Научная статья на тему 'ТАМОЖЕННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ ВО ВТОРОЙ ПОЛОВИНЕ XIX - НАЧАЛЕ XX ВЕКА'

ТАМОЖЕННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ ВО ВТОРОЙ ПОЛОВИНЕ XIX - НАЧАЛЕ XX ВЕКА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
62
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАМОЖНЯ / ИСТОРИЯ ТАМОЖНИ / ТАМОЖЕННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / ТОРГОВЛЯ / ТОРГОВЫЕ ОТНОШЕНИЯ / ТОРГОВЫЕ ПУТИ / СРЕДНЯЯ АЗИЯ / БУХАРСКИЙ ЭМИРАТ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Гаффори Нуъмонджон Усмонзода, Кадирзаде Хушбахти Сафар

В статье рассматривается таможенная деятельность в Средней Азии во второй половине XIX - начале XX века. В статье основное внимание уделяется финансовым отношениям между Правительством Российской Империи и ханству Центральной Азии. Во второй половине XIX - начале XX века Бухара была одним из крупнейших торговых городов Центральной Азии. С целью установления хороших торговых отношений открывались новые торговые пути с соседними странами, что привило к дальнейшему развитию инвестиционных и внешнеторговых отношений в Центральной Азии. Сегодня нам необходимо изучить не только новые пути его развития, но и его историю, чтобы лучше организовать таможней деятельности. В период независимости созданы все условия для изучения истории таджикской таможни и восполнения ее пробелов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Гаффори Нуъмонджон Усмонзода, Кадирзаде Хушбахти Сафар

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CUSTOMS ACTIVITIES IN CENTRAL ASIA IN THE SECOND HALF OF THE XIX CENTURY - THE BEGINNING OF THE XX CENTURY

The article deals with customs activity in Central Asia in the second half of the XIX century - the beginning of the XX century. The article focuses on the financial relations between the Government of the Russian Empire and the Khanate of Central Asia. In the second half of the XIX century and the beginning of the XX century Bukhara was one of the largest trading cities in Central Asia. In order to establish good trade relations new trade routes with neighboring countries will be opened, which leads to the further development of investment and foreign trade relations in Central Asia. Nowadays, we need to study not only the new ways of its development, but also its history in order to better organize customs activities. During the period of independence, all conditions have been created to study the history of Tajik customs and to fill its gaps.

Текст научной работы на тему «ТАМОЖЕННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ ВО ВТОРОЙ ПОЛОВИНЕ XIX - НАЧАЛЕ XX ВЕКА»

таърих ва археология / история и археология

удк: 339.543(09)(1-925.3) фаъолияти гумрукй дар ^аламрави осиёи миёна дар нимаи дувуми

асри xix - ибтидои асри xx

Fаффорй Н.У.

Донuшго:u давлатш омyзгоpuu Точикыстон ба kimu С. Айни Цодирзода X С

Донuшго:u мтлш ^^т^он

nac аз иетито гардидаии Ошёи Mrëra аз ^ииби Рyccияи пoдшox,й инкишoфи мyиocибaтx,oи мoливy пули дар ии capзaмин xелo иикишoф ёфт. Аз иимаи дуюми acpи xix cap карда мyиocибaтx,oи caвдoи дар байии Moвapoyииaхp ва Хукумати Рyccияи тодшox,й иикишoф ёфт. Сaвдoгapoии Оcиёи M^ra ба мулк^и Рyccияи пoдшox,й пеш аз хама мaхcyлoгхoи панагии, абрешимй, чaвox,иpoт, caфoл, cилoх ва ашёи xoми кopкapдиaшyдa мебypдaидy аз мулкхси Рyccия ба Оcиёи Mиёиa пуст, матоъхри пашмии, acan ва ма^ушти ииёз ба а^лй дoштa oвapдa мешудаид. Ии хам^ри^и иктиcoдй бoиcи рушд ёфтаии мyнocибaтx,oи ти^рата дар байии xoиигapих,oи Оcиёи Mиёиa ва Хукумати Рycияи пoдшoхй гардид.

Аз аввалхри acpи xix capкapдa тичopaт дар байии aмopaти Бyxopo xoнигapии Хева ва Рyccияи пoдшoхй xелo равиак ёфт. Дар м^иа^и acpи xix бoшaд Бyxopo ба яке аз марказхри кaлoнтapиии caвдoи мoлию пулии хукумати Рyccияи пoдшoхй ва TO^po™ кишвapхoи Шарки иаздик табдил гардида буд. Хам^ри^и иктиcoдй ва caвдoи дар байии xoиигapихoи Ошёи Mиёиa ва Рyccияи пoдшoхй бoиcи oи гашт, ки Хoкимияти Ругсияи пoдшoхи дар шaхpхoи кaлoнтapиии capx,a^ ба aмcoли Самара, ^aзoи, Аcтpaxaн мapкaзхoи caвдoиpo бapoи caвдoгapoии кишвархри Оcиёи Mиёиa ифтитох иамуд. Инкишoфи мyнocибaтхoи caвдoи бoиcи рушд ёфтаии coxтopхoи ма^мсти гумрукй дар ии давра гашт, ки oн бoиcи coддa гардидаии тapтибoги инти^ли мoл дар дoxили кишвар гардид. Тoчиpoни кишвари Оcиёи Mиёиa мoшх,oи истехcoлкapдaи xyдpo ба бoзopхoи Хииду Чин бурда аз o^o мoлхoи ба aхoлихoи xyд ииёзмaндpo меoвapдaид. Сaвдoгapoни Оcиёи Mиёиa ба кишвapхoи Чину Хиид шoхй, тиллo, иукра, мaхcyлoгхoи хуиармаидй ба мoиaнди гyшвopy дaстмoнa ва аз oи кишвapхo мoлхoи ииёзи aхoлии xyд иичуиии 4o^ мaхcyлoти чиий, абрешим ва мoлхoи зебузииати зaиoиa меoвapдaид. Сapвapoии давлати Сoмoниён аз зaмoии тaъcиc ёфтаии давлати xеш ба coхaи caвдo ва иикишoфи мyиocибaгхoи ти^рата ахамияти кaлoи медoдaид [1, c.655-657]

My^^H^H варзида Абубакри Нapшaxй дар acapи безaвoли xyд «Тaъpиxи Бyxopo» аз бoби тaъcиcи иaxyст зapoбaxoиaхoи Бyxop Хyдoт мaълyмoт дoдa кайд намудааст, ки дар шахри Бyxopo тангажи coмoий ба мyoмилoт бapoвapдa мешуд. Ба мyoмилoт бapoвapдaии тaигaхoи coмoни аз oи шaхoдaт медихад, ки дар инчo мyиocибaтх,oи xyби TO4oparn ва caвдoи ба poх мoндa шуда буд.

Иикишoф ёфтаии coxrn капиталисти бoиcи вacеъ рушд ёфтаии мyиocибaтх,oи ги^рати гардид. Ии oмил буржуазияи Рaccияи пoдшoхиpo мачбур cox!, ки дар хyдyдхoи кишвари Ошёи Mиёиa мaхcyлoти ииёзи кopxoиaхoи caraarnpo аз aмcoли пaxтa дар ии кишвар ба poх мoиaд. Ии кушиш^ capшaвии aмaлиёгхoи истилoкopихoи Хукумати Ругсияи пoдшoхй дар кишвари Ошёи Mиёиa гардид. Аз миёиaхoи шл^и 60-уми карии XIX cap карда пратсеш истилoкopии Хукумати Рyccияи пoдшoхй дар худуд^и Оcиёи Mиёиa cap шуд [2, c. l30c.]

nac аз истилo гардидаии худуд^и Оcиёи Mrëra аз ^ииби Рyccияи пoдшoхй тaлaбoт ба ашёи xoми Оcиёи M^ra афзуд. Бииoбap aфзoиши тaлaбoт идобат ба ашёи xoм-пaxтa, гушт ва ашёи ииёз ба ах^лй хукумати aмopaти Бyxopo ба мавдди чopи иамудаии иaзopaти давлатй xapидy фуруши мaхcyлoти кишoвapзй тapтибoти нави caвдopo ба poх мoид. Myвoфики ии кapopи бapoвapдaшyдa мaхcyлoти ииёзи ба а^ли дoштa ба мoиaиди naxra, гушт, галла ва гайра таи^ дар acocи ичoзaтиoмa-лигcеизияи Хукумати Бyxopo cypaт мегирифт. Сaвдoи чаканаи пaxтa аз чoииби caвдoгapoии ашэхида маиъ карда шуд. Ба ии ширкат^и мaxcycи давлатй, ки ичoзaтнoмa дoштaид ичoзaт дoдa шуда буд. Ба coxtc^ идopaхoи гумрукй ичoзaт дoдa шуда буд, ки аз capхaдoги aмopaти Бyxopo бapoвapдaии мoшхoи ииёз ба aхoлй дoштa ташс дар acocи ичoзaтнoмa ба poх мoидa шуда буд. Аз тарафи дигар бapoи пешгирии poхи ии мастала aмopaти Бyxopo якчаид намуди aидoзхopo чopи иамуда буд, ки аз ии иамуд aндoзхoи амирй, дaшлoлй, зaкoти тичopaт аз caвдoгapoн ба микдopи 2,5% cигoиидa мешуд, кaвcaн, зaкoт бapoи чoй дар бoзop, хакки тapoзy ва Faйpapo чopй иамуда буд. Хамаи ии шакл^и aидoз бoиcи Faии гардидаии xaзинaи давлат мегардид [3, c.266-268c.]

Ии шакли фaъoшияти кopии coxтopхoи марбута то бapпo гардидаии coxтоpхoи нави cиёcии давлати Шуравй дар каламрави кишвари Оcиёи Mиёиa фа^элият дoштaид. nac аз Faшaбaи инкдшoби xaшкии Бyxopo ва тaъcиcёбии чyмхypихoи Оcиёи Mиёиa дар capхaдoти беруиаи ИЧШС пoстхoи

lyMpy™ тaъcиc дoдa шyдaнд, ки oн бeвocитa бa идopaxoи нaзopaти гyмpyкии минтак^И тoбeъ бyдaнд [4, c.94c.]

Идopaxoи нaзopaти гyмpyкИ дap нaвбaти xyд мутобики oинoмaи тacдикшyдaи шли 1924 бa кoмиcapиaти xa-лкии caвдoи xopичии (КХСХ)- и Итиxoди ШypaвИ, Сapидopaи гyмpyкии Итиxoди ШypaвИ дap нaзди Шypoи кoмиccapoни Xa-лкии ИЧШС Узбeкиcтoн вa шyъбaи capидopaи гyмpyк дap Чyмxypии Узбeкиcтoн тoбeъ бyдaнд.

nac aз тaк;cимoти xyдyдИ миллИ вa тaъcиcëбии ^y^yprn^ Оcиëи MräHa 6o мaк;caди тaъмин нaмyдaни aмнияти бexaтapии икгиcoди вa capxaдИ дap кaлaмpaви Оcиëи Mиëнa coли 1925 Сapидopaи гyмpyкии Оcиëи Mиëнa тaшкил кapдa шуд, ки тeъдoди кopмaндopи capидopaи Оcиëи Mиëнa aß 41 нaфap ибopaт бyдaнд [5,58c.]

Бa зaмми oн вaзифaи тaфтиши мoлxoи aз capxaдaг вopидшaвaндa, бa pacM^x дapoвapдaни or, cитoнидaни 6o^ aз мoлxoи вopидшaвaндa инчунин пeшгиpии к;oчoкИ мoл вa aмниятИ бexaтapии capxaAorn кишвap вo гyзoштa шyдa 6уд.

Сoли 1927 кapopи K.M. Koмиcapoни xa-лкии ИЧШС дap бopaи тapифи гyмpyкИ вa кoдeкcи гyмpyкиpo мoxи дeкaбpи coли 1928 тacдик шмуд. Дap acocи к;apopxoи кaбyлкapдaшyдa бa зимaи мaкoмoти гyмpyкИ вaзифa ^orna шyдa буд, ки нaзopaти ичpoи кapopxoи xyкyмaт дap бopaи мaнaпoлияи дaвлaтИ бa caвдoи xopичИ инчунин aз xиcoби вopиди мoлxoи вopидшaвaндa cитoнидaни 6o^y xnpo^H гyмpyкИ гyзoштa шyдa буд. nac aз тaъcиcëбии Чyмxypи Шypaви Сaгcиaлиcтии Тoчикиcтoн мaxcyлaг дap кaлaмpaви чyмxypи иcтexcoлмeшyдa бa xopичи кишвap тapики бaндapxo вa гyзapгaxoи гyмpyкИ бapoвapдa мешуд, ки дap тaмoми xyдyдxoи кишвapИ Ошёи MrëHa ягoнa гyзapгaxи гyмpyкИ вa интикдш мoлy вocитaxoи шк^лиет, nocra гyмpyкии Тиpмиз буд. Дap ибтидoи coлxoи 30-юми кapни 20- ум вaзъи capxaдaги шapк;ии Дaвлaти Итиxoди ШypaвИ нoopoм буд, aз ин лищз кopмaндoни мaк;oмoти coxтopxoи гу^укИ бa Faйp aз нaзopaти мoлy вocитaxoи шкшиëт инчунин бap зиммaи ohxo тaъмин нaмyдaни aмнияти бexaтapии шaxpвaндoни дaвлaт вo гyзoштa шyдa буд [6, c.14-16c.]

nac aз aнчoм ëфтaни Чaнги Бyзypги ВaтaнИ вa бa xaëти ocoиштa гyзaштaни шaxpвaндoни кишвap фaъoлияти кopмaндoни ин coxTOp бoз xaм ^ток гapдид. Оxиpи coлxoи 80-уми acpи ^ama 6o мaкcaди xифзи apзишx,oи миллИ вa бexaтapии ик;гиcoдии кишвap Хукушти ЧШС To^mcTOH лoзим дoниcт, ки мaкoмoти гyмpyкии xeшpo тaъcиc дш^. Хдмин тapщ coли 1989 coxтopи мaкoмoти гyмpyкИ To^H^crcH тaъcиc дoдa шуд, ки oh чузъи чyдoшшaвaндaи гyмpyкИ Иттиx,oди ШypaвИ бa x^o6 мepaфт. Бa зимaи мaк;oмoти oprarn^ гyмpyкии Чyмxypии To^^raroH вaзифaxoи зepин aз aмcoли тaъмин нaмyдaн, pиoяи ^нун^и гyмpyкИ дap кaлaмpaви кишвap, мyбopизa бapoи кoчoк вa вaйpoнкyнaндaгoни к;oидaxoи гyмpyкИ, бoяд ибpoз шмуд, ки capxaдaги шapкИ чyмxypИ ки 6o дaвлaти иcлoмии AфFOниcтoн xaмcapxaд буд дoимo aз ^ниби к;oчoк;чиëни xopичИ вaйpoн кapдa мешуд. Бo мaкcaди тaъмини aмнияти ик;гиcoдии чyмxypИ aввaлaн nocra^ нaзopaти гyмpyкИ дap кaлaмpaви чум^И дap xyдyди вишэяти Лeнинoбoд тaъcиc дoдa шуд, зepo ин xyдyди чyмxypИ 6o ^ywxypnx^ Оcиëи MrëHa capxaди кaшoнpo дap иxтиëp дopaд [7, c.332-335c.]

Аз ин py дap ин минтaкaxo nocix^ гyмpyкИ бapвaк;гap тaъcиc дoдa шуд, тo ки aмнияти бexaтapи ик;гиcoдии кишвap мyx,oфизaт кapдa шaвaд. nac aз тaъcиcëбии xyкyмaти кoнcтитyтcиoнИ мoxи ceнтиябpи coли 1992 дap ичлocияи 16-уми тaъpиxИ, ки дap шaxpи Ху^нд бapгyзop гapдид дap кaтopи дигap мacъaшaxoи cиëcии чyмxypи дap ин ичлocияи тaъpиxИ

HaxycraH Koдeкcи гyмpyки Тoчикиcтoни coxибиcтикшoл rça6yn кapдa шуд, ки aйни xoл oh aз 508 мoддa ибopaт мeбoшaд, ки oh иcтифoдaи ce низoми гyмpyкиpo мyкappap нaмyдaacт.[8, c.78 c.]

A) Ичoзaти мoл бapoи мyoмилaги oзoд.

B) Ичoзaти мoл бapoи вopидaг вa coдиpaги мyвaккaтИ.

C) Ичoзaти тpaнзитии мoл бa вocитaи Чyмxypии To^mcTOH.

Koдeкcи нaвтaъcиcëфтaи гyмpyкИ дap coшxoи aввaши xyд ин тaшкилaги нaвтaъcиcëфтa дap кaшaмpaви кишвap шкши мyaccиp гyзoшт, ки дap acocи oh мaчмyи acнoди ^Hym^ гyмpyки тaкя дoдa шуд, ки ^H^aix^ мyxтaшифи фaъoлияти мaкoмoти гyмpyки чyмxypии coxибиcтиклoли To^mcTOH нaмyдaнд. Бo гyзaшти вaкт вa иcтиклoлият бa дacт дapoвapдaни Чyмxypии to^^kteoh Kyмитaи гyмpyкИ Хукушти Тoчикиcтoни cox^^ra^ran тaъcиc дoдa шуд.[9, c.43-46c.]

Рoxбapияти ЧУмxypии Тoчикиcтoни coxибиcтикшoл 6o мaкcaди xyб бa pox мoндaни фaъoлияти opгaнxoи гyмpyкИ дap ^y^yp^ axaмияти кaшoн медшад. Вaзифaxoи acocии ин тaшкилaг пеш aз xaмa тaъмин нaмyдaни aмният вa бexaтapии икгишдии кишвap, тaъмини pиoяи тapтибaги мyкappapгapдoнии интищш 6op вa вocитaxoи Ha^raë^ мyбopизa к;oчoк вa вaйpoнкyнaндaгoни

KOидaxoи гyмpyкИ, пeшгиpии мyoмилaги Faйpикoнyнии мaвoди нaшъaoвap, cилox вa capвaтx,oи тaъpиxивy фapxaнгИ мeбoшaд [10, c.99-102].

«flap xa^w, гyмpyк дap xaëra xap як дaвлaти coxибиcтикшoл axaмияти фaвкyлoддa дopaд вa гyзaштa aз ин дapвaзaи xap дaвлaт acr 3epo aз кopи мaкoмoти гу^ук Ha тaнx,o тaъмини мoлияии

сохахои гуногуни фаъолияти давлат, балки бехатарии иктисодй, фархангй, идеологй ва экологии он вобастагии бевосита дорад»

Президент Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон

Накши сохторхои гумрукй дар ин давра хеле муассир мебошад. Онхо на танхо воридоти молу воситахои гуногун, инчунин амният, бехатарии шахрвандонро дар катори дигар сохторхои давлатй таъмин менамуданд.

АДАБИЁТ

1. Fафуров, Б.F. Точикон таърихи кадимтарин кадим ва асрхои миёна / Б.F. Fафуров. -Душанбе: Ирфон, 1972. -723 с.

2. Зарипов Г.Ш. Хамсоли истиклол. Монография / Г.Ш. Зарипов. Душанбе: Дониш, 2011. -190 с.

3. Оймахмадов М. Асосхои фаъолияти гумрукй дар Чумхурии Точикистон. Китоби дарсй / М. Оймахмадов. -Душанбе: Дониш, 1998. - 420 с.

4. Насриддинов Ф.Б. Рахнамои кормандони гумрук Монография/ Ф.Б. Насриддинов.- Душанбе: Ирфон, 1999.-176 с.

5. Мухаммад Наршахй. Таърихи Бухоро. - Техрон: Хумо, 1985.- 126 с.

6. Караев Ф.К. Таърихи ташаккули системаи макомоти гумрукй дар Точикистон. Барномаи таълимй / Ф.К. Караев. -Душанбе: Сино, 1998. -28 с.

7. Мухторов А.М. Сомониён Замон ва макон. Монография / А.М. Мухторов. - Душанбе: Суруш, 1989. - 478 с.

8. Хасанов К. Респуклики Таджикистан: Саздние и становлениие. Монография / К. Хасанов. -Душанбе: Шарки озод 1998. - 193 с.

9. Буризода Бурй. Гумрук дируз ва имруз. Б. Буризода- Душанбе: 2002.- 185 с.

10. Хасанов К. Рохкушои кори гумрук. Монография / К. Хасанов. -Душанбе: Ирфон, 2001. -186 с.

таможеннаядеятельность в центральной азии во второй половине xix - начале xx века

В статье рассматривается таможенная деятельность в Средней Азии во второй половине

XIX - начале XX века. В статье основное внимание уделяется финансовым отношениям между Правительством Российской Империи и ханству Центральной Азии. Во второй половине XIX- начале

XX века Бухара была одним из крупнейших торговых городов Центральной Азии. С целью установления хороших торговых отношений открывались новые торговые пути с соседними странами, что привило к дальнейшему развитию инвестиционных и внешнеторговых отношений в Центральной Азии. Сегодня нам необходимо изучить не только новые пути его развития, но и его историю, чтобы лучше организовать таможней деятельности. В период независимости созданы все условия для изучения истории таджикской таможни и восполнения ее пробелов.

Ключевые слова: таможня, история таможни, таможенная деятельность, торговля, торговые отношения, торговые пути, Средняя Азия, Бухарский эмират.

customs activities in central asia in the second half of the xix century

- the beginning of the xx century

The article deals with customs activity in Central Asia in the second halfof the XIXcentury - the beginning of the XX century. The article focuses on the financial relations between the Government of the Russian Empire and the Khanate of Central Asia. In the second half of the XIX century and the beginning of the XX century Bukhara was one of the largest trading cities in Central Asia. In order to establish good trade relations new trade routes with neighboring countries will be opened, which leads to the further development of investment and foreign trade relations in Central Asia. Nowadays, we need to study not only the new ways of its development, but also its history in order to better organize customs activities. During the period of independence, all conditions have been created to study the history of Tajik customs and to fill its gaps.

Keywords: customs, history of customs, customs activity, trade, trade relations, trade ways, Central Asia, Bukhara Emirate.

Сведения об авторах:

Гаффори Нуъмонджон Усмонзода - доктор исторических наук, профессор, ректор Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Адрес: проспект Редаки 121. Электронная почта: numonjon - gmail.ru

Кадирзаде Хушбахти Сафар - Таджикский национальный университет, аспирант кафедры истории таджикского народа исторического факультета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г.Душанбе, проспект Рудаки 17. Тел: (+992) 907648464

About the authors:

Gaffori Nu 'monjon Usmonzoda - Doctor of Historical Sciences, Professor, Rector of the Tajik State Pedagogical University. S. Aini. Address: Avenue Revii 121E- mail: numonjon -gmail.ru

Kadirzade Hushbakht Safar - Tajik National University graduate student of the department of the history of the Tajik people of the Faculty of History. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki avenue 17. Telephone: (+992) 907648464

удк (352/354 (573.3) ташаккул ва фаъолияти шурои комиссарони

хащй ва мацомоти идоракунии чумхурии мухтори шуравии сотсиалистии точикистон

Ализода Б.П.

Академиям идоракунии давлатии назди Президенты Цумщурии Тацикистан

Макомоги идоракунии давлатй дар хама давру замон дар таъмини тартиботу амнияти чомеа ва тахкиму рушди устувори иктисодй, ичтимой ва фархангии давлату давлатдории хар миллат накши мухим доранд. Аз ин хотир, мавриди баррасй карор додани таърихи ташаккул ва тахаавули макомоти идоракунй дар Чумхурии Мухтори Шуравии Сaгсиалисгии (ЧМШС) Точикистон яке аз масъалахои мухими илми таърихнигории муосири кишвар мебошад.

26 ноябр дар шахри Тошкент Кумитаи инкилобии ЧМШС Точикистон - авалин хукумати Точикистони Шуравй таъсис дода шуд. [1,375]. Кумитаи инкилобии Чумхурии Мухтори Шуравии Сaгсиалисгии (ЧМШС) Точикистон хамчун макоми фавкулоддаи хокимияти давлатй муддати тулонй арзи вучуд накарда бошад хам, барои халли вазифахои асосие, ки тайи солхои душвори 1924 - 1926 дар назди Точикистони навтаъсис гузошта шуда буданд, накши мухим бозид. Хамзамон 6 ноябри соли 1924 Бюрои Осиёминагии КМ ВКП(Б) макоми муваккатии рохбарии хизбии чумхурй-бюрои ташкилии ХК(б) Узбекистан дар ЧМШС Точикисгaнро таъсис дода шуда буд[1,376], ки то соли 1929 амал мекард. Аммо баъди бехтар шудани ваъи сиёсй дар чумхурии навтаъсиси Точикистони Шуравй бояд аз шакли идоракунии фавкулода ба низоми идоракунии давлатии осоишта мегузашт.

Бо ин максад, дар мохи октябри соли 1925 Кумитаи инкилобй карор кард, ки интихобог дар Шурохои махаллй ва вакилон ба нахустин Анчумани муассисони Шурои ЧМШС Точикистон гузаронида шавад[8,6].

Нахусгин Анчумани 1 (муассисони) Шурохо таъсиси Чумхурии Мухтори Шуравии Согсиалисгии Точикисгонро ба расмият дароварда, ба давраи нави таърихи халки точик - давраи сохтмони осоиштаи сaгсиалистй замина гузошт.

Баргузории Анчумани 1 (муассисони) Шурохо ва гузариш ба хокимияти Шурохо барои ташкили нахустин макоми интихобии марказии хокимият дар худуди чумхурй - Кумитаи ичроияи марказии (КИМ) ЧМШС Точикистон асос гузошт. Гузариш аз низоми фавкулодаи идоракунй-Кумигаи инкилобй ба Кумитаи ичроияи марказии Шурохо ва ташкили Шурохо дар махалхо ба ошзи сохтмони васеи идоракунии номояндагии Шуравй дар Точикистон замина гузошта, макомоти Хокимияти Шуравиро ба оммаи халк наздик гардонид ва барои гузараштан ба фаъолияти хамарузаи накшавии макомоти идоракунии давлатй ва хизбй оид ба сохтмони иктисодию фархангии чомеаи Шуравй имконият фарохам овард.

Хамин тавр, дар Анчумани 1 (муассисони) Шурохо нахусгин макоми интихобии марказии хокимияти давлатй дар худуди чумхурй - Кумитаи ичроияи марказии (КИМ) ЧМШС Точикистон таъсис дода шуд.

Ичлосияи аввалини Кумитаи ичроияи марказии Шурохои ЧМШС Точикистон, ки 12-уми декабри соли 1926 доир гардид, Президиуми КИМ ЧМШС Точикистон дар хайати 11 нафар, 5 нафар номзад ва Хукумати чумхурй - Шурои комиссарони халк(ШКХ)-ро интихоб намуд[9, с.375].

Хамин тавр, аввалин макомоти олии ичроия - Шурои комиссарони халкии (Хукумати) ЧМШС Точикистон аз чониби Кумитаи ичроияи Марказии Шурохои ЧМШС Точикистон дар Анчумани якуми (муассисони) Шурохои чумхурй дар мохи декабри соли 1926 ташкил карда шуда, фаъолияги он ба рох монда шуд.

Дар ошзи фаъолияти хеш тавре кайд гардидаасг: "Кумитаи ичроияи марказии Шурохо масъалахои таксимоти маъмурй- хочагидории ЧМШС Точикистон ва Вилояти Бадахшони Кухиро халлу фасл карда, барои чаласаи Анчумани умумиточикй ва ичосияи КИМ маводи зарурй омода карда, ихтилофандеширо дар байни кумигахои халкй бартараф намуд"[3, с.51].

Шурои комиссарони халкй (ШКХ) макоми ичроия ва амрдихандаи КИМ ба шумор рафта, мутассил дар назди КИМ, Президиуми он ва Анчумани Шурохои ЧМШС Точикистон хисобог медод. ШКХ ЧМШС Точикистон ичрои он вазифаю ухадорихоеро бар душ дошт, ки аз чониби сохторхои Шурои комиссарони халкии ЧШФСР ва ЧЩС Узбекисгон дода мешуданд. Дар сохтори ШКХ Точикистон бисёр хусусиятхои таърихй ва миллии рушди Точикистон инъикос меёфтанд.

Мавчудияти теъдоди зиёди муассисахо дар худуди Чумхурии Точикистон аз талаботи зарурии

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.