Научная статья на тему 'Тавсифи Истаравшани аҳди Сомониён дар илми таърихнигорӣ'

Тавсифи Истаравшани аҳди Сомониён дар илми таърихнигорӣ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
6082
292
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАЪРИХНИГОРӣ / ИСТАРАВШАН / СОМОНИЁН / МАЪХАЗҳО / МУҳАққИқОН / ТАЪРИХИ АСРИМИЁНАГӣ / ИСТОРИОГРАФИЯ / САМАНИДЫ / ИСТОЧНИКИ / ИССЛЕДОВАТЕЛИ / СРЕДНЕВЕКОВАЯ ИСТОРИЯ / HISTORIOGRAPHY / ISTARAVSHAN / SAMANIDS / SOURCES / RESEARCHERS / MEDIEVAL HISTORY

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Махкамов Саидкул Суяркулович

Статья посвящена описанию историографических исследований об Истаравшане, осуществленных в период Саманидов. Отмечается, что история и цивилизация Истаравшана периода Саманидов отображена в средневековых исторических, географических и литературных источниках, в трудах русских ученых дореволюционного и советского периодов, а также в научных работах отечественных и зарубежных исследователей. В статье осуществляется разделение источников по периодам и их описание. На основе анализа материалов по теме статьи определяется, что с древних времен до сегодняшнего дня путешественники, авторы исторических, географических и литературных источников, русские ученые, зарубежные востоковеды и отечественные исследователи создали научные записки, статьи и произведения о периодах и особенностях истории Истаравшана. Автор статьи приходит к выводу, что исследование упомянутых историографических источников сможет способствовать выявлению и освещению некоторых малоизученных сторон истории отдельных владений государства Саманидов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A DESCRIPTION OF HISTORIOGRAPHIC RESEARCH ABOUT ISTARAVSHAN IN SAMANIDS ’PERIOD

The article is devoted on description of historiographic research about Istaravshan which had been during the period of Samanids. It is noted that the history and civilization of Istaravshan in the period of Samanids displayed in medieval historic, geographic and literal sources, and in the works of Russian scientists of prerevolutionary and Soviet periods, and also in scientific works of patriotic and foreign researchers. It is done a separation of periods and a description of each of these sources in the paper. In terms of analysis of materials it is defined according to the subject of the article that from ancient times till today, the travelers, the authors of historical, geographical and literary sources, Russian scholars, foreign orientalists and domestic researchers had made scientific notes, articles and works about the period and characteristics of the history of Istaravshan. The author comes to conclusion that the study of above -mentioned historiographical sources may encourage the identification and lighting of some little -studied aspects of the history of solitary dominion of Samanids ’ state.

Текст научной работы на тему «Тавсифи Истаравшани аҳди Сомониён дар илми таърихнигорӣ»

УДК 9 (M) 03 С. С. MAX,KAMOB

ББК 63. 3 (0) 3.

ТAВСИФИ ИСТAРAВШAНИ AXДИ СОМОНИЁН ДAР ИЛМИ ТAЪРИХНИГОРЙ

Вожа^ои калиди: тaъpиxнигopй, Иcтapaвшaн, Coмoниëн, мaъxaз>ço, мyçaцк^и^;oн, тaъpиxи acpимиëнaгй

Тях;и;у oмyзиши тaъpиxy фapxaнги мyлкxoи aлoxидa, мapкaзxoи мухим, maxpy вилoятxoи к;aлaмpaви Coмoниëн яке aз вaзифaxoи мухими илми тaъpиx мaxcyб ëфтa, oн бapoи paвmaнy вoзеx oмyxтaни бaъзе пaxлУxoи кaмтax;и;myдaи тaъpиxи aввaлин дaвлaти мустя;ил вa мyтaмapкaзи точи^н мycoидaт xoxaд кapд.

Maъxaзx,oи гyнoгyни тaъpиxивy, чyFpoфй вa aдaбии acpимиëнaгй, pиcoлaвy тaд;и;oтxoи cеpmyмopи му^^и^ни тoин;илoбии pyc, mypaвй, вaтaнию xopич,й зaминaи бoэътимoди тaъpиxнигopии Coмoниëн, ë 6a истигох coмoниëнmинocиpo acoc гyзoштaaнд.

Coмoниëнmинocиpo чун paвияи мустя^и™ тaъpиxнигopй 6a чaнд мapxилa тя;одм нaмyдaн мумкин acT.

Ma]pxlилaи aввaлдap зaмoни дaвлaтдopии Coмoниëн як зyмpa ocopи тaъpиxию чyFpoфй вa aдaбй 6a вучуд oмaдaнд, ки дoиp 6a тaъpиxy фapxaнги зaмoни xyд мaълyмoти нoдиp медихянд. Дap ин paдиф тaълифoти дaвpaxoи минбaъдaи acpимиëнaгиpo метaвoн нoмбap нaмyд.

Mapßçилaи дуюми coмoниëншинocй 6o фaъoлият вa тaд;и;oти oлимoнy map;mинocoни pyc, mypaвй вa вaтaнй мapбyт acT. Дap зaмoни mypaвй мyxaк;к;ик;oн aз диду нaзapи мapкcиcтй acapy мa;oлaxoи зиëде эч^д нaмyдaaнд вa мя^з хямин ocop шox,cyтyни мaктaби coмoниëнmинocии минбaъдa шудя, бapoи oмyзиmy тях;ик;и caмтxoи дигapи oн пoя вя poxнaмo гapдид.

Дaвpaи cеюмpo pиcoлaxo, acapx,o вя мя^ля^и aлox,идaи илмии oлимoни xop^ñ тяшкил менaмoяд. Дap ин ^дя мyappиxoни эpoнию oлмoнй вя aмpикoй дap acocи capчamмa^oи acpимиëнaгй дoиp 6a тaъpиxy фapx,aнг вя тямяддуни дявляти Coмoниëн acapx^ ^ли6 э^д нямудяянд.

Нщoят, мящиляи чopyми oнpo дaвpaи cox,ибиcтиклoлии Тoчикиcтoн вя гycтapиши тoзa пaйдo нямудяни coмoниëнmинocй гуем, иmтибox нaxoxaд шуд. 3epo дap ин дaвpa 1100-coлaгии тaъcиcëбии дявляти Coмoниëн чяшн гиpифтa шудя, вя бaxmидa 6a ин caнa як ;aTOp тaд;и;oти бyнëдй, pиcoлaвy acapx^ тaъpиxивy фapxaнгй вя мяк^ляи oлимoни тoчик 6a нamp pacидaнд.

Дap capчamмaвy тaдк;ик;oт вя pиcoлaxoи cеpшyмopе, ки дap тули тaмoми мapxилaxoи тяшяккул вя инкиmoфи coмoниëнmинocй 6a вучуд oмaдaнд, тaъpиx, чyFpoфия, фapxaнгy xyнapи вилoятx,oи aлoxидaи ;aлaмpaви Coмoниëн мapкaзxoи мyxимтapини cиëcй, мaъмypй, щтишдй, тичopaтй, фapxaнгию мядянии ин дявлят инъикoc ëфтaaнд.

Чaмъoвapй тянзим вя тяхлилу бappacии axбopи capчamмaxoвy тaдк;ик;oти мyxaк;к;ик;oни гyнoгyн дoиp 6a тaъpиxy фapxaнг, мякфму нуфузи мyлкxoи aлoxидaи дявляти Coмoниëн тaъpиxнигopии (иcтopиoгpaфияи) ин дaвpapo paвmaнy кoмилтap вя Faнй xoxaд coxт.

Иcтapaвmaн яке яз мyлкxoи дopoи тaъpиx вя тямяддуни ;ядиму Faнй вя пypвycъaтy бoнyфyзи ;aлaмpaви Coмoниëн 6a хиш6 paфтa, тявяччухи мyappиxoн, чyFpoфидoнxo, caйëxoн, му^^и^ни гyнoгyнpo 6a xyд чял6 coxтaacт.

Capчamмaxoи xaттии acpимиëнaгй вя тaд;и;oти мyaллифoни мин6яъдя дoиp 6a мулки Иcтapaвшaни дявляти Coмoниëн, яз чумля тaвcифи чyFpoфию cиëcии oн, capxaд вя coxтopи мaъмypй, тoпoними maxpy нoxияxoи ин вилoят, xaë™ ичтимoй, щтишдй, xyнapи maxpcoзию maxpдopй вя pymдy нумуи xyнapмaндию киmoвapзй, ™4opa^ илму фapxaнг, caнъaти меъмopии oн мaълyмoти мyътaбap дoдaaнд.

Мян6яи мухими инъикocкyнaндaи тaъpиxи Иcтapaвmaн - capчamмaxo, ocopи тaъpиxию ЧyFpoфии acpимиëнaгии мyaллифoни фopcy apaбизaбoни acpxoи IX-X мебoшaд, ки дap oнxo тaъpиxи ин вигоят чун як чузъи тapкибии дявляти Coмoниëн вя тaъpиxy тямяддуни oн тaчaccyм ëфтaaнд.

Яке аз асархои чугрофии ;абл аз давлатдории Сомондан (тайи солхои 844-848 китобат шyдaaст) «ал-Масолик ва-л-мамолик»-и Абул;осим ибни Убайдуллох ибни Абдуллох Ибни Хурдодбех9 мебошад. Муаллиф дар асари худ аз шахру навохии Мовароуннахру Хуросон, роххои тичоратии байни онхо, тичорат, бочу хироч, подшохони мулку сарзаминхои гуногун ва гайра маълумоти чолиб меорад.

Аз манбахои мухими таърихию чугрофии aсримиëнaгии асрхои IX-X, ки ба ;алами вазири Сомониëн Абул;осим Чдйхонй мансуб аст, «Ашкол-ул-олам» (2, 39-78) мебошад. Дар ин сарчашмаи мухим нисбат ба дигар манбахо дида доир ба мулки Истаравшани давлати Сомониëн маълумоти муфассал оварда шудааст. Муаллиф доир ба худуди чутрофй, вилоятхои хамчавори Истаравшан, та;симоти маъмурии он, марказ-пойтахти вилоят - шахри Бунчикат ва се ;исмати он: кухандиз, шахристону работ ва шугли мардум ахбор медихад. Маълумоти Чдйхонй нисбат ба дигар сарчашмахои таърихй-чугрофии замони Сомониëн муфассалтар буда, ба андешаи академик А.Мухторов муаллифони манбахо аз асари Чдйхонй фаровон истифода бурдаанд (17, 12; 18, 35). Абуисхо;и Истахрй дар «Мамолик ва масолик»-и худ маълумоти чолиби таваччухи таърихию чугрофй меорад. Ин муаллиф худуди вилояти Истаравшанро тавсиф намуда, шахру рустохои онро иборат аз дувоздах медонад. Ин ва дигар ахбори овардаи Истахрй ба маълумоти «Ашкол-ул-олам»-и Чдйхонй шабохат дорад. Шояд Истахрй дар иншои асари худ аз ахбори «Ашкол-ул-олам»-и Чдйхонй истифода бурда бошад. Зеро Чдйхонй вазири давлати Сомондан буд ва аз вазъи мамлакат, шахру вилоятхо масъалахои таърихию чугрофии он ба таври кофй во;иф буд.

Сарчашмаи дигари муътамади давраи Сомонден «Худуд-ул- олам»-и мачх,улулмуаллиф буда, профессор Н.Турсунов онро ба ;алами Ибни Фаригун мансуб медонад (19, 14). Дар ин асар доир ба вилояту шахрхои Мовароуннахр, аз чумла мулки Истаравшан маълумоти таърихй, чугрофй ва вазъи тичорату кишоварзй ахбори нодир оварда мешавад. Хамчунин муаллиф доир ба топонимхои Истаравшан маълумот меорад, ки чолиби таваччух аст. Дар «Худуд-ул-олам» шугли ахолй, махсусан коркарди канданихои фоиданок ва металхои ранга, бозор ва тичорату муомилоти пул ахбори муътабар оварда мешавад.

Сарчашмаи дигари ин давра, ки доир ба хокимони муста;или Истаравшан, салтанати онхо, тобеъ шудани ин вилоят ба давлати Сомондан, пойтахти вилоят ва гайра хабар медихад, «Зайн-ул-ахбор»-и Абусаид Гардезй (3, 91-138) мебошад. Муаллифи асар аз маълумоти «Тах;и; мо-ли-л-Хинд» ва «Осор-ул-бо;ия»-и Берунй, «ат-Таърих фй ахбор вулот Хуросон»-и Абуалии Салломй ва аз осори муаррихону чугрофидонон - Ибни Хурдодбех, Абуабдуллохи Чдйхонй ва дигарон истифода намудааст.

Ё;ути Хамавй дар асари худ аз шахру навохии минта;аи Мовароуннахр сухан ронда, доир ба табиату и;лим, фаровонхосилии сарзамин ва мардуми ин минта;а маълумот меорад. Аз чумла, y овардааст: «Чун ба Сугду Ушрусана ва Фаргонаву Шош ворид шудй, хохй дид, ки мевахои эшон он ;адар фаровон аст, ки аз хама офо; здадат меояд. Fyломонро эшон аз Туркистон, ки бар кишвари онхо мухит аст, меоранд ва он чй аз эхтдачоташон беш аст, бар дигар кишвархо мебаранд» (8, 279-302).

Маълумотро доир ба худуди шахрхо, масофа ва роххои байни онхо, мав;еи чойгиршавии онхо, низоми андоз ва хирочи шахру навохй аз асари «Ахсан ут-та;осим фй маърифати л-а;олим»-и ал-Му;аддасй (4, 149-158) пайдо кардан мумкин аст. Муаллиф доир ба роххои шахру навохии Мовароуннахр, аз чумла мулки Истаравшани замони Сомондан маълумот меорад. Аз сарчашмаи мазкур оид ба роххои байни шахрхо, марзу буми шахру навохии вилоят, роххои тичоратии минта;ахои Истаравшан ахбори мухим ба даст овардан мумкин аст.

Яке аз манбаъхои таърихии асри XIII, ки во;еахоро аз замони хучуми арабхо ба Осдаи Мдана то мданаи ;арни номбурда дар бар мегирад, «Ал-Комил фи-т-таърих» -и Ибни Асир (9, 303-414) мебошад. Муаллиф дар таърихномаи худ во;еахоро аз замони зухури давлатдории наберагони Сомонхудот-писарони Асад тасвир намудааст. Ибни Асир дар асари худ аз ахбори сарчашмахои ;абл аз замони худ истифода намуда, далелхои таърихии навро меорад.

Аз сарчашмахои давраи асримданагй «Мунтахаб-ут-таворих»-и Мухаммад Хакимхон16 маъхази нодир мебошад, ки он низ доир ба давлати Сомондан ва вилоятхои алохидаи он маълумоти таърихй медихад.

Бояд тазаккур дод, ки дар осори зикршуда таърих ва фарханги Истаравшан ба таври хронологй, муназзаму муфассал оварда нашуда, ахбору андешахои муаллифон пароканда ë баъзан такрори гуфтахои пешин аст. Бо ин хдма маълумоти мазкур аз ахамият ва арзиши илмй холй нестанд.

Гурухи дигари маълумотро мо аз асархо, ;айду ёддошт, солномахои сайёхон, таърихнависон ва во;еанигорони хитой пайдо карда метавонем. Номи Истаравшан дар шаклх,ои гуногун дар кайдномахри таърихй, вокеаномах,о, солномахр ва рузномах,ои таърихнависону сайёх,они хитоии Сима Тзян, Бан-Гу, Ли Ян Шоу, Вей-Ч,ен, Оу Янсю Сюан Тзян ва Хой Чао дида мешавад. Масалан, вохиди маъмурй ва вилояти алохддаю мустакили Истаравшан бо сулолаи шох,они худ дар соли 435 мелодй дар вокеаномаи Ли Ян Шоу (20, 5) зикр гардидааст.

Сарчашмаи дигари хитой, ки бо номи «Солномаи сулолаи Тан» машхур аст, номи Истаравшанро ба таври гуногун, зикр кардааст. Аз чумла Шуайдушана, Сутрушана (Дулисэна), Суйдушана ва Цзебудиана аз номх,ои гуногуни Истаравшан аст (14, 78,83,256).

Сюан-Тзян ин нох,ияро Сутулисана номидааст ва хабар медихдд, ки андозаи гирдогирди он 1400 - 1500 ли5 мебошад (нисбат ба нохияи Чоч 1,5 баробар бузургтар ва нисбат ба нох,ияи Самарканд андаке хурдтар). Сархдди шимолии он дарёи калонест ва дар тарафи шимолу гарбии нох,ия биёбони бекароне хдст, ки на об дорад на гиёх (7, 395).

Ба гурухи сеюми манбаи маълумотхо оид ба Истаравшан асару ма;олахои алохидаи муха;;и;он, бостоншиносон, мардумшиносону шар;шиносони руси даврони шуравй, аз чумла В.В.Бартолд, А.А. Семёнов, А.Ю. Якубовский, М.С. Андреев, О.И. Смирнова, Е.Д. Салтовская, З.Л. Воронина, С.Г. Хмелнитский ва дигаронро дохил кардан мумкин аст. Дар асархо, рисолаву ма;олахои тад;и;отии олимони рус доир ба таърихи Осиёи Миёна, алалхусус замони Сомониён маълумоти чолиб оварда шудаанд. Масалан, дар чилди якуми осори мунтахаби ховаршиноси маъруф, академик В.В.Бартолд (5, 114-379) дар фасли «Очерки чугрофии Мовароуннахр» ва «Осиёи Миёна то асри XII» маълумоти мухиму чолиби таърихй ва чугрофиву фархангй оварда мешавад. Муаллиф дар асари худ далелу ра;амхои гуногунро дар асоси сарчашмахои асримиёнагии форсиву арабй баён менамояд. Ховаршиноси рус В.В. Бартолд пойтахти вилояти асримиёнагии Истаравшанро Бунчикат (Панчикат) мехисобид, ки минбаъд фаъолияти экспедитсияи бостоншиносии Точикистони шимолй онро исбот намуд. Яъне, фарзияи илмии академик В.В. Бартолд дар хусуси шахри асосй ва маркази Истаравшан дар худуди имрузаи нохияи Шахристон чойгир буд, дуруст баромад. Маълумоти муаллиф доир ба се ;исмати шахр, яъне иборат будани кухандизу шахристон ва работ, ахолй ва шугли он, дарвозахои шахр, рох ва тулу орзуи он ба дигар ;исматхои маъмурии вилоят, шахрхо ва тавсифи онхо, кушку ;алъахо ва мивдори онхо хеле чолибанд. Омузиши дакики таъриху тамаддун ва шах,рсозии асримиёнагии халки точик нишон дод, ки дар асрх,ои IX-X шах,рх,о аз се кисмат иборат буданд ва ин масъала дар тад;и;оти муха;;и;они минбаъда низ мавриди баррасй ;арор гирифтааст.

Шар;шиноси номии рус академик А.А.Семёнов (22, 3-11) дар ма;олаи худ оид ба саромади хонадон ва аслу насаби сулолаи Сомониён сухар ронда, онро ба Бахроми Чубина мерасонад. Ин а;идаи олимро муха;и;;они минбаъда мавриди истифода ;арор доданд.

Асару рисола ва ма;олахои олимони рус ба меъморй, сохтмони бинохо ва на;шу нигори онхо ва умуман шахрсозии Мовароуннахру Хуросон, аз чумла Истаравшан дар таърихнигории ин минта;а сахми беандоза дорад. Аз зумраи чунин шар;шиносон Л.В.Варонина, Б.Н.Засипкин8, В.Л.Лавров (13, 141-168), А.М.Прибиткова, С.Г.Хмелнитский, А.М. Беленитский (6, 190-192) ва дигарон мебошанд, ки доир ба масъалахои зикршуда таълифоти зиёд ва пурарзишеро ба нашр расонидаанд.

Яке аз чанбахои фаъолияти илмию тад;и;отии олими шар;шиноси дигари рус О.И.Смирнова ба тах;и;и топографию топонимикии Истаравшан бахшида шудааст. Дар чараёни тах;и;у омузиш у доир ба топоними Истаравшан андешахои чолибро баён намудааст. Бино ба а;идаи О.И.Смирнова вожаи «ист», «уст» ифодаи «боло», «олй», «олитар» ва вожаи «равшан» ба номи фариштаи рузи хдждахуми таквими авастой «Равшан» мутаалик аст. Аз ин гуфтахо чунин хулоса бармеояд, ки калимаи «равшан» маънои одил, ё худ фариштаи хдкро дошта, муваккил ва пуштибони ин вилоят ба хдсоб мерафтааст.

Мардумшинос ва ховаршиноси номй М.С.Андреев, дар асару ма;ола ва сафарномахои худ доир ба шахру вилоятхои Осиёи Миёна, аз чумла Истаравшан, иттилооти шав;овар медихад. Хдмчунин мухдкик ва сайёхони дигари рус низ доир ба шахру вилоятхои Осиёи Миёна, аз чумла Истаравшан хабар ва маълумоти оморй медиханд. Масалан, А.А.Кушакевич (12, 77) доир ба шахрхои Хучанд ва Уротеппа (Истаравшан) ахбори мухими эх,сой додааст.

Хуччатхои бозёфтшудаи ^алъаи Муг аз водии Зарафшон олимон ва муха;;и;они русро низ ба худ чалб намуд. Асноди таърихии ёфтшударо ба се дарача та;сим намуда, ба нашр расониданд. Дар тарчума ва тайёр кардани он сахми олимон аз чумла А.А.Фрейман, В.А.Лившитс О.И.Смирнова ва М.Н.Боголюбов калон аст28. Дар маъхази номбурда доир ба муносибатхои

сиёсй, и;тисодй ва ичтимоии давраи хучум ва хукмронии арабхо маълумоти нодир оварда шудааст. Дар асоси маълумоти ин хуччатхо топоними "Истаравшан" да;и;ан муайян карда шуд, ки дар асрхои миёна он ystrwnk (Уструшаник) ва ystwsuk - Уструшана номида мешудааст. Аз олимони рус П.П.Иванов (10, 23-30), М.Е. Массон (15, 50-59), Э. М. Мурзаев, И.В.Абаев (1, 111114) ва дигарон дар тахдщоти худ доир ба таъриху фарханги мардуми Мовароуннахр, аз чумла Истаравшан сухан рондаанд. Тах;и;оти А.А.Грицина6 ба доир ба шахрхо, мав;еи чойгиршавй ва дигар чанбахои таърихию археологии Истаравшани шимолй маълумоти хеле чолиб медихад.

Гурухи чорум ва хеле пурарзиши манбаи историографй доир ба Истаравшани заомни Сомониён асархои тад;и;отй ва ма;олахои илмии оид ба таърих, мав;еи чутрофй, мансубияти этникй, мероси моддию маънавй ва топоними Истаравшан таълифнамудаи олимони маъруфи точик Б. Fафуров (7, 385-389, 450-521), Н. Неъматов17, А. Мухторов, У. Пулодов, Ю. Ё;убов, А. Мирбобоев, С. Абдуллоев, Пирумшоев, Н. Рахимов, Н. Турсунов (19, 14-15, 26-39, 57-64) ва дигарон ба хисоб мераванд. Дар асару ма;олахои академикхо Б.Fафуров ва А.Мухторов маълумот дар асоси сарчашмахои асримиёнагй доир ба ин ё он пахлухои таърихи давлати Сомониён ва мулкхои алохидаи он, минчумла Истаравшан оварда шудааст.

Дар тад;и;оти истаравшаншиноси номй академик Н.Неъматов бошад, бештари маълумоту далелхо аз хдфриёти бостоншиносй ва бозёфтхои нодир аз минта;ахои гуногуни Точикистони шимолй оварда мешавад. Дар ин чода сахми экспедитсияи комплексии бостоншиносии Точикистони шимолй тахти рохбарии академик Н.Неъматов дар тах;и;у омузиши таърих ва фарханги Истаравшани бостонй беандоза зиёд аст. Бозёфтхои бадастомада доир ба замони Сомониён маводи фаровон дода, таъриху фарханги гании онро ошкор ва асоснок намуд. Шарху тавсифи пажухиш ва осори академик Н.Неъматов доир ба вилояти Истаравшан дар асрхои IX-X ва сахми у дар истаравшаншиносй тад;и;оти алохида монографиро та;озо менамояд.

Меъморй, хунари шахрсозй дар Истаравшан (16, 21, 214-393) яке аз пахлухои тад;и;оти олимони ватанй мах,суб ёфта, оид ба ин масъала як ;атор рисолаву ма;ола руи чоп омадаанд. Меъмории шахру навохии Истаравшан осори зиёде бо;й гузоштааст, ки дар асоси он доир ба пахлухои хунари шахрсозй, меъморй, сохтмони бинохо, истифодаи хишту гилхок дар иншоот, чубу кандакорй ва ороишоти ;асру бинохо асноди зиёде оварда шудааст.

Дар ин ;исмат асархо ва рисолахои илмию тад;и;оти дастачамъии олимон ва муха;;и;они точикро бояд алохида ёдовар шуд. Аз зумраи онхо Таърихи хал;и точик (чопи Маскав, дар се чилду панч китоб) ва тад;и;оти бунёдй ва чамъбастии нави он дар шаш чилд10, тад;и;оти дигари пурарзиш бахшида ба 110-солагии давлати Сомониён - "Сомониён ва эхёи тамаддуни форсии точикй", "Сомониён дар оинаи таърих", "Номаи Оли Сомон", "Мероси Оли Сомон", "Очерки таърихии Истаравшан", "Донишномаи Сомониён", "Мачмуаи ёдгорихои таърих ва фарханги Чумхурии Точикистон" (21, 320-379, 441-510), "Таърих, меъморй ва фарханги Уструшана" (11, 214397) ва гайраро номбар кардан мумкин аст. Дар ин таълифот аз таъриху фарханг, тамаддун, ташаккулу инкишофи муносибатхои и;тисодию ичтимоии давлати Сомониён ва мулкхои алохидаи он мисли Истаравшан, чун як вохиди чудонашавандаи он маълумоти нодир чамъоварй шудаанд.

Гурухи панчум ва хеле мухими манбаи историографии Истаравшани замони Сомониёнро тад;и;оти муаррихон ва ховаршиносони хоричй ташкил мекунад. Аз чумла, тах;и;у омузишу бештари таърихи асримиёнагй, хоса замони Сомониён, дар асару рисола ва пажухиши олимони эронй мушохида мешавад. Пажухиши дастачамъонаи олимони Эрон бо номи "Таърихи Эрон" (23, 76-110) замони ;адим, асрхои миёна ва давраи навро дар бар гирифтааст. Дар ин асар дар ;атори сулолахои дигар доир ба давлати Сомониён низ маълумот чамъоварй шудааст. Дар таълифоти номбаршуда дар баробари дигар масъалахои таърихй ба сохтори маъмурй, муносибатхои и;тисодиву тичоратй ва таърихиву фархангии Сомониён ва шахру вилоятхои алохидаи он маълумоти фаровон дода мешавад.

Яке аз асархои марбут ба мавзуи мазкур бо номи "Осрушана"-и Нодир Каримиёни Саридаштй мебошад. Муаллиф дар асари худ дар асоси маълумоти сарчашмахои асримиёнагй чанбахои гуногуни таърихию чугрофй ва таърихию фархангии ин вилоятро мариди тад;и; ;арор додааст.

Яке аз рисолахои калонхачм, ки ба умури давлатдорй, сохтори сиёсй, фархангй, вазъи и;тисодиву ичтимой, хунармандй, меъморй, шахрсозй, илм, маориф, дин ва дигар чанбахои таърихии давлати Сомониён бахшида шудааст, асари доктор Мухаммадризо Ночй (20) мебошад. Муаллиф тад;и;оти худро дар асоси сарчашмахои замони Сомониён ва пажухишоти олимони гуногун анчом додааст, ки ;имати баланди илмй дорад.

Муха;;и;и дигари таърихи замони Сомониён Новиди Хиравист, ки дар асари худ перомуни хаёти сиёсй, и;тисодиву фархангй ва вазъи ичтимоиву мадании асрхои IX-X сухан масъалахои хеле ами;и таърихиро ба миён мегузорад, ки дар бештар маврид он бахсталаб буда, халлу фасли он тах;и;отхои минбаъдаро та;озо дорад.

Дар ;атори ин асархо тад;и;оти профессор Саид Нафисй, муха;;ик;и таърихи адабиёт ва фарханги замони Сомониёнро номбар кардан мумкин аст. Доктор Саид Нафисй дар асари худ аз манбахои зиёди нодир истифода бурда, баробари маълумот доир ба адабиёт ва шоирону фозилон, аз таъриху фарханги ин замон низ ахбор медихад.

Доир ба хусусиятхои таъриху фарханги замони Сомониён як ;атор муха;;и;и аврупоиву амрикой низ таълифоти чолиб доранд. Аз чумла, ховаршиноси англис Ле Стренеч дар асари худ масъалаи чугрофияи таърихии Мовароуннахру Хуросонро матрах намуда, ховаршиноси амрикой Ричард Нилсон Фрай масъалахои мубрами давраи Сомониёнро мавриди тах;и; ;арор додааст. Дар осори муаллифи номбурда ва арзёбии во;еъбинонаи таърих, диди нави тамаддун ва фарханги асрхои IX-X мушохида мешавад.

Хамин тавр, Истаравшани ахди Сомониён хамчун яке аз вилоятхои аз лихози и;тисодй, ичтимой, фархангй пешрафта ва чун мулки бонуфуз ва пурвусъати давлати Сомониён дар тамоми ч,абхахои хаёти он на;шу ма;оми хоса дошта, таваччухи муаллифони асримиёнагй ва тад;и;отчиёни минбаъдаро ба худ чалб намудааст. Осор ва таълифоти марбут ба таърих ва тамаддуни Истаравшан як шохаи мухими таърихнигорй ва истаравшаншиносй буда, хазинаи илми таърихи ватаниро бой месозад ва тах;и;у баррасии он чустучу ва арзиши ами;и минбаъдаро та;озо дорад.

ТАВЗЕХОТ:

1. Абдуллоев, С. Амир Исмоили Сомонй/С. Абдуллоев. - Хучанд: Нашриёти давлатии ба номи Рахим Налил, 1998. - 400с.; Абдуллоев, С. Исмоили Сомонй/С. Абдуллоев. Нашри дуюм. - Москва, 1998. - 432с.; Абдуллоев, С. Амирони Сомонй. - Москва, 1999. - 632с; Абдуллоев, С.Фарханги Сомониён/С. Абдуллоев. - Москва: Шуъбаи чахоруми нашриёти харбй, 2001. - 598с.; Абдуллоев, С. Нурофияи таърихии давлати Сомониён/С. Абдуллоев.- Хучанд, 2001. - 372с.

2. ал-Истахри. Книга путей и стран/Истахри А.// [Китаб] Масолик ал- мамолик. Перевод З.Н. Ворожейкиной, Я. Крапольского. Материалы по истории киргизов и Киргизии. М. 1973; Абул;осим, Истахрй. Масолик ва мамолик/Истахрй // Сомониён дар оинаи таърих. - Нилди дуюм. - С.79-102.

3. Андреев, М.С. Сборник «По Таджикистану»/ М.Андреев. - Ташкент, 1925. - 190 с.; Андреев М.С. Краткий отчет об экспедиции в Таджикистана в 1925 г./ М.Андреев// По Таджикистану. - Вып. 1. -Ташкент, 1927. - С. 34-36.

4. Воронина, В.Л. Конструкции и художественный образ в архитектуре Востока/ В.Воронина. - М.: -Стройиздат, 1977; Воронина, В.Л. Резное дерево Зеравшанской долины/В.Воронина// МИА СССР, № 15 ( Тр. СТАЭ, Т. 1.). - М.-Л.: АНСССР, 1950, - С. 210-220; Воронина, В.Л. К характеристике архитектуры Средней Азии эпохи Авиценны/В.Воронина// Тр. АН Тадж ССР. ООН. - Сталинабад, 1954, - С. 41-56; Воронина, В.Л. Сырцовые минареты верховьев Зеравшана /В.Воронина// Тр АН Тадж. ССР, Т. 120. -Сталинабад, 1960, - С. 55-61.

5. Вохиди андозаи марз, ки ба 0.5-3 км баробар аст.

6. Грицина, А.А. Средневековый Сабат/А.Грицина// Зоны и этапы урбанизации.- Ташкент, 1989. - С. 124130; Грицина, А.А. Средневековый Сабат (К проблеме планировки и динамики развития городской территории)/А.Грицина// Зоны и этапы урбанизации. Город и процесс урбанизации в Средней Азии. Тезисы докладов региональной конфиренсии. - Наманган, 1989. - С. 124-125; Грицина, А.А. Северная Уструшана в середине I тысячелетия до н.э. - начале XIII в.н.э. (археолого-топографическое исследование): автореферат дисс. на соис. уч. степ. к.и.н/А.Грицина. - Самарканд, 1990. - С. 23; Грицина, А.А. Археологические памятники Сырдарьинской области/А.Грицина. - Ташкент, 1992. - С.115-120;.

7. Донишномаи Сомониён. - Нилди 1-2. - Хучанд: Нури маърифат, 2008-2009.

8. Засыпкин, Б.Н. Архитектура Средней Азии/Б.Засыпкин. - Москва: АН СССР, 1948. - 198 с.

9. Ибн, Хурдадбех/А. Хурдадбех. Книга путей и стран//Перевод с арабского, комментарии, исследование, указатели и карты Н.Велихановой. - Баку: Элм, 1986. - 428 с; Алу-л-касым, ибн Хаукаль. Книга путей и стран/А. Хурдадбех пер.Е.К.Бетгера. Труды Среднеазиатского Государственного университета им. В.И. Ленина. Археология Средней Азии. IV. Ташкент. 1957; Ибни, Хурдодбех. Масолик ва мамолик/Хурдодбех //Сомониён дар оинаи таърих. - Нилди дуюм. - С. 4-7.

10. История таджикского народа. - Том II. - Книга 2. - Москва, 1964; История таджикского народа// Эпоха формирования таджикского народа//Под редакции академика Н.Н.Негматова. - Том 2. - Душанбе, 1999. - 790 с.

11. Ле, Стренч. Нугрофиёи таърихии сарзаминхои хилофати шар;й/Стренч Л. -Техрон: -Бунгохи тарчума ва нашри китоб, 1337. - 609 с.

12. Mеpocи Оли como^ Зеpи нaзapи якядемик H. Caлимoв. - Хучянд: Hypи мaъpифaт, 2001. - 544 c.

13. Mиpбaбaев, А.K. Дaxмaки Kypкaтa: pacкoпки и иccледoвaния/А. Mиpбaбaев //Maтеpиaльнaя кyльтypa Уcтpymaны. - Вып.7//Дpевняя Уcтpyшaнa: гopoдa, иx лoкaлизaция и xpoнoлoгия. - Дymaнбе:Омy, 2003. -C. 267-562; Mиpбaбaев, А., Myкимoв Р. Гopoдcкoе xoзяеcтвo Maвеpaннaxpе и Xopacaœ в 1Х-Х/А. Mиpбaбaев // Тpyды тaджикcкoгo теxничеcкoгo yнивеpcитетa, 2001. Вып. 2. - C. 73; Mиpбaбaев, АХ. Из иcтopии yчебныx зяведений эпoxи А6уяли и6н Cинo/А. Mиpбaбaев // В кн.: А6уяли и6н Cинo и егo эпoxa.-Душян6е, 1980; Mиpбaбaев, А.K. K вoпpocy o пoтенциaле дyxoвнoй кyльтypы дpевниx гopoдoв /А. Mиpбaбaев //Зoны и этяпы ypбaнизaции. - Тяшкент, 1989. - C.112-113; Mиpбoбoев, А. Чеpты кyльтypы и идеoлoгии ycтpymaнцев/А. Mиpбaбaев // Фapxaнг. - 2002. - №7-8. - C. 25-38; Mиpбaбaев, АХ., Paxимoв H.T., Гaйбyллoевa M. K вoпpocy o лoкaлизaция гopoдa Бунджикят и этимoлoгии теpминa «Иcтapaвшaн»/А. Mиpбaбaев // Hoмaи дoниmгox. ^лшляи илмвди чoмеamинocй. 2010. - № 4 (24). - C. 116-120.

14. Mypзaев, Э.М. Cлoвapь нapoдныx геoгpaфичеcкиx теpминoв/Э. Mypзaев. - Moc^a, 1984; Mypзaев Э.М. Mеcтные геoгpaфичеcкие теpмины/Э. Mypзaев //Тpaнcкpипция геoгpaфичеcкиx нязвяний. - Mocквa, 1960.

- C. 67-80; Mypзaев, Э.M. Тoпoнимикa и геoгpaфия/Э. Mypзaев. - Mocквa, 1995. - C. 3-39.

15. Myxтopoв, А. Maтеpиaлы пo иcтopии Уpa-тюбе. - Mocквa, 1963; Paнoв, В.А., Hеъмaтoв, H.H., Myxтopoв, А. Аcpopи зaмoни кухян/ А.Myxтopoв. - Душян6е: Иpфoн, 1974. - 100c.; Myxтopoв, А. Гyзapы Уpa-тюбе/А.Myxтopoв. -Maтеpиaлы пo иcтopии гopoдoв Тaджикиcтaнa. - Душян6е, 1975; Myxтopoв, А. Cam xaM диле дopaд. - Душян6е: Иpфoн, 1986. - C. 10; Myxтopoв А. Ши6лии Иcтapaвmaнй/ А.Myxтopoв. -Душян6е: Амpи илм, 2000. - 36c; Myxтopoв, А. Ma;oMH чaxoнии ycтpymaниxo/ А.Myxтopoв//acpxoи IX-X. - Душян6е: Cypymaн, 2002. - 164c; Myxтopoв, А. Афшин Дaйдapи ycтpymaнй - бyзypгтapин лamкapкamи apaб/А.Myxтopoв /Аcpи IX. - Иcтapaвmaн: Hampœra дявлятии 6a нoми Pax^M Чялил, 2005.

- 100c.

16. Myxaммaд, Дaкимxoн. Myffraxa6 -ут - тaвopиx/ Myxaммaд Д.// Myxapиpи мacъyл А.Myxтopoв. -Душян6е: Иpфoн, 1986.

17. Hеъмaтoв, H. Уcтpyшaнa в VII-Х вв. ^o мaтеpиaлaм пиcьменныx и apxеoлoгичеcкиx ^точня^в): aвтopефеpaт диccеp. ... кянд. ист.таук/ H.Hеъмaтoв. - Л., 1952. - 27 c; ^тятов, H.H. Уcтpyшaнa в дpевнocти и paннем cpедневекoвье/H.Hеъмaтoв. Отв. pед. Б.А.Литвинcкий. - Cтaлинaбaд: Изд-вo АH ТaджCCP, 1957. 160 c., 1 л. rap^ - (Tp^H Тядж CCP. Ин-т иcтopии apxеoлoгии и этнoгpaфии; Т. 55); ^тятов, H.H. Дpеняя и paннеcpедневекoвье Уcтpymaнa// Аpxеoлoги pacкaзивaют. - Cтaлинaбaд, 1959. -C. 114-134; ^тятов, H., Cpедневекoвый Шaxpиcтaн/ H.Hеъмaтoв. C.r. Хмельницкий/Maтеpиaльнaя кyльтypa Уcтpymaны. - Вып. 1/. - Душян6е: Дoниm, 1966. - 200 c; ^тятов, H.H.,. Уpaткypгaн и Tиpмизaктеппa/ Уcтpymaны/H.Hеъмaтoв, У.П.Пулятов, C.r Хмельницкий. Maтеpиaльнaя кyльтypa. -Вып. 2. - Душян6е: Дoниш, 1973. - 144 c.; Hеъмaтoв, H.H. Аcpopи Иcтapaвmaн/H.Hеъмaтoв - [Зягядкя Иcтapaвmaн]. - Душян6е: Иpфoн, 1972. - 51 c; ^тятов, H.H. и дp.Откpытие Уcтpymaны/H.Hеъмaтoв// Hayкa и челoвечеcтвo, 1975: Mеждyнap. ежегoдник. - Moc^a, 1974. - 51-71; ^тятов, H.H. Гocyдapcтвo Caмaнидoв (Maвеpaннaxp и Хopacaн в 1Х-Х вв.)/ H.Hеъмaтoв. - Душян6е: Дoниm, 1977. - 279c; ^тятов, H.H. Уcтpymaнcкий кoмпoнент cpеднеaзиaтcкoй кyльтypы paннегo cpедневекoвья/ H.Hеъмaтoв// Paннеcpедневекoвaя кyльтypa Cpедней Азии и Kaзaxиcтaнa: (Тез. Вcеcoюз. няуч. танф. в г. Пенджикенте TaджCCP, 26-31 явг. 1977 г.). - Душян6е, 1977. - C.12-18; Hеъмaтoв, H.H. Дявляти Coмoниëн (точитан дap acpxoH 1Х-Х)/ H.Hеъмaтoв. - Душян6е: Иpфoн, 1989. - 304c; Hегмaтoв, H.H. Тяджикекий фенoмен: иcтopия и теopия/H.Hеъмaтoв. - Душян6е, 1997. - 448c; Hеъмaтoв, H.H. Дявляти Coмoниëн - xopH^aH (фенoмен) бенaзиpи тaъpиx/H.Hеъмaтoв// Coмoниëн вя эxëи тямяддуни фopcй-точикй. - Душян6е: Пяйвянд, 1998. - C. 16-31; Hеъмaтoв, H. Дявляти тoчикбyнëди Coмoниëн/H Hеъмaтoв. - Душян6е : Иpфoн, 1999. - 40 c. вя f.

1S. Hoдиp, Kapимиëни Capидamтй. Оcpymaнa/K.Hoдиp. - Tеxpoн-Эpoн, 1381/2002.

19. Hoмaи Оли como^ Зеpи тaxpиpи якядемики АИ Toчикиcтoн H. Caлимoв. - Хучянд, 1999.

20. Ho4^ Myxaммaдpизo. Фapxaнг вя тямяддуни иcлoмй дap кaлaмpaви Coмoниëн/M. Hoчй. -Дymaнбе:Poйзaнии фapxaнгии Ч.И.Эpoн дap Toчикиcтoн, 2011. - 1395 c.

21. Очеpк пo иcтopии Иcтapaвmaнa (Уpaтюбе) ХХ век. Ma;oMH Иcтapaвmaн дap тaъpиxи xaлкxoи Оcиëи Mapкaзй//Фиmypдaи мaъpyзaxoи cимпoзиyми бaйнaлмилaлии «Ma;oMH Иcтapaвmaн дap тaъpиxи xaлкxoи Оcиëи Mapкaзй» (6.09.2002). - Душян6е, 2002. - 86 c.

22. Пиpyмшoев, Х. Иcтapaвшaн в oтечеcтвеннoй иcтopиoгpaфии/Х.Пиpyмшoев// Очеpки иcтopии Иcтapaвmaнa (Уpa-тюбе). ХХ век. - Душян6е: Ому, 2002. - C. 12-33; Пиpyмшoев, Д. Taxкики тaъpиxи Иcтapaвmaн дap тaъpиxнигopии acpи ХХ/Х.Пиpyмmoев// Poль Иcтapaвmaнa в иcтopии цивилизяции нapoдoв Центpaльнoй Азии: Тез. дoкл. междyнapoд. cимпoзиyмa (6 тент. 2002 г.). - Душян6е: Ому, 2002. -C.71-73 (ня тядж.яз.); 152-154 (ня pyc.яз.); 203-204 (ня пеpc.яз).

23. Пpибыткoв, А^. Cтpoительнaя кyльтypa IХ-ХII вв./А. Пpибыткoв. - M.: Cтpoйиздaт, 1973; Пpибыткoвa, А.M. Koнcтpyктивные ocoбеннocти cpеднеaзиaтcкиx минapетoв Х-ХП вв. /А. Пpибыткoв // Tpyды АH. - №17. - 1964, - C. 195-206; Пpибыткoвa, А^. K вoпpocy o влиянияx и меcтныx тpaдицияx в apxитектypе Cpедней Азии IХ-Х вв. /А. Пpибыткoв //Tpyды АH. - № 16. - 1967. -C. 161-164; Пpибыткoвa, А^. О зacтpoйке гopoдoв Cpедней Азии IХ-Х вв. /А. Пpибыткoв //Tpyды АH. - № 18. 1969. - C. 163-175;

Прибыткова, А.М. Архитектурный орнамент IX-Х вв. Средней Азии/ А. Прибытков // Труды АН, - № 21.

- 1973. - С. 112-134.

24. Пулатов,У.П. Чильхудржра/У. Пулатов //Материальная культура Уструшанцы. Выпуск 3. - Душанбе: Дониш, 1975. - 200с.; Пулатов, У.П. "Дом огня" в Уструшане/У. Пулатов// Раннесредневековая Средняя Азии. - Душанбе, 1973; Пулатов, У.П. Работы Дахкатской группы в 1984 г./У. Пулатов // Археологические работы в Таджикистане. - 1993. - Вып. 24. - С.20-26.

25. Рахимов, Н. Очерки средневековой истории Вагата - Ура-тюбе (X-XVI вв)/Н. Рахимов. - Худжанд, 2004. -122 с; Рахимов, Н. Т. Урбанизация средней части бассейна Сырдарьи/Н. Рахимов: автореф. док. ист. наук: 07.00.06/ -Душанбе, 2007. - 39 с.

26. Саид, Нафисй. Мухити зиндагй ва ахволу ашъори Рудакй/Нафисй С. - Душанбе, 2008. - 934 с.

27. Саманиды и возрождение персидско-таджикской цивилизации. - Под общей редакцией академика Масова Р.М. В честь 1100-летия образования государства Саманидов. - Душанбе: Ниёгон, 1998. - 598 с.

28. Согдийские документы с горы Муг. Описание, публикации и исследование документов с горы Муг. -Вып. I. Чтение перевод, коментарии А.А.Фраймен. - Москва: Издателство восточной литература, 1962; Согдийские документы с горы Муг. - Вып. (Юридические документы и письма). Чтение перевод, коментарии В.А.Лившица. - Москва: Восточная литературы, 1962. - 222 с.; Согдийские документы с горы Муг. Хозяйственные документы. - Вып. III. Читение, превод и исследование О.И.Смирнова, М.Н.Боголюбовь. - Москва: Восточной литература, 1963. - 132с.

29. Смирнова, О.И. Вопросы исторической топографии и топонимика Верхного Зерафшана/О.Смирнова//Материалы и исследования по археологии СССР. - 1950; Смирнова, О.И. Археологические разведки в Уструшане 1950 г./О. Смирнова //Мариалы и исследования по археологии СССР. - 1953. - №37. Аюбов, А.С. Топонимы Уструшаны какисточник по истории и культуры/А.Аюбов.

- Худжанд: Нури маърифат, 2013.- 192 с.

30. Сомониён дар оинаи таърих. Чилди 1-2. - Хучанд: Нашриёти давлатии ба номи Рахим Чалил, 1998.

31. Фрай, Р. Наследие Центральной Азии. Перевод с англ.- Душанбе, 2000. - 408 с.; Фрай, Ричард. Наследие Иран/Р. Фрай. Под ред. и с предисл. М.А. Дандамаева. - М.: Восточная литература, 2002. - 463 с.; Фрай, Р.Н. Мероси Осиёи Марказй: аз замонхои бостон то истилои туркхо Тарчумаи Б. Ализода /Р. Фрай. -Душанбе, 2000. - 274 с.

32. Хмельницкий, С.Г. Между арабами и тюрками/С.Хмельницкий. - Рига: Гмаджун, 1992; Хмельницкий, С.Г. Между Саманидами и монголами. Архитектура Средней Азии 1Х-начала ХШ вв./С. Хмельницкий. Часть первая. - Берлин-Рига: Гамаджун, 1996.

33. Х,удуд-ул-олам. Тахиякунандаи матн ва муаллифи пешгуфтор Абдучамол Х,асанов. - Душанбе: Бухоро, 2014. - С.64-65; Х,удуд-ул-олам. Мухарири масъул А. Мухторов. - Душанбе:Ирфон, 1983. - С 70-71; Х,удуд-ул-олам//Сомониён дар оинаи таърих. - Чилди якум. - С. 56-57; "Hudid al — alam" the regions of the world. Tran. and explaned by V. Minorsky. — London, 1937; Х,удуд-ул-олам. Ибни Х,авк,ал Сурат-ул-арз. Мудаммад Обиди Иршод. Чадорбоги гулдо. - Тахияи Зариф Шариф. - Душанбе: Адиб, 2008. - 212 с.

34. Човиди, Х,иравй. Эрон дар замони Сомониён. Таърихи Сомониён аз огоз то салтанати Насри дуввум/ ХЛовид. - Душанбе, 1998. - 173 с.

35. Якубов, Ю. Паргар в VII-VIII вв. н.э//Верхний Зеравшан в эпоху раннего средневековья. - Душанбе: Дониш, 1979. - 217с; Якубов Ю. Раннесредневековые селлькие посиления горного Согда/Ю. Якубов. -Душанбе, 1988; Яъкубов Ю. Тафсири номи шахрхои Истаравшан/ Ю.Якубов //Фарханг. - 2002. - №7-8. -С. 41-44; Якубов Ю. К исторической топонимике городов Уструшаны// Роль Истаравшана (Ура-тюбе) в истории цвилизации народов Централной Азии. - Душанбе, 2002. - С.94-97.

ПАЙНАВИШТ:

1. Абаев, И.В. Среднеазиатский политический термин афшин/И.Абаев// Вестник древней истории.

- №2. - 1959. - С. 111-114.

2. Абул^осим, Чайхонй. Ашкол-ул-олам/А.Чайхонй// Сомониён дар оинаи таърих. Чилди дуюм. -Хучанд: Рахим Чалил, 1998. - С. 39-78.

3. Абусаид, Гардези Украшение известий- (Зайн ал ахбор) (Пер. А.К. Арендса, Л.Епифанова)/ А.Гардези. - Ташкент, Фан, 1991. - 230 с.; Абусаид Гардезй. Таърихи Гардезй/Гардезй А.//Сомониён дар оинаи таърих. Чилди якум. - Хучанд: Радим Ч,алил, 1198. - С. 91-138.

4. Абу, Абдуллах ал- Макдисй. Ахсан ат-такосим фи маърифат ал-акалим/ Макдисй А.// Материалы по истории туркмен и Туркмении. Т. 1. М. Институт Востоковедения. 1939; ал-Му^аддасй. Ахсан-ут-та^осим фи маърифт-ил-а^олим/ Макадисй А.Сомониён дар оинаи таърих. - Чилди дуюм. - С. 149-158.

5. Бартольд, В.В. Сочинения/В.Бартольд. - Том 1. - Москва: Восточная литература, 1963. - 762 с.

6. Беленицкий, А.М., Средневековий город Средней Азии/А.Беленицкий Бентович И.Б., Большаков О.Г.. - Ленинград: Наука, 1973. - 390 с.

7. Fафуров, Б^. Точикон. Таърихи ^адимтарин, ^адим ва асрхои миёна Китоби якум. /Б^афуров.

- Душанбе: Ирфон, 1983. - 560 с.

8. Ё;ут, Хдмавй. Муъч,ам-ул-булдон/Х;. Ё;ут//Сомониён дар оинаи таърих. Чилди дуюм. - Хуч,анд: Нашриёти давлатии ба номи Рахим Чалил, 1998. - С. 279-302.

9. Ибни Асир. Ал-комил фи-т-таърих/Асир И. Перевод с арабского языка, примечания и комментарии П.Г.Булгакова, Ш.С.Камолиддина. - Ташкент - Цюрих, 2005. - 596 с.; Ибни, Асир. Ал-комил фи-т-таърих/Асир И.//Сомониён дар оинаи таърих. Чилди дуюм. -Хучанд, 1998.

- С. 303-414.

10.Иванов, П.П. К истории развития горного промысла в Средней Азии/П. Иванов. - М., Л., 1932.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- С. 23-30.

11.История, архитектура и искусство Уструшаны. Состовитель Мукимов В.С. Ответственный редактор: Раджабов А. - Душанбе: Контраст, 2013. - 588 с.

12.Кушакевич, А.А. Статистические сведения о городах Ходжент и Ура-Тюбе/А. Кушакевич // МСТК, Вып. 1. - СПб, 1872.

13.Лавров, В.Л. Градостроительная культура Средней Азии с древнейших времен до второй половины XIX в./В.Лавров - М.: Госстроийиздат, 1950. - С. 141-168.

14.Малявкин, А.Г. Танские хроники о государствах Центральной Азии/ А.Малявкин /Текст и исследования. - Новосибирск, 1989. - 432 с.

15.Массон, М.Е. Из истории горной промышленности Таджикистана/М. Массон. - Москва, 1934. -С. 50-59.

16.Мукимов, Р. Кирополь - Истаравшан - Ура-тюбе/Р.Мукимов, С. Мамаджонова /Памятники средневекового зодчества Ура-тюбе и его округи. - Душанбе: Мерос, 1993. - 144 с.; Мамаджанов С., Р.Мукимов Традиции и соврименность в архитектури Истаравшана/С.Мамаджанов// Дарё. - № 1. - 2002. - С. 28-33.

17.Мухторов, А. Амирон ва вазирони Сомонй/А.Мухторов. - Душанбе: Оли Сомон, 1997. - 76 с.

18.Мухторов, А. Курушкада, Истаравшан, Уротеппа/А.Мухторов. - Душанбе: Амри илм, 2000. -100 с.

19.Назирч,он, Турсуни Хучдндй. Истаравшан/Турсун Н.Х. - Душанбе: Ирфон, 1992. - 208 с.

20.Неъматов, Н. Асрори Истаравшан/Н. Неъматов. - Душанбе: Ирфон, 1972. - 51 с.

21. Свод памятников истории и культуры Республики Таджикистан. - Книга первая: Согдийская область. Под общей редакцей академика Р.Масова/Авторы - составители Рустам Мукимов, Сайёра Мукимов. - Душанбе: Дониш, 2013. - 900 с.

22. Семёнов, А.А. К вопросу о происхождении Саманидов/А. Семёнов. Тр. АН Тадж. ССР. - Т. 27.

- 1954. - Сталинабад, - С. 3-11; Семенов, А.А. Материальные памятники арийской культуры в Средней Азии /А. Семёнов// Таджикистан. - Ташкент, 1925.

23.Таърихи Эрон. - Кембридж, 1976. - С. 76-110.

REFERENCES:

1. Abaev, I.V. Central Asian political appellation of Afshin/I. Abaev// Bulletin of ancient history. - №2.

- 1959. - P. 111-114.

2. Abulqosim, Jayhoni. Ashkol-ul-olam/A. Jayhoni// Samanids in the mirror of history. Volume 2. Khujand: State Rahim Jalil. 1998. - P. 39-78.

3. Abusaid, Gardezi. The Adornment of famous (Zain al-akhbar) / Gardezi A. (Trans. by A.K. Arendsa, Epikhanova L.) - Tashkent, 1991. - 230 с.; Abusaid Dardezi. The history of Gardezi/Gardezy A.//Samanids in the mirror of history. - Volume 1. - Khujand: State Rahim Jalil. 1998. Р. 91-138.

4. Abu, Abdullah al-Maqaddisi. Ahsan-ut-taqosim fi ma'rifat-il-aqolim / Muqaddisi A. The materials about the history of turkmens and Turkmenistan. V.1. Moscow. Institution of oriental studies. 1939: al-Muqaddisi. Ahsan-ut-taqosim fi ma'rifat-il-aqolim/Muqaddisi A. //Samanids in the mirror of history. - Volume 2. - Р. 91-138.

5. Bartold, V.V. Compositions/V.Bartold. Vol.1. - Moscow: The Eastern literature, 1963. - 762 p.

6. Belenitsky, A.M., A medieval city of Central Asia/A.Belenitsky, Bentovich I.B., Bolshakov O.G.. Leningrad: Science, 1973. - 390 p.

7. Ghafurov, B.Gh. Tajiks. The most ancient, ancient and medieval. The first book./B.Ghafurov. -Dushanbe: Irfon, 1983. - 560 p.

8. Yoquti, Hamavi. Mu'jam al-Buldan/H.Yoquti//Samanids in the mirror of history. Vol. 2.- Khujand: State publication named after Rahim Jalil, 1998. P. 279-302.

9. Ibn Asir. al-Komil fi-t-ta'rikh/Asir I. Translation into Arabic, notices and commentaries by P.G. Bulgakova, Sh. S. Kamoliddin, Tashkent - Zurich, 2005. - 596 p.; al-Komil fi-t-ta'rikh/Asir I.\\ Samanids in the mirror of history. Volume 2. - Khujand: State.-1998.- Р. 91-138.

10.Ivanov, P.P. To the history of development of mining in Central Asia/P. Ivanov. Moscow, St. Petersburg. 1932. P. 23-30.

11.The history, architecture and arts of Ustrushan. Compiler: Muqimov V.S. Editor in chief: Rajabov A. - Dushanbe: Contrast, 2013. - 588 p.

12.Kushakevich, A.A. Statistical information about the cities Khujand and Ura-tube/A. Kushakevich//mstk, Series 1. St.Petersburg, 1872.

13.Lavrov, V.L. Town-planning art of Central Asia with the most ancient times till the second half of XIX century/V.Lavrov - Moscow: State Building Publication, 1950. - P. 141-168.

14.Malyavkin, A.G. Tans' chronographs about the states of Central Asia/A. Malyavkin/Text and research. - Novosibirsk, 1989. - 432 p.

15.Masson, M.E. From the history of mining industry of Tajikistan/M.Masson. - Moscow, 1934. - P. 5059.

16.Muqimov R., Kiropl - Istaravshan - Ura-tube/R.Muqimov, S. Mamajonova/Monuments of medieval architectonics of Ura-tube and its districts. - Dushanbe: Meros, 1993. 144 p.; Mamadjanova S., Muqimov R. The Traditions and modernity in architecture of Istaravshan/S. Mamadjanova// Daryo. -№ 1. - 2002. - P. 28-33.

17.Mukhtorov A. Amirs and vazirs of Somonids/A.Mukhtorov. - Dushanbe: Oli Somon, 1997. - 76 p.

18.Mukhtorov, A. Kurushkada, Istaravshan, Uroteppa/A.Mukhtorov. - Dushanbe: Amri ilm, 2000. -100 p.

19.Nazirjon, Tursuni Khujandi. Istaravshan/Tursun N.H. - Dushanbe: Irfon, 1992. - 208 р.

20.Ne'matov N. The secrets of Istaravshan/N.Ne'matov. - Dushanbe: Irfon, 1972. - 51 p.

21.The arch of monuments of history and culture of the Republic of Tajikistan. The first book: Sughd region. Under the general editorship of Academician R. Masov/Co-authors - compilers Rustam Muqimov, Sayora Muqimov. - Dushanbe: Donish, 2013. - 900 p.

22.Semenov, A.A. On the question of origin of Samanids/A. Semenov. Tr. AS of Tajik SSR. - V.27. -1954. Stalinabad, - P. 3-11. Semenov A.A. Material monuments of Arian culture in Central Asia/ A. Semenov//Tajikistan. - Tashkent, 1925. 23.The history of Iran. - Cambridge, 1976. - P. 76-110.

Описание историографических исследований об Истаравшане периода Саманидов Ключевые слова: историография, Истаравшан, Саманиды, источники, исследователи, средневековая история

Статья посвящена описанию историографических исследований об Истаравшане, осуществленных в период Саманидов. Отмечается, что история и цивилизация Истаравшана периода Саманидов отображена в средневековых исторических, географических и литературных источниках, в трудах русских ученых дореволюционного и советского периодов, а также в научных работах отечественных и зарубежных исследователей.

В статье осуществляется разделение источников по периодам и их описание. На основе анализа материалов по теме статьи определяется, что с древних времен до сегодняшнего дня путешественники, авторы исторических, географических и литературных источников, русские ученые, зарубежные востоковеды и отечественные исследователи создали научные записки, статьи и произведения о периодах и особенностях истории Истаравшана.

Автор статьи приходит к выводу, что исследование упомянутых историографических источников сможет способствовать выявлению и освещению некоторых малоизученных сторон истории отдельных владений государства Саманидов.

A description of historiographic research about Istaravshan in Samanids'period

Keywords: historiography, Istaravshan, Samanids, sources, researchers, medieval history

The article is devoted on description of historiographic research about Istaravshan which had been during the period of Samanids. It is noted that the history and civilization of Istaravshan in the period of Samanids displayed in medieval historic, geographic and literal sources, and in the works of Russian scientists of pre-revolutionary and Soviet periods, and also in scientific works of patriotic and foreign researchers.

It is done a separation of periods and a description of each of these sources in the paper. In terms of analysis of materials it is defined according to the subject of the article that from ancient times till today, the travelers, the authors of historical, geographical and literary sources, Russian scholars, foreign orientalists and domestic researchers had made scientific notes, articles and works about the period and characteristics of the history of Istaravshan.

The author comes to conclusion that the study of above-mentioned historiographical sources may encourage the identification and lighting of some little-studied aspects of the history of solitary dominion ofSamanids' state.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Ма^камов Саидкул Суяркулович, аспиранти кафедраи таърихи ватани Донишгохд давлатии Хучанд ба номи академик Б.Рафуров(Цумх,урии Точикистон, ш. Хучанд), E-mail: Saidjon Machkamov@mail.ru

Сведения об авторе:

Махкамов Саидкул Суяркулович, аспирант кафедры Отечественной истории Худжандского государственного университета им. академика Б. Г.Гафурова(Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail:Saidjon.Machkamov@mail.ru

Information about the author:

Makhkamov Saidkul Suyarkulovich, a Post-graduate student of the Department of the History of Tajik Nation, Khujand State University named after B. G.Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: Saidjon.Machkamov@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.