Научная статья на тему 'The contribution of Russian travelers, ethnographers and researchers into the study of antique Istaravshan'

The contribution of Russian travelers, ethnographers and researchers into the study of antique Istaravshan Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
445
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПУТЕШЕСТВЕННИКИ / РУССКИЕ УЧЕНЫЕ / ИСТОРИЯ УСТРУШАНЫ / ГОРОДА И ОБЛАСТИ СРЕДНЕЙ АЗИИ / ИССЛЕДОВАНИЯ / ИСТОРИОГРАФИЯ / TRAVELERS / RUSSIAN SCHOLARS / HISTORY OF ISTARAVSHAN / CITIES AND REGIONS OF CENTRAL ASIA / EXPLORATION / HISTORIOGRAPHY / САЙЁҳ / ХОВАРШИНОСОН / ОЛИМОНИ РУС / ТАЪРИХИ УСТРУШАНА / САРЧАШМА / ОСОР / ТАҳқИқУ ОМӯЗИШ / ТАЪРИХНИГОРӣ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Махкамов Саидкул Суяркулович

Статья посвящена изучению и исследованию наследия дореволюционного, советского и постсоветского периода русских путешественников, краеведов, исследователей, относительно истории и культуры Уструшаны в разные периоды, особенно в эпоху Саманидов. В своих мемуарах, дневниках, монографиях и научных статьях они отмечают, что Уструшана как один из крупнейших культурных центров Средней Азии имеет огромную и богатую историю. Отмечается что в фундаментальных и обобщающих исследованиях русских ученых приведены интересные сведения о богатой истории, культуре и цивилизации Уструшаны Приводятся имена известных русских востоковедов, таких как В.В. Бартольд, А. А. Семенов, М.С.Андреев, В.Л.Воронина, О.И.Смирнова, Е.А.Давидович, М.Е.Массон отмечается которые уделяли внимание особенностям социально-экономической, культурной жизни, архитектуры и градостроительства Уструшаны. При написании данной статьи основными источниками послужили материалы русских этнографов А.Г.Малявкина “Танские хроники о государствах Центральной Азии/Текст и исследования”, А.А. Кушакевича “Статистические сведения о городах Ходжент и Ура-Тюбе” и статистические сведения в дневниках губернатора Самаркандской области С.Н Лыкошина.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Вклад русских путешественников, краеведов и исследователей в изучение античной Уструшаны

The article dwells on the study and exploration related to the pre-Revolutionary, Soviet and post-Soviet period of Russian travelers, local historians, researchers' legacy concerning the history and culture of Istaravshan in different periods, in particular Samanid Era. In their memoirs, diaries, monographs, and scientific articles, they note that Istaravshan as one of the largest cultural centers of Central Asia is of a long and rich history. In the fundamental and general studies of Russian scientists, interesting references on the rich history, culture and civilization of Istaravshan are adduced in the article. A large number of outstanding Russian oriental studies, such as V.V. Barthold, A.A. Semenov, M.S. Andreev, V. L. Varonina, O. I. Smirnova, E. A. Davidovich, M. E. Masson paid attention to the peculiarities of socio-economic, cultural life, architecture and urban planning of Istarvshan. While writing the relevant article, the materials of Russian ethnographers A.G. Malyavkin “Tangskie chronicles on the states of Central Asia / Text and studies”, “Statistic data concerned with Khujand and Ura-Tyube-cities” by A.A. Kushakevich and statistic notes in the diaries of the governor of the Samarkand region S.N. Lykoshtna served as the main source.

Текст научной работы на тему «The contribution of Russian travelers, ethnographers and researchers into the study of antique Istaravshan»

УДК 9 (М) 03

ББК 63. 3 (0) 3. С.С.МАХ,КАМОВ

САХ,МИ САЙЁХОН, КИШВАРШИНОСОН ВА МУ^АЦЦИЦОНИ РУС ДАР ТАВДИЦУ ОМУЗИШИ УСТРУШАНАИ БОСТОНЙ

Тах;и;у омузиши да;и; ва хамачонибаи таъриху тамаддун ва фарханги пургановати Осиёи Марказй аз чониби муаррихон, сайёхон, кишваршиносон, чугрофиядонхои кишвархои хоричй аз давраи ;адим то имруз идома дорад.

Доир ба таърих ва тамаддуни шахру вилоятхои гуногуни Осиёи Марказй дар осори сайёхон, кишваршиносон, муха;;и;они рус маълумоти чолиб ва нодир бо;й мондааст, ки барои муайян кардани авзои таърихиву фархангии Осиёи Марказй хамчун сарчашмаву мачхази нодири таърихй хидмат мекунанд.

Таърихи тах;и;у омузиши Осиёи Марказиро аз чониби муха;;и;они рус шартан ба се мархила та;сим намудан мумкин аст.

Маруилаи аввал, бо ма;сади ошкор сохтан, омухтан ва муайян намудани мав;еи чугрофй, и;тидори и;тисодй, сиёсию харбии Осиёи Марказй аз тарафи Хукумати подшохии рус олимони чугрофиядон, кишваршинос, маъданшинос ва харбиён ба ин минта;а пеш аз хучуми ;атъии худ ба ин сарзамин фиристода мешаванд. Мархилаи аввали омузиши Осиёи Марказй, ки бо ма;садхои стратегии Русияи подшохй чихати омухтани вазъи дохилии давлатхо, хонигарихо, шахру навохй, хайати этникии минта;а, и;тидори харбй, истехкому ;алъахо, роххо, гузаргоххо, чугрофияи сиёсй ва табий равона шуда буд.

Хадафи мархилаи аввал чамъоварии маълумот, шиносой бо хаёти сиёсй, ичтимой, фархангии мардуми Осиёи Миёна ва вилоятхои алохида ба хисоб рафта, барои тахрезии на;шахои стартегй, сиёсй ва харбии хукуматдорони Русияи подшохй бахри амалй сохтани ма;садхои минбаъдаи онхо на;ши мухим бозид.

Маруилаи дуюм, бо давраи забткории Осиёи Миёна огоз гардида, сайёхон, кишваршиносон, харбиён ва олимону муха;;и;они рус дар баробари дигар чанбахо аз таъриху фарханг ва тамаддуни мардуми ин сарзамин бештар огох мешуданд, ки ин кори харбиён ва хукуматдорони русро осон менамуд. Мархилаи мазкур аз замони хучуми лашкари рус, яъне аз солхои 60-уми асри XIX огоз гардида, то Ин;илоби Октябр идома меёбад. Тах;и;у омузиши минта;а аз чониби муха;;и;он дар ин мархила бештар ба манфиати харбиён ва хукуматдорони Русияи подшохй равона шуда буд.

Маруилаи сеюм, баъди галабаи Ин;илоби Октябр огоз гардида, давраи шуравй ва пасошуравиро дар бар мегирад. Мархилаи мазкур хеле мухим ва самарабахш ба хисоб рафта, махз дар ин давра тад;и;отхои бунёдй, чамъбастй оид ба таърих, фарханг, бостоншиносй, мардумшиносй, кишваршиносй ва дигар сохахои илм ба вучуд омаданд ва дар Точикистон марказхо ва мактабхои муътабари илмхои сохахои гуногун ташаккул ёфтанд, ки минбаъд дар тарбияи олимону муха;;и;они махаллй на;ши мухим бозиданд.

Дар ин мархила бо кумаку дастгирии марказхо ва муассисахо, донишгоххои олии шахрхои марказии Маскав, Санкт-Петербург, Киев ва гайра дар Точикистон марказхо ва муассисахои илмй, мактабхои олй таъсис ёфта, таърихшиноси бо дастгирии олимони рус, шуравй муха;;и;они махаллй ба воя расида, дар омухтани таърих ва фарханги хал;и точик сахми худро гузоштанд.

Муха;;и;они Русия имруз низ Осиёи Марказиро меомузанд ва бо пошхурии ИЧ,ШС он хотима намеёбад. Муха;;и;они руси давраи муосир дар тах;и;у омузиши фарханг ва тамаддуни Осиёи Марказй имруз низ сахмгузор мебошанд.

Дар мархилаи аввале, ки ишора гардид, сайёхон, муха;;и;он ва кишваршиносони рус доир ба Уструшана, таърих ва фарханги он маълумотхои мухими таърихй чамъ овадаанд. Дар сарчашмаи чинй, ки бо номи «Солномаи Сулолаи Тан» ба ;алами А.Г. Малявкин мутаали; аст, номи Уструшана ба таври гуногун, чунончи Шуайдушана, Сутрушана (Дулисэна), Суйдушана ва Тсзебудиана омадааст(17, 78, 83, 256).

Мархилаи минбаъда аз соли 1867 бо сафари илмии ховаршиноси машхури рус И.П.Лерх ба худуди Дизаки Истаравшан огоз мегардад.

Дар баробари ичрои амалиётхои харбй, сиёсй харбиёни рутбадори рус дар рузномаву сафарномахои худ доир ба таъриху фарханги шахрхои Осиёи Марказй маълумотхои чолиби

таваччух оварданд. Аз чумла, А.А.Кушакевич, ки вазифаи сардори уезди Хучандро дар ухда дошт, доир ба шахрхои Хучанд ва Уротеппа (Истаравшан) ахбори мухими оморй додааст(14).

Солхои 70-уми асри XIX сардори уезди Хучанд А.А.Кушакевич ба Шахристон сафар карда, аз мавчудияти як зумра ёдгорихои таърихии он маълумот медихад ва минбаъд муха;;и;ону муаррихони рус ба ин минта;а сафар намуда, аз сахифахои ноаёни таърихи он огохй пайдо намуданд.

Соли 1890 губернатори Самарканд Н.С.Ликошин ба Шахристон меояд ва у кушки Чилхучраро тах;и; ва тавсиф кардааст. Таваччухи асосии Н.С.Ликошинро обёрии вохаи Шахристон, осори ёдгории дар ин чо махфузбуда чалб кардааст. Дар ин бора Н.С.Ликошин чунин менигорад, ки дар вохаи Шахристон ёдгорихои археологие вучуд доранд, ки аз хишти пухта сохта шудаанд. Н.С.Ликошин аз мавчудияти ёдгорихои Шахристон маълумотхои чолиб дода, ба аъзои Махфили дусторони археологияи Туркистон мурочиат менамояд ва таваччухи онхоро ба омухтани ёдгорихоЬ мазкур чалб месозад(15).

Хдфриёти нахустини бостоншиносй дар Шахристон ба соли 1893 рост омада, баъдан дар хамоиши Махфили дустдорони бостоншиносии Туркистон ин масъала мавриди баррасй ;арор мегирад.

Дар тах;и;у омузиши Истаравшан муха;;и;они рус П.С.Скварский, И.А.Кастане,

A.Л.Семенов, Н.Г. Маллиский, В.Ф. Гайдукевич, А.Ю. Якубовский, А.М. Манделштам ва дигарон сахми бузург гузоштаанд ва дар тад;и;отхо, рисолахо ва ма;олахои онхо чанбахои гуногуни таърих, фарханг, этнография, ёдгорихои таърихй-меъмории ин вилояти таърихй инъикос ёфтааст(20, 114-130).

Ховаршиноси маъруфи рус академик В.В.Бартолд дар нахустин тад;и;отхои худ оид ба маркази Истаравшан - шахри Бунчикат, ки он во;еъ дар худуди нохияи Шахристони имруза аст, маълумот медихад. У ;айд менамояд, ки бо мардони пурдони ин чо сухбат намудааст ва аз Калъаи Ках;аха хабар додаанду он мафхуми арабй буда, маънои «баланд»-ро дорад. Академик В. В. Бартолд дар асари номбурда аз бинои Калъаи ^ах;аха, девор, истифодаи похса ва дарёфт шудани ду сиккаи асрхои IX-X ба номи Исмоили Сомонй хабар медихад(5, 75-76).

Кушки Чилхучра, ки во;еъ дар Шахристон аст, аз руи ривоят ва на;ли кухансолон и;оматгохи чил давлатманди халифа Алй будааст. Доир ба пайдоиши номи Истаравшан низ маълумотхои В.В.Бартолд аз руи на;лу ривоятхои сокинони махаллй чолиб аст. Ба андешаи В.

B. Бартолд дар ин чо кадом шох духтари беморашро бо номи Равшан барои табобат мефиристад ва малика бо ;анизони худ омада дар ин вилояти хушбоду хаво манзил гирифта, табобат меёбад ва аз ин чо номи Истаравшан пайдо шудааст.

Бояд тазаккур дод, ки асари худро ховаршиноси машхури рус В.В.Бартолд дар асоси манбаъхои нодири таърихию чугрофй ва археологй таълиф ва нашр намудааст, ки ахамияти калони илмй дорад.

Доир ба ду сиккаи дарёфтшудаи дар боло зикр гардида, сиккашиноси машхур Е.А.Давидович тад;и;от бурда, дар замони солхои нахустини волии Мовароуннахр (280 х.;/ 893-894) таъин шудани Исмоили Сомонй ва дар даврони у зарб задани сиккахои мазкур хабар медихад(10, 112-125).

Мархилаи сеюм бо номи бостоншиносон, мардумшиносону шар;шиносони руси даврони шуравй ва пасошуравй, аз чумла В.В.Бартолд, А.А. Семёнов, А.Ю. Якубовский, М.С. Андреев, О.И. Смирнова, Е.Д. Салтовская, З.Л. Воронина, С.Г. Хмелнитский, С.П.Поляков, В.И.Бушков ва дигарон марбут аст. Дар асархо, рисолаву ма;олахои тад;и;отии олимони рус доир ба таърихи Осиёи Марказй, алалхусус замони Сомониён маълумоти чолиб оварда шудаанд. Масалан, дар чилди якуми осори мунтахаби ховаршиноси маъруф, академик В.В.Бартолд(5, 114-379)дар фасли «Очерки чугрофии Мовароуннахр» ва «Осиёи Марказй то асри XII» маълумоти мухиму шав;овари таърихй ва чугрофиву фархангй оварда мешавад. Муаллиф дар асари худ далелу ра;амхои гуногунро дар асоси сарчашмахои асримиёнагии форсиву арабизабон баён менамояд. Академик В.В. Бартолд пойтахти вилояти асримиёнагии Истаравшанро Бунчикат (Панчикат) мехисобид, ки минбаъд фаъолияти Дастаи (экспедитсияи) бостоншиносии Точикистони шимолй онро исбот намуд. Яъне а;идаи баён намудаи академик В.В. Бартолд дар хусуси дар худуди имрузаи нохияи Шахристон чойгир будани шахри асосй ва маркази Истаравшан - Бунчикат, дуруст баромад. Маълумоти муаллиф доир ба се ;исмати шахр - кухандиз, шахристон ва работ, ахолй ва шугли он, дарвозахои шахр, рох ва тули он ба дигар ;исматхои маъмурии вилоят, шахрхо ва тавсифи онхо, кушку ;алъахо ва ми;дори онхо хеле чолибанд. Омузиши да;и;и таъриху тамаддун ва шахрсозии асримиёнагии хал;и точик

нишон дод, ки дар асрхои IX-X шахрхо аз се ;исмати иборат буданд ва ин масъала дар тад;и;оти муха;;и;они минбаъда низ мавриди баррасй ;арор гирифтааст.(19, 29-31).

Дар пажухишхои алохидаи ин олим оид ба топоними Истаравшан маълумот оварда шудааст. Дар асоси омузиши манбахои таърихии асримиёнагй у топоними Истаравшанро ба шаклхои Усрушана, Осрушана, Сутрушана истифода бурдааст(3, 133-336). Аз чумла, у таъкид менамояд, ки дар замони пеш аз хучуми арабхо вилояти Сутрушана (Усрушана) дар байни Хучанду Ч,изак чойгир буда, кисмати он водии Зарафшонро дар бар мегирифт(6, 188-189, 555).

Доир ба маркази маъмурии Уструшана, ки чор фарсах аз шар;ии Самарканд ;арор дорад ва иборат аз 400 кушкхои хокимони махаллии ин вилоят, шахру вилоятхои хамсархади он очерки таърихию-чугрофии «Туркистони Fарбй» бо кушиши А.Н.Самойлович тахия гардидааст, маълумот медихад. Дар очерки номбурда вилояти мазкур Осрушана ном бурда мешавад(12, 1017).

Асару рисола ва ма;олахои олимони рус оид ба санъати меъморй, сохтмони бинохо ва на;шу нигори онхо ва умуман шахрсозии Мовароуннахру Хуросон, аз чумла Истаравшан дар тах;и;у омузиши маданияти моддй ва маънавии ин минта;а сахми беандоза дорад. Аз зумраи бостоншиносон, санъатшиносон шар;шиносони рус Л.В.Варонина(9), Б.Н.Засипкин(11), В.Л.Лавров(16, 141-168), А.М.Прибиткова(21), С.Г.Хмелнитский(24), А.М. Беленитский (7, 190192) ва дигарон мебошанд, ки доир ба масъалахои дар боло зикр шуда таълифоти зиёд ва пурарзишеро ба нашр расонидаанд.

Мардумшинос ва ховаршиноси номй М.С.Андреев(2), дар асару ма;ола ва сафарномахои худ доир ба шахру вилоятхои Осиёи Миёна, аз чумлаи Истаравшан иттилооти шав;овар медихад.

^уччатхои бозёфтшудаи Кдлъаи Муг (солхои 1932-1933) аз водии Зарафшон таваччухи олимон ва муха;;и;они русро ба худ чалб намуданд. Дар тарчума ва тайёр кардани он сахми олимони шуравии рус, аз чумла А.А.Фрейман, В.А.Лившитс О.И.Смирнова, М.Н.Боголюбов калон аст(23). Дар хуччатхои номбурда доир ба муносибатхои сиёсй, и;тисодй ва ичтимоии давраи забткорихо ва хукмронии арабхо маълумоти нодир оварда шудааст. Дар асоси маълумоти ин хуччатхо топоними "Истаравшан" да;и; муайян карда шуд, ки дар асрхои миёна онро ystrwnk (Уструшаник) ва ystwsuk - Уструшана номида мешудааст.

Яке аз самтхои фаъолияти илмию тад;и;отии олимаи шар;шиноси маъруфи рус О.И.Смирнова ба тах;и;и топографию топонимикии Истаравшан бахшида шудааст. Дар чараёни тах;и;у омузиш у доир ба топоними Истаравшан андешахои чолибро баён намудааст. Бино ба а;идаи О.И.Смирнова вожаи «ист», «уст» ифодаи «боло», «олй», «олитар» ва вожаи «равшан» ба номи фариштаи рузи хаждахуми та;вими авастой «Равшан» мутаали; аст(22). Аз ин гуфтахо чунин хулоса бармеояд, ки калимаи «равшан» маънои одил, ё худ фариштаи ха;ро дошта, муваккил ва пуштибони ин вилоят ба хисоб мерафтааст.

Олимони рус П.П.Иванов(13, 23-30), М.Е. Массон(18, 50-59), И.В.Абаев(1, 111-114) ва дигарон дар тах;и;оти худ доир ба таъриху фарханги мардуми Мовароуннахр, аз чумла Истаравшан сухан рондаанд.

Тавре зикр гардид, тад;и;оти олимони муосири рус доир ба омузиши таърих ва тамаддуни пургановати Осиёи Марказй чун анъанаи ховаршиносони гузашта идома дорад. Олимон, муха;;и;он, мардумшиносон ва фархангшиносони муосири рус хаёти сиёсй, ичтимой, муносибатхои и;тисодиву тичоратй, хайъати этникй, касбу хунар, дар мачмуъ фархангу тамаддуни Осиёи Марказиро мавриди тах;и;у омузиш ;арор дода, тад;и;отхои пурарзиш эчод намудаанд.

Аз зумраи онхо муха;;и; ва мардумшиноси рус В.И.Бушков(8) мебошад, ки тад;и;оти у бештар ба хаёти ичтимой, хайати этникй, фарханги ба худ хоси хал;и точик бахшида мешавад. Муха;;и;и мазкур аз чумла, доир ба Уструшанаи бостонй маълумот дода, шахру рустохои онро мухтасаран тавсиф менамояд ва доир ба хаёти ичтимой - ичтисодй, фарханг, идоракунии сулолаи махаллй, хамрох намудани Уструшана ба хоки давлати Сомониён аз чониби Исмоил ибни Ахмад, дар соли 893 аз тахт сарнагун кардани Сайр ибни Абдулло ва дигар чанбахои мухими таърихи ин мулки дорои таърихи пургановат сухан меронад.

Яке аз муха;;и;они варзидаи таърих, фарханг ва этнографияи хал;хои Осиёи Миёна дар замони муосир С.П.Поляков мебошад.

Хулоса, сахми олимони рус дар тах;и;у омузиши шахру вилоятхои алохидаи Осиёи Миёна, аз чумла Уструшана (Истаравшан) дар замонхои гуногун хеле назаррас ва пурарзиш аст. Аксари пажухишхои ин олимони забардаст дар пояи сарчашмахои нодири таърихию чугрофй,

бозёфтхои археологи, маводи сахроии топографию топонимики, мардумшиносию сиккашиноси ва гайра таълиф гардида, арзиши баланди илмИ доранд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Абаев, И.В. Среднеазиатский политический термин «афшин»/И.Абаев// Вестник древней истории. - №2. - 1959. - С. 111-114.

2. Андреев, М.С. Сборник «По Таджикистану»/ М. Андреев. - Ташкент, 1925. - 190 с.; Андреев, М.С. Краткий отчет об экспедиции Таджикистана в 1925 г./ М. Андреев// По Таджикистану. -Вып. 1. - Ташкент, 1927. - С. 34-36.

3. Бартольд, В.В. Сочинения/В.Бартольд. - Том 1. - Москва: Изд-во Восточной литературы, 1963. -762 с.

4. Бартольд, В. Отчет о поездке в Среднюю Азию с научною целью: 1893-1894 гг. /В. В. Бартольд.

- Петербург, 1897. - 151 с.

5. Бартольд, В.В. Сочинения. - Том I. Туркестан в эпоху монгольского нашествия/В.В. Бартольд. -Москва: Восточной литература, 1963. -760 с.

6. Бартольд, В.В. Сочинения. - Том II. Част 1. Общие работы по истории Средней Азии. /В.В. Бартольд. - Москва: Восточной литературы, 1963. -1024 с.

7. Беленицкий, А.М.,. Средневековой город Средней Азии/А.М. Беленицкий, И.Б. Бентович, О.Г. Большаков. - Ленинград: Наука, 1973. - 398 с.

8. Бушков, В.И. Таджикистан в Х1Х-ХХ вв. Традиции и современность/В.И. Бушков. - Москва: Издательство Института Тюркологии, 2015. - С. 39-42; Бушков В.И. Население Северного Таджикистана: формирование и расселение/В.И.Бушков. - Москва, 1995. - 269 с.

9. Воронина, В.Л. Конструкции и художественный образ в архитектуре Востока/ В. Воронина. -М.: - Стройиздат, 1977; Воронина, В.Л. Резное дерево Зеравшанской долины/В. Воронина// МИА СССР, № 15 ( Тр. СТАЭ, Т. 1.). - М.-Л.: АНСССР, 1950, - С. 210-220; Воронина, В.Л. К характеристике архитектуры Средней Азии эпохи Авиценны/В. Воронина// Тр. АН Тадж ССР. ООН. - Сталинабад, 1954, - С. 41-56; Воронина, В.Л. Сырцовые минареты верховьев Зеравшана /В. Воронина// Тр АН Тадж. ССР, Т. 120. - Сталинабад, 1960, - С. 55-61.

10. Давидович, Е.А. Новые данные по истории Саманидов: клад медных монет 1Х-Х вв. из Самарканда/Е.А. Давидович//Средняя Азия в древности и Средневековье: история и культура; под ред. Б.Г. Гафурова и Б.А. Литвинского. - Москва: Наука, 1977. -190 с.

11. Засыпкин, Б.Н. Архитектура Средней Азии/Б. Засыпкин. - Москва: АА СССР, 1948. - 198 с.

12. Западный Туркестан: со времени завоевания арабами до монгольского владычества/Историко-географический очерк/Составитель А. Н. Самойлович. - № 12-23. - Санкт-Петербург, 1903. - С. 10-17.

13. Иванов, П.П. К истории развития горного промысла в Средней Азии/П. Иванов. - М., Л., 1932.

- 80 с.

14. Кушакевич, А.А. Статистические сведения о городах Ходжент и Ура-Тюбе/А. Кушакевич // МСТК, Вып. 1. - СПб, 1872.

15. Лыкошин, Н.С. Очерк археологических изыскании в Туркестанском крае до учреждения Туркестанского кружка любителей археологии/С.Н.Лыкошин//Среднеазиартский Вестник. -Ташкент, 1896; Очерк археологических изыскании в Туркестанском крае до учреждения Туркестанского кружка любителей археологии/С.Н.Лыкошин// Протокол Туркестанского кружка любителей археологии. Год 1. - Ташкент, 1896; Икромов, Н. Сахми шар^шиносони рус дар омузиши таърих ва маданияти ахолии шимоли Точикистон(1867-1917)/Н.Икромов, Н.Рахимов. - Хучанд: Меъроч, 2015. - С. 22-30.

16. Лавров, В.Л. Градостроительная культура Средней Азии с древнейших времен до второй половины XIX в./В.Лавров - М.: Госстроийиздат, 1950. - С. 141-168.

17. Малявкин А.Г. Танские хроники о государствах Центральной Азии/Текст и исследования. -Новосибирск, 1989. - 432 с.

18. Массон, М.Е. Из истории горной промышленности Таджикистана/М. Массон. - Москва, 1934. -С. 50-59.

19. Махкамов С.С. Тавсифи Истаравшани ахди Сомониён дар илми таърихнигори/С.С. Махкамов//Номаи донишгох. Силсилаи илмхои гуманитарИ ва чомеашиносИ. - 2015. - № 4 (45).

- С. 29-31.

20. Негматов, Н. Н. Уструшана/Н.Н.Негматов//Средняя Азия и Дальний Восток в эпоху средневековья. - Москва: Наука, 1999. - С. 114-130.

21. Прибытков, А.М. Строительная культура 1Х-Х11 вв./А. Прибытков. - М.: - Стройиздат, 1973; Прибыткова, А.М. Конструктивные особенности среднеазиатских минаретов Х-ХП вв. /А. Прибытков // Труды АН. - №17. - М., 1964. - С. 195-206; Прибыткова, А.М. К вопросу о

влияниях и местных традициях в архитектуре Средней Азии IX-Х вв. /А. Прибытков //Труды АН. - № 16. - Москва, 1967, -С. 161-164; Прибыткова, А.М. О застройке городов Средней Азии IX-X вв. /А. Прибытков //Труды АН. - № 18. - Москва, 1969. - С. 163-175; Прибыткова, А.М. Архитектурный орнамент IX-X вв. Средней Азии/ А. Прибытков // Труды АН, - № 21. - Москва, 1973. - С. 112-134.

22. Смирнова, О.И. Вопросы исторической топографии и топонимика Верхнего Зерафшана/О. Смирнова//Мариалы и исследования по археологии СССР. - 1950; Смирнова, О.И. Археологические разведки в Уструшане 1950 г./О. Смирнова //Материалы и исследования по археологии СССР. - 1953. - №37.

23. Согдийские документы с горы Муг. Описание, публикации и исследование документов с горы Муг. - Вып. I. Чтение, перевод, комментарии А.А. Фраймен. - Москва: Восточной литературы, 1962; Согдийские документы с горы Муг. Чтение перевод, комментарий. - Вып. II (Юридические документы и письма). Чтение, перевод, комментарии В.А. Лившица. - Москва: Восточной литературы, 1962. - 222 с.; Согдийские документы с горы Муг. Хозяйственные документы. - Вып. III. Чтение, превод и исследование О.И. Смирнова, М.Н. Боголюбова. -Москва: Восточной литературы, 1963. - 132с.

24. Хмельницкий, С.Г. Между арабами и тюрками/С. Хмельницкий. - Рига: Гмаджун, 1992; Хмельницкий, С.Г. Между Саманидами и монголами. Архитектура Средней Азии ГХ-начала ХШ вв./С. Хмельницкий. Часть первая. - Берлин-Рига: Гамаджун, 1996.

REFERENCE:

1. Abaev, I.V. The Central Asian Political Term "Afshin" / I. Abaev / / Bulletin of Ancient History. -№2. - 1959. - P. 111 - 114.

2. Andreev, M.S. Collection "According to Tajikistan" / M. Andreev. - Tashkent, 1925. - 190 p .; Andreev, M.S. A Brief Report on the Expedition to Tajikistan in 1925 / M. Andreev // In Tajikistan.

- V. 1. - Tashkent, 1927. - P. 34-36.

3. Bartold, V.V. Compositions/ V. Bartold. - Volume 1. - Moscow: Oriental Literature, 1963. -762 p.

4. Bartold, V. Report on a Trip to Central Asia with a Scientific Purpose: 1893-1894. /AT. V. Bartold.

- Petersburg, 1897. - 151 p.

5. Bartold, V.V. Writings - Volume I. Turkestan in the Era of the Mongol Invasion / V.V. Bartold. -Moscow: Oriental Literature, 1963. -760 p.

6. Bartold, V.V. Writings - Volume II. Part 1. General Work on the History of Central Asia / V.V. Bartold. - Moscow: Oriental Literature, 1963. -1024 p.

7. Belenitsky, A.M.,. Medieval City of Central Asia / A.M. Belenitsky, I.B. Bentovich, O.G. Bolshakov. - Leningrad: Science, 1973. - 398 p.

8. Bushkov V.I. Tajikistan in the XIX-th - the XX-th Centuries. Traditions and Modernity / V.I. Bushkov. - Moscow: Publishing-house of the Institute of Turkology, 2015. - P. 39-42; Bushkov V.I. Population of Northern Tajikistan: Formation and Settlement / V.I.Bushkov. - Moscow, 1995. -269 p.

9. Voronin, V.L. Constructions and Artistic Image in the Architecture of the East / V. Voronin. - M.: -Stroiizdat, 1977; Voronin, V.L. Carved Wood of the Zeravshan Valley / V. Voronin // MIA of the USSR, № 15 (Tr. STAE, T. 1.). - M.-L.: ANSSSR, 1950, - P. 210-220.; Voronin, V.L. To the Characteristic of the Architecture of Central Asia of the Avicenna Epoch / V. Voronin // Tr. AN Taj SSR. UN. - Stalinabad, 1954, - P. 41-56; Voronin, V.L. Raw Minarets of the Upper Reaches of the Zeravshan / V. Voronin // Tr. AN Taj. SSR, -V. 120. - Stalinabad, 1960, - P. 55-61.

10.Davidovich, E.A. New Data on the History of the Samanids: a Treasure of Copper Coins of the IX-th - the X-th Centuries from Samarkand / Е.А. Davidovich // Central Asia in Antiquity and the Middle Ages: History and Culture under the editorship of B.G. Gafurov and B.A. Litvinsky. -Moscow: Science, 1977. - 190 p.

11.Zasypkin, B.N. Architecture of Central Asia / B. Zasypkin. - Moscow: AA of the USSR, 1948. - 198 p.

12.Western Turkestan: from the Period of the Arabs Conquered to the Mongol Sovereignty / Historical and Geographical Essay / Compiled by A.N. Samoilovich. - #. 12-23. - St. Petersburg, 1903. - P. 10-17.

13.Ivanov, P.P. To the History of the Development of Mining in Central Asia / P. Ivanov. - M., L., 1932. - 80 p.

14.Kushakevich, A.A. Statistical Information about the cities of Khujand and Ura-Tyube / A. Kushakevich // SITC, V.1. - SPb, 1872.

15.Lykoshin, N.S. Essay on Archaeological Research in the Turkestan Region before the Establishment of the Turkestan Circle of Archeology Lovers / S.N. Lykoshin // Sredneaziartsky Bulletin. - Tashkent, 1896; Essay on Archaeological Research in the Turkestan Region before the Establishment of the Turkestan Circle of Archeology Lovers / S.N. Lykoshin // Protocol of the Turkestan Circle of Archeology Lovers. Yearl. - Tashkent, 1896; Ikromov, N. Sax,mi shar^shinosoni rus dar omzisi ta'rikh wa madaniyati ax,olia schimoli To^ikiston (1867-1917) / N.Nikromov, N.Rakimov. - Huanda: Meuro, 2015. - P. 22-30.

16.Lavrov, V.L. Urban Culture of Central Asia from Ancient Times to the Second half of the XlX-th Century. / V. Lavrov - Moscow: Gosstroyiyizdat, 1950. - P. 141-168.

17.Malyavkin A.G. Tana Chronicles on the States of Central Asia / Text and Research. - Novosibirsk, 1989. - 432 p.

18.Masson, M.E. From the History of the Mining Industry of Tajikistan / M. Masson. - Moscow, 1934.- P. 50-59.

19.Makamov S.S. Depiction of Istaravshan in Samanids Era in Historiography/ S.S. Makamkov // Scientific Notes: series of Humanities and Social Sciences. - Khujand. - № 4 (45), 2015. - P. 29 - 31.

20.Negmatov, N. N. Ustrushan / N. N. Negmatov // Central Asia and the Far East in the Middle Ages. - Moscow: Science, 1999. - P. 114-130.

21.Pribytkov, A.M. Building Culture of the IX-th - the Xll-th Centuries. / A. Pribytkov. - M.: Stroiizdat, 1973.; Pribytkov, A.M. Design Features of Central Asian mMnarets the X-th - the XII-th Centuries. /A. Pribyrkov // Proceedings of the Academy of Sciences. - №17. - M., 1964. - P. 195206; Pribytkova, A.M. On the Issue of Influences and Local Traditions in the Architecture of Central Asia of the IX-th - the X-th Centuries. /A. Pribytkov // Proceedings of the Academy of Sciences. - № 16. - Moscow, 1967, - P. 161-164.; Pribytkov, A.M. On the Construction of Cities in Central Asia the IX-th - the X-th Centuries. /A. Pribytkov // Proceedings of the Academy of Sciences. - № 18. - Moscow, 1969. - P. 163-175; Pribytkov, A.M. Architectural Ornament of the IX-th - the X-th Centuries. Central Asia / A. Pribytkov // Proceedings of the Academy of Sciences, - #. 21. - Moscow, 1973. - P. 112-134.

22.Smirnova, O.I. Issues Concerned with Historical Topography and Toponymy of Upper Zerafshan / O. Smirnova // Marialy and Research on the Archeology of the USSR. - 1950; Smirnova, O.I. Archaeological Exploration in Ustrushan 1950 / O. Smirnova // Marialy and Research on the Archeology of the USSR. - 1953. - №37. 23.Sogdian Documents from Mount Mug. Description, Publication and the Study of Documents from Mount Mug. - Issue 1. Reading Translation, comments of A.A. Freiman. - Moscow: Oriental Literature, 1962.; Sogdian Documents from Mount Mug. Reading translation, comment. - Issue. 2. (Legal documents and letters). Reading translation, comments V.A. Livshitsa. - M.: Oriental Literature, 1962. - 222 pp.; Sogdian Documents from Mount Mug. Economical documents. - Issue 3. Reading translation, comments of O.I. Smirnova, M.N. Bogolyubov. - M.: Oriental Literature, 1963. - 132 pp.

24.Khmelnitsky, S.G. Between the Arabs and the Turks / S. Khmelnitsky. - Riga: Gmajun, 1992; Khmelnitsky, S.G. Between the Samanids and the Mongols. Architecture of Central Asia of the IX-th and the Beginning of the XIII-th Centuries / C. Khmelnitsky. Part 1. - Berlin-Riga: Gamajun, 1996.

Сахми сайёхрн, кишваршиносон ва мухаццицони рус дар тахцицу омузиши Уструшанаи бостони Вожахои калиди: сайёу, ховаршиносон, олимони рус, таърихи Уструшана, сарчашма, осор, тауцицу омузиш, таърихнигори

Мацола ба баррасии осори илмию таърихи ва фаруангии саёуатчиён, кишваршиносон, мууаццицон, цугрофидонуо ва шарцшиносони давраи тоинцилоби, шурави ва пасошуравии рус бахшида мешавад, ки Уструшанаи бостони, махсусан замони Сомониёнро дар ёддошт, рузнома ва асару мацолауои худ мавриди омузиш царор додаанд. Дар мацола даврауои тауцицу омузиши шауруои Осиёи Маркази таулил шуда, цайд мегардад, ки Уструшана яке аз марказуои дорои таърих ва тамаддуни бой маусуб меёбад. Дар тауцицотуои бунёди ва дастщамъии олимони рус доир ба таъриху фаруанг ва тамаддуни пургановати Уструшана маълумоти цолиби таваццуу оварда шудааст. Аз цумла, ховаршиносони машуури рус В.В. Бартолд, А.А.Семенов, М.С.Андреев, В.Л.Воронина, О.И.Смирнова, Е.А.Давидович, Е.М.Массон ва дигарон ба вижагиуои таъриху фаруанг, тамаддун, муносибатуои ицтисоди, ицтимой, санъат, меъмори, санъати истеуком ва шаурсозии Уструшана ауамияти махсус зоуир намудаанд.

Рузномаву асаруои ёддоштии ховаршиносони рус, амсоли А.Г.Малявкин, Н.СЛикошин, ва А.А.Кушакевич низ дар ин самт сарчашмаи муътамадмаусубмеёбанд.

Вклад русских путешественников, краеведов и исследователей в изучение античной Уструшаны Ключевые слова: путешественники, русские ученые, история Уструшаны, города и области Средней Азии, исследования, историография Статья посвящена изучению и исследованию наследия дореволюционного, советского и постсоветского периода русских путешественников, краеведов, исследователей, относительно истории и культуры Уструшаны в разные периоды, особенно в эпоху Саманидов. В своих мемуарах, дневниках, монографиях и научных статьях они отмечают, что Уструшана как один из крупнейших культурных центров Средней Азии имеет огромную и богатую историю. Отмечается что в фундаментальных и обобщаюших исследованиях русских ученых приведены интересные сведения о богатой истории, культуре и цвилизации Уструшаны Приводятся имена известных русских востоковедов, таких как В.В. Бартольд, А. А. Семенов, М.С.Андреев, ВЛ.Воронина, О.И.Смирнова, Е.АДавидович, М.Е.Массон отмечается которые уделяли внимание особенностям социально-экономической, культурной жизни, архитектуры и градостроительства Уструшаны.

При написании данной статьи основыыми источниками послужили материалы русских этнографов А.Г.Малявкина "Танские хроники о государствах Центральной Азии/Текст и исследования", А.А. Кушакевича "Статистические свидения о городах Ходжент и Ура-Тюбе" и статистические сведения в дневниках губернатора Самаркандского областстя С.НЛыкошина.

The Contribution of Russian Travelers, Ethnographers and Researchers into the Study of Antique Istaravshan Key-words: travelers, Russian scholars, history of Istaravshan, cities and regions of Central Asia, exploration, historiography

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

The article dwells on the study and exploration related to the pre-Revolutionary, Soviet and post-Soviet period of Russian travelers, local historians, researchersл legacy concerning the history and culture of Istaravshan in different periods, in particular Samanid Era. In their memoirs, diaries, monographs, and scientific articles, they note that Istaravshan as one of the largest cultural centers of Central Asia is of a long and rich history. In the fundamental and general studies of Russian scientists, interesting references on the rich history, culture and civilization of Istaravshan are adduced in the article. A large number of outstanding Russian oriental studies, such as V.V. Barthold, A.A. Semenov, M.S. Andreev, V. L. Varonina, O. I. Smirnova, E. A. Davidovich, M. E. Masson paid attention to the peculiarities of socio-economic, cultural life, architecture and urban planning ofIstarvshan.

While writing the relevant article, the materials of Russian ethnographers A.G. Malyavkin "Tangskie chronicles on the states of Central Asia / Text and studies', "Statistic data concerned with Khujand and Ura-Tyube-cities" by A.A. Kushakevich and statistic notes in the diaries of the governor of the Samarkand region S.N. Lykoshtna served as the main source.

Маълумотномаи муаллиф:

Махрамов Саидкул Суяркулович, омузгори кафедраи умумидонишгоуии таърихи халци тоцики Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.¥афуров(Чущурии Тоцикистон,ш Хуцанд) E-mail:saidjon. machkamov@. mail. ru Сведения об авторе:

Махкамов Саидкул Суяркулович, преподаватель общеуниверситетской кафедры истории таджикского народа Худжандского государсвенного университета имени акалемика Б. Гафурова, (Республика Таджикистан, г. Худжанд), E- mail: Saidjon.machkamov@.mail.ru Information about the author:

Mahkamov Saidkul Suyarkulovich, lecturer of the all-university department of the History of Tajik Nations under Khujand State University named after acad.B. Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail:saidjon. machkamov@. mail. ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.