Научная статья на тему 'СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ МЕЖГОСУДАРСТВЕННЫХ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ КНР И РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН'

СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ МЕЖГОСУДАРСТВЕННЫХ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ КНР И РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
184
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОТРУДНИЧЕСТВО / ЭКОНОМИКА / НАУКА / КУЛЬТУРА / ЦЕНТР / ВЗАИМООТНОШЕНИЯ / СТРАНА / ИНВЕСТИЦИЯ / ЯЗЫК / ЛИТЕРАТУРА / ПРЕДПРИЯТИЯ / ОБЪЕКТЫ / МОЛОДЕЖ / УЧЕБА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзоев Н.М.

В последние годы Таджикско-китайские отношение приобрели новую динамику и развития. Взаимоотношения двух стран охватывает все сферы экономики, торговли, сельского хозяйства, науки и культуры. При содействии китайской инвестиционной поддержки в РТ осуществлены многочисленные народно-хозяйственные объекты имеющие большое экономическую и социальную важность в РТ успешно функцианирует более 140 совместных таджикско-китайских предприятий. Важность сферы взаимоотношений двух стран является научно-культурные связи в Таджикистане растет число учашейся молодежи изучающие китайский язык и культуру. В РТ успешно функционирует культурный центр Конфуций. В статье освещается основные этапы и направления взаимовыгодного сотрудничества между Республикой Таджикистан и Китайской народной Республики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Мирзоев Н.М.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CURRENT STATE AND PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT OF INTERSTATE RELATIONS BETWEEN THE PRC AND THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

In recent years, Tajik-Chinese relations have gained new momentum and development. The relationship between the two countries covers all areas of the economy, trade, agriculture, science and culture. With the assistance of Chinese investment support in the Republic of Tajikistan, numerous national economic facilities of great economic and social importance have been implemented in the Republic of Tajikistan; more than 140 joint Tajik-Chinese enterprises are successfully operating. The importance of the sphere of relations between the two countries is scientific and cultural ties in Tajikistan, the number of students studying the Chinese language and culture is growing. The Republic of Tatarstan successfully operates the cultural center of Confucius. The article highlights the main stages and directions of mutually beneficial cooperation between the Republic of Tajikistan and the People's Republic of China.

Текст научной работы на тему «СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ МЕЖГОСУДАРСТВЕННЫХ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ КНР И РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН»

В первые десятилетия ХХв., с модернизацией социально - экономической, политической и общественной жизни, нормализации межгосударственных отношений с соседними странами открылись благоприятные условия для разностороннего изучения этой страны, снаряжения различных научных экспедиций, в частности археологических. В статье освящается деятельность таджикских ученых- археологов в исследовании известных памятников страны - Ай-Ханум, Хадда, Тепе Сардар, Тилля-тепе, Мес Айнак и др.

Благодаря археологическим работам в этой стране были открыты древние поселения с дворцами, храмами, скульптурами, ступами, мастерскими по плавке металла, производству керамической посуды, монетным двором и т. д., жители которого, на протяжении тысячелетий добывали здесь медь и другие полезные ископаемые, были торговыми посредниками на древних караванных путях.

Ключевые слова: Афганистан, международная экспедиция, исторические памятники, таджикские археологи, научная исследования, история, археология, город, храм, дворец, культура.

ACTIVITY OF INTERNATIONAL SCIENTIFIC EXPEDITIONS IN AFGHANISTAN

This article discusses the activities of international scientific expeditions of Afghanistan, which with its ancient history, its geographic and geopolitical location, a peculiar landscape, its rich, properly unexplored culture has always attracted travelers, missionaries, conquerors and, of course, researchers from various scientific fields.

In the first decades of the 20th century, with the modernization of socio-economic, political and social life, the normalization of interstate relations with neighboring countries, favorable conditions opened up for a comprehensive study of this country, equipment of various scientific expeditions, in particular archaeological ones. The article highlights the activities of Tajik archaeologists in the study of famous monuments of the country - Ai-Khanum, Hadda, Tepe Sardar, Tilla-tepe, Mes Ainak, etc.

Thanks to archaeological work in this country, ancient settlements were discovered with palaces, temples, sculptures, stupas, workshops for smelting metal, manufacturing ceramic dishes, mint, etc., whose inhabitants, over the millennia, mined copper and other minerals here, were resellers on ancient caravan routes.

Keywords: Afghanistan, international expedition, historical monuments, Tajik archaeologists, scientific research, history, archeology, city, temple, palace, culture.

Сведения об авторе:

Махмадшоев М. Р., профессор кафедры зарубежного регионоведения ТНУ. Адрес: 734025, Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. Телефон: 93586777

About the author:

Makhmadshoev M. R., professor, Department of Foreign Regional Studies, TNU. Address: 734025, Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave. 17. Phone: 93586777

УДК:930(575. 3+510)

ГУСТАРИШИ ХДМКОРИХРИ БАЙНИДАВЛАТИИ ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН ВА ЧУМ^УРИИ ХАЩИИ ХИТОЙ ДАР ДАВРОНИ НАВИН

Мирзоев Н. М.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Хитой аз бузургтарин хдмсояи Чум^урии Точикистон ба х,исоб меравад ва дар минтака ва дунё нуфузи муассире дорад. Нуфузи вай марх,ила ба марх,ила бо болоравии иктисодй ва иктидори низомияш афзоиш меёбад. Бинобар ин бо Хитой доштани муносибати дипломатии устувор, х,амкорих,ои густурдаи тичоратй, иктисодй, низомй ва фархднгй ба манфиати Чумхурии Точикистон буда, пеши рох,и х,ама хавфу хатари э^тимолиро хох,ад гирифт.

Дар густариши робитах,ои байни - Чумхурии Точикистон ва чумхурии Халкии Хитой чунин санадх,ои имзошудаи байнидавлатй ахдмияти калон дорад.

Дар ин муддат як силсила санадхои ахдномавиву хукукй имзо гардиданд, ки барои рушди муносибатхои дучониба заминаи хукукй ба вучуд оварданд. То ба имруз байни Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Хитой анкариб 250 ахднома ва созишномахо ба имзо расиданд, ки сохахои икгисод, тичорат, техника, сармоягузорй, энергетика, саноат, тандурусгй, фарханг, маориф ва илм, кишоварзй, алокаро дар бар мегирад. [1].

Мухимтарин санади хукукие, ки равобити байни ду давлат ба он асос ёфтааст Ахдномаи хусни хамчаворй, дуста ва хамкорй аст, ки 15 январи соли 2007 дар чараёни сафари расмии президента Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон ба Хитой имзо гардид. Президенти Чумхурии Точикистон хангоми мулокот бо Раиси Чумхурии Мардумии Хитой Ху Тсзинтао изхор намуд: «Мо метавонем ва бояд аз дастовардхои сиёсй ва маънавии ин солхо якчоя бадастовардаамон фахр кунем». [2].

Байни Чумхурии Точикистон ва Хитой Комиссияи байнихукуматии Чумхурии Точикистон ва Хитой оид ба хамкорихои тичоратй-иктисодй амал мекунад.

Хитой ба катори он кишвархое дохил мешавад, ки Чумхурии Точикистон бо онхо хамкории наздики тичоратй дорад. Гардиши мол байни ду давлат анкариб 2 млрд. доллари ИМА-ро ташкил медихад.

Аз Чумхурии Мардумии Хитой ба Чумхурии Точикистон асосан маводи электротехникй, масолехи мошинй, махсулоти бофандагй, мебел, маводи маишй ва гайра содир мегардад. Аз Чумхурии Точикистон ба Хитой алюминий ва махсулоти он, пахта, маводи пуст, абрешим ва гайра содир мегардад.

Робитахои тичоратй ва иктисодй байни Чумхурии Точикистон ва Хитой махсусан дар миёнаи солхои 2000 баъди ифтитохи рохи автомобилгарди Душанбе - Кулоб - Хоруг - Мургоб - Кулма соли 2004 ки бо кумаки молияви ва техники Хитой сохта ба истифода дода шуд авч гирифт. [1, 3].

Соли 2008 бо максади маблаггузорй ба лоихахои инвестсионии кишвар Эксимбонки Чумхурии Мардумии Хитой карзи имтиёзнок дар хачми 100 млн. доллар ИМА чудо намуд. [3].

Бо маблаггузории Чин дар чумхурй дар ин муддат бузургтарин иншоотхо ба мисли сохтмони шохрохи автомобилгарди Душанбе - Чанок накбхои Шахристон, Шар - Шар, Чормагзак, хати интиколи баркй 500 кв «Лолазор - Хатлон», хати интиколи барки 220 кв «Чануб - Шимол» гайр аз ин Чумхурии Мардумии Хитой ба иктисодиёти Чумхурии Точикистон имруз дар хачми 1, 5 млрд доллари ИМА маблаггузорй менамояд, ки барои сохтмони иншоотхои мухими стратегй - неругохй обии баркй, коркарди семент завод, истихрочи канданихои фоиданок, азнавсозиву тармиму тачдиди рохи автомобилгарди Душанбе - Кулма истифода хохад гардид.

Дар солхои наздик бо бунёди роххо пулхо, накбхо ва эчоди воситахои инфрасохтории замонавй Чумхурии Точикистон пуле мегардад байни шарку гарб ва истифодаи окилонаи он ба хазинаи мамлакат фоидаи калон меорад. Хамчунин дар худуди чумхурии мо сохтмони лулаи газгузар дар назар аст, ки тавассути он гази Турманистон ба кишвархои Осиёи Чанубй ва Хитой интикол дода мешавад. Дар ояндаи наздик дар ин минтака сохтмони рохи охан низ дар назар аст, ки Хитойро бо Осиёи Марказй мепайвандад. Хамаи ин иншоотхо барои Чумхурии Точикистон «Равзанаеро ба Шарк» боз намуд ва бо таъсиси бунгохи «Кулма - ^аросу» дар марзи Чумхурии Точикистону Хитой вазъи ичтимой - иктисодии ахолии наздисархадй ВМКБ хеле бехтар гардид.. [3, 13].

Дар тайи соли охир хачми сармоягузории умумии Хитой ба иктисодиёти Чумхурии Точикистон ба 500 млн доллар расид. Дар Чумхурии Точикистон беш аз 70 муассисахои чинй дар сохаи тачдиду сохтмонй роххо, накбхо, пулхо, ТЭЦ, ЛЭП, сементзавод ва дигар маводи сохтмонй амал мекунанд. Яке аз маъруфтарин ширкати точику чини истехсоли тиллозаводи «Зарафшон» мебошад, ки истехсоли тиллоро анкариб ба 1 т. расонидааст. Факат дар соли 2013 ширкат ба иктисодиёти мамлакат 60 млн доллар сармоягузорй намудааст. [9. 11]. Барои боз хам бехтар намудани фазои инвеститсионии кишвар ва мухайё намудани шароити мусоид бахри чалби сармояи хоричй дар Чумхурии Точикистон чор минтакаи озоди иктисодй ташкил дода шудааст. [5].

Хамкорихои судманд байни ду мамлакат манотики гуногуни Хитойро фаро гирифтааст.

Соли 2010 президенти чумхурй Эмомалй Рахмон ба нохияи мухтори Синтсзян - Уйгури Чумхурии Мардумии Хитой сафари корй анчом дод. Сафари Президент ба тахкиму густариши хамкорихои бисёрчонибаи Чумхурии Точикистон бо ин нохияи шаркии Хитой заминаи мустахкам гузошт.. [7, 11].

Дap чapaëни caфapи Пpeзидeнти Чyмхypии Точикистон ce caнaди мухим - Созишномa бaйни Хукумати Чумх^ии Точикистон Ba Хукумати Чyмхypии Мapдyмии Хитой дap боpaи вycъaт додaни хамк^и^ бaйни ЧТ Ba нохияи мyхтоpи Синтазян - УЙFypи Чyмхypии Мapдyмии Хитой, Лхднома бaйни шиpкaти «Bap^ точик» Ba шиpкaти «ТВЕЛ» - и Чумх^ии Мapдyмии Хитой дap боpaи аохтмони ЛЭП - и Хyчaнд - Лйнй, Созишномa оид бa хaмкоpй бaйни Донишгохи миллии Чумх^ии Точикиатон Ba Донишгохи дaвлaтии Синтозян бa имзо paаид.

Дap чaхоpчyбaи хaмкоpй бо ин нохияи мyхтоpи Хитой аaфapи paамии хайати нaмояндaгони нохияи мyхтоpи Синтазян - УЙFyp бо pохбapии узви Бюpои cиëcии КМ ХКХ Котиби хизбии нохия Вaн Лeгаюaн мохи июни cоли 2009 бa Чумх^ии Точикиcтон тaшpиф овapд. Дap чapaëни аaфap як KaTOp аaнaдхои мухими хaмкоpй бa имзо paаидaнд: Лз чyмлa - Созишномa бaйни вaзоpaти энepгeтикa Ba caraarn ЧТ Ba чaмъияти аaхомии ТВЕЛ - и Чумх^ии Мapдyмии Хитой дap боpaи аохтмони НОБ «Hypобод - 1» дap дapëи Хингоб бо икгидоpи 350 мВт (хачми мaблaFгyзоpй 560 млн долл. ). [1].

- Созишномa бaйни Вaзоpaти энepгeгикa Ba cacara ЧТ Ba шиpкaти «ТВЕЛ» - и Чyмхypии Мapдyмии Хитой дap боpaи аохтмони ТЭЦ дap ша^и Дyшaнбe бо иктидоpи 200 мВт ( хдчми мaблaFгyзоpй 400 млн долл. ).

- Созишномд 6дйни Акaдeмияи илмхои Чyмхypии Точикистон Ba Paëcara илм Ba тeхникaи НМСУ Чумх^ии Мapдyмии Хитой. [6].

- СОЗИШНОМД 6ДЙНИ вaзоpaти энepгeтикa Ba аaноaти Чyмхypии Точикиcтон Ba шиpкaти байналхалкии «ТЛЧИН» Ba ш^кати зах^а^ои моддии НМСУ « Сан Бао» дap боpaи аохтмони зaводи аeмeнт бо ик;гидоpи 1 млн. тонна даp як аол. Хдмчунин Хитой 51 млн. долл. ИМЛ бapои тачдиди pохи aвтомобилгapди Дyшaнбe - ДaнFapa чудо намуд.

Дap бapобapи хaмкоpихо дap аохaи хамлу накл Ba энepгeгикa Чyмхypии Мapдyмии Хитой ба аохaи аaноaти caбyк - иатeхаоли мaхаyлоти aбpeшимй Ba пахтагй, аaноaти мeгaллypгй, иcтeхаоли алюминий маpок зохиp мeнaмояд. 21 майи cоли 2008 байни шиpкaти алюминии точик - ТЛЛКО Ba ш^кати миллии чини аaноaти вaзнин кapоpдод дap боpaи аохтмони коpхонaи иcтeхcоли фтоpити алюминий Ba кpиолит дap худуди нохияи Ёвон ба имзо pacид. Бapои аохтмони коpхонa 30 млн долл. чудо кapдa шуд. Мухлати анчоми аохтмони коpхонa як cол муайян гapдид Ba будади як мaводи aввaлияи алюминий иcтeхаол мeнaмояд, ки то имpyз он аз Pycc™, чyмхypихои назди Балтик Ba Хитой воpид кapдa мeшyдaнд. [1].

Июни аоли 2012 Пpeзидeнти Чyмхypии Точикиcтон Эмомалй Рахмон бо cафаpи дaвлaтй Ba чихати ишт^ок дap ча^аи Шypои аapони дaвлaгхои СХШ ба Хитой тaшpиф овapд. Дap Пeкин Эмомалй Рахмон бо Ражи Чyмхypии Мapдyмии Хитой Ху Тcзинтaо, шaхаони paамй, аapвapони ш^ката^и калони Хитой мулокот анчом дод. Зимни caфapи дaвлaтй Пpeзидeнти Чумх^ии Точикиcтон ба музофоти Фyтазян тaшpиф овapдa, бо шaхаони paамии музофот Ba коpхонaхои пeшpaфтaи он шиноc шуд.

Дap фapчоми аaфapи дaвлaтии Пpeзидeнти Чyмхypии Точикиcтон якчанд caнaдхои мухими хaмкоpй ба имзо pacидaнд. Лз чумла Созишномд байни Хукумати Чyмхypии Точикиcтон Ba Хукумати Хитой дap боpaи хaмкоpии тeхники Ba иктиаодй. Мeмоpaндyм дap боpaи хамкой байни вaзоpaти энepгeтикa Ba caroarn Чyмхypии Точикиcтон Ba шиpкaти миллии нафту гази Чин (CNPC). [В, 11, 5].

Дap чapaëни caфapи дaвлaтии худ Эмомалй Рахмон дap шaхpи Пeкин бо намояндагони cepшyмоpи доиpaхои бонуфузи аохибкоpй, бонкй Ba тичоpaтии ин кишвap, ки хохишу мapоми ташкил намудани хaмкоpихои вaceи аyдбaхш бо Чyмхypии Точикиатонpо доpaнд, аyхбaтхои пypмyхтaво доиp намуд. Дap чapaëни ин мулокот аapдоpи дaвлaт бо мyовини Рaиаи шиpкaти бонуфузи «Ситик-ipynn» Ли Шлик, ки гapдиши aмволaш 100 миллиapд долл. ^о ташкил мeдихaд, вохypдa мaаъaлaи хамкой дap аохaи rn^^ëra pохи оха^о бappaай намуд. [9].

Даp натича мyвофик;a ба дacт омад, ки дap хaмкоpи бо ин шиpкaти бонуфуз воаитaхои наклиети pохи охани Чyмхypии Точикиcтон дap аолхои наздик мавpиди бозаозй кapоp дода мeшaвaнд. Тибки мyвофикaи бaдacтомaдa шиpкaт бо шapтy шapоити мyаоид Ba кapзи имтиëзнок ба Чyмхypии Точикиcтон 23 тeпловози нaв воpид мeаозaд. Хамчунин бо чалби аapмояи чинй pохи охани Дyшaнбe

- ^pForn^ra вa Кoнибoдoм - Бeкoбoд 6o вocитaхoи мyocиpи тaъминoти бзркй муччзхзз гapдoнидa мeшaвaнд.

Яке aз вocигaхoи вycъaт дoдaни хaмкopихo вa мyappифии дacгoвapдхoи якдигap иштиpoк дap тамoишгoххoи бaйнaлмиллaлй мeбoшaд. Аз шли 2004 Чумхурии Тoчикиcгoн дap нaмoишгox,и мaхcyлoти caнoaтй вa кишoвapзиe, ки дap шзхри Урумчии Чумхурии Mapдyмии Xитoй бapгyзop мегардад иштиpoк мeнaмoяд. Иштиpoк дap чунин тамoишгoххo имшн медихад, ки кopхoнaхoи Чумхурии мaхcyлoги хyдpo 6a мaъpaзи нaмoиш гyзopaнд вa 6o шиpкaт вa кopхoнaхoи

чинй кapopдoдхo имзo нaмoянд. [10].

Moхи мaйи coли 2013 caфapи дaвлaтии Президенти Чумхурии ^чик^гон Эмoмaлй Рaхмoн 6a Чумхурии Mapдyмии Xитoй cypaт гирифт. Дap чapaëни caфap Эмoмaлй Рaхмoн 6o poх,бapи тoзaинтихoби Чумхурии Mapдyмии Xитoй Си Чин Пин вoхypдa дoиp 6a 6^ëp мacъaлaхoи мухими мингакз вa чaхoн тaбoдyли фикру aндeшa тамуд. Сaфapи президенти Чумхурии Тoчикиcгoн 6a имзoи 10 caнaди хзмшрй aнчoм ëфт, ки coхaхoи гyнoгyни raërâ вa иктиcoдй, хaмкopихoи бaйни дaвлaтиpo фapo мегирифт. Maхcycaн имзoи Эъгомияи мyштapaк oид 6a 6ap^apop нaмyдaни хaмкopихoи cтpaтeгй ^били зикр aCT, ки дap тaъpихи poбигaхoи ду кишвap caхифaи нaв бoз тамуд. Дap мушкет тaъкид гapдид, ки 6a cai^ шapики cтapaтeгй pacидaни poбигaхoи бaйнидaвлaти мaнфиaти тaхкими cyбoт вa aмнияти мингакз вa рушди иктиcoди Чумхурии Тoчикистoнy Чин aCT. Гуегариши poбигaхo дap дoиpaи СХШ caмги aфзaлиятнoки мyнocибaтх,oи Чумхурии ^чи^агон вa Xигoй эълoн гapдид.

aз aнчoми мушкет дap хузури capoни ду дaвлaт Эмoмaли Рaхмoн вa Си Чрнпин coзишнoмaи бaйнихyкyмaти дoиp 6a кaшидaни лулзи интикдли гaзи тaбии aз Тypкмaниcтoн 6a Xmm зз тзрикки кaлaмpaви Чумхурии ^чик^гон 6a имзo pacид.

Macoфaи ин лулз дзр худуди Чумхурии Тoчикиcтoн беш зз 400 килoмeтppo тзшкил дoдa, то oхиpи шли 2016 бoяд мзвриди бaхpaбapдopй rçapop мегирифт. Тaвaccyти oн ^ap шл 25-30 миллшрд метр3 гази тзбии зз Тypкмaниcтон 6a Xитой интикдл дoдa хoхaд шуд. Тадбикки ин лoихa бoиcи 6a иктиcoдиëти Чумхурии Тoчикистoн чзлб тамудзни беш зз 6 миллтард дoллapи ИЫА capмoяи муш^кши Xитой мeгapдaд. [11].

Faйp зз ин, бapoи кзшидзни лугаи газ вз хизмaтpacoни 6a oн дзр худуди чумхурй кopхoнaи муштзрзки Чумхурии Тoчикиcтoнy Xигoй тaъcиc дoдa мешзвад, ки дзр oн ca^o тафзр кopгapoн 6o кop тзъмин кзрдз хoхaнд шуд. Инчунин дзр рзфти мушкет 6o кaнoaтмaндй зикр кзрдз шуд, ки зз чшдти чзлби capмoяи coхибкopию хycycй 6a иктиcoдиëти Чумхурии Тoчикистoн Чумхурии Mapдyмии Xитой дзр чoйи зввзл бapoмaдaacт. Тзвре тзъкид гардид, тзйи дзх coли oхиp хзчми гардиши мoлy мaхcyлoт миëни Чумхурии Тoчикистoнy Xrnm 100 6apo6ap aфзyдaaст. Изхopи бoвapй кзрдз шуд, ки минбзъд дзр caтх,и хзмшзрикии cтpaтeгй нишoндoдхoи хзмшрии иктиcoдию тичopaтй вз capмoягyзopй мдани ду кишвзр 6o cypъaти зз ин бештзр бoлo хoхaнд рзфт. Moдeли тави хaмкopи, ки бapoи рушди муштзрзки иктиcoдй вз шyкyфoии Чумхурии Тoчикиcтонy Xигoй интихoб гapдидaacг, тзчрибзи нoдиpy ибpaтбaхш вз ^били дзетгирии дoимй хиcoбидa шуд. [12].

Дзр мушкет 6o poхбapи ширкзти «Чзйта глoбaл» Xyaн Чиянжун вз президенти игтихoди caнoaти кухи Взн Xaйтao мacoили рушди хaмкopихo дoиp 6a густзриши истeхcoлoг дзр ширкзти муштзрзки кухшрии Чумхурии Тoчикиcгoнy Чин «Ззрнишр» вз тзшкили хaмкopи дзр дигар кoнхoи Чумхурии Тoчикиcтон 6apparä шуд.

Зикр гардид, ки ширкзти «Чзйта глoбaл» тacмим гиpифтaacг, дзр мзрхилзи якуми бyнëд вз рушди ширкзти муштзрзки «Зapниcop» беш зз 250 миллиoн дoллapи aмpикoй capмoягyзopй кзрдз, дзр шзхри Истикдол (co6^ Тзбзшзр) як кoмбинaти бузурги метзллургй бyнëд нaмoяд. Шyмopaи кopгapoни ин ширкзт 8з Чумхурии Тoчикиcгoн бoяд 6a 2-3 хзз. тафзр pacoнидa шзвзд.

Аз poхбapияти ширкзти «Чзйта глoбaл» тaлaб кзрдз шуд, ки кopхopo бapoи бyнëди кopхoнaи метзллургй cypъaт бзхшидз, дзр бyнëди инфpacoхтopи кoмyникaтcиoнию ичгимoй низ ишгиpoки фз^л дoштa бoшaд. Сзрвзри дзвлзт 6a ин шиpкaтхo тaвcия дoд, ки бapoи дaстpacи пaйдo кзрдзн 6a гаж^ тави мaъдaнхoи кухии Чумхурии Тoчикиcгoн дзр oзмyнхoи бaйнaлмилaлй фaъoлoнa ишгиpoк нaмoянд. Зимни мушкет 6o президенти ширкзти кухшрии «Зичин» Чен Чин Xэ дoиp 6a aфзoиши иcгихpoч вз кopкapди caнoaти тилю дзр кopхoнaи муштзрзки «Зapaфшoн»-и Чумхурии Тoчикиcгoн гуфтугу cypaт гирифт. [13].

3™p гapдид, ки ин шиpкaт тайи 6^оли фаъолият дap кони «Зapaфшон» бeш аз 210 миллион дол^и aмpикой аapмоягyзоpй намуда, ба бучаи кишвap 22 миллион доллapи aмpикой андоз аyпypдaaат. То имpyз иcтeхcоли аолонaи тилло ба 1 тонна Ba шyмоpaи коpгapон ба 2 хаз. нaфap paаонидa шyдaaат. Тибки накшахои мавчyда то аолхои 2014-2015 иcтeхcоли тилло ба 4-5 т. Ba шyмоpaи коpгapон бояд ба 3 хаз. нaфap paаонидa шaвaд. Тибки талабу дapхоcти чониби Чyмхypии Точикиcтон ин шиpкaт, хамчунин бояд як коpхонaи коpкapди миа бунёд намояд.

Даp мулокот бо pохбapи шиpкaти «Дунин» дойp ба capмоягyзоpй Ba pyшд Го Жeнаян мacоили вобaатa ба аохтмони коpхонaи коpкapди нафт дap чануби Чyмхypии Точикистон бappaаи шуд. Тaвpe зикp гapдид ин коpхонa, дap аолхои наздик бояд ба ик;гидоpи aолонаи коpкapди 1 млн. 200 хаз. т. нафт cохтa шaвaд. Дap мapхилaи aввaли он то 500 нaфap шaхpвaндони Чyмхypии Точикиcтон дap ин чо бо коp таъмин кapдa хоханд шуд. Ин шиpкaт фаъолияти хyдpо дap хaмкоpй бо коpпоpaтcияи миллии нафтии хитой ташкил хохад дод.

Чонибхо бо каноатманди зи^ намуданд, ки аз чихати чалби аapмояи аохибкоpию хyаyай ба и^^одиСти Чумк^ии Точикиcтон Чyмхypии Мapдyмии Хитой ба чойи aввaл бapомaдaacт. [14].

31 мapти аоли 2014 дap шaхpи Дyшaнбe вохypии аохибкоpони Чумх^ии Точикиcтонy Чин бо pохбapии пpeзидeнти шиpкaти «ХУЛТЭ»-и Чyмхypи Мapдyмии Хитой Дeн Вeншeн бapгyзоp гapдид. Ма^ди вохypи пeш аз хама бapкapоp Ba pyшди хaмкоpии дучониба дap аохaи аaвдои элeктpонй, тaйëp намудани тeхнологияи иттилооти бapои ба вyчyд овapдaни шабакахои элeктpонй дap Чумх^ии Точикиcтон, хамчунин иcтифодaи он дap pyшди и^^одии чyмхypй Ba фаъолноккунии алокдхои тичоpaтию и^^одии ду кишвapи ба хам дусту хaмаоя буд.

Зимни мулокот чонибхо зapypaти вycъaти муколама миëни Чyмхypии Точикиcтон Ba Хитойpо таъкид намуда, кайд кapдaнд, ки мyноаибaтхои ду кишвap дap аaтхи хaмкоpии мутокобилан аyдмaнд к;apоp доpaд. Мaаоили хaмкоpи дap cохaи тeхнологияи иттилоотй, pyшди тичоpaти элeкгpонй, ба вyчyд овapдaни инфpaаохтоpхои мycоид бapои фаъолияти аохибкоpй, хaмкоpии минтaкaвй мaвpиди бappaай к;apоp гapифт. Дap интихои мулокот пpотоколи аeчонибaи бeFapaзонa дap боpaи хaмкоpи дap cохaи тичоpaти элeктpонй Ba тeхнологияи иттилоотй байни Палатаи аaвдо Ba cacara Чyмхypии Точикиатон, ЧСШП «ШИС» (гехнологияи баланд) Ba шиpкaти «ХУЛТЭ» ба имзо pacид.

Сохибкоpони чинй ибpоз доштанд, ки мyноаибaти Чyмхypии Точикиcтонy Чин peшaхои кадими дошта, yбypи «Рохи aбpeшим» аз ин кишвap ба мyноаибaтхои дучониба такони тоза мeбaхшaд. Онхо аз к;онyнгозоpии Чyмхypии Точикиcтон ниабaти ш^ка^ои хоpичй изхоpи хушнуди намуда, чихати ба pох мондани pобитaхои хaаaнa бо cохибкоpони точик изхоpи омодагй намуданд.

Чониби Чyмхypии Точикиатон ба хотиpи шаpикии cтpaтeгй Ba кумакхои Хукумати Чyмхypии Мapдyмии Хитой дap аохaи тичоpaтy и^^од Ba дигap аохaхои алокдманд ба pyшди и^^оди кишвap чамъияти доpои мaаъyлияти махдуди «ТачЧина-2013»-pо аз андоз аз apзиши изофа Ba бочи гyмpyки озод намуд. Льда шиpкaти мaзкyp бapои воpид намудани тeхникa, тачхизоти тeхнологй Ba мacолeхй аохтмонй бapои бyнëди коpхонaи ceмeнт дap шaхpи Вахдат андоз аз apзиши иловaшyдa Ba бочи гyмpyки озод кapдa мeшaвaд.

Коpхонaи мaзкyp бо тeхнологияи хозиpaзaмон мучахаз будд мутобик ба cтaндapтхои экологй cохтa мeшaвaд, ки ик;гидоpи иcтeхаоли cолонaaш 600 хаз. т. аeмeнт аст. Коpхонaи мaзкyp дap зapфи 10 мох cохтa шуда, он имкон мeдихaд, ки талаботи бозоpи дохилии кишвap бо аeмeнт бeхтap гapдонидa шaвaд.

Ш^ка^ои чинй ба Чyмхypии Точикиcтон чун аньана бо накшахои дapозмyддaт воpид мeшaвaнд. Онхо лоихахои бyзypгpо амали гapдонидa, иатeхаолоти rnBy чойхои нaви коpи бyнëд Ba тeхнологияи пeшк;aдaмpо чоpи мeкyнaнд. Зах^а^ои бойи табии Ba мaвчyдияти к;yввaи коpии бaлaндихтиаоа дap Чyмхypии ^чик^гон, дap хaмбacтaгй бо имкониягхои бyзypги аapмоягyзоpии Хитой бapои хaмкоpии caмapaбaхш дap кишвapи мо заминаи мycоид фapохaм мeоpaд. Бо аapмоягyзоpии Хитой тeхнологияи нaвтapин, тачхизоти хозиpзaмон ба и^^одисти кишвap воpид гapдидa, caфи коpхонaхои мyштapaк Ba коопepaтаияpо дap аохaхои и^^оду тичоpaт мeaфзояд.

Дap дaвоми аолхои 2016-2017 якчанд cозишномахои мухим миёни Чyмхypии Точикиcтон Ba Чумх^ии Мapдyмии Хитой ба имзо pacид, ки хaмкоpихоpо дap cохaхои гуногун вyаьaт мeбaхшaнд.

Аз чумла - созишнома миёни Бонки давлатии амонатгузории Чумхурии Точикистон «Амонатбонк» ва Бонки давлатии рушди Хитой доир ба маблаггузории сохаи кишоварзй ва омодасозии кадрхои сохаи молия ва бонкдорй;

- ёддошти тафохум миёни Вазорати кишоварзии Чумхурии Точикистон ва Сарраёсати давлатии назорати техникй ва карантини сифати молхои Чумхурии Мардумии Хитой оид ба хамкорй дар сохаи нозирот ва карантини растанй; [15].

- ёддошти хусни тафохуми Саридораи геологияи назди Хукумати Чумхурии Точикистон ва идораи геологияи ангишти музофоти Хэнани Чумхурии Мардумии Хитой;

- созишномаи хамкорй миёни Корхонаи вохиди давлатии «ширкати алюминии точик» (ТАЬКО) ва ширкати миллии масолехи сохтмонии Хитой (СЫВМ). Тибки созишнома миёни ин ду ширкат, бояд дар нохияи Шахритуси Чумхурии Точикистон бо харчи беш аз 600 миллион доллари амрикой як корхонаи сементбарорй бо номи «СМВМ-ТАЬКО» бунёд ёбад. Иктидори солонаи корхона 3 миллион тонна сементи навъи 620 ташкил хохад дод. Ин корхона бо навтарин техникаю технология мучахаз шуда бо истифода аз ашёи хоми махалли аввалин шуда, дар минтакаи Осиёи Марказй навъи баланди сементро истехсол хохад кард. Тибки накшаи каблй, навбати аввали он бо иктидори солонаи 1 млн. тонна семент бояд дар зарфи 14 мох сохта, ба истифода дода шавад. [17. 25].

Дар сурати пурра ба кор даромадани корхона 5 хазор нафар шахрвандон сохиби чойи кор хоханд шуд.

Инчунин соли чорй тибки накшаи тахияшуда дар хамкорй бо ширкати «Тебиан электрик аппаратус (ТВЕА)» масоили бунёд ва тачдиди як зумра иншооти энергетикй дар Чумхурии Точикистон баррасй шуд. Таваччухи зиёд ба сохтмони хатти 500 киловаттаи интиколи неруи барки Оби гарм-Душанбе ва Марказй барку гармидихии Душанбе - 2 зохир гардид.

Сохтмони Марказй барку гармидихии Душанбе - 2 бошад, тибки тавофукоти дар сатхи олии сиёсй хосилшуда бояд тезонида шуда, дар зарфи як сол ба поён мерасад, ки аллакай як кисми он ба истифода дода шудааст. Инчунин созишнома оиди хамкори бо директори ширкати «Жонгсинг» телекомуникейшн Эквипмент (ZTE) имзо расид, ки масоили хамкори дар сохаи алока ва телерадиокомуникатсияро пешбини менамояд. Таъкид гардид, ки чунин хамкорй барои хамкадами рушди техникаю технологияи пешкадами чахонй шудан ва амалй намудани хукумати электронй дар Чумхурии Точикистон басо мухим аст.

16 январи соли 2018 Сафорати Чумхурии Точикистон дар Чумхурии Мардумии Чин нишасти магбуaгй бахшида ба натичахои хамкорихои Точикистону Чин дар соли 2017 ва дурнамои рушди онхо барои соли 2018, инчунин нуктахои асосии Паём имсолонаи Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон баргузор гардид.

[17].

Дар рафти чорабинии мазкур ба хабарнигорон оид ба руйдодхои мухими сиёсй ва иктисодй миёни ду давлат дар соли 2017 анчом ёфта ва дар соли 2018 ба накша гирифта шуда маълумот дода шуд. «Дар соли 2017 чун хамеша равобити кишвархои мо дустона ва мутакобилан судманд дар рафти фаъолият ба тадрич тавсеа ёфтанд» - тазаккур дод Сафири Точикистон дар ЧМЧ Парвиз Давлатзода. ^айд кардан ба маврид аст, ки чонибхо пайваста дар сатхи олй ва баланди муколамаи пурмахсулро пеш мебаранд. Дар давоми соли 2017, ки 25-умин солгарди истикрори муносибатх,ои дипломатй буд, Пешвоёни мухтарами Точикистону Чин се вохурию музокироти пурмухтаворо дар шахрхои Остона, Пекин ва Сямэн баргузор намуданд. Соли 2017 Пешвои миллат, Эмомалй Рахмон ба Чин бо сафари давлатй ташриф оварданд ва дар Муколамаи БРИКС бо давлатхо ва иктисодхои ру батараккй иштирок намуданд.

Дар ибтидои мохи декабри соли 2017 дар доираи чаласаи навбатии Шурои сарони хукуматхо (сарвазирон)-и давлатхои аъзои Созмони хамкории Шанхай дар шахри Сочии Россия, вохурии Сарвазири Точикистон ^охир Расулзода бо Сарвазири Шурои давлатии Чумхурии Мардумии Чин Ли Кэтсян баргузор шуд.

Дар соли сипаришуда миёни чонибхо мубодилаи беш аз 40 хайати баландмакоми мухталиф чо ёфта буданд. [18. 72].

Тамоюли тавсиаи муносибатх,ои созанда дар соли чорй чун солхои сипаришуда боки хохад монд. Храмин тавр мохи июни соли 2018 Эмомалй Рах,мон чихати иштирок дар кори чаласаи Шурои сарони давлатх,ои аъзои СХШ, ки дар шахри Тсиндаои Хитой баргузор гардид, иштирок намуд. Инчунин кайд шуд, ки тирамохи соли 2018 бо иштироки Сарвазири Шурои давлатии ЧМЧ Ли Кэтсян дар шахри Душанбе чаласаи навбатии Шурои саронихукуматхо (сарвазирон)-и давлатхои аъзои СХШ баргузор мешавад.

Кайд кардан ба маврид аст, ки аз чониби Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон соли 2018 дар Точикистон «Соли рушди сайёхй ва хунархои мардумй» эълон шудааст. Тайи солхои охир ба рушди хамкорихои судманди Точикистон ва Чин дар сохаи сайёхй ва чалби сармоягузорихо ба сохаи инфрасохтори сайёхии Точикистон зохир мегардид. Банибар ин хангоми нишаст бо намояндагони васоити ахбори оммаи хитой Сафири Чумхурии Точикистон Парвиз Давлатзода дар бораи имтиёзхо ва авлавиятх,ои сохаи сайёхии Точикистон маълумот дода шуд. Дар доираи нишасти матбуотй иштироккунандагони чорабинй бо сахифаи интернетии миллии сайёхии www. traveltajikistan. tj, ки аз чониби Кумитаи рушди сайёхии назди Хукумати Чумхурии Точикистон омода шудааст, шинос гардиданд. Кайд карда шуд, ки ин сахифаи интернетй барои сохибкорон ва сайёхони чиние, ки мехоханд мустаким ба имкониятх,ои сайёхии Точикистон маълумоти бештар дастрас намоянд, сарчашмаи багоят бамаврид хохад буд.

Хамин тарик, дар даврони истиклолият Чумхурии Точикистон тавонист бо сиёсати озмудашуда ва мутавозини хоричй бо назардошти манфиатхои миллии робитахои гуногунчанбаи сиёсй ва иктисодй бо хамсоякишвари бузурги худро ба рох монда, натичахои судманд ба даст оварад. Робитахои дучонибаи Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Хитой дар даврони навин ба мархилаи шарикии стратегй табдил ёфта, ба манфиати халкхои точику чин хизмат мекунанд.

АДАБИЁТ

1. Холикназаров Х. Республика Таджикистан и Китайская Народная Республика-сотрудничество во имя развития.

Душанбе -2012. Стр-27

2. Точикистон ба Чин гузашт кард»// Фараж -2011, 19 январ. №7

3. Мирзоев. Н. М. Робитахои Чумхурии Точикистон бо Чумхурии Халкии Хитой дар даврони истиклолият// «Уфукхои хамкорй» Душанбе 2016 сах.. 21.

4. Внешняя политика Республика Таджикистан на современном этапе, Душанбе 2016. с. 277

5. Мирзоев. Н. М. Робитахои Чумхурии Точикистон бо Чумхурии Халкии Хитой дар даврони истиклолият// «Уфукхои хамкорй», Душанбе, 2016 сах. 19

6. President. tjcnt/10445gp=812208

7. http://amcu. gki. tj/taj/images/FAR_2015/far_2015_tj. pdf

8. Саидов З. Таджикистан:межгосударственные отношения в период становления внешней политики. Душанбе 2012

стр-56

9. Точикистон ба Чин гузашт кард»// Фараж -2011, 19 январ. .№3.

10. Адиб, 1994, №>9-10. с. 3-4.

11. www. «President» tj

12. http://amcu. gki. tj/taj/images/FAR_2015/far_2015_tj. pdf

13. Точикистон ба Чин гузашт кард»// Фараж -2011, 19 январ. №3.

14. Саидов З. Таджикистан:межгосударственные отношения в период становления внешней политики. Душанбе 2012 стр-59

15. Джалилов К. Осиёи Марказй ва Точикистон дар «Бозии бузурги нав». («Бозии бузурги нав» ва накшахои когазии хукумати Точикистон). № 86 аз 24. 07 2013 с. 1, 4.

16. Саидов З. Таджикистан:межгосударственные отношения в период становления внешней политики. Душанбе 2012 стр-62

17. Бойматов Л. Д. Сообщения Рашид-ад-дина по истории Китая. // Великий Октябрь и некоторые вопросы исторической науки. -Фрунзе, 1987 сах 25-27.

18. Саидов З. Таджикистан:межгосударственные отношения в период становления внешней политики. Душанбе 2012 стр-72

СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ МЕЖГОСУДАРСТВЕННЫХ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ КНР И РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

В последние годы Таджикско-китайские отношение приобрели новую динамику и развития. Взаимоотношения двух стран охватывает все сферы экономики, торговли, сельского хозяйства,

науки и культуры. При содействии китайской инвестиционной поддержки в РТ осуществлены многочисленные народно-хозяйственные объекты имеющие большое экономическую и социальную важность в РТ успешно функцианирует более 140 совместных таджикско-китайских предприятий. Важность сферы взаимоотношений двух стран является научно-культурные связи в Таджикистане растет число учашейся молодежи изучающие китайский язык и культуру. В РТ успешно функционирует культурный центр Конфуций. В статье освещается основные этапы и направления взаимовыгодного сотрудничества между Республикой Таджикистан и Китайской народной Республики.

Ключевые слова: сотрудничество, экономика, наука, культура, центр, взаимоотношения, страна, инвестиция, язык, литература, предприятия, объекты, молодеж, учеба.

THE CURRENT STATE AND PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT OF INTERSTATE RELATIONS BETWEEN THE PRC AND THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

In recent years, Tajik-Chinese relations have gained new momentum and development. The relationship between the two countries covers all areas of the economy, trade, agriculture, science and culture. With the assistance of Chinese investment support in the Republic of Tajikistan, numerous national economic facilities of great economic and social importance have been implemented in the Republic of Tajikistan; more than 140 joint Tajik-Chinese enterprises are successfully operating. The importance of the sphere of relations between the two countries is scientific and cultural ties in Tajikistan, the number of students studying the Chinese language and culture is growing. The Republic of Tatarstan successfully operates the cultural center of Confucius. The article highlights the main stages and directions of mutually beneficial cooperation between the Republic of Tajikistan and the People's Republic of China.

Keywords: cooperation, economy, science, culture, center, relationships, country, investment, language, literature, enterprises, objects, youth, study.

Сведения об авторе:

Мирзоев Н. М. доктор исторических наук, профессор, главный научный сотрудник отдела социально-гуманитарных и экономических наук НИИ ТНУ. Адрес: Таджикистан г. Душанбе, проспект Рудаки, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru Телефон: (+992) 919-16-00-26

Аbout the author:

Mirzoev N. M- doctor of historical Sciences, Professor chief researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: Tajikistan Dushanbe, Rudaki Avenue, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru Phone: (+992) 919-16-00-26

УДК:930(575. 3+575)

ОБЕСПЕЧЕНИЕ НАЦИОНАЛЬНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН КАК ГАРАНТ РЕГИОНАЛЬНОЙ СТАБИЛЬНОСТИ

В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ

Мирзоев Н. М., Комилова Х

Таджикский национальный университет

Национальная безопасность как категория политики является конкретизацией национальных интересов в одном из важных аспектов жизнедеятельности страны , фокусируясь во внешней" политике государства. Она отражает связь безопасности с нацией, то есть с определенной территориально-государственной общностью, основанной на устойчивых социально-политических экономических и культурных связях. Территориально государственной общностью Таджикистана является таджикистанцы. Следовательно, при обеспечении безопасности первым делом государство должно обеспечить безопасность граждан. Изучая проблему безопасности государства необходимо также различать виды безопасности, так как в современном мире типология понятийного аппарата безопасности варьируется. Безусловно, диалектическая связь между различными видами и уровнями

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.