Научная статья на тему 'ВЗАИМООТНОШЕНИЯ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН И КНР В РАМКАХ ШОС'

ВЗАИМООТНОШЕНИЯ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН И КНР В РАМКАХ ШОС Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
132
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОРГАНИЗАЦИЯ / СОТРУДНИЧЕСТВА / АЗИЯ / ИНДИЯ / ПАКИСТАН / ФИНАНСЫ / ЭКОНОМИКА / ПОЛИТИКА / ПОЛИТИЧЕСКОЕ РУКОВОДСТВО / ЧЛЕНЫ / НАПРАВЛЕНИЯ / ПРЕИМУЩЕСТВО / ПРОГНОЗИРОВАНИЕ / МИР / ЭТАП

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзоев Н.М., Мирзоев Хабибджон

В статье рассматривается взаимоотношение РТ и КНР в рамках международной региональной организации ШОС. В последнее время ШОС превратилась в мощную политико-экономическую организацию, которое объединяет более 4млрд. население земли и восьми крупных государств мира. Таджикистан являясь одним из основателей этой организации сыграет большую роль в формировании и развития межгосударственных отношений между её членами. ШОС воспользуюсь своей экономической мощью оказывает большую помощь в решении многих внутренних проблем региона. С вводом в эту организацию Индии и Пакистана приумножилось и удвоилось её экономическая и финансовая мощь. Таджикистан может пользоваться благоприятными условиями, поставленными ШОС для решения своих внутренних проблем.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Мирзоев Н.М., Мирзоев Хабибджон

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RELATIONS BETWEEN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND CHINA WITHIN THE SCO

The article discusses the relationship between the Republic of Tajikistan and China within the framework of the SCO international regional organization. Recently, the SCO has turned into a powerful political and economic organization, which unites more than 4 billion. population of the earth and eight major states of the world. Tajikistan, being one of the founders of this organization, will play a large role in the formation and development of interstate relations between its members. The SCO will use its economic power to greatly help in solving many of the region’s internal problems. With the introduction of India and Pakistan into this organization, its economic and financial power has increased and doubled. Tajikistan can take advantage of the favorable conditions set by the SCO to resolve its internal problems.

Текст научной работы на тему «ВЗАИМООТНОШЕНИЯ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН И КНР В РАМКАХ ШОС»

Tajikistan and become a strategic partner in this area of cooperation. Today, financing of this large neighbor is being completed with a number of strategic projects, and it is also expected that in the future it will contribute to the implementation of energy projects in our country, including the construction of thermal and hydroelectric power plants. Tajikistan will be. Strengthening economic and financial ties is a logical continuation of friendly relations between two friendly countries, a good sign of the development of economic andpolitical relations between two neighboring countries.

Keywords: science, academy of sciences, institute, independence, relations, cooperation, economy, contract, education culture, sovereignty, strategy, development, prospects, security.

Сведения об авторах:

Мирзоев Н. М. - доктор исторических наук, профессор, главный научный сотрудник отдела социально-гуманитарных и экономических наук НИИ ТНУ. Адрес: Таджикистан г. Душанбе, проспект Рудаки, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru Телефон: (+992) 919-16-00-26 Мирзоев Хабибджон - научный сотрудник Научно исследовательского института Таджикского национального университета. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. Телефон 933-60-94-94. Е -mail: diplomat.tj94@mail.ru

Нурова Лутфия Нуровна - младший научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, город Душанбе, проспект Рудаки 17. Телефон:919-50-99-50. E-mail: lufiyanurova. 83@mail. ru

About the authors:

Mirzoev N. M. - doctor of historical Sciences, Professor chief researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: Tajikistan Dushanbe, Rudaki Avenue, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru Phone: (+992) 919-16-00-26 Mirzoev Habibjon - researcher of scientific research Institute of the Tajik national University. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: 933-60-94-94. E -mail: diplomat. tj94@mail.ru

Nurova Lutfia Nurownа - Junior researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki Avenue 17. Phone: 919-50-99-50. E-mail: lutfyanurova. 83@mail. ru

УДК:930(575. 3+510)

ХДМКОРИХРИ ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН БО ЧУМ^УРИИ МАРДУМИИ

ЧИН ДАР ДОИРАИ С^Ш

Мирзоев Н. М., Мирзоев X Т.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Чум^урии Точикистон дар соли 1991 пас аз сох,ибистщлол шудан ба марх,илаи сифатан нави таърихи давлатдории худ гом гузошт, имконияти вокеии рушд ва тах,кими истиклоли давлатй ба даст овард ва фаъолона ба раванди муносибат^ои сиёсию иктисодии системаи чах,онй хдмрох, шуд. Ба даст овардани истиклоли комили сиёсй ба Точикистон шароит фарохдм овард то сиёсати хоричии худро мустакилона пеш барад ва хдмзамон самтх,ои афзалиятноки равобити байнидавлатиро муайян намояд.

Зимнан маврид ба зикр аст, ки сиёсати хоричии ЧТ дар асоси мукаррароти Конститутсия, Эъломия дар бораи сох,ибистиклолии давлатй, меъёрх,ои ^укуки байналхалкй, ки ба марх,алаи нави таърихи фаъолияти байналмилалии ЧТ мусоидат мекунад, равона аст. Ташаккулии сиёсати берунии Точикистон дар шароити навини таърихй, муташаккилшавии вазъи чах,онй, рушди босуръати технологияи навин ракобат^ои геостратегию геополитикии давлат^ои абаркудрат ба амал омад. Баъди сох,ибистиклолии кишвар расман зиёда аз 130 давлати дунё шинохт ва анкариб 90 кишвар равобити дипломатиро бо ЧТ баркарор намуд, ки аз он 44 кишвар сафирони доимии худро доранд. Имруз ЧТ ба хдйати ташкилотх,ои бонуфузи байналмилалй шомил аст, инчунин х,амкорих,ои

дycгoнapo 6O дaxxo дaвлaтx,oи чaxoн мycтaxкaм тамуд^ 6O бyзypггapин шиpкaтx,oи мoлиявй Ba бoнкй paвoбити xacaнa дopaд. Дap кишвap зиëдa a3 67 нaмoяндaxoи xop^^ 20 нaмoяндaxoи бaйниxyкyмaтй Ba 18 нaмoяндaxoи тaшкилoтx,oи Faйpидaвлaтй aккpeдитaтcия шyдaaнд. Дap poбитa 6o xaмкopиxoи ЧТ 6o чoмeaи чaxoнй мeтaвoн гуФт, ки кишвap cacara мyвaффaкoнaи биcëpcaмгaи xyдpo дap чaxopчyби тaшкилoтx,oи бaйнaлмилaлй Ba минтак^й a3 кдбили CMM, Иттиxoди ABpyno,

СAAД, ИДM, СХШ, Сoзмoни aмнияг Ba xaмкopй дap ABpyno Ba aмcoли oн 6a pox мoндaacт. Maвpид 6a зикp acт ки кишвap зиëдa 6a 170 кoнвeнcияxoи мук,ими бaйнaлмилaлй шoмил гapдидaacт. [1]

Хaмкopиxoи биcëpcaмгaи ЧТ 6o чoмeaи чaxoнй кoмилaн 6a мaнoфeи миллии кишвap мyвoфикaт мeкyнaд, Ba ин xaмкopиxo имpyз дap тaмoми carnx^ мaнoфeи умумй - cиëcй, aмниятй, иктишдй, caвдo, илму тexникa, фapxaнг Ba мaopиф дap xoли pyшд rçapop дopaд.

Дap paвaнди тaшaккyли cacara xopичии ЧТ яке a3 carnx^ aфзaлиятx,oи xaмкopиxoи кишвap 6o ЧOмeaи чaxoнй ин xaмкopиxo 6o кишвapxoи yзви Сoзмoни xaмкopиxoи Шaнxaй (СХШ) 6a шyмop мepaфт. Шaклгиpии ин coзмoни нoдиpи минта^ии бaйнaлмилaлй aмaлaн, дaвpa 6a дaвpa, nac a3 фypyпoшии Иттиxoди Шypaвй дap чapaëни мyзoкиpoт oид 6a мacoили мapзй бaйни Гypyxи мyттaxидaи чyмxypиxoи шбики Иттиxoди Шypaвй, ки 6o Хитой мapзи мyштapaк дopaнд, a3 як тapaф Ba Чyмxypии Xara^ Хитой a3 чoниби дигap, ofo3 шyдa буд[2]. Ин мyзoкиpoт acocaн, a3 coли 1992 тo coли 2000 гyзaштa, дap coли 1997 aллaкaй acoc бapoи тaшaккyли «Пaнчгoнaи ^Œanxan» мaxфили (клуби) cиëcии кишвapxoи aлoкaмaнд 6a xaлли мacoили capxaдй, гyзoштa шуд. Max3 дap зaминaи ин мaxфили cиëcй, 15 июни шли 2001 «Сoзмoни Хaмкopии Шaнxaй» apзи вучуд нaмyд. Myбpaмияти xaмкopии ЧТ Бo СХШ a3 чaндин ca6a6xo ибopaт acг. Бeшyбxa яке a3 caбaбxoи acocи ин тaFЙиp ëфтaни низoми тapтибoти чaxoнй. Maxcycaн, a3 cиcтeмaи cиëcии чaxoн бepyн шyдaни ИЧЩС(СССР), эчoди низoми биcëpcaмтa, тaшкили дaвлaтx,oи нaв, мacoилxoи нaви мушкишгии чв^нй кишвapxopo вoдop нaмyд, ки poxxanxoe бapoи бapкapopии тaвoзyн raërâ, aмният Ba мacoили иктиcoдиpo дap му^ити xaмкopиxoи биcëpчoнибa дap чaxopчyби тaшкилoтy coзмoнx,o 6a pox мoнaнд.

Чyмxypии ^чи^агон capфи нaзap a3 пaйoмaдx,oи чaнги шaxpвaндй 6a paBan^^ мyocиpи xaмгиpoии чaxoнй фaъoлoнa вopид шуд Ba cиëcaти пeшгиpифтaи дaвлaт мaxcycaн cиëcaти «дapxoи 6o3» имшн фapoxaм oвapд тo ки мyнocибaтx,oи дycтoнapo 6o coиpи кишвapxo 6o нaзapдoшти мaнфиaтx,oи миллй Ba вoкeияти гeoпoлитикaи чaxoнй мoxиpoнa 6a мгён гyзopaд. Хaмзaмoн кишвap кушиш^^ зиëдepo чи^ти дeмoкpaтикyнoнии чoмea 6a aмaл oвapд.

Acлaн aндeшaи тaъcиcи Пн^тами Шaнxaй дap paвaнди мyзoкиpoти мapзй миëни Чин 6o Рycия Ba кишвapxoи Оcиëи Mapкaзй 6a вучуд oмaд. Myвaффaкoнa xaл гapдидaни бaxcxoи мapзй имкoни xaмкopиxoи кишвapxoи бoлoзикppo дap coxaxoи cиëcй, иктиcoдй, ичгимoй Ba гyмaнитapиpoдap шaкли мoдeли тав 6a pox мoнaд.

Бapoи Чyмxypии ^чи^отен, ки яке a3 мyacиcoни Сoзмoни xaмкopии Шaнxaй мeбoшaд, acora иштиpoки фaъoл дap СХШ тaйи 18 coлpo oмилxoи зepин тaшкил дoдaнд: xифзи cyлxy cyбoт дap минтак^, мyбopизaи мyштapaк 6o тeppopизми бaйнaлмилaлй Ba гapдиши Faйpикoнyнии мaвoди мyxaддиp Ba acлиxa; дypнaмoи иштиpoк дap xaмкopии минтaкaвии тичopaтй-иктиcoдй дap xyдyди вaceи aвpyпoocиëй; чaлби capмoяи илoвaгии бepyнй 6a бaxши энepгeтикaи кишвap Ba имкoнияти aзxyдкyнии мyштapaки capвaтx,oи тaбии мaмлaкaт.

Кишвapxoи узви СХШ фaъoлoнa дap дoиpaи coзмoн xaмкopиxoи cyдмaндpo 6a pox мoндa cтpaтeгия Ba coxтopи идopaкyниpo чи^ти pacидaн 6a xaдaфxoи coзмoн кopкapд нaмyдaaнд.

Хaмкopиxo дap дoиpaи coзмoн бapoи ЧТ яке a3 aфзaлиятx,oи cиëcaти xopичй 6a шyмop мepaвaд. Гyзaштa a3 oн бapoи дип^^т^и точик СХЩ тaмoмaн caxифaи шв acг.

Чyмxypии мapдyмии Чин (4M4), ки мeгaвoн oнpo яке a3 мyaccиcoни acocии coзмoн гуфт му^т^ин aкгopи aмaлкyнaндaи cиëcaти мингакдвй Ba чaxoнй acг.

Рoбигaxo бaйни xanw^ точику чин 6a умки ^aprao pacидa, xany3 a3 дaвpoни кадим xanw^ точику чин бaйни я^дш^ poбигaxoи TO4opaTOBy иктиcoдй Ba илмиву фapxaнгй дoштa, дap тули acpxo тaвaccyти Шoxpoxи бyзypги aбpeшим 6o xaмдигap мyнocибaтx,oи дoмaнaдop дoштaнд. Дap тули 150 coли oxиp 6o тacappyфи Оcиëи Mиëнa a3 тapaфи Рoccия Хигoй 6a ин минтак^ тaвaччyx нaмeкapд Ba дap ин coлxo Оcиëи Mиëнa тaxти тacappyфи Рoccияи пoдшoxй, бaъдaн дap xaйaти Иттиxoди Шypaвй rçapop дoшт.

Баъди пош хурдани Иттиxоди Шуравй вазъият дар Осиëи Mиëна комилан дигар шуд. Дар Осиëи Mиëна чумxуриxои нави соxибистиклол ба вучуд омаданд. Дар даврони навин робтжо байни Чумxурии Точикистон ва Хитой мазмун ва мундарича, характер ва самщои нав ба худ касб намуданд. Чу^урии Mардумии Чин низ яке аз кишварxои xамсояи Чу^урии Точикистон мебошад. Точикистон бо ин xамсоякишвари шаркй робитаxои густурдаи иктисодй ва сдасиро дар сатxи шарокати стратегй ба роx мондааст. 4 - уми январи соли 1992 байни ин ду кишвар роби^ои дипломатй баркарор гардида, пас аз як моx 12 - уми марти xамон сол сафорати дипломатии он кишвар дар Душанбе ба фаъолият OFOЗ намуд.

Дар сиëсати пешгирифтаи ЧТ xамкорй бо ЧMЧ мавкеи махсус дорад. Заминаxои асосии xукукии xамкориxои ЧТ ва ЧMЧ ин «Баëнияи муштарак оиди баркарор намудани равобити дипломати миëни ЧТ ва ЧMЧ» аз 4 январи соли 1992, инчунин «Axднома дар бораи xамсоягии нек, дустй ва xамкорй байни ЧТ ва ЧMЧ» ба шумор меравад. Дар xоли xозир зиëда аз 100 шартномаxои муxим, ки метавонад ба рушди ояндаи равобити xамсогй мусоидат кунад, ба имзо расидааст. Хамкорш,ои густардаи кишвар бо ЧMЧ бештар дар самти иктисодй ва сармоягузорй назаррас буда, дар рушди иктисоди ЧТ накши муxим дорад.

Сарфи назар аз таъсири манфии буxрони молиявии чаxонй, гардиши савдои хоричй миëни кишварxо афзоиш дорад. Хачми мубодилаи молу маxсулот дар соли 2018 651, 2 млн. дол. MMA ро ташкил дода нисбати соли 2017 59, 6 млн. дол. MMA коxиш ëфтааст. Бояд кайд кард, ки xачми умумии сармоягузориxо ба иктисодиëти ЧТ аз соли 2007 то соли 2019 9, 36 млрд. дол. ИMAро ташкил додааст, ки xиссаи сармоя аз ЧMЧ 28, 3%ро дар бар мегирад. Mахсусан тачрибаи реформа дар ЧMЧ нишон дод, ки сарчашмаи муxими равандxои иктисодй ин сармоягузориxои хоричй ба Xисоб меравад. Робитаxои иктисодию тичоратий миëни тарафxо рушд карда, сармоягузоршои ширкатxои чинй ба иктисоди ЧТ руз то руз афзоиш меëбад. Дар кишвар зиëда аз 50 лошди иктисодй бо сармояи Чин амалй гардиданд

Mетавон за xамкории ширкати TALCO ва CNBM дар н. Шаxритуси в. Хатлон ба маблаFи зиëда аз 600 млн. дол. MMA барои сохтани корхонаи сементбарорй ном бурд. [3]

Таъмини амнияти озукаворй яке аз xадафxои стратегии кишвар ба xисоб меравад. Чониби Чин манфиатдор аст, дар рушди деxоти ЧТ сармоягузорй намояд. Бо ворид намудани технологияи нав ба хочагии деxот ч^ати рушди парвариши пахта ва ба даст овардани фоидаи мутакобил ба назар мерасад.

ЧMЧ инчунин манфиатдор аст, ки дар баркарорсозй ва модернизатсияи системаxои телекомуникатсионй Точикистон xамкорй намояд. Имруз дар бозори телекомуникатсияи кишвар корхонаxои TK Mobile ва «M-TECO» ширкати муштараки точикию чинй ба шумор меравад. Дар кишвар здеда аз 40 корхонаxои муштарак амал мекунанд.

Aз карзи пешниxод намудаи ЧMЧ ба кишварxои узви СХШ, ки дар xачми 900 млн. дол. MMA ро ташкил медод, ЧТ 639 млн. дол. MMA ро кабул намуд. Aмалисозии шартномаxои карзй ва лоиxаxое, ки июни соли 2006 дар чаласаи сарони давлащои узви СХШ кабул шуда буд, имонияти дар амал татбик намудани лоиxаи хати баландшиддати барки «Лолазор Хатлон» ба вучуд омад. [4] Хамзамон декабри соли 2009 аз чониби мутахассисони чинй тарxи «хати интиколи баркй 500 кв Чануб Шимол» ба роx монда шуд. Дар солxои охир тарxxои муштарак афзуда ширкатxои чинй дар инфраструктураи меъмории кишвар саxми здад доранд.

ЧТ ва ЧMЧ дар самти саноати кyxй имконияти бузурги xамкорй доранд. Пас аз ба роx мондани равобити дипломатй, ширкащои истихрочи чинй ва сармоягузорони ож,о дар Точикистон дар xоли рушд аст, алалхусус дар Вилояти Mухтори Куxистони Бадахшон, ки аз сарващои зеризаминй ва табий бой аст. Ширкащои чинй Zijin ва Tacheng, «Mеталли рангаи чинй», «Тайбо» ва «Чжонда» дар бозори Точикистон яке бар замми дигаре сармоягузорй менамоянд. [5]

Инчунин тибки накшаи таxияшуда дар xамкорй бо ширкати «Тебиан электрик аппаратус (ТВЕA)» масоили бушд ва тачдиди як зумра иншооти энергетикй дар Чумxурии Точикистон баррасй шуд. Таваччyxи зиëд ба сохтмони хатти 500 киловаттаи интиколи неруи барки Оби гарм-Душанбе ва Mарказй барку гармидиxии Душанбе - 2 зоxир гардид.

Сохтмони Mарказй барку гармидиxии Душанбе - 2 бошад, тибки тавофукоти дар сатxи олии сиëсй xосилшуда бояд тезонида шуда, дар зарфи як сол ба поëн мерасад, ки аллакай як кисми он ба

иcгифoдa дoдa шyдaacт. Инчунин coзишнoмa oиди xaмкopи 6o диpeктopи шиpкaти «^orncrn^» тeлeкoмyникeйшн Эквипмент (ZTE) имзo pacид, ки мacoили xaмкopи дap coxarn anorça Ba тeлepaдиoкoмyникaтcияpo пешбини мeнaмoяд. Тaъкmд гapдид, ки чунин xaмкopй бapoи xaмк;aдaми pyшди тexникaю тexнoлoгияи пeшк;aдaми чaxoнй шyдaн Ba arnarä нaмyдaни xyкyмaти элeктpoнй дap Чyмxypии ^чик^гон 6aco мyxим acг.

Дap бapoбapи xaмкopиxoи гyнoгyнчaнбaи иктиcoдй чyмxypии мo 6o Чyмxypии Mapдyмии Хитой дap coxaи фapxaнг, илму мoapиф poбигaxoи гycгypдaи 6a pox aндoxтaacт. Вaзopaти фapxaнг Чyмxypии Тoчикиcгoн 6aporn дap aмaл тaдбик; нaмyдaни Сoзишнoмa дap бopaи xaмкopиxoи фapxaнгй, ки 27 дeкaбpи coли 1993 бaйни Хyкyмaти Чyмxypии Тoчикиcгoн Ba Хyкyмaти Чyмxypии Mapдyмии Хигoй имзo гapдидa буд, чopaxoи мyшaxxac мeaндeшaд. [6] Тибки ин Сoзишнoмa бapнoмaи xaмкopиxoи фapxaнгй миëни вaзopaтx,oи ду кишвap тaxия гapдидa як cилcилa чopaбиниxoи xoтиpмoни фapxaнгй гyзapoнидa шyдaнд. ^ли 2006 pyзxoи фapxaнгй Чyмxypии Mapдyмии Хитoй дap Чyмxypии Тoчикиcгoн бapгyзop гapдид. Сaфopaти Чyмxypии Mapдyмии Хитой дap шaxpи Дyшaнбe нaмoиши ac6o6xorn мушкии xaлкmи чиниpo тaшкил шмуд, pyзxoи кинoи чинй дoиp гapдид. Дap шaxpи Дyшaнбe мapкaзи oмyзиши зaбoни чинй тaъcиc ëфт. 28 дeкaбpи coли 2006 дap кигoбxoнaи миллии 6a нoми Aбyлк;ocим Фиpдaвcй гyшaи «Фapxaнги Чyмxypии Mapдyмии Хитой» тaшкил шуд, ки бинaндaгoн 6o мapoк;и зиëд 8з oн дидaн мeкapдaнд. Moxи aвгycги coли 2008, дap дaвoми caфapи pacмии Ху Цзинтao 6a Чyмxypии Тoчикиcгoн, дap coзишнoмaи бaйни Дoнишгoxи Дaвлaтии миллии ^чи^отен Ba идopaи acocии Института Кoнфyтcий Ba xaмкopй дap будади «Mapкaзи фapxaнгии тaълимии Кoнфyтcий дap Дoнишгoxи Дaвлaтии миллии Тoчикиcгoн" 6a имзo pacид. Лз мoxи rnapra coли 2009, Mapкaз дapxoи xyдpo 6a pyи шyнaвaндaгoни бeшyмopaш бoз нaмyд.

Х,aмкopии Чyмxypии Тoчикиcтoн Ba Чyмxypии Mapдyмии Хитoй дap coxarn мaopиф xeлe нaзappac acг. Дap Чyмxypии Тoчикиcгoн тaвaччyx 6a илм Ba фapxaнги Хитoй xeлe здед acг. Aз ин py caфи oмyзaндaгoнй зaбoни чинй coл то шл бaмapoтиб мeaфзoяд. Дap дoнишгoxxoи oлии чyмxypй гypyxxoи зaбoни чинй arnan мeкyнaнд. Дap Дoнишгoxи миллии Чyмxypии Тoчикиcгoн Mapкaзи Кoнфyтcия фaъoлият мeнaмoяд, ки дap oн дoнишчyëни тoчик зaбoн, фapxaнг, pacмy oйин Ba aнъaнaxoи xararn чинpo мeoмyзaнд.

Х£мин тapик дap дaвpoни истикдолият Чyмxypии Тoчикиcгoн тaвoниcг 6o crnëcaTO oзмyдaшyдa Ba мyтaвoзини xopичй 6o нaзapдoшти мaнфиaтx,oи миллй poбитaxoи гyнoгyнчaнбaи cиëcй Ba иктиcoдй 6o xaмcoякишвapи бyзypги xyд 6a pox мoндa нaтичaxoи cyдмaнд 6a дacг oвapaд.

Рoбитaxoи дyчoнибaи Чyмxypии Тoчикиcтoн Ba Чyмxypии Mapдyмии Хитoй дap дaвpoни нaвин 6a мapxилaи шapикии cтpaтeгй тaбдил ëфтa 6a мaнфиaти xarexorn тoчикy чин xизмaт мeкyнaнд.

Py oвapдaн 6a гyзaштa му^им aCT, aммo гyзaштaи дyp бapoи будади oяндaи умумй кифoяткyнaндa нест. Myнocибaтx,oи cиëcии Чyмxypии Тoчикиcгoн Ba Чyмxypии Mapдyмии Чин бaъди 6ap^apop нaмyдaни poбитaxoи диплoмaтй(1992) OFOЗ ëфтaнд. Бaъди бaимзopacoнии шapтнoмaи Пекинй янвapи шли 2007 дap бopaи xaмчaвopй, дустй Ba xaмкopии дyчoнибa, мypaтгaбy кoмплeкcй oмили фapxaнг 6a pyи rap oмaд. ^ap^ чoниб 6ap oн нaзapaнд, ки инкишoф Ba pyшд дoдaни мyкoлaмaи фapxaнгx,o, эxтиpoми pacrny oин Ba aнъaнaxoи миллии якдигap нaтaнx,o 6a pyшди дoxилии кишвapxo, бaлки 6a pyшди po6rnaxoM дyчoнибa oвapдa мepacoнaд. [7]

Дap дaвoми ду дaxcoлa тaчpибaи кaлoни xaмкopй дap дoиpaи фapxaнг aндyxтa шуд. Myнocибaтx,oи фapxaнгй бaйни Чyмxypии ^чи^агон Ba Чyмxypии Хaлкmи Хитoй дap пoяи мeъëpxoи бaйнaлмилaлй Ba 6o эътибopи мaнфиaтx,oи тapaфaйн rçapop дopaд.

Зaминaи xy^yß^ мyнocибaтx,oи фapxaнгии бaйни Чyмxypии Тoчикиcтoн Ba Чyмxypии Хaлк;ии Хитoйpo xyччaxoи бaимзopacoнидaи зepин тaшкил мeдиxaнд:

1. Сoзишнoмa мгёни Хyкyмaти Чyмxypии Тoчикиcтoн Ba Хyкyмaти Чyмxypии Хaлкmи Хитoй oид 6a xarn^prn^orn фapxaнгй (27 дeкaбpи шли 1993).

2. Бapнoмaи тaбoдyли фapxaнгй бaйни Вaзopaти фapxaнги Чyмxypии Тoчикиcгoн Ba Вaзopaти фapxaнги Чyмxypии Хелкии Хитoй бapoи coлxoи 2012-2014 (4 июни шли 2012 ш. Пекин).

3. Бapнoмaи тaбoдyли фapxaнгй бaйни Вaзopaти фapxaнги Чyмxypии Тoчикиcгoн Ba Вaзopaти фapxaнги Чyмxypии Хaлкmи Хитой 6aporn coлxoи 2015-2018 зимни caфapи pacмии Пpeзидeнти Чyмxypии Тoчикиcтoн rnoxrn ceнтябpи coли 2015 дap шaxpи Пекин 6a имзo pacoнидa шуд.

Чихати ичрои мукаррароти санадхои мазкур хамасола табодули фархангй идома дошта, иштироки гуруххои хунарй дар баргузориии чорабинихои сатхи байналмилалии харду чониб таъмин мегарданд. Таваччухи тадкикоти олимон дар мавзуи Рохи бузурги абрешим, ки аз хазораи II пеш аз мелод тавассути Осиёи Марказй гузашта империяи Чинро ба бахри Миёназамин ва Аврупо пайваст намуда, инчунин тавлидгари равобити фархангй аз замонхои кадим гаштааст сол аз сол меафзояд, хосатан дар Чумхурии Точикистони сохибистиклол. Аён аст, ки да ин чо накши асосиро натанхо омили хамчаворй, рушди босурръати хамкорихои иктисодй ва тичорй мебозад, балки манфиатхои амики дучониба ва муштараки таърихии бой низ накши бориз дорад. Имрузхо таърихшиносон ва сиёсатмадорон накш ва мазмуни эхёшавии Рохи бузурги абрешимро ба як тархи нав бахо медиханд. [8] Дар ин бора Президента кишвар мухтарам Эмомли Рахмон дар китоби худ «Точикион дар оинаи таърих» боварибахшона ва равшан кайд намудааст.

Тахаввулоти босуръати геоиктисодии замони муосир ва тамоюлхои инкишофи иктисодиёти чахонй мучиби ахамияти беш аз пеш пайдо кардани дипломатияи иктисодй ва пайваста афзудани накши унсури иктисодии масъалахои умдаи сиёсати байналмилалй гардиданд. Аз ин ру, истифодаи муассир ва самараноки тарикаву василахои дипломатияи иктисодй чихати расидан ба хадафхои милливу давлатй яке аз самтхои афзалиятноки сиёсати хоричии Точикистон махсуб мешавад. Точикистон дар мехвари гузинаи нави бозии бузурги асри XXI мебошад, ки ба он ИМА, Русия ва Чин ворид шудаанд. » Сониян, Точикистон дар Осиёи Марказй кишвари асосиест, ки дар сафи пеши мубориза ба чолишхои замони муосир аст. Точикистон дар яке аз чоррохахои чоддахои Осиё карор дошта, метавонад макоми пули пайвасткунандаи байни Чин ва кишвархои дигари хамсархади минтакаро дошта бошад. Аз ин чост, ки чонибхо манфиатдоранд, хамкорихоро чихати расидан ба рахой аз бунбасти коммуникатсионй дар Точикистон ба рох монанд. Асосгузори сулху вахдати миллй, Пешвои миллат, Президента кишвар мухтарам Эмомали Рахмон дар паёми навбатии худ ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон кайд намуданд, ки: «Хукумати мамлакат чихати ноил шудан ба хадафи то соли 2030 ба кишвари транзита табдил додани Точикистон дар замони сохибистиклолй лоихахои давлатии сармоягузориро бо чалби беш аз 12 миллиард сомонй амалй гардонидааст. »[9]

Анчоми давраи Чанги Сард ва зухури субъектхои нави байналхалкй низоми муносибатхои байналмиллалиро тагйир дода, тадричан зухуроти нави гайрианъанавиро ба миён овард. Аллакай, дар баробари муносибатхои иктисодй-тичоратй таваччухи кишвархо ба масоили амнияти низ зиёд гашт. Зеро асоси пешравй ва рушди хар як кишвар дар сулху субот ва амнияту устувории он мебошад. Ин таваччухи кишвархо махсусан дар огози асри ХХ1(баъди вокеахои П-сентябр-2001) хислати чиддиро дар худ гирифт. Аз ин пайомадхо махсусан кишвархои абаркудрате, ки дар он бисёрмиллатй ё проблемахои этникй дида мешавад, зиёд ташвишовар мебошад.

Мушкилии раванди мустахкам гаштани истиклолияти давлатхои баъд аз шуравй натанхо бо заифгаштани нишондоди рушди бозоргони ва бо бад будани вазъияти ичтимоиву иктисодй мансуб дошт, балки боз зарур буд, ки барои хифозати сохти конститутсионй, инчунин барпо намудани сохторхои давлатй, тамоми куввахои вучуддоштаи худашонро равона намоянд. [10] Илова бар ин, дар пеши давлатхои навтаъсис масъалаи устувор намудани усулхои пайдо кардани боварй ба якдигар ва пойдор сохтани амният дар сархад, истода буд.

Раванди минтакакунонии нави Осиёи Марказй пас аз соли 1991 бо акидаи мутахассисон, бо тарзи кофй табии буд. Дар заминаи хамаи ин равандхо, яъне бозсозихои сохторхои давлатй ва проблемахои минтакавй, боз ихтилофхои динии экстремиста ба вучуд омад, ки вазъияти бе он хам гайриоддии давлатхоро бенихоят муташанич сохт. [11]

Вазъияти муоссири глабаликунонй кариб хамаи сохахои зиндагии чомеъаи байналхалкй, инчунин васеъ гардидани хатар дар минтакахои Осиёи Марказй, хамаи давлатхоро водор сохт, ки зимни масъалахои амниятй ва мувозинаи сулху суботи минтака, дар шакли дучониба ё муштарак бо хамаи давлатхои минтака, чидди назар кунанд. Пеш аз хама зарурияти аввалини ин манотик, -чустани роххои халли ихтилофхои фундаменталистиву гуруххои мусалахонаи дохили давлати Афгонистон мебошад, чунки вазъият дар ин минтака бо даргирихои нав ру ба ру шуда истодааст. Ин масъаларо танхо як ё ду давлати минтака наметавонанд баррасй намоянд, вокеан бояд инро дар якчоягй бо шарикони хамбаставу манфиатдоштаи ин минтака, аз он чумла бо Чин, ба рох монд. Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Халкии Хитой дар мачмуае дохил мешаванд бо номи

«кoмплeкcи aмниятй», ки aз гypyxи дaвлaтx,oи 6o мaвк;eи гeoгpaфй нaздик 6уд8, ибopaт acт. Ma^ca^^ ин lypyxrn дaвлaтx,o дap aлoxидaги aз якдигap бappacй кapдa нaмeшaвaнд. Дap ин xycyc, xaмкopиxoи Тoчикиcгoнy Чинpo дap coxaи aмниятй xaмчyн oмили мyxими мyвoзинaтy ocoиштaгй дap Оcиëи Map^^ инчунин дap тaмoми Лвpyocиë, мaънидoд мeнaмoянд. [12]

Х£ншми бappacй нaмyдaни тaмoми xaтapxoи минтaк;aвй Ba чaxoнй, миcли тeppopизм, экcгpeмизм, ceпapaтизм, к;aшoк;гapoй, Пpeзидeнти ЧТ Э. Paxмoн кдйд мeнaмoяд, ки бoяд 6o coxTOpxorn дaxлдopи дaвлaтx,oи чaxoн xaмкopй кapд. Вoбacгa 6a ин xaвфy xaтapxo Чyмxypии Тoчикиcгoн xaмкopиxoи тaъcиpбaxши дyчoнибaю xaмaчoнибapo 6o кишвapxoи узви Ba

дaвлaтx,oи иштиpoкчии СAЛД СХШ (PATC), 6a pox мoндaacг. [13] Хaмкopиxoи xapбии Тoчикиcгoн 6o Фeдepaтcияи Pycия, rçap^ xaмaи зaминaxoи rnacbanaxorn xapбиpo дap 6ap мeгиpaд Ba дap пpинcипxoи бapoбapи ;apop гиpифтa, xиcлaти фaъoлpo дopocг. Х,aмчyнoн paBo6rn; мaxcycaн зимни pyшди мyнocибaтx,oи бaйни ЧТ Ba Чин дap coxarn aмнияти xиcлaтнoк гaштaacг. [14] Тoчикиcгoнy Чин aз pyзxoи aввaли бapк;apopии мyнocибaтx,oи диплoмaтй 6a тaъминoти aмниятй, opoмивy мyвoзинaт дap минтак^ Ba мyбopизa зидди тeppopизми бaйнaлмилaлй, экcгpeмизми динй Ba Faйpa диадти чиддй дoдaнд.

Paвoбити coзaндaвy caмapaбaxш Ba xarn^p^y xaмдacгии Чyмxypии Тoчикиcгoн Чyмxypии Mapдyмии Чин coл aз шл xaм дap чaxopчyбaи мyнocибaтx,oи дyчoнибaи бaйнидaвлaтй Ba xaм дap дoиpaи Сoзмoни Х,aмкopии Шaнxaй вycъaти TCea пaйдo нaмyдa, coxaxoи нaвpo дap 6ap мeгиpaнд. Бeшyбxa, Чин дap xoли имpyз, 6o aфзoиши бecoбик;aи иктиcoдиaш дap чaxoн шк;ши rnyaccrnpepo кacб нaмyдaacг Ba бapoи Тoчикиcгoн дoштaни paвoбити иктиcoдй, 6o чунин кишвapи к;yдpaтмaнд, aз чиxaти иктиcoдй Ba xaм cиëcию низoмй 6a мaнфиaт мeбoшaд.

Бo итминoни шмил мeтaвoн ибpoз нaмyд, ки xarn^prn миëни ин ду кишвap 6o мaнфиaти ЧOнибxo бyдa дap oяндa низ инкишoфи oн 6o мaнфиaт xoxaд буд, ки ин дap зaмoни тaгиpëбaндaгии чax,oни мyocиp дoштaни чунин як шapики cгpaтeги ни^ят му^им acг. Дap xoлe ки тoчикиcгoн низ aз дoиpaи бoзиxoи гeoпaлитикии кишвapxoи aбapк;yдpaт бepyн нест.

Meтaвoн чунин xyлocaбapopй кapд, ки ЧMЧ Ba Тoчикиcтoн xaмкopиxoи дycгoнaи дepинa дopaнд. ЧMЧ xaмcoякишвapй дуст, шapики бoэътимoд бapoи Тoчикиcгoн буд, xaCT Ba xoxaA мoнд. Ч,oнибxo дap xaлли мacъaлaxoи кaлидии минтак^ Ba чaxoн aз xимoяи якдигapй бapxypдopaнд. Дap paвoбити xacaнaи чoнибxo мeтaвoн чaндин нyкгapo кaйдкapд:

• Сaтx,и бaлaнди эътимoди мyтaк;oбилaи crnërâ миëни ЧMЧ Ba ЧТ. Poxбapoни xapдy чoниб 6opxo тaъкид нaмyдaaнд, ки мyнocибaтx,o дycгoнaaнд Ba aз xимoяти якдигap дap caти мингакдвию чв^нй бapxypдopaнд;

• ЧMЧ 6o дap нaзapдoшти pиoяи aнъaнaxoи xy6rn xaмcoягй 6a ЧТ кyмaкx,oи икгиcoдй мeнaмoяд;

• Дap paвoбити чoнибxo xиcлaти бapoбapй мaвчyд бyдa, cyиcгифoдa aз зapфияти cиëcию икгиcoдй 6a нaзap нaмepacaд;

• Тapaфxo poxrn интиxoб нaмyдaи xare^^ ду чoнибpo кoмилaн 6o тaмoми нoзyкиxoяш, мутобик;и тaъpиxy aнъвнaвy фapxaнгy тaмaддyн эxтиpoм мeнaмoянд.

Бa мyнocибaтx,oи имpyзaи Тoчикиcтoнy Чин нaзap кapдa 6o бoвapй мeтaвoн гуфт, ки oн дap oяндa низ pyшди ycгyвoppo бapxypдop xoxaд буд. Умyмaн мo rn^-aBo^rn чунин xyлoca бapopeм, ки ЧMЧ дap дoиpaи СХШ мyнocибaтx,oи дapoзмyддaти cтpaтeгй 6o Тoчикиcгoнpo бyнëд мекушд Ba тиб;и xaдaфxoи гeoпoлитикии xyд мaнфиaтдop низ xacг. Х,aмкopй дap чaxopчyби СХЩ бapoи ЧТ Ba дш^ кишвapxoи узв xaм дap ca^rn минтак^й Ba xaм дap caтx,и бaйнaлмилaлй му^им Ba rnyaccrnp xoxaA буд.

АДАБИЁТ

1. Диплoмaтия Тaджикиcтaнa: BHepa и ceroAEH. -Т. i. -„Hymarfe: Иpфoн, 2009

2. Зaвepшeниe визигa Пpeзидeнгa Эмoмaли Paxrnom в Kигaй/Иapoднaя гaзeтa -3 i янв. -2007

3. Hиягбeкoв В. A. Haциoшльныe ингepecы Pecпyблики Тaджикиcтaн и ювые гeoпoлигичecкиe opиeнIaции Китая в Цeнтpaльнoй Лзии. // Тaджикиcтaн и coвpeмeнный миp. -2003. -.№1(2)

4. Сaидoв З. Ш. Внешняя пoлитикa Тaджикиcтaнa в ycлoвияx глoбaлизaции. -ДyшaнбeЛвacтo, 2004

5. Сгaтиcтичecкий ежегодник Pecпyблики Тaджикиcгaн (oфициaльнoe издание). -(Hymarfe: Гocкoмcтaт PТ, 2008

6. Сяньжун Фaнь. 20 лет дoбpococeдcгвa и деужбы /Mинбapи xaлк. -29 дeкaбpя. 20ii

7. Рахмонов на саммите ШОС в Шанхае / Народная газета. - 21 июня. 2006

8. Умаров Х. У. О некоторых проблемах экономических отношений между КНР и РТ на современном этапе. // Таджикистан и современный мир. -2006

9. Алимов Р. К. Таджикистан-Китай: на пути друг к другу. Возможен ли равноправный и взаимовыгодный диалог? М.: ИДВ РАН, 2012. - С. 46.

10. Речь Президента Республики Таджикистан Э. Рахмона на республиканском совещании с участием представителей правоохранительных органов и силовых структур 31 мая 2002 г. // Саидов З. Внешняя политика Республики Таджикистан на современном этапе (1992-2005 гг. ). - Душанбе, 2006. - С. 369.

11. Алимов Р. К. Таджикистан-Китай: на пути друг к другу. Возможен ли равноправный и взаимовыгодный диалог? М.: ИДВ РАН, 2012. - С. 47.

12. Назаров Т. Н. Таджикистан: экономический рост, интеграция и региональное сотрудничество. Д., 2004. С. 3; Вовк В., Харитонова Н. Внешнеполитические приоритеты Центральной Азии / Analitika. org от 19 сентября 2006 г. URL: http://centrasia. org

13. Воскресенский А. Д., Лузянин С. Г. Китайский и российский факторы в Центральной Азии: традиционные вызовы и новые возможности // Северо-Восточная и Центральная Азия. Динамика международных и межрегиональных взаимодействий / под ред. А. Д. Воскресенского). - М.: РОССПЭН, 2004. - С. 398.

14. Эмомали Рахмон. Рохи бузурги абрешим- пул байни гузашта, имруза ва оянда; «Точикон дар оинаи таърих»

15. Алимов Р. К. Таджикистан-Китай: на пути друг к другу. Возможен ли равноправный диалог? М.: ИДВ РАН, 2012. - С. 153

16. Алимов Р. К. Таджикско-китайское культурное сотрудничество как важный аспект двустороннего стратегического партнерства / Китай в мировой и региональной политике. История и современность. Выпуск XVII. М.: ИДВ РАН, 2012. - С. 197

17. Худойберди Х. Вклад Республики Таджикистан в становление и развитие Шанхайской Организации Сотрудничество. Душанбе 2016.

ВЗАИМООТНОШЕНИЯ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН И КНР В РАМКАХ ШОС

В статье рассматривается взаимоотношение РТ и КНР в рамках международной региональной организации ШОС. В последнее время ШОС превратилась в мощную политико-экономическую организацию, которое объединяет более 4млрд. население земли и восьми крупных государств мира. Таджикистан являясь одним из основателей этой организации сыграет большую роль в формировании и развития межгосударственных отношений между её членами. ШОС воспользуюсь своей экономической мощью оказывает большую помощь в решении многих внутренних проблем региона. С вводом в эту организацию Индии и Пакистана приумножилось и удвоилось её экономическая и финансовая мощь. Таджикистан может пользоваться благоприятными условиями, поставленными ШОС для решения своих внутренних проблем.

Ключевые слова: Организация, сотрудничества, Азия, Индия, Пакистан, финансы, экономика, политика, политическое руководство, члены, направления, преимущество, прогнозирование, мир, этап.

RELATIONS BETWEEN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND CHINA

WITHIN THE SCO

The article discusses the relationship between the Republic of Tajikistan and China within the framework of the SCO international regional organization. Recently, the SCO has turned into a powerful political and economic organization, which unites more than 4 billion. population of the earth and eight major states of the world. Tajikistan, being one of the founders of this organization, will play a large role in the formation and development of interstate relations between its members. The SCO will use its economic power to greatly help in solving many of the region's internal problems. With the introduction of India and Pakistan into this organization, its economic andfinancial power has increased and doubled. Tajikistan can take advantage of the favorable conditions set by the SCO to resolve its internal problems.

Keywords: organization, cooperation, Asia, India, Pakistan, finance, economics, politics, political leadership, members, directions, advantage, forecasting, world, stage.

Сведения об авторах:

Мирзоев Н. М. - доктор исторических наук, профессор, главный научный сотрудник отдела социально-гуманитарных и экономических наук НИИ ТНУ. Адрес: Таджикистан г. Душанбе, проспект Рудаки, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru, телефон: (+992) 919-16-00-26

Мирзоев Хабибджон - научный сотрудник Научно исследовательского института Таджикского национального университета. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. Телефон 933-60-94-94. Е -mail: diplomat. tj94@mail. ru

About the authors:

Mirzoev N. M. - doctor of historical Sciences, Professor chief researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: Tajikistan Dushanbe, Rudaki Avenue, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru Phone: (+992) 919-16-00-26

Mirzoev Habibjon - researcher of scientific research Institute of the Tajik national University. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: 933-60-94-94. Е -mail: diplomat. tj94@mail.ru

УДК:930 (575. 3+575. 1)

САМЩОИ АФЗАЛИЯТНОКИ ^АМКОРЩОИ ГУМАНИТАРИИ ТОЧИКИСТОН ВА УЗБЕКИСТОН ДАР МАР^ИЛАИ НАВИН Мирзоев Н. М., Нурова Л. Н., Мирзоев X Т.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Раванди босуръати чахонишавй муносибатх,ои наздики миллатх,о ва давлатх,оро тавсеаи бесобика бахшида, дастрасй ба комёбихои навину арзишманди башарй ва бахрабардорй аз дастовардхои тафаккури созандаи инсониро барои ахли башар муяссар мегардонад. Дар баробари ин, мушкилоти моддиву маънавй ва ахлокии башар низ хислати глобалй касб карда, ин амр боиси торафт афзудани фишор ба сохторхо ва арзишхои миллй ва фархангии халкхо ва ангезиши бархурди тамаддунхо мегардад. Дар ин шароит яке аз авлавиятхои сиёсати хоричии Чумхурии Точикистон рохандозии чунин дипломатияи фархангй ва гуманитарист, ки он бо назардошти тамоилоти мусбиву манфии раванди чахонишавй ба таъмини хастии маънавй ва хифзи арзишхои асили миллии фархангиву ахлокии халки точик, муаррифии шоистаи Точикистон дар арсаи чахонй хамчун кишвари дорои фархангу тамаддуни кадима ва давлати муосири демокративу хукукбунёд, тавсеаи хамкорихои самарабахши фархангию башардустона бо кишвархои олам бо максади тахкими шинохти мусбати Точикистон ва мардуми он мусоидат намояд. Расидан ба хадафхои мазкури дипломатияи гуманитарии Чумхурии Точикистон аз сиёсати хоричии кишвар ичрои вазифахои зеринро такозо мекунад:

- тахкими пояхои шартномавию хукукии робитахои фархангй ва башардустона бо кишвархои хоричй ва созмонхои байналмилалию минтакавй;

- химояи фаъолонаи хукук, манфиатхо ва эътибори шахрвандон, аз чумла мухочирони мехнатии Чумхурии Точикистон дар хорича тавассути эчоди заминахои фарогири хукукй ва тавсеаи хузури консулии Чумхурии Точикистон дар минтакахои икомати шахрвандони кишвар дар хорича;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- дастгирии хукукй ва фархангию маърифатии хамватанони бурунмарзй дар асоси санадхои хукукии байналмилалй ва шартномахои байналмилалии Чумхурии Точикистон, мусоидат ба иттиходи хамватанони бурунмарзй ва хифзи вежагихои этнофархангй, аз чумла забони модарй дар чахорчубаи конунхои кишвархои будубоши онхо;

- мусоидат ба фаъолияти созандаи Анчумани точикон ва форсизабонони чахон чихати тахкими робитахои кишвар бо хамватанони бурунмарзй, чалби зарфиятх,ои онхо барои рушди хамкорихои сиёсиву иктисодй ва маънавиву фархангй, эчоди хусни таваччух ва муносибати хайрхохона ба Точикистон ва мардуми он аз чониби чомеаи чахонй ва доирахои сиёсии байналмилалй;

- мусоидат ба фарохам овардани шароити фарогиру муносиб барои будубош ва сафархои шахрвандони хоричй ба Точикистон чихати рушди туризми байналмилалй ва чалби сайёхон ба мамлакат;

- мусоидат ба рохандозии муколамаи байни тамаддунхо ва динхо бо такя ба тачриба ва сахми таърихии точикон дар ташаккули тахаммулгароии динй ва тамаддунй.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.