекaрдaнд, cокинони шaxрро мyтaxaйир cоxтa бyдaнд [б].

Myвофик;и кдрори Кумигаи ичроияи шaxри Дyшaнбе тaxти № 51 30 янвaри cоли 1962 комиccияи шaxрй бо иштироки Куми^ои ичроияи ноxияxо номи бештaри кyчaxоро a3 нaзaр гyзaронидa, бa номгузории кyчaю гyзaрxо мутобикдн тaFЙирar дaровaрдaнд. Дaр нaтичa номгузории 3 x^6o^ 284 кyчa, 134 гyзaр, 34 тaнгкyчa, 20 кyчaи caрбacтa тacдик; гaрдид. Mоxи декaбри cоли 1963 бо кдрори Kyмитaи ичроияи шaxр тaxти № 668 доир бa номгузории кyчaxои пойтaxт иcлоxот гyзaронидa шуд. Дaр ин мaврид микдори ку^о бa 314 вa гyзaрxо бa 168 aдaд рacидa, зиëдa a3 80 кyчa номи тавро cox^ гaдидaнд [2, c. 140].

Соли 1964 a3 чониби меъморони Точикиcrон «Myк;aррaроти acоcии инкишофи шaxри Дyшaнбе бaрои cолxои 1965-1980» зери мyaллифии В.Пекaрcкий, И.Ткaчев, С. Сaмонинa, Т. Терешенко, В. Бирюков пешнш,од кaрдa шуд, ки дaр ин мaврид он бaрои 460 xaзор нaфaр axолй пешбинй шyдa буд. Ин мyкaррaрот дaр шaкли лоиxaи cоxтмони Дyшaнбе 25 aпрели cоли 1966 тacдик; ëфтa, бaрои cоxтмони минбaъдaи шaxрaкxои иcтик;омaтй дaр ку^ои Maяковcкий, xиëбони Сaъдии Шерозй, мaxaллaxои иcrикомaтии 1 вa 2-юми Советй, микрорaйони 82 тaкони caxт буд. Дaр ибтидои cолxои 60-ум фyрyдгоx, вокзaли роxи оxaн, меxмонxонaи «Дyшaнбе», дaр Оcиëи Mиëнa кaлонтaрин беморxонaи клиникии № 3 cоxтa шyдaнд.

Соли 1971 ^ж^иш^^ илмию дaвлaтии лоиxaкaшии шaxри Дyшaнбе тaъcиc ëфт, ки тaвaccyти фaъолияти он дaр нимaи дуюми cолxои 70-ум бa нaк;шaи генерaлии Дyшaнбе то cоли 2005 тaFЙирот дaровaрдa шуд, ки лошди он 30 декaбри cоли 1983 бо нaзaрдошти 750 xaзор нaфaр axолй зери фaъолияти меъморон В.Бугаев, Н.Головин, Ф.Сaйфиддинов, О.Вacилев, Н^лягов^ мyxaндиc A.Соин тacдик ëфт.

Дaр cолxои 70-80-ум кyчa вa xиëбонxои биноxои нaви бошук^ -Пaжyxишгоxxои

бешумори Aкaдемияи илмxо, Вaзорarx,о, мyчraмaи ëдгории Сaдриддин Aйнй, меxмонxонaxои «Точикиcrон», «Aвacrо», мyaccиcaxои фaрxaнгии ^acри фaрxaнгии итrифокxои кacaбa, комплекcи киною конcерти ^«Борбед», cирк, теaтри бaчaгонaи лyxтaк, теaтри чaвонон бa номи M. Воxидов, Донишкaдaи xyнaрxои зебои бa номи M. Тyрcyнзодa, Донишкaдaи тaрбияи бaдaн вa вaрзиш, Донишкaдaи зaбонxо оро медодaнд [5, c. 80].

Соли 1975 бо ^рори Рaëcaти Шурои Олии ЧШС Точикиcrон a3 xиcоби як кдоми xyдyди ноxияxои Maркaзй вa Октябр (xоло — ^моини Сомонй) дaр Дyшaнбе ноxияи Фрунзе тaшкил додa шуд [5, c.80].

Соли 1984 бa мyноcибaти 50-cолaгии тaшкилëбии Чyмxyрии Точикиcrон вa бaрои комëбиxои xочaгию фaрxaнгй, xaмчyнин бaрои caxми меxнaткaшони точик дaр тaъмини Faлaбa дaр Бузурги Вaтaнй бо фaрмони Рaëcaти Шурои Олии ИЧЩС шaxри Дyшaнбе бо ордени Бaйрaк;и Сyрxи Mеxнaт мyкофотонидa шуд.

Соли 1985 дaр дaврaи чaшни 40-cолaгии Faлaбa дaр cолxои 4afflrc Бузурги Вaтaнй, дaр биноxое, ки rocnmunxo чой додa шyдa бyдaнд — Вaзорaти молия, меxмонxонaи «Стaлинобод» (xоло «Вaxш»), мaктaбxои миëнaи № 1, 4, 11, 19, 20 вa Faйрa лaвxaи ëдгорй mc6 кaрдa шуд.

Имруз кулли точикони чaxонро боиcи ифтикор acr, ки Дyшaнбе—мaркaзи дaвлaти cоxибиcrиклоли Точикиcтон дaр aрcaи бaйнaлмилaлй эътироф гaрдидaacr. X,aкикaтaн шaxри Дyшaнбе зaминaи тaъриxии xешро xaмчyн пойтaxт a3 cоли 1924 ofo3 тамуд^ мaxз дaр дaврaи co6^ Итrиxоди Шyрaвй бa xaйcи мaркaзи ЧШС Точикиcrон рушд ëфтa вa зaмони иошклолият бa aвчи aъло рacидa, caзовории бaxогyзории бaлaнди cозмонxои бонуфузи чaxонй гардид^ шмои вокеии xешро xaмчyн пойтaxти дaвлaтдории точикон бaрaъло cобит нaмyд.

Тaк;вияти чунин икдоми cозaндaгй дaр он тобит гaрдид, ки бaxшидa бa ифтикори 90-умин cолгaрди пойтaxти Чyмxyрии Точикиcтон, шaxри Дyшaнбе a3 чониби Форуми бaйнaлмилaлии «Mегaполиc»-и acри XXI бо Дипломи VII-умин озмуни бaйнaлмилaлии тaчрибaxои шaxрии шaxрxои ИДЫ вa Итrиxоди иктиоодии AврОcиë «Шaxре, ки он чо зиcraн мефорaд» -2014 бaрои ободонй, рушди зерcоxтори муошри шaxрй вa дaр cara^ олй бaргyзор нaмyдaни чорaбиниxои бaйнидaвлaтии кишвaрxои ИДM вa Созмони ^м^ршои Ш^ж^й caрфaроз гaрдид [4, c.263].

Бa чунин мaъно тaк;вият бaxшидaн зaрyр acr, ки дaр xarç™^ ин шaxреcт, бaxри кулли точикони чaxон xонaи умед, пойтaxти acлии a3 дaврaи aввaли тaъcиcëбии Точикистон мaxcyб ëфтa,

xотиротy caxифaxои рaнгини тaъриxиро дaр бaр гирифт^ ояндaи дyрaxшонро бaxри ^nrno^

Ватану миллат нигарон аст. Дар баробари он кайд намудан лозим аст, ки бахри баланд бардоштани маданияти шахрдорй ва масъулияти шахрвандй кушиш ба харч дода, пойтахтро хамчун мехвари асосй ва маркази тамаддуни миллй хифз намоем. Зеро хусни пойтахт -ифтихори миллат ва ободию шукухи он маънои ободии кулли сарзамини точиконро дорад. Дар айни замон оид ба чанбахои ободонию созандагй ва азнавсозии шахри Душанбе -пойтахти Чумхурии сохибистиклоли Точикистон корхои зиёде ба анчом расида истодааст.

АДАБИЁТ

1. История таджикскоги народа. Т.5. Новейшая история (1917-1941). Душанбе, 2004.-752 с.

2. История таджикского народа. Т.6. Новейшая история(1941-2010) . Душанбе, 2011.-688 с.

3. Назруллоев С. Из истории транспорта и дорожного хозяйства Таджикистана (1917-2013 гг.). Душанбе: Олами дониш, 2014. -183 с.

4. Очеркхои таърихи Точикистони сохибистиклол. Душанбе: Дониш, 2016.-463 с.

5. Пиров Т.Т. Душанбе. Бахшида ба 80-солагии пойтахти ЧТ, шахри Душанбе. Москва, 2003. -120 с.

6. Салимзода Н. Бозтоби чанд вокеоти мухим. // Мароми пойтахт, 17.04.2019. №15 (556).

7. Эмомалй Рахмон. Истиклолияти Точикистон ва эхёи миллат.Ч,.6.-Душанбе: Ирфон, 2006. -544 с.

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ СОЗДАНИЯ СТОЛИЦА ТАССР

В развитии государственности развитых стран мира столица, как единый политический, экономический, социальный и культурный центр, играет большую роль и имеет огромное значение. Поэтому город Душанбе -столица независимой Республики Таджикистан занял это место и в национальной историографии дана информация об истории его создания. Создание столицы недавно образованный автономии Таджикистана имеет длительный период, и знать об этом необходимо каждому человеку, любящему свою Родину. Использование научной литературы, имеющей отношение к теме, внесло ясность в некоторые проблемы. В указанной статье говорится о выборе Душанбе как центра ТАССР, о его развитии во времена бывшего Советского Союза и процветание столицы в период независимости.

Ключевые слова: государство, развитый, место, столица, единый, общественно-экономический, культурный, значение, роль, основа, развитие, недавно образованный, автономный, длительный, воспоминания, любовь Родине, литература, проблема, выбор, общий, содержание, период, информация, независимый.

A VIEW AT THE HISTORY OF THE CAPITAL OF TASSR

In development of statehood of the developed countries of the world a capital as a single political, economic, social and cultural plays a big role and has a great meaning. That is why Dushanbe city -the capital of the independent Republic of Tajikistan had it place and there is some information about history of the capital

Historiography. Forming the capital which was an autonomy of Tajikistan has a long period and it is necessary for every man who loves his country to Know about it. Using scientific literature corresponding to theme has clarified some problems. This article tells about choosing Dushanbe as a center of TASSR about its development during former Soviet Union andprosperity of the capital during the period of independence.

Keywords: state, developed, place, capital, single, social, economic, cultural, meaning, role, base, development, recently, formed, autonomous, long period, memories, love of country, literature, literature, problem, choice, common, content, period, information, independent.

Сведение об авторе:

Ганджакова Матлуба Ганджаковна — кандидат исторических наук, преподаватель кафедры истории таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, Адрес: 734003, г. Душанбе, проспект Рудаки121, E-mail: matluvaganchakova @mail.ru. тел. (+992) 934515560

About the author:

Ganjakova Matluba Ganjakovna - Associate professor, mndidate of historical sciences of the historical department of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, 734003, Dushanbe city,121 Rudaki av. E-mail: matluvaganchakova @mail.ru. Tel: (+992) 934515560

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.