Научная статья на тему 'САҲМИ КИШВАРШИНОСОНИ СОЛҲОИ 30-40-УМИ АСРИ ХХ ДАР ОМӮЗИШИ БОСТОНШИНОСИИ ВОДИИ ҲИСОР'

САҲМИ КИШВАРШИНОСОНИ СОЛҲОИ 30-40-УМИ АСРИ ХХ ДАР ОМӮЗИШИ БОСТОНШИНОСИИ ВОДИИ ҲИСОР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
98
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПАМЯТНИК / ПОСУДА / АРХЕАЛОГИЯ / ГОРОДИЩЕ / ХОЛМ / ОРНАМЕНТ / РЕЧКА ЛУЧОБ / ДУШАНБЕ / MANUMENT / TABLENANE / ARCHEOLJGY / HILLFORT / HILL / ORNAMENT / LUCHOB RIVER / DUHSANBE

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Сангинов Ҳ.Ҳ.

В статье речь идёт о роли заслугах первых археологов хеологов краеведов Таджикистана в археологическом изучение памятников страны и формирование археологической науки в Таджикистане.Это были в основном русские ислледователи В.Чейлитко, А.Маджи В.Салочинский, С.Замятин и другие. Первое трое не были археологами,но интерес к истории прошлого таджикской земли привели их к археологическим окрытиям начиная с новокаменного века (неолит) до развитого средневековья. Конечно, как отмечают позднее выдающиеся советские ученые -археологиии как М.Дьяконов и Б. Литвинский методы работы этих краеведов были не вполне научым. Но их стремление и интерес к истории и археологии способствовли им фиксироват многие археологические памятники не только вокруг столицы республики -тогдашнего Сталинабада, но и в некоторых районах страны, провести отдельные раскопки, предположить их датировку. В некоторой степены по локализации древних и средневековых городов они были правы. Также фиксации места расположения памятников, особенно каменного века на территории Гиссарской долины А.Маджи, отдельные раскопки напамятниках Тупхона и Калаи Шодмон данного района В.Чейлитко в последующие годы дали возможность научным окрытиям на этих памятниках археологами -специалистами республики.The article deals with the role of the merits of the first archaeologists, cheologists, local historians of Tajikistan in the archaeological study of the country's monuments and the formation of archaeological science in Tajikistan. These were mainly Russian explorers V.Cheilitko, A.Madzhi V.Salochinsky, S.Zamyatin and others. The first three were not archaeologists, but their interest in the history of the past of the Tajik land led them to archaeological discoveries from the New Stone Age (Neolithic) to the developed Middle Ages. Of course, as noted later, prominent Soviet scientists of archeology like M. Dyakonov and B. Litvinsky, the methods of work of these local historians were not entirely scientific. But their aspiration and interest in history and archeology contributed to them to record many archaeological sites not only around the capital of the republic - the then Stalinabad, but also in some regions of the country, to conduct separate excavations, to suggest their dating. To some extent, they were right about the localization of ancient and medieval cities. Also, fixing the location of the monuments, especially the Stone Age on the territory of the Gissar valley of A.Madzhi, separate excavations at the memorials of Tupkhon and Kalai Shodmon of the given area of V.Cheilitko in subsequent years made it possible for archaeologists - specialists of the republic to research these monuments.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Сангинов Ҳ.Ҳ.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTRIBUTION OF LOVERS OF ARCHAEOLOGISTS OF 30-40 YEARS TO ARCHAEOLOGICAL STUDY OF THE GISSAR VALLEY

The article deals with the role of the merits of the first archaeologists, cheologists, local historians of Tajikistan in the archaeological study of the country's monuments and the formation of archaeological science in Tajikistan. These were mainly Russian explorers V.Cheilitko, A.Madzhi V.Salochinsky, S.Zamyatin and others. The first three were not archaeologists, but their interest in the history of the past of the Tajik land led them to archaeological discoveries from the New Stone Age (Neolithic) to the developed Middle Ages. Of course, as noted later, prominent Soviet scientists of archeology like M. Dyakonov and B. Litvinsky, the methods of work of these local historians were not entirely scientific. But their aspiration and interest in history and archeology contributed to them to record many archaeological sites not only around the capital of the republic - the then Stalinabad, but also in some regions of the country, to conduct separate excavations, to suggest their dating. To some extent, they were right about the localization of ancient and medieval cities. Also, fixing the location of the monuments, especially the Stone Age on the territory of the Gissar valley of A.Madzhi, separate excavations at the memorials of Tupkhon and Kalai Shodmon of the given area of V.Cheilitko in subsequent years made it possible for archaeologists - specialists of the republic to research these monuments.

Текст научной работы на тему «САҲМИ КИШВАРШИНОСОНИ СОЛҲОИ 30-40-УМИ АСРИ ХХ ДАР ОМӮЗИШИ БОСТОНШИНОСИИ ВОДИИ ҲИСОР»

THE DEVELOPMENT OF LEGAL STUDIES AND ITS BRANCHES IN TAJIKISTAN (1954-1984 YEARS)

The article provides brief information about the development of legal sciences and its directions in Tajikistan for 1954 -1984. Examples from the works of scientists in this field are analyzed and the importance of these works is determined. The characteristic features of development of legal science are stated. And also the degrees of legal knowledge of the people are defined and analyzed.

It is emphasized that scientists in the legal sphere in 1954-1984 achieved great scientific achievements. The author also makes effort to give information about scientific conferences and participation of legal scholars. It should be noted that this question is solved from the historical point of view, and here the author will endeavor to explore all aspects of this question.

This problem was studied in three stages. At the first stage, fundamental scientific works were considered, which were written in 1954-1959.

The second problem related to the content which is the section of scientific works of the 60s and 70s of the twentieth century, that were divided into different categories. This article presents four categories, research in the field of state studies, civil law and its processes, the fight against crime and the history and theory of state and law.

The third part presents information about the situation of legal science in the early 80-ies of the twentieth century. The activities of legal scholars were the focus of the author's attention.

The article contains a set of basic questions on the history of legal science in 1954-1984 in Tajikistan.

Keywords: science, jurisprudence, TNU after V. I. Lenin, state and law, USSR, Tajik SSR, legal branch, history of science.

Сведения об авторе:

Норов Исматулло-аспирант кафедры отечественной истории Худжандского государственного университета им. Б. Гафурова. (Республика Таджикистан) E-mail: ismatullo.norov.1995mail.ru. Teл: (+992) 927703589.

About the author:

Norov Ismatullo-post-graduate student of the home history department under, Khujand State University named after academician B.Gafurov. (Tajikistan Repablic) E-mail: ismatullo.norov.1995mail.ru. Teл: (+992) 927703589.

САДМИ КИШВАРШИНОСОНИ СОЛ^ОИ 30-40-УМИ АСРИ ХХ ДАР ОМУЗИШИ БОСТОНШИНОСИИ ВОДИИ ХИСОР

Сангинов

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар солхои 30-юми асри XX Чумхурии Точикистон давраи аввали ташакулёбии худро хамчун чумхурии мустакил паси сар намуд. Мутаассифона мухаккикони сохаи босгоншиносй дар чумхурии навбунёд хануз набуданд. Аввалин омузишхои археологии водии Хисор бошад, соли 1932 аз чониби бахши кишваршиносии Институти илмй-тадкикотии Комиссариати маорифи халки РСС Точикистон дар сохилхои кадимаи дарёи Душанбе чихати муайян намудани ёдгорихои давраи асри нави санг неолит доир гардида буд [1, с.13]. Бинобар ин давраии аввали омузиши бостоншиносии чумхури ба фаъолияти кишваршиносон вобастагии зич дошт. Инхо А.Е.Мачй, В.Р.Чейлитко ва В.ДСалочинский буданд.

Гарчанде А.Е.Мачй мутахассиси сохди бостоншиносй набошад хам, вале у ба таърих муносибати мустакиман дошта, корманди Институти шаркшиносй буд. Дар худудхои шахри Душанбе ва гирду атрофи он чихати муайян намудани ёдгорихои даврахои гуногуни таърихи кишвар ва шахри хамонвактаи Сталинобод тадкикотхои бостоншиносй доир намуд. Дар бойгонии шуъбаи бостоншиносии Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии Академияи илмхои Точикистон харитахо, накшахои мавкеи чойгиршавии шахракхо, кургонхо ва инчунин тасвирхои гирдовардашудаи бозёфтх,ои бостоншиносии мавзехои атрофи шахр махфузанд.

Теъдоди маводхои тасвирии А.Е.Мачй 250 сахфаро дар бар мегиранд. Арзиши ин мероси гаронбахои А.Е.Мачй дар он аст, ки у тавонист тамоми ин ёдгорихоро бинад, кайд намояд. Харитаи тартибдодаи А.Е.Мачй 34 адад ёдгорихои бостоншиносиро дар бар мегирад .Хангоми сохтмонхои азими шахр аксари ин ёдгорихо бебозгашт нобуд гардиданд. Аз руи тасвирхои накшавии

мaxфyзмoндa дoиp бa якчaнд ëдгopиxo Ba бoзëфтx,oи чaмънaмyдa мaълyмoт пaйдo нaмyдa мeтaвoнeм. Оиди ëдгopиxoи бoкимoндa гyфтaн мyмкинacг, ки ohxo aз бoшишгoxoи зичи ^удуди пeшинaи шaxpи Дyшaнбe, acocaH aз cox,илx,oи дapëи Лyчoб, Вapзoб Ba Дyшaнбe ибopaт мeбoшaнд.

Аз pyи кopкapди тeхникaи ин cafflxo Ba оло^ои ëфтaшyдa, дap ин зинaxoи cox,Mn зaмoни зисти oдaмoни ибтидoиpo мyaйян кapдaн мумкин acг, ки ин дaвpaи acpи caнги миëнa -мeзoлит (8-7-xaзopcoл .п.м) мeбoшaд. Дap coли 1954 aз coxили pocги дapëи Лyчoб А.ЕМaчй оло^ои caнгиepo гиpдoвapд, ки ohxo бa дaвpaи дигapи acp^aHr яъне бa дaвpaи нeoлит (6-3 x^op coл п.м) иcтифoдa мeшyдaнд. Ohxo дap acocи ycyли тaйëpнaмyдaни oлaг aз шaFaли дapëи ^caHr) тaйëp кapдa шyдaaнд. Инко нyклeycxo, nopaxo, тapoшaxo мeбoшaнд.

А.Е.Мaчй шли 1951 aз нaздикии мaйдoни бoзopи Pox^xaH (xoзиpa Шoxмaнcyp) оло^ои caHr™ дap шaкли кaлaндxoи хеле cyфтa, пaйдo нaмyд. Аз pyи тacвиpи oh гyфтaн мумкин acг, ки бapoи тaйëp нaмyдaни oh шaFaли caбзpo aз тoифaи caHrxo иcтифoдa бypдaaнд. Чунки xaмaи oлaгxoи cyфтaшyдaи дaвpaи ниолити: тaбap, кaлaнд, rapaxo aз чунин тoифaи caHrxo тaйëp кapдa мeшyдaнд.

Чун кoидa бошиштс^ои acpиcaнг биcëpтap кaд-кaди coxилxoи дapëxo, яъне бa capчaшмaи об нaздиктap чoйгиp шyдaaнд. Худуди бoзop aз coxили дapëи Дyшaнбe дap мacoфaи зиëд чoйгиp acг . Олoтxoe, ки дap coxили дapëи Лучоб Ba бoзopи Шoxмaнcyp ëфт шyдaнд, мaxcyли дacти coкинoни Мaдaнияти неолитии X^cop мeбoшaд. Ин мaдaният ;ap^ тaмoми xyдyди имpyзa Точикистони чaнyбиpo фapo гиpифтa буд,

Ёдгopиxoи зaмoни aнтикии А.Е.Мaчидpo aз pyи ce нукга мyaйян нaмyдaн мyмкинacт. Ёдгopии acocй, aлбaттa, шaxpaки Дyшaнбe бa xиcoб мepaвaд. Бaъдaн бa омузиши он биcëp бocтoншинocoн шypyъ нaмyдaнд. MaxcycaH aз coлxoи 80-уми acpи XX Ba coлxoи 2002-2004.

АЕМчи pacми нoдиpe aз coли 1928-po дopaд, ки дap он тacвиpи шep дapcyфaи дapëи Вapзoб мeбoшaд. Дap он шaxpaкe, чой^ шyдaacг, ки xoлo coхтмoнaш бa итмом нapacидaacг Ba бинoxoи он тамуди якимopaтa мeбoшaнд. Дap худи xai^rn Ba як киcми нaкшaи пyppaи шaxpaк, ки киcмaти шимолияш дap вaкти гyзapoнидaни кaнaл дap о^ои 50-ум шycтa шyдa буд, тacвиp ëфтaacг. Дap вaкти тaдкикoти ин xyдyдxo А.Е.Мaчй мaвoдxoи зиëди кулолй ,ки бa ду дaвpaи acocии ин шaxpaк тaaлyк дopaнд нaмyд. Дap бaйни кyлoлxoи amraKa -тaFopaчa, мaшpaбa, чoмxo бо зapфxoи вaceи тaгaшoн xaмвop мaвчyд бyдaнд. Чунин зapфxo бa дaвpaи кушонй xoc бyдa, ohxo тaъpихи кaбaти пoëнии шaxpчaи Дyшaнбepo дapoxиpи acpи II т.м. Ba aввaли acpи I т.м.нишон мeдиxaнд [2, c.162-1б3].

Аз pyи мaълyмoти техникй caфoл хуб тaйëp кapдa шyдa, бо cифaти бaлaнд пyxтa шyдaacт. Ин ЧOмxopo бocгoншинocoн «зapфxoи caдoбapop», мeнoмaнд. Дap бopaи мaвчyдияти яке aз шaxpaкxoи дaвpaи Кушонй, ки дap тapaфи pocги coxили пoëнии Лучоб чом^ шyдaacт, пopaxoи биcëp зapфxoи гyнoгyншaкл Ba як зapфи бутун бoкимoндa шaxoдaт мeдиxaнд.

Дap тeппaxoи тapaфи Fapбии poxи oxaни иcггoxи Стaлинoбoд чом^ бyдaнд, nopax^ зиëди зapфxo ëфт шyдaнд. Бa зaмoни Кyшoниëн чом^ои бopики пояи пacгдoштa дохил мeшyдaнд. Дap бopaи дap ин мaкoн вyчyд дoштaни шaxpaк дap acpи миëнaи мyтapaккй зapфxoи кулолй бо нaкшy нигерт гуногу, ки бо ycyлxoи геомет^й ичpo кapдa шyдaaнд, шaxoдaт медшднд. Афcyc, ки pacмxo бо cиëxй кaшидaшyдaaнд Ba нaвъxoи paHrx,opo мyaйян кapдaн Faйpиимкoн acг. Бо чунин тapзxoи гуногун болопуши якчaнд oтaшдoнxoи caйëp, ки бoмyxp opoиш дoдa шyдaнд ë кaндaкopй шyдaaнд таккошй ëфтaaнд. Аcocaн ин opoишaг шaкли xaндacaвй дoштaнд.

Дap мaxaллaи Шишихош (xoлo шaxpaки 84) А.Е.Мaчй нaкшaи умумии чoйгиpшaвии oHpo тapтиб дод (Сoлxoи 1982-1984 Т.М.Огaxoнoв кушиш шмуд ,ки бa омузиши ин мaкoн шypyъ кyнaд. Xaфpиëтxo acocaH aз pyи нaкшaи А.Е.Мaчй бypдa шyдaнд [3. c.24].

Гapчaндe ки А.ЕМaчй xaфpиëт нaгyзapoнидa бoшaд xa^ Bare y тaвoниcг тaнxo мaвoдxopo aз болои тeппa, ки бa мaвчyдияти ин шaxpчa вoбacгaгии зич дopaнд чaмънaмyд.

Аз мaвoдxoи мaxфyзмoндa ce ëдгopиpo чудо кapдaн мyмкинacг, ки ohxo дap aтpoфи ин шaxp bok^ гapдидa бyдaнд. Яке aз шaxpaкxo aз тapaфи шимол Ba дигape aз тapaфи чaнyбии шaxp вoкeъ гapдидaaнд. Аз pyи тacвиp гyфтaн мумкин acг, ки шaxpaкxo дap кyллaи тeппa чoйгиpшyдa, шaxppo aз тapaфи шapк иxaгa метамоянд. Ohxo дap худ тeппaxoи pocгкyнчaшaкл Ba кyллaxoи xaмвopи дapoзияшoн то 100м, пaxнoии 20-30 м Ba бaлaндии то 10 м-po дошганд.

Дap бaйни нaмyдxoи зapфxoи caфoлии xycycияти xoc дoштa пopчaи зapфи cиpдoppo чудо кapдaн мyмкинacт. С^и зapф caфeдpaнг мeбoшaд. Аз болои зapф бо xaтxoи мaвчнoк Ba яккaтop нyктaxoи paнгxoи caбз, гулобй Ba xoкиcгappaнг дoштa opo дoдa шyдa бyдaнд.

A.Е. Maчй тapaфи Fapбии шaxppo дap нaзди дexaи Шaйнaк тaxкик шмуд. Myтaccифoнa aз тaмoми бoзëфтx,oи y дap бойгони тaнxo pacми ^a ботакш^ои бypидa бокй мoндaacг, ки aз pyи нaмyдaш мaнcyби acpи мëнaи дepинa мeбoшaд [4, c. 165].

Аз ин бap меояд, ки омузиши xaмaи мaвoдx,oe, ки А.Е.Maчй aз худ бокй мoндaacг биcëp мyxим acг. Нaмyди кaдимaи шaxpaкx,oи Дyшaнбe Ba poxxoи oHpo тaнxo дap тacвиpxoи y дидaн мyмкинacт. Чун ки бa чои шaxpaки Шишиxoнa шaxpaки 84 coxтaшyдa, ^^oxx^ acpиcaнгй чун кoидa дap кaнopaи coилxo Ba кaнaлxoи шycтaшyдaaнд.

Шaxcияти дигape, ки дap ин coлxo бa омузиши apxeoлoгии вoдии X^op диккaт дoдa буд В.Р.Чейлитко мeбoшaд. У дap aввaли coлxoи 40-ум бa омузиши бocгoншинocии Точикистон OFOЗ тамуд^ дap xyдyди чyмxypй ëдгopиxoи зиëди бocтoншинocиpo тaxкик шмуд .

Оиди фaъoлияти В.Р.Чейлитко М. M.Дякoнoв мaълyмoт дод^ кaйд мeкyнaд, ки кaбpиcтoни ëдгopии TynxoHa дap нoxияи X^cop диккдти ин бocгoншинocpo xaнyз дap coли 1941 бa худ чaлб нaмyдa буд. У бa тaъpиxи вoдии X,иcopи бостонй хуб шинoc буд^ бapoи xифзи ëдгopиxoи тaъpиxии он кушитдо шмуд

B. Р.Чейлитко дap TynxoHa xaфpиëти нaчaндoн кaлoн гyзapoнид. Myтaaccифoнa x^o6oix^ ин xaфpиëт то зaмoни мо нapacидaaнд. Аз ин caбaб оид бa нaтичaxoи ohxo чизе гyфтaн дyшвop acг. Myвoфики гyфтaи m.^^hob В.Р. Чейлитко дap Туихота xaфpиëт гyзapoнидa, як кaтop шypфxopo дap нишебихои чaнyбй Ba шимолии тепш гyзoштa, xyмepo кaшф кapд, ки дохиташ чacaди кyдaк дошт. [5, c.155].

В.Р.Чейлитко яке aз aBBaramxo шyдa бa тaxкикaги шaxpaки кaблaзиcлoмии ^гали Шодмон дap вoдии Xpcop, дap имpyзa xyдyди нoxияи Рyдaкй coлxoи 1943-1944 бa омузиши ин ëдгopй шypyъ кapдa буд. Нишоши xaфpиëтx,oи y дap мapкaзи бaлaндии ëдгopй Ba киcмaти шимолу Fapбй бокй мoндaacг. [б, с.181].

Дap нимaи aввaли coлxoи 40-уми acpи гyзaштa дap чyмxypии Точикистон бocгoншинoc П.Смoличиeв фaъoлият кapдaacт. У 5 aB^crn coли 1941 дap мapкaзи шaxpи Стaлинoбoд кaшфиëтe тамуд^ oHpo тaxти capлaвxaи «Дaфнкyнй бa шaкли кaтшyдa дap нохияи Стaлинoбoд» нaшp нaмyд [7, c.75-82].

XaHno^ caнчиши кyбypxoи обии шaxp дap нaзди яке aз ohxo ycтyxoнxoи oдaм Ba зapфxoи caфoлй бa микдopи 10 aдaд ëфтшyдaнд . Аз pyи бoкимoндaxo Ba изи aнгyштoн дap кжми пoëнии ohxo П.С.Смoличeв мyaйян шмуд, ки ohxo aз чиxaти шaкл Ba бyзypгй гуногун мeбoшaнд . Аз pyи тaxкики xoлaти чoйгиpшaвии ycгyxoнxoи кoc Ba дигap киcмxo мaълyм гapдид, ки чиcм дap вaкти гypoнидaн дap xoлaти кaтшyдa бyдa, бa пaxлyи pocг гyзoштa шyдa буд.

TaxK^Kxo мyaйян нaмyдaнд, ки дap чунин кaбpxo oдaмoни capдapoз бо фоизи нaчaндoн кaлoни моил бa мeзocифaлй Ba бpoxcифaлй дохил мeшyдaнд. Вaлe бa кaдoм xanK^OT тaълyк дoштaни oHpo гyфтa нaтaвoниcт, чунки кocaxoнaи cap хеле зapap дидaбyд. Аз pyи ycyли тaйëp нaмyдaни зapфxoи caфoлй, шaкли он Ba тapзи дaфнкyнй (кaтшyдa) П.Смoличeв ин ëдгopиpo мaнcyб бa нимaи aввaли xaзopcoлaи яки пеш aз милод дoниcгaacг.

^aбpxoи тacoдyфaн ëфтшyдa дap xyдyди Стaлинoбoд Ba г^ду aтpoфи он ягoнa нaбyдaнд.Чyнин кaбpxo xaнгoми и^ои кopxoи coxтмoнй дap xyдyди Кoмбинaти нacoчии пoйтaxт низ ëфт шyдaнд. Ин бoзëфтx,o aз он шaxoдaт мeдoдaнд, ки чунин тамуди дaфнкyнй дap вoдиии X^cop низ пaxншyдa мeбoшaд.

Чунин бyдaнд aввaлин тaxкикaгxoи кишвapшинcoни чyмxypй чиxaти омузишии apxeoлoгии вoдии X^cop Ba мyaйян нaмyдaни тaъpxи он дap coлxoи 30-40 уми acpи гyзaштa. Албaттa, ин тaxкикaгxopo Hyppa гyфтaн xaтocг. Чунки aкcapи ин кишвapшинocoн xaвacкop буд^ дониши зapypи тaъpиxй Ba илмй-тaxкикoтй нaдoштaнд. Вaлe кaйдxoи ohxo мaxcycaн оид бa ëдгopиxoи бocгoншинocии вoдй то xaнyз axaмияти xyдpo гум нaкapдaaнд.

Дap paдифи мyxaккикoни ибтидои coлxoи 40-ум xaмчyнин мeтaвoн С. Зaбeлинpo низ ^йд нaмyд, ки гapчaндe дониши кacбй дошт^ мyтaxaccиcи acpи cam4 xиcoб мешуд, кушитдояш чиxaти дap ëфти пaлeoлити Toчикиcгoн нaтичa нaдoдaнд. У coли 1943 xaмpoxи М.Шничкин дap xyдyди имpyзa шaxpy нoxияxoи Вaxдaт, Дyшaнбe, X^cop тaxкикx,o OFOзнaмyдa, зиëдa aз 30 чиxaти тйдо нaмyдaни ëдгopиxoи acpи caнг Fopy кaлпxopo дидa бapoмaдa, дap 8-тои он xaфpиëгx,o дoиp нaмyд [8. c25]. Myтaaccифoнa бо caбaбxoи aз у вoбacгaнaбyдa С. Зaбeлин нaтaвoниcг кopxoи xyдpo бa aнчoм pacoнaд.

Xaминтapик, бa кaмбyдй Ba кocгaгиxo дap тaxкикxoи aввaлин бocгoншинocoн-кишвapшинocoни coлxoи 30-40-уми acpи гyзaштa нигox нaкapдa мeтaвoн гуфт, ки дap тaxкики ëдгopиxo Ba мaxcycaн

бакайдгирию хифзи онхо ин мухаккикон барои кашфиётхои бузурги археологии кишвар заминаи боэътимод гузоштанд.

АДАБИЁТ

1. Бобомуллоев С. Древнейшая и древняя история Гиссара. Душанбе, 2015. -13 с.

2. Филимонова, А.Е. Маджи-один из первыхкраеведов -археологов Таджикистана. // Наследие предков.Душанбе, 2007. C.162-163

3. Атахонов Т.М. Археологическая карта Таджикистана Гиссаркая долина. Душанбе, 2015.

4. Филимонова, А.Е. Маджи-один из первыхкраеведов-археологов Таджикистана. // Наследие предков.Душанбе, 2007. -165 с.

5. Дьконов М.Работы Кафирниганского отряда //Труды Согдийско-Таджикской археологической экспедитции.Т. 1.1946-1947гг. М-Л.,1950.

6. Дьяконов.М.У истоков древней культуры Таджикистана. Сталинобобод. 1956 -181 с.

7. Смоличев П.И.Погребения со скорченны костями в районе г.Сталинабада.//Изв.Тадж.филиала АН СССР,№^1,Сгалинабад,1949. C.75-81

8. Литвинский Б.А. Археологическое изучение Таджикистана советской наукой (Краткий очерк) Сталинобод, 1954.

ВКЛАД ЛЮБИТЕЛЕЙ АРХЕОЛОГОВ 30-40 ГОДОВ В АРХЕОЛОГИЧЕСКОМ ИЗУЧЕНИЕ ГИССАРСКОЙ ДОЛИНЫ

В статье речь идёт о роли заслугах первых археологов хеологов краеведов Таджикистана в археологическом изучение памятников страны и формирование археологической науки в Таджикистане.Это были в основном русские ислледователи В. Чейлитко, АМаджи В.Салочинский, С.Замятин и другие. Первое трое не были археологами,но интерес к истории прошлого таджикской земли привели их к археологическим окрытиям начиная с новокаменного века (неолит) до развитого средневековья. Конечно, как отмечают позднее выдающиеся советские ученые -археологиии как М.Дьяконов и Б. Литвинский методы работы этих краеведов были не вполне научым. Но их стремление и интерес к истории и археологии способствовли им фиксироват многие археологические памятники не только вокруг столицы республики -тогдашнего Сталинабада, но и в некоторых районах страны, провести отдельные раскопки, предположить их датировку.

В некоторой степены по локализации древних и средневековых городов они были правы. Также фиксации места расположения памятников, особенно каменного века на территории Гиссарской долины АМаджи, отдельные раскопки напамятниках Тупхона и Калаи Шодмон данного района В.Чейлитко в последующие годы дали возможность научным окрытиям на этих памятниках археологами -специалистами республики.

Ключевые слова: Памятник, посуда, археалогия, городище, холм, орнамент,речка Лучоб,Душанбе.

CONTRIBUTION OF LOVERS OF ARCHAEOLOGISTS OF 30-40 YEARS TO ARCHAEOLOGICAL STUDY OF THE GISSAR VALLEY

The research of histotans Hisjr adjt the superficial work of historiahs in 30-40 years. This article consists of the service historians Tajikistan and also adout the evolving historical knowledge in Tajikistan. However there were the researchet of Russian like В Чайлитка А Маци etcetera. Three of them werant historians dut the enthusiasm of Tajik history land enlightened them like graet historians from stone century rill rhe development Maddle Fges.

However afterward the vtneradle revolution scientists like M Диякок анд Б Литвинов mentijned that their investigation way wasn't completely scientific. However thtir effort and enthusiasm weren't in vbain but it gave them an opportuneity histoty dereliction not only in old capital of Staliobod and also in an0ther region of country was a great chance.

Keywords: Manument, tablenane, archeoljgy, hillfort, hill, ornament, Luchob river, Duhsanbe.

Сведения об авторе:

Сангинов Хусниддин Хайталиевич -докторант 3-го курса факультета истории, Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, тел: (+992) 988946000

About the author:

Sanginov Husniddin Haytalievich -post-graduate student of the first year of the faculty of history, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel: (+992) 988946000

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.