Научная статья на тему 'ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ГУМАНИТАРНОГО СОТРУДНИЧЕСТВА МЕЖДУ ТАДЖИКИСТАНОМ И УЗБЕКИСТАНОМ НА СОВРЕМЕННОМ ЭТАПЕ'

ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ГУМАНИТАРНОГО СОТРУДНИЧЕСТВА МЕЖДУ ТАДЖИКИСТАНОМ И УЗБЕКИСТАНОМ НА СОВРЕМЕННОМ ЭТАПЕ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
80
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОТРУДНИЧЕСТВО / ПРИОРИТЕТ / НАПРАВЛЕНИЯ / ГУМАНИТАРИЯ / ДРУЖБА / НАУКА / КУЛЬТУРА / СТРАНА / ТАДЖИКИСТАН / УЗБЕКИСТАН / НОВЫЕ / ЭТАП

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Мирзоев Н.М., Нурова Лутфия Нуровна, Мирзоев Хабибджон Табрикджонович

В современых условиях глобализации установление и развитие разносторонних отношений между народами является важным фактором устойчивого развития, всеобщей безопасности и стабильности государств. В современных условиях взаимоотношения между Таджикистаном и Узбекистаном обрели новое содержание и форму. Не смотря на трудности и барьеры которые встречались в 90 х годов - 20в. и в первом десятилетии 21 в. обе республики смогли преодолеть трудности и барьеры и дали новый импульс добросеседским отношениям. Общность истории и культуры, народные обычаи и традиции общяя граница становятся важной апорой для развития многосторонних отношений для двух государств. В последнее время с приходом нового политического руководства Узбекистана отношения двух стран приобрели новую динамику и развития. Взаимоотношения двух стран охватывает все сферы экономики науки, культуры. Развития и их взаимовыгодных отношений направлены на решении важных стратегических задач и отвечает интересам народов Таджикистана и Узбекистана. Они служат в интересах и отвечает требованием народов Таджикистана и Узбекистана. В статье рассматривается гуманитарное сотрудниество между двумя соседнеми странами на современном этапе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PRIORITY DIRECTIONS OF HUMANITARIAN COOPERATION BETWEEN TAJIKISTAN AND UZBEKISTAN AT THE PRESENT STAGE

In the modern conditions of globalization, the establishment and development of multifaceted relations between peoples is an important factor of sustainable development, universal security and stability of States. In modern conditions, relations between Tajikistan and Uzbekistan have acquired a new content and form. Despite the difficulties and barriers that met in the 90s-20th century. and in the first decade of the 21st century. both republics were able to overcome the difficulties and barriers and gave a new impetus to good relations. Common history and culture, folk customs and traditions common border become an important support for the development of multilateral relations for the two States. Recently, with the arrival of the new political leadership of Uzbekistan, relations between the two countries have acquired a new dynamic and development. The relations between the two countries cover all spheres of economy, science and culture. Development and their mutually beneficial relations are aimed at solving important strategic tasks and meets the interests of the peoples of Tajikistan and Uzbekistan. They serve the interests and meet the demands of the peoples of Tajikistan and Uzbekistan. The article deals with the humanitarian partnership between the two neighboring countries at the present stage.

Текст научной работы на тему «ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ГУМАНИТАРНОГО СОТРУДНИЧЕСТВА МЕЖДУ ТАДЖИКИСТАНОМ И УЗБЕКИСТАНОМ НА СОВРЕМЕННОМ ЭТАПЕ»

Мирзоев Хабибджон - научный сотрудник Научно исследовательского института Таджикского национального университета. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. Телефон 933-60-94-94. Е -mail: diplomat. tj94@mail. ru

About the authors:

Mirzoev N. M. - doctor of historical Sciences, Professor chief researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: Tajikistan Dushanbe, Rudaki Avenue, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru Phone: (+992) 919-16-00-26

Mirzoev Habibjon - researcher of scientific research Institute of the Tajik national University. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: 933-60-94-94. Е -mail: diplomat. tj94@mail.ru

УДК:930 (575. 3+575. 1)

САМЩОИ АФЗАЛИЯТНОКИ ^АМКОРЩОИ ГУМАНИТАРИИ ТОЧИКИСТОН ВА УЗБЕКИСТОН ДАР МАР^ИЛАИ НАВИН Мирзоев Н. М., Нурова Л. Н., Мирзоев X Т.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Раванди босуръати чахонишавй муносибатх,ои наздики миллатх,о ва давлатх,оро тавсеаи бесобика бахшида, дастрасй ба комёбихои навину арзишманди башарй ва бахрабардорй аз дастовардхои тафаккури созандаи инсониро барои ахли башар муяссар мегардонад. Дар баробари ин, мушкилоти моддиву маънавй ва ахлокии башар низ хислати глобалй касб карда, ин амр боиси торафт афзудани фишор ба сохторхо ва арзишхои миллй ва фархангии халкхо ва ангезиши бархурди тамаддунхо мегардад. Дар ин шароит яке аз авлавиятхои сиёсати хоричии Чумхурии Точикистон рохандозии чунин дипломатияи фархангй ва гуманитарист, ки он бо назардошти тамоилоти мусбиву манфии раванди чахонишавй ба таъмини хастии маънавй ва хифзи арзишхои асили миллии фархангиву ахлокии халки точик, муаррифии шоистаи Точикистон дар арсаи чахонй хамчун кишвари дорои фархангу тамаддуни кадима ва давлати муосири демокративу хукукбунёд, тавсеаи хамкорихои самарабахши фархангию башардустона бо кишвархои олам бо максади тахкими шинохти мусбати Точикистон ва мардуми он мусоидат намояд. Расидан ба хадафхои мазкури дипломатияи гуманитарии Чумхурии Точикистон аз сиёсати хоричии кишвар ичрои вазифахои зеринро такозо мекунад:

- тахкими пояхои шартномавию хукукии робитахои фархангй ва башардустона бо кишвархои хоричй ва созмонхои байналмилалию минтакавй;

- химояи фаъолонаи хукук, манфиатхо ва эътибори шахрвандон, аз чумла мухочирони мехнатии Чумхурии Точикистон дар хорича тавассути эчоди заминахои фарогири хукукй ва тавсеаи хузури консулии Чумхурии Точикистон дар минтакахои икомати шахрвандони кишвар дар хорича;

- дастгирии хукукй ва фархангию маърифатии хамватанони бурунмарзй дар асоси санадхои хукукии байналмилалй ва шартномахои байналмилалии Чумхурии Точикистон, мусоидат ба иттиходи хамватанони бурунмарзй ва хифзи вежагихои этнофархангй, аз чумла забони модарй дар чахорчубаи конунхои кишвархои будубоши онхо;

- мусоидат ба фаъолияти созандаи Анчумани точикон ва форсизабонони чахон чихати тахкими робитахои кишвар бо хамватанони бурунмарзй, чалби зарфиятх,ои онхо барои рушди хамкорихои сиёсиву иктисодй ва маънавиву фархангй, эчоди хусни таваччух ва муносибати хайрхохона ба Точикистон ва мардуми он аз чониби чомеаи чахонй ва доирахои сиёсии байналмилалй;

- мусоидат ба фарохам овардани шароити фарогиру муносиб барои будубош ва сафархои шахрвандони хоричй ба Точикистон чихати рушди туризми байналмилалй ва чалби сайёхон ба мамлакат;

- мусоидат ба рохандозии муколамаи байни тамаддунхо ва динхо бо такя ба тачриба ва сахми таърихии точикон дар ташаккули тахаммулгароии динй ва тамаддунй.

Пoшxypии Иттиходи шypaвй аз во^ахои бyзypги гeoпoлитикии чахони мyocиp 6уд, ки ба caxнaи ба^а^а^кй чyмxypиxoи тозaиcтиклoлpo вopид намуд. Хамзамон фочиаи бyзypгe буд, ки алокахои пeштapaи xaлкхoи xaмчaвop, хaмкopихoи илмиву фapхaнгиpo низ катъ кapд ва poбитaи бaйнихaмдигapии миллатхои як замон бapoдappo муташаннич кapд. Дap бapoбapи ин дахголахои аввали баъди coхибиxтиëpй зapypияти эхë ва такввияти мyнocибaтхoи дycтoнa ва хaмкopихoи cyдмaндpo дap хама шхахои хaëти чамъиятй бopхo таъкид намудааст. Дacтëбии xap ду кишвapи xaмчaвop- Чyмxypии Тoчикиcтoн ва Чyмxypии Узбeкиcтoн ба coхибиxтиëpии давлатй дap назди онхо имкониятхои ваеси пeшбypди cacara мycтaкилoнaи xopичй, чycтyчyи poххoи xocи вopид шудан ба чoмeaи ба^а^а^кй, тахияи caмтхo ва афзалиятхои poбитaхoи бaйнидaвлaтиpo кушод. Мутааееифона, ин мapхилaи capнaвиштcoз бapoи xap ду миллати дycтy бapoдap ocoн ва хaмвop набуд[11, c.24].

Бо вучуди мушкилот ва мaxpyмиятxoи coлxoи аввали истиклолият Чyмxypии Тoчикиcтoн хифз ва тахкими мyнocибaтxoи бapoдapoнa ва дycтoнapo бо кишвapxoи xaмчaвop ва пeш аз хама Узбeкиcтoн аз авлавиятхои аввалини cиëcaти xopичии xyд эълон кapд ва дap ахди xyд ycтyвop монд. Дap аввалин cyxaнpoниxoи xyA capвapи давлат Эмомалй Рахмон 28 ceнтябpи coли 1993 дap ичлошяи XVIII Шypoи Олии Чумя^ии Точикистон чунин изxop намуд: «Бapoи мо точикон мyнocибaти дустона, мycтaxкaм ва тулонй бо Узбeкиcтoн хам такозои тaъpиxй ва хам ниëзи мapдyмиcт» [5, 12]. Хамин acт, ки аз pyзxoи аввали coxибиxтиëpй xap ду кишвapи тoзaиcтиклoл дacт ба э^т^оф ва ycтyвopcoзoии poбитaxoи дипломативу cиëcй заданд. 22 дeкaбpи шли 1992 мyнocибaтxoи дипломатй байни Чyмxypии Тoчикиcтoн ва Чyмxypии Узбeкиcтoн бapкapop гapдид. Аз coли 1995 caфopaти Тoчикиcтoн фаъолияти xyдpo дap шaxpи Тoшкeнт OFOЗ намуд. Аз шли 1992 то имpyз миëни Точикистон ва Узбeкиcтoн бeштap аз 115 шзишномаву ахдномаву к;apopдoдxo ба имзо pacидaaнд, ки xaмкopиxoи гуногуни raërâ, иктжодй, тичopaтй, тexникй, илмиву фapxaнгиpo фapo мeгиpaнд. Дap миëни cилcилacaнaдxoe, ки байни ду давлат дap caтxи poxбapoни он ба имзо pacидaaнд, Ахднома да-p бopaи дустй, xycни xaмчaвopй ва xaмкopй мдани Чумя^ии Тoчикиcтoн ва Чyмxypии Узбeкиcтoн аз 4 янвapи голи 1993 ва Ахднома дap бopaи дустии абадй миëни Чyмxypии Тoчикиcтoн ва Чyмxypии Узбeкиcтoн аз 15 июли шли 2000 мyxимтapин caнaдxoи байнидавлатй ба хжоб мepaвaнд. [5, 22]

Ахдномаи дустй, xycни xaмчaвopй ва xaмкopии coли 1993 бо Узбeкиcтoн ба имзо pacидa аввалин Ахдномаи дустй ба шyмop мepaвaд, ки Точикистон бо давлати xopичй баъди дapëфти иcтиклoлияти давлатй имзо нaмyдaacт. Дap caнaд ycyли acлии poбитaxoи дучониба аз чумла, эxтиpoми xaмдигapии coxибиxтиëpии давлатй, бapoбapxyкyкй, дaxoлaт нaкapдaн ба кopxoи дoxилии якдигap, кушишхои мутакобила чихати ycтyвopcoзии poбитaxoи шapикии иктжодии бapoи xapдy чониб cyдмaнд хам дap caтxи байнидавлатй ва хам дap caтxи cyбeктxoи xoчaгидopии ду кишвap дapч шуданд. Дap Ахднома дap бopaи дустии абадии чонибхо бо нaзapдoшти дypнaмo бapкapop кapдaни шакли нави мyнocибaтxo миëни кишвapxoи минтакка, уфукхои чадиди xaмкopии_дaвлaтиpo муайян намуданд ва ycyлxoи acocии муношбатхои дучонибаи Тoчикиcтoн ва Узбeкиcтoнpo мохиятан ваесъ кapдaнд. Дap заминаи ин ва даххо caнaдxoи кapopдoдй ва хукукй Тoчикиcтoн пaйвacтa кyшидaacт, ки муношбатхои ду кишвapи xaмчaвop дap мaчpoи xycни xaмcoягии нeк ва xaмкopии мутакобилан cyдмaнд инкишоф ëбaнд[6,6 c.25]..

Сaфapи pacмии Пpeзидeнти Чyмxypии Узбeкиcтoн Иcлoм Кapимoв ба Точикистон 15 июни шли 2000 дap тaъpиxи poбитaxoи байнидавлатии Тoчикиcтoн ва Узбeкиcтoн мapxилaи мухим ба хитоб мepaфт. Мулокот ва вoxypиxoи capoни xapдy давлат Узбeкиcтoн ва Точикистон аз майлу paFбaти тapaфxo дap мaвpиди тахким бaxшидaн ба paвaнди мyнocибaтxoи ^кука-мотяти ду кишвap бaшopaт мeдoд. Идомаи мантиккии чунин cиëcaт имзои Ахднома дap бopaи дустии абадй буд, ки capoни xap,ny давлат Иcлoм Кapимoв ва Эмомалй Рахмон 15 июли шли 2000 имзо намуданд. Ахдномаи дустии абадй caнaди фаъолшзандаи poбитaxoи ду кишвap ба xиcoб мepaфт, ки майлу xoxиши xap ду xaлкxoи хамтоя манфиати oнxopo ифода мeкapд. Хангоми caфapи pacмии Пpeзидeнти Точикистон Эмомалй Рахмон ба Чум^^ии Узбeкиcтoн 27 дeкaбpи coли 2001 capвapи давлати Узбeкиcтoн изxop намуд, ки <«алкхои ду мамлакати мо тaъpиxи умумй дopaнд ва acpxo пахлуи xaмдигap мeзиcтaнд... бо хам будан capнaвишти мocт ва мо бояд бо кушишхои якчоя ин мyшкилиxoe, ки мapдyмoни кишвapxoи мо бо онхо py ба py омадаанд, бapтapaф нaмoeм». [11, c. 100]

Тахлилхо нишон мeдиxaнд, ки Точикистон тайи ин дaвpoн муношбатхои дипломатии патрона мeкyшид, ки бо Чyмxypии Узбeкиcтoн cиëcaти дустй ва xaMкopии мутакобилан cyдмaндpo пeш бapaд, ки ба манфиати xap ду xaлкxocт. Чyмxypии Узбeкиcтoн дap aмpи

тaxкими cyлx вa aмният дap минтае фaъoлoнa иштиpoк кapдa, poxи cиëcии Пpeзидeнти Точ^^то^о, ки бa тaъмини пeшpaфти чyмxypй дap poxи бyнëди дaвлaти дeмoкpaтй, xy^y^yreg вa дунявй paвoнa шyдa 6уд, xaмaчoнибa чoнибдopй кapд. Дap ин бopa Пpeзидeнти вaкти Узбeкиcтoн Иcлoм Кapимoв roxop дoштa буд: «Mo paвaнди cynxpo дap ин кишвap кoмилaн дacтгиpй мeкyнeм. Maн кушоду paвшaн мeгyям - poxи дигapи paвaнди музок^от, xaлли cиëcии дacтëбй бa cyлx дap capзaмини aзияткaшидaи Точикистон вучуд нaдopaд. TaKx,o xaлки Точикистон бо нaзapдoшти мaнфиaтxoи xeш мeтaвoнaд мушкилоти xeш, тaкдиpи xeшpo xan кapдa xaëти ocoиштa вa шукуфоии кишвapи xyдpo тaъмин кapдa мeтaвoнaд» [8, c. 240-241]

4yHxyp™ Точикистон вa Узбeкиcтoнpo мyштapaкoти зиëдe, as ^били тaъpиx, фapxaнг, дин бa xaм мyттaxид кapдa, pиштaxoм кapoбaти точикону yзбeкoн caдcoлaxo мycтaxкaм гapдидaaнд. Тaъpиx еобит coxтaacт, ки ин ду xaлк бо xaм бapoдap вa дaвлaтxoи coxибиxтиëpи oнxo - Точикистону Узбeкиcтoн бо xaм xaмчaвop гapдидaaнд. Аз ин py, ycтyвop, инкишоф вa тaтбики xaëтии xaмкopиxoи cyдмaнд дap coxaxoи cиëcaт, иктиеод вa тичopaт, фapxaнг, илм вa мaopиф, тaндypycтй, вapзиш вa aмcoли ощо бaйни чyмxypиxoи дycтy бapoдap тaкoзoи зaмoн бyдa, caмapaи нeки чунин xaмкopиxo бa нaфъи мaнфиaтxo вa opмoнxoи xaлкxoи xap ду мaмлaкaт мeбoшaнд.

Бо бa capи к;yдpaт oмaдaни мaк;oмoти нaви poxбapии Узбeкиcтoн poбитaи xeшpo бо кишвapxoи xaмчaвop, пeш a8 xaмa бо Точикистон тaFЙиp ëфт. Дap cилcилaи вoxypиxoи нaздики poxбapияти ду кишвap мacъaлaxoи вoбacтa бa poбитaxoи дyчoнибa, a8 чyмлa мacoили aлoкaмaнд бa paфъи мaxдyдиятxoи тичopaтй, coддa кapдaни низоми тapтиби paфтyoмaди шaxpвaндoни ду кишвap, кoxиш дoдaни тapифxoи coдиpoтй, эxëи poxxoи oxaни мaвчyдa, тoзa кapдaни xyдyдxoи capxaдй a8 минaxo, кyшoдaни бyнгoxxoи нaзopaтй poxдиxй вa бappacии мacoили бaxшидa бa мapзxoи дaвлaтй мyxoкимa кapдa шyдaнд. Силcилaи икдомоти тaйи coлxoи oxиp пeшгиpифтaи paëcairc кишвapxoи бa xaм дycтy кapини Тoчикиcтoн вa Узбeкиcтoн мopo мукгаккид мecoзaнд, ки xap ду кишвap дap axди эълон кapдaи xeш ycтyвop мoндa минбaъд xaм дap poxи ycтyвopy вycъaт бaxшидaни дустиву xaмcoягии нeк тaлoш xoxaнд вapзид. Тaвpe ки capвapи дaвлaти Узбeкиcтoн мyxтapaм Шaвкaт Mиpзиëeв изxop дошт: «Mo дap ин душ aбaдй нecтeм вa xaмcoяи бaдpo xeч кac нaмeбaxшaд. Mo бapoи бa pox мoндaни poбитaxoи нeки xaмcoягй бо xaмaи xaмcoягoнaмoн oмoдaeм »[7, c. 15-16]. Дap ин мaънй мeтaвoн дap бopaи мapxилaи ycyлaн нaв дap мyнocибaтxoи xap ду дaвлaт xapф зaд, вaк;тe ки xaдaфи acocии cиëcaти xopичии кишвapxoи минтае шapикии во^й бо xaмcoягoни нaздик xoxaд буд. Тaвpe, ки пpeзидeнти Узбeкиcтoн Ш. Mиpзиëeв roxop кapд:»Узбeкиcтoн вa Тoчикиcтoн ният дopaнд ки xaмкopиxoи xyдpo бо poxи бacтaни як ^aTOp coзишнoмaxo a8 чyмлa дap coxaxoи pox^ oxaн вa энepгeтикa вaceъ кyнaнд. Бapoи бa pox мoндaни poбитaxoи кoнcтpyктивии нeки xaмcoягй вaк;т зapyp acr, зapyp acт, ки яxи 20 coлa нapм шaвaд, ин бoшaд чaндoн ocoн жст». - roxop дoштa буд пpeзидeнти Узбeкиcтoн Ш. Mиpзиëeв.

Дap бapкияи тaбpикии npe^geKm 4yHxyp™ Тoчикиcтoн, мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмoн бa унвони Пpeзидeнти Чyмxypии Узбeкиcтoн мyxтapaм Шaвкaт Mиpзиëeв бaxшидa бa 25 умин cojirapg^ ycryвop шyдaни poбитaxoи диплoмaтии ду кишвap a8 20. 10. 2017 a8 чумга oмaдaacт: «Узбeкиcтoни gyCT, a8 aввaлинxo шyдa, poбитaxoи диплoмaтиaшpo бо Точикистон дap дaвpaи мypaккaбy пeчидaи тaшaккyл ëфтaни кишвapи мо бa xaйcи дaвлaти coxибиxтиëp бa pox монд. Mo мyнocибaтxoи имpyзaи дует вa xycни xaмчaвopии миëни кишвapxo вa мapдyмoнaмoнpo apзишмaнд мeдoнeм. Бо изxopи к;aнoaтмaндй paвaнди мycбaти мутобик бa тaкoзoи зaмoн pyшд ëфтaни xaмкopиxoи ду кишвappo тaйи вaктxoи ox^ тaъкид кapдaниaм. Добили тaxcин aCT, ки ин coли чaшнй бо cypaт пaзиpyфтaни як cилcилa чopaбиниxoи дyчoнибaи мyxим дap Тoчикиcтoн вa Узбeкиcтoн, a8 чyмлa нaмoишгoxxoи тичopaтивy caнoaтй вa pyзxoи фapxaнгй, ки бa тaвceaи микëcи poбитaxoи мутан^и^и мо тaкoн бaxшидaнд, тaчлил мeгapдaд. Итминон дopaм, ки Шумо дap oяндa низ a8 тaмoми икдомот чиxaти бо нaмyнaxoи нaви coзaндa aфзyн вa Faнй гapдoнидaни мyнocибaтxoи гyнoгyнчaнбaи мо, ки peшaxoи aмики тaъpиxй дopaнд, чoнибдopй xoxeд ^pq. Mo a8 чониби xyд бapoи мyнтaзaм тaквият бaxшидaн бa xaмдacтию xaмкopии Тoчикиcтoнy Узбeкиcтoн, ки чaвoбгyи мaнфиaтxoи acлии ду xaлки бa xaм бapoдap мeбoшaнд, тaмoми кyшишxoи зapypиpo бa xapч xoxeм дод»[5, c.42].

Силcилaи боздиддо вa ^фт^^ид^о вa икдомоти aндeшидaи мaкoмoти paxбapии xap ду дaвлaт a8 он шaxoдaт мeдиxaнд, ки мyнocибaтxoи ощо py бa ycтyвopй oвapдa иcтoдaaнд вa мeтaвoнaнд xaмкopиxopo xaм gap caтxи дyчoнибa вa xaм чaндчoнибa дaвoм диxaнд. Аз чyмлa тaйи coли 2017 gap Тoшкaнд вa Дyшaнбe як cилcилa нaмoишгoxxoи миллй вa бизнec-фopyмxo бapгyзop гapдидaнд, ки бa вaceъ шyдaни aлoкaxo gap бaйни дoиpaxoи coxибкop, бacтaни coзишнoмaxo вa шapтнoмaxoи тичopaтй мycoидaт кapдaнд. Худи xaмoн coл poxxoи xaвoии бaйни ду пoйтaxтшaxpxo кyшoдa шyдa, pyзxoи фapxaнгй gap caтxи бaлaнд дoиp гapдидaнд. Бa эътидол oмaдaни мyнocибaтxoи ду дaвлaтpo gap мжоли pyшди poбитaxoи тичopaтивy

иктжодй мeтaвoн дид. Аз чумла, гapдиши мол дap coли 2G17 ба 24G миллион дoллap pacид, ки нишондихандаи бaлaндтapин дap биcт шли oxиp буд. [14, c. 242] Хиccaи acocиpo дap гapдиши мол воштахои нaклиëт, cepвиc, мaxcyлoти нaccoчй ва плacтикй, тexникaи маишй ташкил додаанд. Тибки маълумоти мавчуда гapдиши мол дap 11 мохи шли 2G1S 25S, S миллион дoллappo ташкил дoдaacт.

Дap мулокотхо ва боздидхои poxбapoни ду давлат, ки дap мухити дустона ва кoнcтpyктивй бapгyзop гapдидaнд, мacъaлaxoи гашомадхои тавесаи минбаъда ва ами^а^о^и xaмкopиxoи дучониба дap caмтxoи cиëcй, тичopaтивy иктжодй, нaклиëт ва иpтибoтoт, фapxaнгивy гуманта/рт, инчунин халли мушкилоти минтакавй ва глобалй мaвpиди мухокима к;apop мeгиpaнд. Хapдy кишвap xaмкopиxoи xeшpo дap чaxopчyбaи CMM, ИДM, CХШ, C^ ва дигap ниходхои байналмилалй пaйгиpoнa давом дода иcтoдaaнд. Аз чумла, Точикистон тешниходхои Пpeзидeнти Узбeкиcтoнpo дap мaвpиди кабули катъномаи Maчмaъи умумии CMM «Оиди тахкими xaмкopиxoи минтакавй ва байна^^^ чихати таъмини cyлx, cyбoт ва pyшди ycтyвop дap Оcиëи Mapкaзй», <^ap бopaи мaopиф ва тaxaммyлпaзиpии динй», Инчунин Эъломияи CMM оид ба хукуки чавонон дacтгиpй кapд. Дap paфти боздиди pacмии Пpсзидeнти Чyмxypии Узбeкиcтoн Шавкат Mиpзиëeв ба кишвapи мо дap мохи мapти coли 2G1S Изxopoти мyштapaк оиди тахкими дустй ва хамтоягии нск ва Ахднома дap бopaи бaъзe китъахои capxaди давлатии Узбeкиcтoнy Тoчикиcтoн ва инчунин 27 caнaди мухим ба имзо pacидaнд, ки ба pyшди минбаъдаи xaмкopиxo дap coxaxoи тичopaт, иктжод, capмoягyзopй, молия, хамлу накл, кишoвapзй, обу бapк, андозхо, yмypи гyмpyкй, тypизм, мaopиф ва илм, 6схдошт, фapxaнг, xaмкopиxoи минтакавй дap coxaи амният ва муковимат ба чинoяткopй paвoнa шуда буданд[7, c.11].

Myxимтapин pyйдoд дap тaъpиxи мyнocибaтxoи coлxoи ок^ имзои Ахднома дap бopaи шapикии cтpaтeгй байни Чyмxypии Тoчикиcтoн ва Чyмxypии Узбeкиcтoн буд, ки 17 августи coли 2G1S дap paфти бозиди pacмии Псшвои миллат, Пpeзидeнти кишвapи мо мyxтapaм Эмомалй Рахмон ба имзо pacид. Хамзамон дap paфти боздид боз 26 caнaдxoи нави xaмкopй ба имзо pacидaнд, ки нишондихандаи мyнocибaтxoи нски xaмчaвopй ва дустиву xaмкopиxoи ду мамлакати дycтy бapoвap мeбoшaнд. [5, c. 22].

Хамин тав^ бо нaзapдoшти омилхои зикpшyдa мeтaвoн poбитaxoи ду кишвappo натичагирт кapд:

Дap poбитaxoи байни Тoчикиcтoнy Узбeкиcтoн амалан хамаи мacъaлaxoи acocии минтака тaчaееyм ëфтa нишoнгapи онанд, ки ташдиди poбитaxo чи гуна мeтaвoнaнд ба мухити умумии еиëcии минтака тaъcиp pacoнaнд. Аз cyбoт ва тaвесaи минбаъдаи xaмкopиxoи Тoчикиcтoнy Узбeкиcтoн шaклгиpии cypoби гсополитикии минтака низ вoбacтaгй дopaд: Аз як чониб xap ду давлат дap халли казияи АфFOниcтoн ва муковимат ба тaxдидoтe, ки аз ин кишвapбapмeoяд, накши калидй дopaнд, аз чониби дигap иктидopи гсополитикии Тoчикиcтoн ва Узбeкиcтoн мeтaвoнaд бapoи халли мacъaлaxoи мyбpaми минтака мycoидaт мeнaмoяд. [5, c.23].

АДАБИЁТ

1. Эмомали Рaxмoнoв. Нeзaвиcимocть Тaджикиcтaнa и вoзpoждeниe нации. Cocтoит из 4-x томов. Том пфвый - Д^^с 2004г. C. 115

2. Ф. Тeмypoв, З. Caйидзoдa. Hrnrexe ба тaъpиxнигopии paвaндxoи хамкой дap Оcиëи Mapкaзй дap пacмaнзapи xaмкopиxoи Тoчикиcтoн дap фазои ИДM (шлхои 1991-2G15). - Дyшaнбe, 2015. C. 52.

3. Дипломатияи Тoчикиcтoн: дщэуз ва шмэуз. Дap ду чилд. Чилди 1. Зepи нaзapи Хaмpoxoн Зapифй. Cилcилa: Cиëcaти xopичии Тoчикиcтoн. Дyшaнбe: «^фон», 2009, c. 79.

4. От шов к дету гaзeтa Coбытия. 40 (116). 1 oктябpя 2008.

5. Лсд тpoнyлcя: Узбeкиcтaн и Тaджикиcтaн положат консц cпopaм о гpaницe: https://ru. sputniknews-uz. com/world/2G 171121/6S77262/Uzbekistan-i-Tadzhikistan-polozhat-konec-sporam-o-granice. Html

6. Андpeй Дëгтeв. Тaджикиcтaн и Узбeкиcтaн: нaдeждa на пpимиpeниe http:// eurazvitiye. org/publication/2G15G31G

7. Myбoдилaи бapкияxoи тaбpикии Пpeзидeнти Чyмxypии Тoчикиcтoн ЭмомалйРахмон ва Пpeзидeнти Чумхурти Узбeкиcтoн Шавкат Mиpзиëeв20. 10. 2017 http: // www. prezident. tj/node/16446

S. Тaджикиcтaн и Узбeкиcтaн пoдпиcaли 26 новы докумснтов о coтpyдничecтвe http://avesta. tj/2G1S/GS/17/tadzhikistan-i-uzbekistan-podpisali-26-novyh-dokumentov-o-sotrudnichestve/

9. А. Maмaдaзимoв, Ф. Толипов. Тaджикиcтaн и Узбeкиcтaн: пepeзaгpyзкa отношсний в peгиoнaльнoй пepcпeктивe. Mapт 5, 2018http://caa-network. org/ archives/ 12564

1G. Зaфap Caидoв. Meжгocyдapcтвeнныe отношсния Рecпyблики Тaджикиcтaн в двycтopoннeм фopмaтe. Дyшaнбe, Авacтo, 2001. 112 c.

11. Ибpoxим Уcмoнoв. Тaъpиxи cиëcии Тoчикиcтoни coxибиcтиклoл, «Hyp® мaъpифaт», Хучанд, 2003. 178 c.

12. Maroyp Бoбoxoнoв. Тaъpиxи точикони чахон, Дyшaнбe, Maopиф, 1999.

I 13. Рузномаи Овози точик. 2006. №23 (12317).

14. Созмони Хамкорихои Осиёи Марказй: ташаккул, тахаввул, дурнамо. Маркази тадкщоти стратегии назди | президента ЧТ Душанбе. 2005. 123 с.

ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ГУМАНИТАРНОГО СОТРУДНИЧЕСТВА МЕЖДУ ТАДЖИКИСТАНОМ И УЗБЕКИСТАНОМ НА СОВРЕМЕННОМ ЭТАПЕ

В современых условиях глобализации установление и развитие разносторонних отношений между народами является важным фактором устойчивого развития, всеобщей безопасности и стабильности государств. В современных условиях взаимоотношения между Таджикистаном и Узбекистаном обрели новое содержание и форму. Не смотря на трудности и барьеры которые встречались в 90 х годов - 20в. и в первом десятилетии 21 в. обе республики смогли преодолеть трудности и барьеры и дали новый импульс добросеседским отношениям. Общность истории и культуры, народные обычаи и традиции общяя граница становятся важной апорой для развития многосторонних отношений для двух государств. В последнее время с приходом нового политического руководства Узбекистана отношения двух стран приобрели новую динамику и развития. Взаимоотношения двух стран охватывает все сферы экономики науки, культуры. Развития и их взаимовыгодных отношений направлены на решении важных стратегических задач и отвечает интересам народов Таджикистана и Узбекистана. Они служат в интересах и отвечает требованием народов Таджикистана и Узбекистана. В статье рассматривается гуманитарное сотрудниество между двумя соседнеми странами на современном этапе.

Ключевые слова: сотрудничество, приоритет, направления, гуманитария, дружба, наука, культура, страна, Таджикистан, Узбекистан, новые, этап.

PRIORITY DIRECTIONS OF HUMANITARIAN COOPERATION BETWEEN TAJIKISTAN AND UZBEKISTAN AT THE PRESENT STAGE

In the modern conditions of globalization, the establishment and development of multifaceted relations between peoples is an important factor of sustainable development, universal security and stability of States. In modern conditions, relations between Tajikistan and Uzbekistan have acquired a new content and form. Despite the difficulties and barriers that met in the 90s-20th century. and in the first decade of the 21st century. both republics were able to overcome the difficulties and barriers and gave a new impetus to good relations. Common history and culture, folk customs and traditions common border become an important support for the development of multilateral relations for the two States. Recently, with the arrival of the new political leadership of Uzbekistan, relations between the two countries have acquired a new dynamic and development. The relations between the two countries cover all spheres of economy, science and culture. Development and their mutually beneficial relations are aimed at solving important strategic tasks and meets the interests of the peoples of Tajikistan and Uzbekistan. They serve the interests and meet the demands of the peoples of Tajikistan and Uzbekistan. The article deals with the humanitarian partnership between the two neighboring countries at the present stage.

Keywords: cooperation, priority, directions, Humanities, friendship, science, culture, country, Tajikistan, Uzbekistan, new, stage.

Сведения об авторах:

Мирзоев Н. М. - доктор исторических наук, профессор, главный научный сотрудник отдела социально-гуманитарных и экономических наук НИИ ТНУ. Адрес: Таджикистан г. Душанбе, проспект Рудаки, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru Телефон: (+992) 919-16-00-26

Нурова Лутфия Нуровна - младший научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, город Душанбе, проспект Рудаки 17. Телефон:919-50-99-50. E-mail: lutfiyanurova. 83@mail. ru

Мирзоев Хабибджон Табрикджонович - научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета.

Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. Телефон 933-60-94-94. Е -mail: diplomat.tj94@mail.ru

About the authors:

Mirzoev N. M- doctor of historical Sciences, Professor chief researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: Tajikistan Dushanbe, Rudaki Avenue, 17 E-mail: nmmirzoev@mail. ru Phone: (+992) 919-16-00-26

Nurova Lutfia Nurowna - Junior researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki Avenue 17. Phone: 919-50-99-50. E-mail: lutfiyanurova. 83@mail. ru

Mirzoev, Habibjon - researcher of scientific research Institute of the Tajik national University. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: 933-60-94-94. Е -mail: diplomat. tj94@mail. ru

УДК: 930 (55+575. 3)

ВКЛАД ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКИ ИРАН ПО БОРЬБЕ С МЕЖДУНАРОДНЫМ ТЕРРОРИЗМОМ НА СОВРЕМЕННОМ ЭТАПЕ

Холикназар Х

Таджикский национальный университет Наймов И. Н.

Российско-таджикский (славянский) университет

Исламская Республика Иран располагается на очень важной геополитической, геостратегической и геоэкономической территории Западной Азии. В связи с этим любое расшатывание региональной безопасности оказывает сильное влияние на эту страну. В этом ключе нужно упомянуть активизацию в регионе террористической деятельности разных групп, который может распространиться не только по всему региону, а также и по всему миру. Таким образом, Исламская Республика Иран используя свой потенциал и опыт в борьбе против терроризма, может серьезно укрепить свои позиции в регионе.

Необходимо отметить, что для анализа факторов влияющих на формирование антитеррористического потенциала Исламской Республики Иран, прежде всего, нужно опираться и ссылаться детальным образом на ее внешнюю политику в этой области. Нужно также отметить, что на сегодняшний день Иран находится в авангарде антитеррористических событий, как в регионе, так и в глобальном масштабе, что актуализирует вдвойне изучение данного феномена.

Справедливо отмечают исследователи, что «сегодня международный терроризм стал настоящим вызовом для глобальной безопасности и, можно сказать, человеческой цивилизации в целом. Этот сложный социально-политический феномен пока не подается должному теоретическому осмыслению ввиду своей гибкости и постоянной трансформации своих методов, идеологических мотивов и деструктивных практик» [2]. В связи с этим на наш взгляд, без детального и всеобъемлющего изучения такого явления как терроризм, невозможно разработать комплекс мер по борьбе с международным терроризмом.

Таким образом, можно утверждать, что в международных отношениях и мировой политике проблема противоборства с международным терроризмом на современном этапе становится архиважной и приобретает стратегически важную направленность. В связи с этим борьба с международным терроризмом на сегодняшний день считается одним и приоритетных и важных направлений во внешней политике Исламской Республики Иран.

Необходимо подчеркнуть, что одной из наиболее важных задач современного руководства Исламской Республики Иран является сохранение целостности исламского государства в контексте ее полиэтничности. Западные страны очень часто критикуют проводимую национальную политику ИРИ в области обеспечения прав и свобод представителям национальных меньшинств и обвиняют Исламскую Республику в дискриминации. Существуют различные взгляды на проблему этнического национализма. Одни считают, что этносы - уже дело прошлого. Согласно другой точке зрения этнические конфликты - это результат политических, социальных, культурных и др. изменений в обществе. Все это приводит к конфронтации и политизации противоречий. Однако, несмотря на наличие обстоятельств, активизировавших временами центробежные тенденции, Иран сохраняет единство своей макросоциальной структуры, состоящей из множества этнических социальных систем. В основе политики Ирана в национальном вопросе находится приверженность

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.