Научная статья на тему 'МЕЖПАРЛАМЕНТСКИЕ ГРУППЫ ДРУЖБЫ КАК ФАКТОР РАЗВИТИЯ ПАРЛАМЕНТСКОЙ ДИПЛОМАТИИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН'

МЕЖПАРЛАМЕНТСКИЕ ГРУППЫ ДРУЖБЫ КАК ФАКТОР РАЗВИТИЯ ПАРЛАМЕНТСКОЙ ДИПЛОМАТИИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
60
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПАРЛАМЕНТ / МАДЖЛИСИ НАМОЯНДАГОН / МЕЖПАРЛАМЕНТСКИЕ ГРУППЫ ДРУЖБЫ / ПАРЛАМЕНТСКАЯ ДИПЛОМАТИЯ / МЕЖПАРЛАМЕНТСКОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО / ВНЕШНЯЯ ПОЛИТИКА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзоев Н.М., Окилзода Н.Н.

В настоящей статье изучены и проанализирована деятельность межпарламентских групп дружбы Маджлиси намояндагон Маджлиси Олии Республики Таджикистан, являющихся частью парламентской дипломатии страны и их роль в реализации внешней политики Республики Таджикистан. В статье нашли свое отражение многие вопросы, которые рассматриваются по линии межпарламентских групп дружбы с парламентами других стран.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTER-PARLIAMENTARY FRIENDSHIP GROUPS AS A FACTOR IN THE DEVELOPMENT OF THE PARLIAMENTARY DIPLOMACY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

This article studies and analyzes the activities of the inter-parliamentary friendship groups of the Majlisi namoyandagon of Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan, which are part of the country's parliamentary diplomacy and their role in the implementation of the foreign policy of the Republic of Tajikistan. The article reflects many issues that are considered through inter-parliamentary friendship groups with the parliaments of other countries.

Текст научной работы на тему «МЕЖПАРЛАМЕНТСКИЕ ГРУППЫ ДРУЖБЫ КАК ФАКТОР РАЗВИТИЯ ПАРЛАМЕНТСКОЙ ДИПЛОМАТИИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН»

ГУРУ^ОИ ДУСТИИ БАЙНИПАРЛАМЕНТЙ ^АМЧУН ОМИЛИ ГУСТАРИШИ ДИПЛОМАТИЯИ ПАРЛАМЕНТИИ ^УМ^УРИИ ТОЧДКИСТОН

Мирзоев Н.М.

Донишгощ миллии Тоцикистон Ощлзода H. Н.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Бa pox мoндaни cиёcaти мушт^ли xopичии Чyмxypии Тoчикиcтoнpo имpyз мегавон aз мyзaффapиятxoи истикдолияти комили дaвлaтй xиcoбид. Бо бaдacтoвapдaни истщлолияти дaвлaтй кишвappo лозим oмaд xaм cacara дотпй вa xaм xopичии xyдpo бa pox мoндa бa мaчpoи coзaндa oнpo poxнaмo coзaд.

Эмомолй Рaxмoн дap ичлошяи XVI Шypoи Олии Чyмxypии Точикистон дap зaмoни бapoи чyмxypй ниxoят вaзнин poxбapи дaвлaт интиxoб гapдид вa aз pyзxoи нaxycгин дap cиёcaти дoxилй вa xopичии xyд poxepo пеш гиpифт, ки тaвaccyти он к^дам бa к;aдaм кишвappo aз xoлaти бyxpoнй вa чaнги шaxpвaндй беpyн кapдa, бa мaчpoи coзaндa вa пешpaфтa paxнaмyн coxт.

Дap ин кapинa пaxнoи тaфaккypи дaвлaтии Пpезиденти Чyмxypии Точикистон Эмoмaлй Рaxмoн xaмчyн cиёcaтмaдop дap он зо^^ гашт, ки дap иpтибoт бa py^oax^ мapxилaи aввaли истикдолияти кишвap вa тaxaввyлoти геополитикии зaмoни мyocиp чи^ти ^имояту xифoзaти мaнфиaтxoи олии миллй зapypaти дap мyнocибaтxoи бaйнaлмилaлй нтш, дoштaни тaвoзyн бaйни к;yдpaтxoи чaxoниpo cap^a^ дapк нaмyд. Ин нукга aз чониби y дap ичлошяи XVII Шypoи Олй чунин apзёбй гaшт: «Cacara xopичии Тoчикиcтoн дap acocи эxтиpoми меъёpxoи yмyмибaшapй, пpинcипxoи xy^y^ бaйнaлмилaлй вa бa мaдди нaзap гyзoштaни мaнфиaтxoи олии Точикистон фaъoлият xoxaA кapд. Тoчикиcтoн мaнфиaтдop acт, ки cиёcaти мувозину npamarapo пеш гиpaд, ки aз пaйpaвии якчoнибa xoлй бoшaд».

Сaмги мaзкyp дap нутки бapнoмaвии Сapвapи дaвлaт дap чaлacaи нaвбaтии пapлaменти кишвap тaквият дoдa шyдa, зaминaи aввaлин Кoнcепcияи cиёcaти xopичии Тoчикиcтoнpo тaшкил дод. Дap бapoбapи ин дap тaъpиxи нaвини дaвлaтдopии точикон ^ифзу тaъмини мaнфиaтxoи миллии он, бaлaнд бapдoштaни oбpy вa эътибopи чyмxypй дap apcaи бaйнaлмилaлй, фapoxaм oвapдaни шapoити мycoиди беpyнa бapoи тaxкими истикдолияти дaвлaтй вa тaъмини pyшди ycтyвopи кишвap бa тaвpи вокей вa котеош бa xaйcи xaдaфxoи вoлoтapини cиёcaти xopичии дaвлaт эълом кapдa шyдaнд[1, c.10-11].

Мapxилaи aввaли тaтбики cиёcaти xopичии мyвaффaкoнaи кишвapaмoнpo лозим буд cтpaтегияи фapoгиp дap мyнocибaтxoи бaйнaлмилaлй, ки дypycтии о^о nyppa coбит coзaд, пеш гиpaд. Дap ин зaминa кoнcепcияи «cacara дapxoи боз^о, ки 31 декaбpи шли 2002 зимни мypoчиaтнoмaи coлинaвии Пpезиденти кишвap бa xarn^ Точикистон эълом шуд, тaшкил дод. Дap acora ин кошения Чyмxypии Тoчикиcтoн дap мyнocибaтxoи бaйнaлмилaлии xyд cиёcaти xopичии биcёpcaмгa, бoтaвoзyн, пpaгмaтикй вa фapoгиppo poxaндoзй шмуд^ тaвcеa, тaxкими poбитaxoи дУстош, xaмкopиxoи cyдмaндpo бо кишвapxoи гуногуни oлaм бa pox монд.

Бapoи тaтбики ин cиёcaт, меxoxaм шкщи фaъoлияти гypyxxoи дycтй вa xaмкopии бaйнипapлaментии Мaчлиcи нaмoяндaгoни Мaчлиcи Олии Чyмxypии Тoчикиcтoн, ки чузъи диплoмaтияи пapлaментии кишвap мaxcyб меёбaнд вa шкщи он^о дap тaтбики cиёcaти xopичии Чyмxypии Тoчикиcтoнpo зеpи тaxлил вa тaxкик rçapop ди^м.

Бояд зикp кapд, ки poбитaxoи бaйнипapлaментй xaмчyн кдоми чyдoнaшaвaндaи мyнocибaтxoи бaйнидaвлaтй бештap тaшaккyл ёфтa иcтoдaaнд.

Рoбитaxoи ж^^обиши мyнтaзaми пapлaментxo xaмчyн яке aз oмилxoи мyaccиpи шaклгиpии xaмкopиxo вa дaлели pyшди aмики мyнocибaтxoи бaйнидaвлaтй xидмaт нaмyдa, фaъoлияти мyнтaзaм вa пaйвacтaи он^о дap caмги pyшди xaмкopиxoи дyчoнибa вa биcёpчoнибa aз тaвaччyxи тapaфaйн шaxoдaт медиxaнд. Холо бинoбap он ки poбитaxoи aкcapи пapлaментxo xocияти доим^о кacб кapдaaнд, мaфxyми ниcбaтaн тави «диплoмaтияи пapлaментй», ки миёнaи acpи XX бa вучуд oмaд.

Дap зaмoни xoзиpa мyнocибaтxoи бaйнипapлaментй xaмчyн инcтитyти демoкpaтии нaмoяндaгй бapoи xa^ra биcёp мacъaлaxoи мyocиpи дaвлaт вa xyrçyrç мycoидaт менaмoянд. Зеpo дap дoиpaи

хамкорихои байнипарламентй масъалахое ба монанди мубориза алайхи терроризми байналмилалй, маводи мухаддир, чинояткории муташаккилона, камбизоатй, инчунин халъи силох, энергетика, амнияти экологй ва гайра фаро гирифта мешаванд.

Дар ин раванд, Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон чихати таквияти хамкорихои пурнатичаву судманд ва гуногунчабхаи худ бо парламентхои кишвархо ва созмонхои байнипарламентии чахон назари хоса дорад. Парламенти касбии Чумхурии Точикистон баъди таъсиси ёфтанаш узви фаъоли як катор созмонхои байнипарламентй гардид ва сол аз сол шумораи онхо дар холи рушд карор дорад. Ба онхо мисол шуда метавонанд: Ассамблеяи Байнипарламентии давлатхои иштирокчии Иттиходи Давлатхои Мустакил, Ассамблеяи Парламентии Созмони Ахдномаи Амнияти Дастачамъй, Ассамблеяи Парламентии Созмони Амният ва Хамкорй дар Аврупо, Иттиходи Байнипарламентй, Иттиходи парламентхои Осиё барои сулх, Иттиходи Парламентии давлатхои аъзои Созмони Х,амкории Исломй, Ассамблеяи парламентхои Осиё ва Парламенти Аврупо, Ассамблеяи Парламентии Созмони Хамкорихои Иктисодй.

Вакилони Мачлиси намояндагон ба узвияти Комиссияхои доимии Ассамблеяи Байнипарламентии давлатхои иштирокчии Иттиходи Давлатхои Мустакил ва Ассамблеяи Парламентии Созмони Ахдномаи Амнияти Дастачамъй пазируфта шуда, чанд нафари онхо дар макомхои рохбарикунандаи ин Ассамблея интихоб гардида, чанде аз онхо барои фаъолияти хуби байнипарламентиашон бо ордену медалхо ва ифтихорномахои ин ниходхои байналмилалй низ сарфароз гардида буданд.

Агар фаъолияти байнипарламентии гуруххои дустй ва хамкории Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистонро тахкик намоем, дар хама сухбату вохурихо, чи бо рохбарони кишвархои хоричй ва чи бо намояндагони созмонхои байналмилалй, асосан мавзуи баррасишаванда ин масъалаи густариши равобити гуногуни дучонибаи миёни кишвархо, рушди муносибатхои байнипарламентй ва инкишофи харчи бештари ин муносибатхоро дар бар мегиранд.

Дар даъвати дуюми Мачлиси намояндагон, ки ба таъсиси парламенти касбии кишвар рост меояд аввалин давлатхое, ки бо онхо гуруххои дустй ва хамкорй созмон дода шуд - Россия, Латвия, Озарбойчон, Туркия, Беларус, Югославия, Покистон, Эрон, Кувайт, Узбекистан, Киргизистон, Казокистон, Корея, Хитой, Хиндустон, Япония мебошанд[2, с.11].

Тавре, ки дар чамъбасти 10 солаи фаъолияти Мачлиси намояндагон дар гузориши хотимавии худ аввалин Раиси Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон Сайдулло Хайруллоев иброз дошта буд, ки «бо парламентхои бисёр кишвархои дунё робитахои корй баркарор шуд ва бо 20 парламенти кишвархои дигар гуруххои хамкорй ва дустй таъсис ёфтаанд» [3, с.21-22].

Дар рузхои аввали таъсиси парламенти касбии кишвар Мачлиси намояндагон тасмим гирифта буд, ки фаъолияти хоричии худро чоннок намуда, ба ин кисмат мазмуну мундаричаи тоза бахшад. Агар ба мусохибаи аввалин Раиси Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон С. Хайруллоев бо мухбири «Садои мардум» назар андозем, оид ба фаъолияти байнипарламентй у иброз дошта буд, ки «болоравии нуфузи байналхалкии Чумхурии Точикистон дар хамаи сохахо, аз он чумла дар фаъолияти байпарламентй низ робитаю хамкорихо бо парламентхои давлатхои хоричй вусъат пайдо кард. Ин дастоварди худро мо бояд дар оянда афзун гардонем. Вокеан, гуфтанихо дар ин самт хеле зиёданд ва ман бо боварй гуфта метавонам, ки дар пеш Мачлиси намонядагонро фаъолияти пурчушу хуруши хоричй интизор аст, ки аз он хам парлумон ва хам давлати Точикистон бурди беандоза хоханд дошт» [4, с.10-11].

Агар дар ибтидои Ичлосияи якуми Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон даъвати чорум, ки бо карорхои Шурои Мачлиси намояндагон ба узвияти комиссияхои доимии байнипарламентй ва созмонхои байналмилалии байнипарламентй бо 19 кишвари дунё гуруххои дустй ва хамкории Мачлиси намояндагонро дар бар гирифта бошад, Ичлосияи якуми Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон даъвати панчум дар самти муносибатхои байналмилалй ва байнипарламентй аз чумла 32 гурухи дустй бо 32 давлати бо мо дустро дар бар гирифт.

Раиси каблии Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон Шукурчон Зухуров дар гузориши худ оид ба чамъбасти Ичлосияи якуми даъвати панчум вобаста ба тавсеаи фаъолияти гуруххои дустй ва хамкории байнипарламентии Мачлиси намояндагон чунин

aндeшидaхои мyфидpо ибpоз доштa бyдaнд: - «Aлбaттa, ин нишондод хaдди нихой нaбyдa, коp дap ин cam^ идомa доpaд. Бояд гуФт, ки фaкaт тaъcиc додaни ^ухи дустй ин хaнyз бa pох мондaни мyноcибaти мyтaкобилaн муфид нест. Дap ин caмт бояд оид бa вокeaн бa pох мондaни rnyTOc^ara бaйнипapлaмeнтй pохбapони ^уххо коpхои дaxлдоppо бa aнчом pacонидa, мyноcибaт вa pобитapо бapкapоp шмоянд» [6].

Бо rnaKca^ aфзyдaни хaмкоpихои Чyмхypии Точикистон бо чомeaи чaхонй Maчлиcи нaмояндaгони Maчлиcи Олии Чyмхypии Точикистон фaъолият дap ин caмгpо pивоч додa, дap x,ap ичлоcияхои нaвбaтии дaъвaти тнчум бо зиёдa aß 5 то 10 пapлaмeнгхои дигap кишвapхо гypyххои дустй вa хaмкоpиpо тaъcиc дод. То оxиpи дaъвaти шнчуми Maчлиcи нaмояндaгон ин paвaнд идомa ёфтa теъдоди ^уххои дустй вa хaмкоpии бaйнипapлaмeнтй то бa 60 lypyx, pacонидa шуд.

Бояд гуфт, ки бa фaъолият шypyъ нaмyдaни дaъвaти шaшyми Maчлиcи нaмояндaгони Marrara Олии Чyмхypии Точикистон фaъолияти бaйнипapлaмeнтии xyдpо бa холaти кунунии пaхншaвии бeмоpии cиpоятии коpонaвиpyc - COVID-19 мутобик нaмyдa, чaнбaхои нaви коpиpо дap бaxши хaмкоpихои бaйнипapлaмeнтивy xоpичй бо бapгyзоpии видeо-конфpонcхо, воxypихои фоcилaвй, омузишхо бо пaxши мycтaким шypyъ нaмyд.

Maчлиcи нaмояндaгон as шypyи дaъвaти шaшyм дap caмги фaъолияти гypyххои дустии бaйнипapлaмeнтй низ мaвкeи xyдpо мyaйян нaмyд, зepо pyшди фapогиpи кишвap нaмeтaвонaд aB paвaндхои пeшpaфти тaмaддyни чaхонй дap чудой cypaт бигиpaд вa иштиpоки нокифоя ё бapкaноp шyдaни Чyмхypии Точикиcгон aз ин paвaндхо мeгaвонaд кишвapи моpо aз мapкaзи инкишофи чaхонй фapcaxхо дyp cозaд.

Бо ин rnaKcaA, Maчлиcи нaмояндaгони Maчлиcи Олии Чyмхypии Точикиcтон бо кapоpхои Шypо бо 74 кишвapи чaхон вa шзмонхои бaйнипapлaмeнтй гypyххои миллии дустй вa хaмкоpии бaйнипapлaмeнтиpо cозмон дод[7].

Добили зикp acг, ки дap aкcap мaвpид пapлaмeнгхои кишвapхои xоpичй хaмчyн xоx,ишмaнд вa ё тaшaббycкоpи тaъcиcи ^ухи дустй бо Maчлиcи нaмояндaгон бapомaд кapдa, aз тaъcиc вa pyйxaти aъзои ^ухи дустй дap пapлaмeнгхои кишвapи куд бa Maчлиcи нaмояндaгон xaбap додaнд.

Чи^ти тax,кими мyноcибaтхои дyчонибaи пapлaмeнтй гypyххои дустй вa хaмкоpии Maчлиcи нaмояндaгон бо пapлaмeнгхои Фeдepaтcияи Роccия, Чyмхypии Xaлкии Xитой, Чyмхypии Узбекистон, Чопон, Чyмxypии Иcломии Покиcгон, Чyмхypии Тypкия, Чyмхypии Иcломии Эpон, Чyмхypии Хиндустон, Чyмхypии ^aзокиcтон, Чyмхypии Бeлapyc, Чyмхypии Apмaниcгон, Чyмхypии E^Fro^TC®, Чyмхypии Фeдepолии Олмон, Чyмхypии Коpeя, Чyмхypии Oзapбойчон, Шгатхои Myггaхидaи A^p^a, Пapлaмeнти Иттиходи Aвpyпо, Чyмхypии Иcломии AфFOниcгон дap хaмкоpихои доимй, cepмaхcyл вa py бa pyшд кapоp доpaд.

Дap вaзъияти мypaккaби cиёcй вa шapоити номycоидy тaFЙиpёбaндaи дунёи имpyзa гycтapиши pобитaхои бaйнипapлaмeнтй вa xоpичии Maчлиcи нaмояндaгон низ мaзмyнy мохияти шв пaйдо мeкyнaнд. Чунин pобитaхоpо чихзги aмaлй нaмyдaни хaмкоpихои Maчлиcи нaмояндaгон дap доиpaи фaъолияти cозмонy ниходхои бaйнипapлaмeнтии минтaкaвию бaйнaлмилaлй, pобитaхои гypyххои дустй бо пapлaмeнтхои кишвapхои xоpичй, cозмонхои бaйнипapлaмeнтивy Faйpипapлaмeнтии xоpичй xyб бa pох мондaн зapyp меояд, ки бaхpи pacидaн бa ин мaкcaдхо Рaиcи тозaинтиxоби Maчлиcи нaмояндaгони Maчлиcи Олии Чyмхypии Точикиcгон мyхтapaм Зокиpзодa Ma^a^ra^ Зоиp aхaмияти rnaxcyc зохиp нaмyдa иcтодaaнд.

Дap чaхони мyоcиp pобитaю хaмкоpй a8 шapтхои мухими пeшpaфт бyдa, Maчлиcи нaмояндaгони Maчлиcи Олии Чyмхypии Точикиcтон бaхpи бaлaнд бapдоштaни caтхи хaмкоpихои бaйнипapлaмeнтй коpхои зиёдepо aмaлй нaмyдa, дap pyшдy тaвcea бaxшидaн бa мyноcибaтхо бaйнипapлaмeнтй вa дap мaчмyъ дипломaтияи пapлaмeнтй бо кишвapхои xоpичии ^py нaздик нaкши мyaccиp гyзоштa иcгодaacг.

АДАБИЁТ

1. Эмомaлй Рaхmон - бyнёдгyзоpи cnëcaxH xоpичии Точикистон. - Душшбе. «^фон» cоли 2012, caх 10-11.

2. Maъpyзaи Pancn Maчлиcи нaмояндaгони Maчлиcи Олии Чумхзфии Точикистон Caйдyлло Xaйpyллоeв оид бa чaмъбacти фaъолияти Maчлиcи нaмояцдaгони Maчлиcи Олии Чумхзфии Точикистон даъгати теюм.

3. С. Xaйpyллоeв. Acpи конун. «Шapки озод», Дyшaнбe cоли 2005. caх 11, 21-22.

4. Гyзоpиши PaHŒ Maчлиcи нaмояцдaгони Maчлиcи Олии Чумхузии Точикистон Шуку^чон Зухузов pочeъ бa чaмъбacти Ич^гс^и якуми Maчлиcи шмояндагони Maчлиcи Олии Чyмхypии Точикистон даъгати чоpyм, 30 июни cоли

2010.

5. Гузориши Раиси Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон Шукурчон Зухуров дар бораи чамъбасти Ичдосияи якуми Мачдиси намояндагони Мачдиси Олии Чумхурии Точикистон даъвати панчум аз 17 марти соли 2015 то 30 июни соли 2015.

6. https://parlament.tj/news/163-parlumoni-kasbii-mamlakat-bo-parlumon-oi-osiyo-va-avrupo-guru-oi-d-st-ta-sis-dod

МЕЖПАРЛАМЕНТСКИЕ ГРУППЫ ДРУЖБЫ КАК ФАКТОР РАЗВИТИЯ ПАРЛАМЕНТСКОЙ ДИПЛОМАТИИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

В настоящей статье изучены и проанализирована деятельность межпарламентских групп дружбы Маджлиси намояндагон Маджлиси Олии Республики Таджикистан, являющихся частью парламентской дипломатии страны и их роль в реализации внешней политики Республики Таджикистан.

В статье нашли свое отражение многие вопросы, которые рассматриваются по линии межпарламентских групп дружбы с парламентами других стран.

Ключевые слова: парламент, Маджлиси намояндагон, межпарламентские группы дружбы, парламентская дипломатия, межпарламентское сотрудничество, внешняя политика.

INTER-PARLIAMENTARY FRIENDSHIP GROUPS AS A FACTOR IN THE DEVELOPMENT OF THE PARLIAMENTARY DIPLOMACY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

This article studies and analyzes the activities of the inter-parliamentary friendship groups of the Majlisi namoyandagon of Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan, which are part of the country's parliamentary diplomacy and their role in the implementation of the foreign policy of the Republic of Tajikistan.

The article reflects many issues that are considered through inter-parliamentary friendship groups with the parliaments of other countries.

Key words: parliament, Majlisi namoyandagon, parliamentary diplomacy, inter-parliamentary friendship groups, inter-parliamentary ties, foreign policy.

Сведение об авторах:

Мирзоев Н.М. — доктор исторических наук, профессор, главный научный сотрудник отдела социально - гуманитарных и экономических наук научно-исследовательского Института Таджикского национального Университета.

Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки 17. E-mail: nmmirzoev@mail.ru, Телефон: (+992) 919160026

Окилзода Н.Н. - соискатель научно-исследовательского Института Таджикского национального Университета, старший советник Комитета по международным делам, общественным объединениям и информации Маджлиси намояндагон Маджлиси Оли Республики Таджикистан. Адрес: Республика Таджикистан, 734051, г. Душанбе, проспект Рудаки 42. E-mail: buston1@mail.ru, Телефон: (+992) 501010646

About the authors:

Mirzoev N.M. - doctor of historical sciences, Professor, chief researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Science of the Scientific Research Institute of Tajik National University. Address: 17, Rudaki avenue, Dushanbe, Republic of Tajikistan, E-mail: nmmirzoev@mail.ru, Phone: (+992) 919160026.

Okilzoda N.N. - aspirant of the Institute research - scientific of the Tajik National University, senior adviser of the Committee on international affairs, public associations and Information of the Majlisi Namoyandagon of Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan, Address: 42, Rudaki avenue, Dushanbe, 734051, Republic of Tajikistan, E-mail: buston_1@mail.ru, Phone: (+992) 501010646.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.