Научная статья на тему 'РИХЛА ИЛИ ПУТЕШЕСТВИЕ ДЛЯ ПРИОБРЕТЕНИЕ ЗНАНИЙ В ПЕРИОД СОМОНИДОВ'

РИХЛА ИЛИ ПУТЕШЕСТВИЕ ДЛЯ ПРИОБРЕТЕНИЕ ЗНАНИЙ В ПЕРИОД СОМОНИДОВ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
73
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РИХЛА / НАУЧНОЕ ПУТЕШЕСТВИЕ / ХАЛИФАТ / ГОРОД / МЕДРЕСЕ / КНИГА / УЧЕНИК / УЧИТЕЛЬ / УЧЕНЫЙ / САМАНИДЫ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Абдуджаббор Аминзода

В статье представлена информация об одном из самых популярных способов получения знаний в средние века - выборе учащимися уехать из страны и эмигрировать. Введение всеобщей безопасности на огромной территории мусульманского халифата, единство религии и единого научного языка позволило провести общенациональное возрождение грамотности от Средней Азии до Испании и от Кипчакской степи до Индийского океана. Существование благотворительных фондов оказывало финансовую поддержку таким учреждениям. Наиболее важными городами, которые привлекали студентов со всего мира, были Багдад, Медина, Каир, Дамаск, Нишапур, Бухара, Марв, Балх, Герат, Рей. Саманиды - одна из династий, сыгравших в этом отношении важную роль. Все ученые IX-XII веков распространяли свои знания и опыт далеко от дома. Рихла позволила публиковать науку и знания по всему миру, а не только в одной стране или регионе. Наряду с научным значением, научные поездки сблизили страны и укрепили взаимопонимание между населением.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RIKHLA OR JOURNEY FOR ACQUISITION OF KNOWLEDGE DURING THE SOMONID PERIOD

The article provides information on one of the most popular ways of gaining knowledge in the Middle Ages - the choice of students to leave the country and emigrate. The introduction of general security on the vast territory of the Muslim caliphate, the unity of religion and a single scientific language made it possible to carry out a nationwide revival of literacy from Central Asia to Spain and from Kipchak desert to the Indian Ocean. The existence of charitable foundations provided financial support for such institutions. The most important cities that attracted students from all over the world were Baghdad, Medina, Cairo, Damascus, Nishapur, Bukhara, Marv, Balkh, Herat, Rey. The Samanids are one of the dynasties that played an important role in terms of attraction of students from all over the world as well. All scientists of the 9th-12th centuries spread their knowledge and experience far from home. Richla has allowed science and knowledge to be published all over the world, not just in one country or region. Along with the scientific value, scientific trips have brought countries closer together and strengthened mutual understanding between the populations.

Текст научной работы на тему «РИХЛА ИЛИ ПУТЕШЕСТВИЕ ДЛЯ ПРИОБРЕТЕНИЕ ЗНАНИЙ В ПЕРИОД СОМОНИДОВ»

давлатй, дар партави сиёсати миллатпарваронаи Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президенти мамлакат мухтарам Эмомалй Рахмон идома ёфта истодаанд.

Афкори сиёсию ичтимоии Кошифй ифодагари хусусияти макон ва вазъи вокеие мебошад, ки мутафаккир дар он зиндагй кардааст. Нуктаи назари у ба масъалахои идоракунии давлат чолиб буда, наздикии баъзе акидахоро бо акидахои Николо Макиавели низ эхсос намудан мумкин аст. Махсусан, муносибати подшох бо сипохиён, робитаи хоким бо мардум, дар атрофи худ чамъ овардани шахсони фозилу доно мисоли гуфтахои боло мебошад. Дар ин асно, акидахои Кошифй ва Макиавелли вобаста ба муносибашон ба лашкар шоитаи зикр аст. Агар Кошифй онхоро "ахли шамшер" номида бошад, пас Макиавелли таъкид менамояд, ки "хоким набояд масъулияти чанг ва лашкарро ба касе вогузор намояд"[8, c.42] Аз ин чо, хулоса баровардан мумкин аст, дарки вокеияти сиёсй, ичрои масъулияти рохбарй, сохт ва шакли идоракунии давлат дар Шарк ва Гарб як катор умумиятхоеро сохиб аст, ки афкори сиёсии чахониро пурра ва мукаммал мегардонад. Дар ин замина афкори мутафаккирони мо низ мавкеъ ва нуфузи махсуси худро хифз намуда метавонанд.

АДАБИЁТ

1. Хидирзода М.У Сарварй дар низоми идоракунии сиёсй Душанбе 2011. 57-94с.

2. Рахмон, Эмомалй. Истиклолияти Точикистон ва эхёи миллат, чилди сеюм. Давлатдории точикон: Аз Сомониён то огози асри ХХ1. -Душанбе, 2002. -С. 176.

3. Ахмадов, М. Ахлоки хамида ва дастури давлатдорй (аз нигохи Хусайн Воизи Кошифй). -Душанбе: Маориф ва фарханг, 2006. - С.97

4. Макиавелли Н. Государь.М.1990.С.42.

ИДЕИ ХУСАЙНА ВОИЗА КОШИФИ ОБ СИСТЕМЫ УПРАВЛЕНИЯ ГОСУДАРСТВА

Автор статьи анализируя взгляды Хусайна Воиза Кошифи приходит к выводу, что мнения великого мыслителя относящийся великого мыслителя относящийся руководства государством, справедливого управления государством является самыми лучшими.

Автор отмечает, что политические взгляды и управления государством Х.В.Кошифи является великуим исскуством создания государства и наилучшими традицииями искусства упрваления таджикским народом.

Именно такое управление государством мы видем на основе национального управления нашего президента, основателя мира и народного единства, Лидера нации уважаемого Эмомали Рахмон.

Ключавые слова: управление государством, справедливость, истроия человечество, мировая стабильность, преспективная политика, искусство создания.

THE VIEWS OF HUSSAIN VOIZI KOSHIFI ON THE METHODS OF MANAGEMENT OF THE GOVERNMENT

The article presents the views of Hussain Voizi Koshifi on the methods of management of the government and thinks his considerations as the best social and political views associated with ethical leadership, the quality of leadership and the fairness of government administration.

It is important to note that the opinion of Hussain Voizi Koshifi on political management is the great reason of prosperity of the state and the stable head of Tajik nations that nowadays the leader of the nation and the foundation ofpeace Emomali Rahmon is going on leading in the air of independence and the light of national policy.

Keyword: government administration, social balance, history of mankind, world, civilization, stable policy, fair king, prosperity of the state

Сведение об авторе:

Рахмонзода Гулчехра Рахмон - Директор ГОУ Педагогический колледж имени Мирзо Турсунзаде города Канибадам, Электронная почта: college-kand@mail.ru

About the autor:

Rahmonzoda Gulchehra Rahmon - Director of the State educational institution of Mirzo Tursunzade Pedagogical College of Konibodom,E-mail: college-kand@mail.ru

РЩЛА Ё САФАР БАРОИ ФАРОГИРИИ ДОНИШ ДАР ЗАМОНИ СОМОНИЁН

Аминзода А.

Донишгохи молия ва ицтисоди Тоцикистон

Асрхои савуму чахоруми хичрй, ки баробар бо садахои 9-10-и милодй аст, замони шукуфоии бесобикаи тамоми улум дар каламрави хилофати мусулмонй шумурда мешавад. Пас аз якруя ва софй шудани хукумати исломй ва хатми чангхои хонагии миёни арабхо амнияту сабот дар

caрзaмини тахти хукумати хилoфaт падид oмaд. Шaхрхo ба таври бecoбикa рушд кaрдaндy иртибoти пайваста миёни минтака^ фaрoхaм oмaд. Аз марзи Чин то Ишания дар тахти хукумати мycyлмoнoн кaрoр дoштa, мaрдyмoн мeтaвoниcгaнд ин каламрави гycтyрдaрo дарнаварданд. Яте аз пacи тичoрaт ва дигaрe аз паи фaрoгирии илму дoниш ба шахру рycтoхo caфaр мeкaрдaнд. Ба эътирoфи дoнишмaндoни гарб дар ин acр caфaрхoи илмй чушн рoич гашта буд, ки то гоёни acри XVIII-и милoдй таърихи ча^н дигар чунин фaзoвy шавку рагбати илмoмyзирo ба худ надидааст. Ба cai^ra^ мухталиф тaкcим шудани улум худ як дaлeли густариши oн дар ин давра шумурда мeшaвaд.

ЧyFрoфияи фархангии илм ва ни^д^и илмии oлaми иcлoм яте аз мaвзyхoи мyхимecг, ки камтар бaррacй шудааст. Мухимгарин шахру минтака^и мycyлмoннишин, ки мaкcaди тoлибoни илм ва махди парвариши дoнишмaндoнy фарх^хтагани oн рyзгoрoн ба шyмoр мeoмaдaнд, Самарканд, Бyхoрo, Нишoпyр, Гунди ШШ^р, Бacрa, Куфа, БaFдoд, ^»хира, Димашк ва X,ичoз ба шyмoр мeoмaдaнд. ^ур^ну а^диот пaЙFaмбaри Иcлoм дoнишy aндeшaрo cитoиш карда, мycyлмoнoнрo бaрoи фaрoгириии дoниш фaрo мeхoндaнд. Х,атто фaрoгирaндaгoни дoнишрo дар як caф 6o пaйкoрчУëнy мyчoхидини рoхи дин бaрoбaр дoниcгa, бaрoи ин амал махдудияти cиннy coлй низ гyзoштa нaмeшyд. Ин миcрaи зeбoвy маъруфи Фирдавш «Зи гaхвoрa тo гур дoниш 6ичуй», ки баргирифта аз як cyхaни пaЙFaмбaри Иcлoм аст, дар хамин acр гуфта шудааст. Aммo нaбoяд аз марзи иншф бeрyн рaвeмy acри заррини тамаддуни иcлoмирo, ки хoвaршинocoни aврyпoй, аз чумла Адам Мeтc аз oн ба yнвoни «рacтoхeзи иатами» ëдoвaр мeшaвaнд [1, c.3-9] бaрхocгa аз нимчазираи Aрaбиcгoн дoнeм. Зeрo тaврe мyшoхидa мeшaвaд, аз дах маркази илму фарханги иcлoмй, ки зикр кaрдeм, нух шахри oн хoрич аз гaхвoрaи Иcлoм кaрoр дoштa, дар бeштaри aвкoт чузви импeрoтyрихoи Сocoниëнy Рум будаанд. Яънe падид oмaдaни ин мaркaзхo хoдиcaи ташдуфй набуда, бар хacби зaминaхoи таърихии хaзoрcoлa ва имкoнy тaвoнoихoи мaркaзхoи cyннaтй шакл гирифтааст.

Дар инхишри як шахр ё минтака кaрoр нагирифтани маркази нашри aндeшaвy дoниш имкoн дoд, ки дар як вакт дaххo маркази бузурги илму дoниш падид oяд. Дар навбати худ тaбoдyли илму тачриба миёни мaркaзхoи илмиву фархангй ба миён oмaд. Ин бoз caбaби oн шуд, ки миёни aхoлии шaхрхoвy минтaкaхoи гyнoгyн рoбитaи oтифй ва наздикй пaйдo шавад. Яънe, дар миёни мaрдyмoн рoбитaи наздикй rn^o шуд, ки бaрoи нигoх дoштaни oнхo дар таркиби як имтерия ocoнтaр гардид.

Х,амин тавр, аз шaрoити фaрoхaм oмaдa иcгифoдa карда, ташнагони дoниш ба мaркaзхoи илмй caфaр мeкaрдaнд, ки oнрo рихла ¿±>j мeнoмидaнд. Рихла дар фархангхэ ба мaънoи caфaр, мycoфирaт, caйëхaт ва хaттo куч бacтaн тафшр шудааст. Дар якe аз cyрaхoи маъруфи ^ур^н, ки 6o томи ^урайш маъруф acт, ин калима зикр шуда, дар ду o^rn аввали oн гуфта мeшaвaд, ки «Бaрoи улфат дoдaни ^урайш ва улфати orao дар caфaрхoи зимиотонй ва тoбистoнй». Яънe, мycoфирaтy му^ч^а^^ тaълимoти иcлoмй якe аз шартхэи тaкoмyлy тaoлии инcoн дoниcтaacг. Зeрo caфaр инcoнрo аз хoлaти рузмаррагй, пeчидaгихoвy якнaвoхтихoи рyзгoр бeрyн oвaрдa, дастёбии y ба танавуъи дидoрй ва шyнидoрирo имкoнпaзир coхтa, тачрибаи зиндагии yрo низ бeштaр мeкyнaд. Мycoфирaт эътимoд ба нaфcи як шaхcрo бoлo бурда, aнгeзaхoи нaвeрo дар тафаккури инcoн эчoд ва рухияи хyдшинocии yрo бeхтaр мeкyнaд. Бaрoи аз байн бурдани хао^и^и чиcмию зeхнй ва рacидaн ба нишoтy шoдoбй низ caфaр муфиду cyдмaнд acт. Сафар бaрoи тичoрaт чoиз буда, aммo на хар caфaр лoзим дoниcгa шyдaacт. Х,атто дар бaъхe мaвридхo чaхoнгaрдoни дyнëтaлaбрo низ шкухиш кардаанд:

Дор соФор чун nau шиком гоpдй,

Аз куцо cadpy му^тошом гордй?

Дар caрчaшмaхoвy ocoри таърихиву адабй низ caфaр кардан бaрoи мардум aмрe зарурй дoниcгa шуда, пизишкoнy рaвoншинocoн низ oнрo муфид ва бaрoи рушди фикрии инcoнхo муфид дoниcгaaнд. Ин байги маъруфи Саъдй низ caфaррo

Бисёр соФор бояд, то nyxma шaвaд хоме,

Суфй ношовод софй, то dap нокошод цоме.

Яте аз дигар aвoмилe, ки мучиби равнаки рихла ва бeмaмoнaит caфaр кардан ба шaхрхoи гушгуни каламрави иcлoмй гардид, ин густариши зaбoни умумй ва рacмии уммати иатомй буд. Зaбoни арабй ки ба эътирoфи дoнишмaндoни чaхoн яте аз зaбoнхoи Faнй ва кавй ба шyмoр мeoяд, ЧOЙгoхи вижа карда, дар ташаккули зaбoнхoи coири миллали мycyлмoн накши калидй ийфo кард (2, 324). Бo вучуди oн ки хилoфaти иатомй миллалу aквoми гyнoгyннaжoдрo муттахид мeкaрд вaлe зaбoни нихoии илм дар ин давра зaбoни араб буда, мycaллaт будани тaмoми oлимoни каламрави иаюмй 6o ин зaбoн o^o таквият мeбaхшид. Чун aкcaри дoнишмaндoни caрфy нахви арабй Faйриaрaбхo буданд. Чанд зaбoн дoниcгaни ycтoдoни Faйриaрaб дар навбати худ мучиби радду бадар гаштани aхбoрy иттилooт ва oгoхии мaрдyмoни минтaкaхoи мухталиф аз дacгoвaрдхoи хамдигар буд.

Дар давраи Сомониён касони зиёдеро метавон ном бурд, ки донишу андешаи худро дар натичаи сафари илмй ё рехла ба даст оварданд. Аз чумлаи чунин касон Абу Мухаммад Фазл ибни Мухаммад ибни Мусайяби Шаъронй (вафот соли 895) мухаддис, адиб ва факехи бузарг буд, ки аслан аз Байхаки Хуросон буд. Ба навиштаи сарчашмахо у гайр аз Андалус ба тамоми шахрхои исломй сафар кард. Аз ин ру, номи китобхоеро дар осораш овардааст, ки касе пас аз вай ривоят накардааст.

Абу Мухаммад Ахмад ибни Абдуллохи Музнй, ки ба Шайхи Ч,алил маъруф аст, сокини Бухоро гашта, соли 967 дар хамин шахр аз дунё рафт. У баръакси бештари ахолии Мовароуннахр, ки ханафимазхаб буданд, пайрави мазхаби шофеъй буд. У тамоми шахрхои Хуросонро барои касби илм паси карда, дар Гургон, Рай, Ахвоз, шахрхои Ирок, Хичоз, Шом ва Миср низ илми хадис омухт. Тамоми олимони ин давра, аз у хадис накл кардаанд (3, 227). Дар ин давра шахрхои Хуросону Мовароуннахр асосан пайрави махзабхои ханафй ё шофеъй буданд. Аммо донишмандони ин мазхабхо бар сари ихтилофхои чузъй бо хам бахсу пархош ва гохе чангу хунрезй мекарданд (4, ).

Яке аз олимони барчастаи ин давра, муаллифи китоби маъруфи «Таърихи Нишопур» Абу Абдуллох Мухаммад ибни Абдуллох Хокими Нишопурй (933 - 1015) мебошад. У асосан донишмани сохаи хадис буда, ба Ирок сафаи дуру дароз кард. Аз руи маълумоти сарчашмахо Хокими Нишопурй дар назди ду хазор устод дониш андухт. Танхо шумори касоне, ки дар Нишопур аз онон хадис шунид, ба хазор тан мерасид (5, ).

Аз кисмати гарбии хилофати исломй, хусусан шахрхои Ирок, Миср, Сурия ва Хичоз толибилмони бешуморе ба Бухоро, Нишопур, Чоч, Самарканд ва гайра омада, дар мадрасахо, хавзахои илмй, дуконхо, работ ва дигар маконхое ки чои чамъшавии донишмандон буд, дарс меомухтанд. Абу Мухаммад Абдуллох ибни Мухаммади Хаворй аз шахри Рай, Ибни Бобуя аз гарбии Эрон ба Нишопур ва Бухоро омада дарс хонд. Донишмандони зиёде аз шахрхои Хуросону Мовароуннахр то ба Андалус рафта, дар хузури донишмандони ин кишвар илму дониш омухтанд. Теъдоди чунин ашхос ба хазорон нафар мерасид, ки дар китобхои шархихолй ва тазкирахо дар бораи онхо маълумот дода мешавад. Ибни Надим аз чумлаи чунин муаллифхо мебошад, ки дар китоби машхури худ «ал-Фехрист» дар ин бора маълумот додааст (6, 237-323). Дар бораи чигунагии сафархо, шароити он ва душворихои бешумори он дар солхои охир маколахои зиёде таълиф мешавад, ки гувохи чолиб будани ин мавзуъ миёни донишмандон мебошад (7).

Хамин тавр, метавон хулоса кард, ки сафари илмй барои фаро гирифтани дониш яке аз равишхои маъмул дар асрхои миёна буда, Сомониён барои густаришу равнаки он дар каламрави худ сахми босазо гузоштаанд. Амният яке аз шароити аслии сафар барои илм дониста мешавад. Ин равиш дар асрхои минбаъда низ идома ёфт ва то замони хучуми мугулхо пойдор монд. Пас аз ин давра буд, ки илму дониш ба холати заволу рукуд гароид ва кишвархои мусулмонй яке пас аз дигаре гирифтори хурофотпарастй шуда, аз кофилаи илму адаб кафо монданд.

АДАБИЁТ

1. Мец А. Мусульманский ренессанс. Перевод с нем. Д.Е. Бертельса -М., 1973.

2. Абуабдуллох Мухаммад ибни Ахмади Мукаддасй (Макдисй). Ахсан-ут-такосим фй маърифати-л аколим. Тарчумаи Алинакии Мунзавй. Техрон, 1385.

3. Абдулкарим ибни Мухаммади Самъонй. ал-Ансоб. Ба кушиши Абдурахмон Муаллимии Ямонй. Хайдаробод,

1962.

4. Сайфуллохи Муллочон. Низоъи ханафиёну шофеиён дар шахрхои Хуросону Мовароуннахр //Маком ва накши ислом дар Чумхурии Точикистон. -Душанбе, «Эр-граф», 2017. -С. 126-145.

5. Мухаммадризо Ночй. Фарханг ва тамаддуни исломй дар каламрави Сомониён. -Душанбе, 20

6. http://jhr.ui.ac.ir/aiticle_16535_859e7983e155de51dd87a50f29e80d14.pdf

РИХЛА ИЛИ ПУТЕШЕСТВИЕ ДЛЯ ПРИОБРЕТЕНИЕ ЗНАНИЙ В ПЕРИОД СОМОНИДОВ

В статье представлена информация об одном из самых популярных способов получения знаний в средние века - выборе учащимися уехать из страны и эмигрировать. Введение всеобщей безопасности на огромной территории мусульманского халифата, единство религии и единого научного языка позволило провести общенациональное возрождение грамотности от Средней Азии до Испании и от Кипчакской степи до Индийского океана. Существование благотворительных фондов оказывало финансовую поддержку таким учреждениям. Наиболее важными городами, которые привлекали студентов со всего мира, были Багдад, Медина, Каир, Дамаск, Нишапур, Бухара, Марв, Балх, Герат, Рей. Саманиды - одна из династий, сыгравших в этом отношении важную роль. Все ученые 1Х-Х11 веков распространяли свои знания и опыт далеко от дома. Рихла позволила публиковать науку и знания по всему миру, а не только в одной стране или регионе.

Наряду с научным значением, научные поездки сблизили страны и укрепили взаимопонимание между населением.

Ключевые слова: рыхла, научное путешествие, халифат, город, медресе, книга, ученик, учитель, ученый, Саманиды.

RIKHLA OR JOURNEY FOR ACQUISITION OF KNOWLEDGE DURING

THE SOMONID PERIOD

The article provides information on one of the most popular ways of gaining knowledge in the Middle Ages - the choice of students to leave the country and emigrate. The introduction of general security on the vast territory of the Muslim caliphate, the unity of religion and a single scientific language made it possible to carry out a nationwide revival of literacy from Central Asia to Spain and from Kipchak desert to the Indian Ocean. The existence of charitable foundations providedfinancial support for such institutions. The most important cities that attracted students from all over the world were Baghdad, Medina, Cairo, Damascus, Nishapur, Bukhara, Marv, Balkh, Herat, Rey. The Samanids are one of the dynasties that played an important role in terms of attraction of students from all over the world as well. All scientists of the 9th-12th centuries spread their knowledge and experience far from home. Richla has allowed science and knowledge to be published all over the world, not just in one country or region. Along with the scientific value, scientific trips have brought countries closer together and strengthened mutual understanding between the populations.

Keywords: rikhla, scientific travel, caliphate, city, madrasah, book, student, teacher, scientist, Samanids.

Сведения об авторе:

Абдуджаббор Аминзода - старший преподаватель кафедры гуманитарных наук Таджикского финансово-экономического университета

About the autor:

Abdujabbor Aminzoda - Senior Lecturer, Department of Humanities, Tajik University of Finance and Economics

ХДМКОРИИ ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН БО ЧУМ^УРИИ КАЗОЦИСТОН БАЪДИ

ПОШХУРИИ ИТТЩОДИ ШУРАВЙ

Комилов Н.И.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Бо дарёфти истиклолият ба Точикистон зарур буд, ки барои касби макоми шоиста дар даврони нихоят мураккаби таърихи башар ва тахаввулоти бунёдй дар муносибатхои байналхалкй талош намояд. Яке аз заруратхои таъхирнопазири даврони исгиклолият ин ташаккул ва инкишофи муносибатхо бо давлатхои дигар, кабл аз хама бо кишвархои Осиёи Марказй буд. Зеро, чун Чумхурии Точикистон аз нигохи чугрофй дар бунбасти комуникатсионй карор дошт, ин омил такозо мекард, то хамкорй ва муносибатхо бо кишвархои хоричи дуру наздик алалхусус, бо давлатхои хамчавор баркарор ва густариш ёбанд.

Чумхурии ^азокистон давлатест, ки бо чумхурии мо пайванди таърихй, маънавй ва динй дорад. Х,амзамон, зиндагии 70-сола дар низоми сиёсй ва ягонаи хочагидории Иттиходи Шуравй, вобастагии мутакобилаи сохахои иктисодй, энергетикй, саноат ва хочагии кишлок зарурати баркарор намудани муносибатхои дипломатиро бо ин кишвари дусту хамсоя пеш овард. Бо назардошти ин омили бунёдй Чумхурии Точикистон аз огози истиклол бо ин давлати чавон муносибатхои дипломатй ва сиёсиро баркарор намуд.

Муносибатхои дипломатии Точикистону ^азокистон 7-уми январи соли 1993 тавассути табодули нотахои дипломатй баркарор гаштанд. Аз огози муносибатхои дипломатй хамкорихои дучониба дар сохахои сиёсй, иктисодй, илмй-техникй ва маънавй-фархангй чараён гирифтанд, ки асоси онро хамкорихои мутакобилан судманд дар бисёр масоили мухими байналхалкй ташкил медиханд, ки аз манфиатхои тарафайн бармеоянд.

Дар баробари ин хукумати Чумхурии Точикистон бо дарки мухимияти муносибат ва хамкорихои мутакобила бо ^азокистон аз мохи июни хамон сол намояндагии дипломатии хешро ба сифати миссия таъсис дод, ки он аз мохи январи соли 1994 ба сафорат табдил дода шуд. [6]

Тавре маълум аст, баъди фурупошии давлати Шуравй чумхурихои тозаистиклол бо хатархои нави чахонй рубару гаштанд. Масъалаи хассоси муносибатхои байни кишвархо дар ин давра

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.