Научная статья на тему 'Interpretation of the toponym «Istaravshan» in mediaeval sources and home scientists'' works'

Interpretation of the toponym «Istaravshan» in mediaeval sources and home scientists'' works Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
461
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЧЕСКАЯ ГЕОГРАФИЯ / ТОПОНИМИКА / ИСТАРАВШАН / УРОТЕППА / КИРОПОЛЬ / СРЕДНЕВЕКОВЫЕ ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ ИСТОЧНИКИ / HISTORIC GEOGRAPHY / TOPONYMY / ISTARAVSHAN / URO-TEPPA / KIROPOL / MEDIAEVAL HISTORIC SOURCES

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Махкамов Саидкул Суяркулович

Статья посвящена анализу значения, происхождения, структуры, развития и изменения во времени топонимов современного города, расположенного в Северном Таджикистане, Истаравшана. Подчёркивается, что в течение более чем двух с половиной тысячелетий своей истории город трижды менял название. В древности и в средние века город был известен под названиями Кирополь (варианты Кирэсхата, Курушкада), Истаравшан (фонетические варианты: Сурушан, Сурушана, Сайдушана, Уструшаник, Уструшан, Уструшана), а с XVI века как Уротеппа. На основе данных достоверных и авторитетных античных и средневековых источников, таких как священная книга зороастрийцев «Авеста», книг «Ашкол-ул-олам» Джейхани (Х в.), «Масолик ва мамолик» Истахри (Х в.), «Футух-ул-булдон» Банозури (1Х в.), мемуарной литературы китайских путешественников (III-Х вв.), исследований отечественных и зарубежных учёных, в том числе известного русского востоковеда В.А. Лившица, таджикских историков: академика А. Мухтарова, С. Абдуллоева, Ю. Якубова предпринята попытка уточнения этимологии названий города Истаравшана.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ТОЛКОВАНИЕ ТОПОНИМА «ИСТАРАВШАН» В СРЕДНЕВЕКОВЫХ ИСТОЧНИКАХ И ТРУДАХ ОТЕЧЕСТВЕННЫХ УЧЁНЫХ

The article dwells on significance, origin, structure, development and time changes of the toponyms of the contemporary town located in Northern Tajikistan, that of Istaravshan. It is underscored that during two and half millennia of its history the town changed its name thrice. In antique times and Middle Ages the town was known under the names of Kiropol (variants: Kireskhata, Kurushada), Istaravshan (phonetic variants: Surushan, Surushana, Saydushana, Ustrushanik, Ustrushan, Ustrushana), and since the XVI-th century it was called as Uro-Teppa. An endeavor is undertaken to specify the etimology of the names mentioned, it is designed on the premise of authentic and authoritative antique and mediaeval originals: the sacred book of Zoroastrians called «Avesta», «Ashkol-ul-Olam» by Djeykhani (Xc.) «Masolik va Mamolik» by Istakhri (Xc.), «Futuh-ul-Buldon» by Banozuri (IXc.), memoir literature of Chinese travellers (III X cc.). exploration of home and foreign travellers; famous Russian Orientalist V.A. Livshitz, Tajik historians academicians A. Mukhtarov, S. Abdulloyev, Yu. Yakubov being included into this number.

Текст научной работы на тему «Interpretation of the toponym «Istaravshan» in mediaeval sources and home scientists'' works»

УДК 9 (М) 03 ББК 63.3 (0) 31

ШАРХУ ТАФСИРИ ТОПОНИМИ «ИСТАРАВШАН» ДАР САРЧАШМАХОИ АСРИМИЁНАГЙ ВА ОСОРИ ОЛИМОН

ТОЛКОВАНИЕ ТОПОНИМА «ИСТАРАВШАН» В СРЕДНЕВЕКОВЫХ ИСТОЧНИКАХ И ТРУДАХ ОТЕЧЕСТВЕННЫХ УЧЁНЫХ

Ма^камое Саидкуя Суяркулович,

омузгори кафедраи таърихи Ватани ДДХ ба номи акад. Б. Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Махкамое Саидкуя Суяркулович,

преподаватель кафедры истории отечества ХГУ им. акад. Б.Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

Makhkamov Saidkul Suyarkulovich,

lecturer of the department of home history under Khujand State University named after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand)

E-MAIL: saidjon. machkamov@,mail ru

INTERPRETATION OF THE TOPONYM «ISTARA VSHAN» IN MEDIAEVAL SOURCES AND HOME SCIENTISTS'

WORKS

Каяидеожа^о: цугрофияи таърихи, топонимика, Истаравшан, Уротеппа, Киропол, сарчашмауои цугрофии цуруни вусто

Мацола ба таулили маъно ва вацуи тасмим, сохтор, инкишоф ва тагйирёбии таърихии топоними шаури Тоцикистони Шимоли - Истаравшан бахшида шудааст. Таъкид гардидааст, ки дар давоми таърихи беш аз 2500-сола шаур се бор номашро иваз кардааст. Дар даврони атица ва цуруни вусто шаури мазкур бо номуои Киропол (вариантуои Курушкада, Кирэсхата), Истаравшан (вариантуои фонетикиаш Суру-шан, Сурушана, Сайдушана, Уструшаник, Уструшан, Уструшана), аз асри ХVI бошад чун Уротеппа маъруфият дошт. Дар асоси маълумоти сарчашмауои муътабари муътамади бостонию цуруни вусто ва осори цугрофи, аз цабили китоби муцаддаси зардуштия «Авасто», рисолауои «Ашкол-ул-олам»-и Цайуони (асри Х), «Масолик ва мамолик»-и Истахри (а.Х), «Футуу-ул-булдон»-и Балозури (а. IX), тадцицоти олимо-ни хорицию ватани, аз цумла шарцшиноси маъруфи рус В.А. Ливщиц, олимони тоцик академик А.М. Мухторов, С. Абдуллоев, Ю. Яъцубов барои таъйини вацуи тасмияи номуои таърихии шаури Истаравшан кушиш ба харц дода шудааст.

Ключевые слова: историческая география, топонимика, Истаравшан, Уротеппа, Кирополь, средневековые географические источники

Статья посвящена анализу значения, происхождения, структуры, развития и изменения во времени топонимов современного города, расположенного в Северном Таджикистане, - Истаравшана. Подчёркивается, что в течение более чем двух с половиной тысячелетий своей истории город трижды менял название. В древности и в средние века город был известен под названиями Кирополь (варианты Кирэсхата, Курушкада), Истаравшан (фонетические варианты: Сурушан, Сурушана, Сайдушана,

Уструшаник, Уструшан, Уструшана), а с XVI века - как Уротеппа. На основе данных достоверных и авторитетных античных и средневековых источников, таких как священная книга зороастрийцев «Авеста», книг «Ашкол-ул-олам» Джейхани (X в.), «Масолик ва мамолик» Истахри (Х в.), «Футух-ул-булдон» Банозури (IX в.), мемуарной литературы китайских путешественников (III-X вв.), исследований отечественных и зарубежных учёных, в том числе известного русского востоковеда В.А. Лившица, таджикских историков: академика А. Мухтарова, С. Абдуллоева, Ю. Якубова - предпринята попытка уточнения этимологии названий города Истаравшана.

Key words: historic geography, toponymy, Istaravshan, Uro-Teppa, Kiropol, mediaeval historic sources

The article dwells on significance, origin, structure, development and time changes of the toponyms of the contemporary town located in Northern Tajikistan, that of Istaravshan. It is underscored that during two and half millennia of its history the town changed its name thrice. In antique times and Middle Ages the town was known under the names of Kiropol (variants: Kireskhata, Kurushada), Istaravshan (phonetic variants: Surushan, Surushana, Saydushana, Ustrushanik, Ustrushan, Ustrushana), and since the XVI-th century it was called as Uro-Teppa. An endeavor is undertaken to specify the etimology of the names mentioned, it is designed on the premise of authentic and authoritative antique and mediaeval originals: the sacred book of Zoroastrians called «Avesta», «Ashkol-ul-Olam» by Djeykhani (Xc.) «Masolik va Mamolik» by Istakhri (Xc.), «Futuh-ul-Buldon» by Banozuri (IXc.), memoir literature of Chinese travellers (III - X cc.). exploration of home and foreign travellers; famous Russian Orientalist V.A. Livshitz, Tajik historians - academicians A.Mukhtarov, S.Abdulloyev, Yu. Yakubov being included into this number.

Истаравшан яке аз вилоятхои ^адими таърихии обод ва дорои табиату идлимаш мусоиди минтадаи Мовароуннахр махсуб ёфта, дар таъриху тамаддун ва фарханги халкхои Осиёи Марказй надши бузург гузоштааст.

Таздику омузиши таърихи ин вилоят яке аз самтхои мухими илми таърих ва муаррихон, аз чумла бостоншиносй, таърихнигорй, этнография, таърихи санъати меъморию шахрсозй, сиккашиносй ва дигар равияхои илм гардидааст. Дар радифи онхо илми топонимшиносй низ дар тахкику омузиши таъриху фар^анг ва тамаддуни он сахми намоён дорад.

Дар таърих кам шахру вилоятхоеро дучор меоянд, ки борхо хароб шудаву аз нав бунёд гардидаанд ва номи худро чанд маротиба дигар кардаанд. Яке аз чунин вилоятхои таърихие, ки бо тамаддун ва фарханги гании худ дар ганчинаи арзишх,ои фар^ангии мардуми Осиёи Марказй ва чах,он сах,ми арзанда гузоштааст, Истаравшан ба хисоб меравад. Истаравшан дар фосилаи таърихи беш аз 2500 - солаи мавчудияти худ се маротиба, номи хешро иваз кардааст ва бо номх,ои «Киропол» («Кирэсхата», «Курушкада»), «Истаравшан», «Уротеппа» машхур будааст [25, с.24].

Тиб^и ахбори сарчашмахои таърихй, замони дигар шудани номи ин минтада ба асри XV рост меояд ва он минбаъд бо номи «Уротеппа» машхур гардид. Ин ном то ибтидои асри XXI давом карда, дар байни сокинони он ва минтадахои атроф то хол ба чунин ном шинохта мешавад.

Бо ;арори Хукумати Чумдурии Точикистон аз 10-уми ноябри соли 2000-yM, тадти № 149-yM шадри Уротеппа ба «Истаравшан» табдили ном кард.

Шарду тафсири илмии вожадои чугрофй, мазмун ва модияти номи ин ё он мадал, мавзеъ яке аз мавзуьдои душвор ва бадсангез буда, тад;и;оти якчояи мyарриxон, этнологдо, забоншиносон, xоваршиносон, маьxазшиносон ва дигар равиядои илмдои чомеашиносиро та;озо менамояд.

Номвожаи «Истаравшан» аз ин истисно нест ва дар атрофи он низ бадсу мунозира ва а;идадои муэталиф дар сарчашмадои таьржй, чугрофй, адабй ва осори муда;;и;они даврадои гуногун вомеxyранд.

Дар гузориши мазкур кушиш карда мешавад, ки маьлумоти маьxаздои таьриxй, чугрофй, адабй ва осори муда;;и;они гуногун доир ба вожаи «Истаравшан» мавриди тадлилу баррасй ;арор дода шавад.

Вожаи «Истаравшан»-ро дар шаклу усули гуногун ва талаффузи он, аз чумла «Сурушан», «Сурушана», «Суйдушана», «Уструшаник», «Уструшан», «Уструшана» ва «Истаравшан» ва гайра дар ;адимтарин осори xаттии ниёгони мо, аxбори мyаррриxони давраи анти;а, сарчашмадои таьриxй, чугрофй, адабии асримиёнагй ва осори муда;;и;они ватанй, xоричй дучор шудан мумкин аст.

Пеш аз хдма, ба шумули яке аз маъхаздои мудим, ёдгории динию фардангй, сарчашмаи нодири таьриxй, наxyст;омyси мардуми ориёй, китоби му;аддаси оини зардуштй «Авесто»-ро бояд номбар намуд. Дар кисмате аз абёти «Яштх,о»-и он суруд^о дар васфу ситоиши фариштагон оварда мешавад, зикри номи Истаравшан, ки маънои «Ситораи равшан»-ро дорад, дар карда (боби)-и 9-ум чунин омадааст: rapcoHad зи пеши Meyp-шон, TapcoHad зи пас Рашан-шон. Ашави Суpуш зи yap ним, Бoдигap Яздони уофиз [27, с.106]. ё худ дар кардаи 12-ум омадааст: Meyp pornd тунд гapдун, Чун Суpуши шapзa, apmü, Hapmуи суст X/yrnpMa^, Бо уамла ки po^a бошад [28, с. 95]. ё ин ки дар кардаи 25-ум гуфта мешавад: Meypu паунои пауно -Зи паулуи po^u пауну Ба паулуи pоcmaш ypo Нек Суpyши Apmü гapдaд [7, с. 94] .

Бино бар а;идаи мардумшинос, профессор Н.Турсунов, «калимаи «Суруш» шакли авастоии Уструшана - Истаравшан мебошад» [19, с. 9]. Ба андешаи бостоншинос Ю.Ё;убов, «Рашан», «Равшан» Эзид ё Худои авастоист, ки пуштибону домии вилоят буда, макони xyдои Равшан аст ва дар Сугду Истаравшан ин язд xеле машдур буд [30, с. 45].

Доир ба истилоддои чугрофии «Истаравшан» дар асотир (мифология), на;лу ривоёт, афсона, эчодиёти шифодии мардум низ маьлумот ва аxбори чолиб оварда мешавад, ки баьзе аз ондо дар байни мардум имруз дам маьмул аст.

Гуё яке аз духтарони шох,они Каёнй - Гуштосп, ки «Равшан» ном дошт, бемор мешавад. Бо тавсияи табибон бояд у макони зисти худро иваз намуда, барои табобат

6a MHHTaKau xym6ogy xaBoe pa^TaHam .o3hm 6yg. Ypa 6a HcrapaBmaH MeapaHg Ba HacHMH хуmу серун вa 6agy x,aBOH Mycongn hh MHHTa^aH Bapa3pyg 6a gyxTapu mo^H KaeHH xym Meoag Ba y Ta6o6aT Mee6ag. A3 nagap xoxum MeHaMoag, kh gap hh MaKOH maxpe 6hho HaMoag Ba x,aMHH TaBp HcTapaBmaH 6yHeg rapgug. TonoHHMH HcTapaBmaH rye a3 homh mоxgyхтap PaBmaH 6apMeoag, kh a3 gy ^y3t «hct» - a3 $et.H «ucTog», «HCTogaH» rupu^Ta myga, khcmh gurap «PaBmaH ucTog», «PaBmaH TaBaK^^ нaмyg» - po gopag [9, 17; 16, 16]. Eat3e ojhmoh nyHHH aHgema gopaHg, kh rye PaBmaH gyxTapu ^opoH I (522-486) moxH X,axoMaHumuxo 6omag. X,aMHHpo 6oag 6a Ha3ap rupu^T, kh gap 3aMOHH xyKMpoHHH ,0,opo gap hh MHHTaKa maxp a..aKaH 6hho rapguga, 60 homh «KypymKaga» («Kupono.» Ba e «Kнpэcхaтa») Mat.yM 6yg. KypymKaga a3 Tapa^H Kypymu Ka6up (558-530 t.m.) 6yHeg rapguga 6yg e He, gap hh 6opa hh3 Mat.yM0Txou ryHoryH MaB^g acT [13].

^ap capnamMaxoH Tatpuxuro ^yrpo^HH 6atgu a3 ^ohh6h HcKaHgapu MaKgyHH (c.329 t.m.) HCTH.ro mygaHH Ocueu MueHa hcth.oxh «KypymKaga» («Kupono.» Ba «Kнpэcxaтa») BOMexypag. «Hh H0Mry30pn - Meryag, aKageMHK A.MyxTopoB, - TaKpu6aH 700 co. gaBOM MeKyHag. TaHxo gap acpu IV Me.ogn Ba 6atgu oh bh.ohth Ma3Kyp gap acapxoH BOKeaHaBHCOH Ba canexoHH hhhohh cy.o.au Ban (c. 386-581), Cyn (c. 581-618), Ba TaH (c. 618-907) 60 homxoh ryHoryH, a3 ^yM.a «CyngymaHa», «Caou fflapKH» Ba ranpa 3HKp e^TaacT» [16, c. 16].

CroaH-T3HH hh Hoxuapo «CyTy.HcaHa» HOMHgaacT Ba xa6ap Meguxag, kh Macox,ara rupgorupgu oh 1400 - 1500 .h Me6omag (Huc6aT 6a ho^hhh Hoh 1,5 6apo6ap 6y3yprTap Ba Huc6aT 6a HOxuau CaMapKaHg aHgaKe xypgTap acT). Capxagu mHM0.HH oh gapeu 6y3yprecT Ba gap Tapa^u muMony rap6uH Hoxua 6ue6oHH 6eKapoHH 6e o6y a.a$ xacT [12, c. 395]. Tag^H^ara aKageMHK HHetMaroB hh3 ohpo Tacgu^ MeK^ag [20, c. 15-25; 22, c. 3-5].

^ap xy^aTxoH a3 Ka.tau Myru HOxuau Ahhh e^Tmyga hh3 goup 6a Boxau «HcTapaBmaH» Mat.yM0T OBapga mygaacT. 3a6oHmuHocu Matpy^H pyc B.A.^HBmuTc 0Hp0 ystrwnk (YcTpymaHHK) Ba ystwsuk - YcTpymaHa Tap^yMa KapgaacT [24, c. 77-91]. X,aMHH TaBp, Mat.yM MemaBag, kh maK.H acocuu cyrguu Ka.HMa «YcTpymaHK» Me6omag [30, c. 43-44]. ^ap hh xy^aTxo K0MH.aH hc6ot mygaacT, kh gap u6Tugou acpxou MueHa bh.ohth Ma3Kyp «YcTpymaHa» hom gomTa, MHH6atg xap^H «k» e «t» co^ht rapgug [9, c. 14; 24, c. 24]. Ba.e MHH6atg gap capnamMaxau Tatpuxn, ^yrpo^H Ba aga6uu acpxou MueHa 6a ^oh «YcTpymaHa» «HcTapaBmaH» Meoag.

CapnamMau gurapu Myx,HMe, kh TonoHHMHau HcTapaBmaH gap ohx,o 6a maK.xou ryHoryH OBapga MemaBag, Matxa3xou Tatpuxn, ^yrpo^H Ba aga6uu acpuMueHaruH apa-6uro $opcu3a6oH 6a x,hco6 MepaBaHg. Ea xycyc gap capnamMaxou Tatpuxuu 3aM0HH Co-MOHueH homh «HcTapaBmaH» 6a maK.x,OH ryHoryH BOMexypaHg. EgoBap 6oag myg, kh x,aHraMH 3HKpu hh HOMBO^a gap acapu aHHH aK Mya..H$ naHg HaMygu Kop6ypgu oh gynop Meoag. Mya..H^0H ohpo aKe 6a cu^aTH bh.oht, gurap 6a myMy.H HOxua H0M6ap Kap-gaaHg. ^Ke a3 nyHHH capnamMaxou Hogup Ba MyxHMH ^yrpo^HH acpu X «AmKO.-y.-0.aM»-H A6y.K0cuMH ^anxoHH Me6omag. ^ap hh acap Mya..H$ HcTapaBmaHpo BH.oaT myMopuga, ohpo 6a maK.xou «AcpymaHa^> Ba «YcTpymaHa» OBapgaacT [4, c. 39-78; 15, c. 29].

MaH6au gurapu ^yrpo^HH 3aM0HH C0M0HHeH «Maco.HK Ba MaM0.HK»-H A6yucx0KH HcTaxpn Me6omag. HcTaxpn gap acapu xyg ohpo «YcTpymaHa» HOMHga ry^TaacT, kh oh BH.oaTecT MOHaHgu Cyrg Ba gurap maxpu xaMHOMH oh By^yg Hagopag [5, c. 256-259]. ^ap 6apo6apu hh Mya..H$ po^et 6a xygyg, maxpxou MatMypn Ba poxxou 6aHHH ohxo Mat.yMOTxoH ^o.h6h Tatpuxn Meguxag.

Топоними Истаравшан дар замони хучуми арабхо ба Мовароуннахру Хуросон дар асари Балозурй «Футух-ул-булдон» инъикоси худро ёфтааст. Дар ин сарчашма вокеахои гуногуни сиёсй-ичтимоии замон, аз чумла доир ба Афшин Х,айдар ибни ^вус, ки аз хокимони Уструшана буд, маълумот мавчуд аст. Дар ин сарчашмаи нодири таърихй низ номи вилоят ба таври «Уструшана» омадааст, вале шарду эзоди маьнои он ба назар намерасад [8, с. 97].

Ибни Х,авкал низ дар асари худ «Сурат-ул-арз» машдур ба «Масолик ва мамолик» дар хусуси вилояти Истаравшан маълумот дода гуфтааст, ки Уструшана вилоятест монанди Сугд ва дигар шахре аз он чунин номро надорад [6].

Ин чо мо монандии аxбори Ист^рй ва Ибни Хав;алро мушодида менамоем. Ин далели он аст, ки муаллифони асримиёнагй аз осори якдигар истифода намудаанд.

Муаллифи гумноми сарчашмаи чугрофии асри Х «Х,удуд-ул-олам» топоними Истаравшанро «Сурушана» номидааст. Дар ин манбаи нодир гуфта мешавад, ки «Сурушана нохияест бузургу ободон ва бо неъмати бисёр ва уро шахр ва рустохои бисёр» [26, с. 64]. Аз ахбори сарчашмаи мазкур маълум мегардад, ки муаллиф онро «нохия» хисобидааст ва номи онро «Сурушана» медисобад.

Бояд зикр намуд, ки дар осори муаллифони адди бостон ва асрдои миёна истилоди «нодия», «вилоят», «кишвар», «;аламрав» истифода мешаванд ва ондо маьмулан маьнои вилоятро доранд.

Дар баробари дигар манбаъхои чугрофии асримиёнагй дар асари «Масолик ва мамолик»-и Ибни Хурдодбех рочеъ ба вилояти таърихии Истаравшан маълумотхои чолиб оварда мешавад. Дар ин асари муаллиф доир ба таърихи сиёсй, иктисодй, ичти-мой, этнографй ва фархангии шахрхои Осиёи Миёна, аз чумла вилояти Истаравшан хабар медихад. Ибни Хурдодбех дар чараёни гузоришоти худ аз топоними Истаравшан сухан ронда, чанд шакли онро зикр кардааст. Аз чумла, y «Усрушана», «Ушру-сан», «Шарусана», «Осрушана»-ро ишора менамояд [14, с. 65,68,133,183,194-195].

Х,амин тарик, дар сарчашмахои таърихй, чугрофй ва адабй топоними Истаравшан ба шаклхои гуногун оварда мешавад. Дар ин бобат профессор С.Абдуллоев ба хулосае омаду чунин менигорад: «Топоними мазкур дар маохизи чугрофии куруни вусто ба гунахои мухталиф: Усрушана, Сурушана ва монанди инхо дучор шуда, хатто дар таълифоти айни як муаллиф чанд мувозаи он ба назар мерасад» [1, с. 105]. Маълум мешавад, ки муаллифони сарчашмадои гуногун топоними шунидаашонро аз манбаъдои пешин чй гуна ки даст, дамон тавр истифода бурдаанду ба шаклу асли он таваччуд зодир накардаанд.

Дар сарчашмадои таъриxию чугрофй ва адабии асрдои XV-XVI топоними Уротеппа вомеxyрад. Ин ном бори аввал дар ёрлиги (фармони) шодзодаи темурй Султон Мадмудоон соли 1494 номбар шудааст.

У чунин менигорад: «Хангоми дар Уротеппа тава;;уф намудани мо xабар расид, ки Шайбониxон Бо;й тарxонро дар назди Дабусия шикаст дода, ба чониби Бyxоро радсипор гардид. Аз Уротеппа тавассути Бур;асало; (Яйло;) мо ба Сангзар омадем. Доругаи Сангзар дилчаро таслим œx™ [10, с.97].

Дар сарчашмаи нодири таъриxй-чyFрофй ва адабй, асари ёддоштии шодзодаи темурй Задириддин Мудаммад Бобур - «Бобурнома» тасвири во;еадои фирори Бобур пас аз шикасти y аз дасти Шайбониxон ва муддате дар Уротеппа тава;;уф намуданаш иньикос ёфтааст.

Дар асари муаррихи машхур Абдурраззо;и Самар;андй «Матлаъ-ул-саъдайн ва мачмаъ-ул-бахрайн», ки дар худуди солхои 1467-1470 таълиф шудааст, Хучанд ва Уротеппа чун мавзеи мухими тава;;уфгохи лашкари Мирзо Улугбек дар мубориза бар зидди ;уввахои чудохох ва марказгурез борхо зикр шудааст [3, с. 132].

Добили ;айд аст, ки дар ин асар хангоми тасвири во;еахои солхои 1409-1410 бори нахуст шахре бо номи «Уротеппа» зикр гардидааст.

Доир ба маънои топоними Уротеппа фикру мулохизахои гуногуну бахсангез мавчуданд [11]. Андешае вучуд дорад, ки гуё топоними Уротеппа аз лафзи туркии «ур-теппага», «теппани ур» пайдо шуда, дар замони забткорихои бодиянишинон пайдо шудааст. Албатта чунин шарх хеле содалавхона буда, пояи илмй надорад.

Гурухи дигаре бар он а;идаанд, ки «Уртеппа» аз калимаи туркии «урта»-миёна гирифта шуда, маънои дар пастию чу;урй чойгир шудани шахрро ифода менамояд.

Гурухи сеюм калимаи «ур»-ро сугдии туркигашта мехисобанд, ки маънои мавзеи калон, азим ва пахноро ифода мекунад ва онро чунин маънидод кардаанд.

Доир ба топоними Истаравшан дар осори муха;;ик;они ватанй а;идахои гуногун мавчуданд. Дар ин бора академик Б.Гафуров рочеъ ба топоними мазкур андешаи худро дар асараш «Точикон» баён кардааст. Ба акидаи аллома Б.Гафуров, чугрофи-донхои асримиёнагии арабу форс низ хар яке ба таври худ онро ном бурдаанд. Ин сабаби ба вучуд омадани даъвохои беасос шудааст. Аз ин лихоз, «Устурушан» навиштан дуруст мебошад. Олимоне, ки ин акидаро пешниход кардаанд, ба назар нагирифтаанд, ки хам дар навишт ва хам дар талаффуз Истравшан (Истаравшан) буда, ин номвожа дар таркиби худ харфи «т» дорад [12, с.385-386].

Академик Н.Неъматов низ дар пажухишхои худ чанд шакли он, аз чумла «Усрушана» [20, с.15-30], «Уструшана» [21] ва «Истаравшан» [22]-ро истифода кардааст. Х,атто дар як гузориши ин муаррих чанд шакли истифодаи ин вожаро мушохида карда метавонем.

Академик А.Мухторов дар асари худ рочеъ ба номгузории вилоят ба масъалаи вожахои ривоятасос ва хамчунин ба тахкикоти О.И.Смирнова ва Ю.Ёкубов таваччух намудааст. У изхор мекунад, ки дар сарчашмахои мухталифи асримиёнагй ва тадкикотхои олимони муосир он ба таври гуногун ишора гардидааст [16, с. 16-18]. Аз чумла, у менависад, ки ду муаллифи сарчашмахои таърихй-чугрофии асри XVI Бобур ва Х,офиз Таниши Бухорой ин вилоятро бо ду ном - Уротеппа ва Истаравшан номбар кардаанд. Х,амин тавр, академик А.Мухторов дар асару маколахои худ топоними Истаравшанро аз забони муаллифони сарчашмахо, ки хар яке ба таври худ менигорад, ном мебарад.

Бояд ёдовар шуд, ки ба андешаи мухаккик Ю.Ёкубов, пайдоиши ин вожа ба карнхои тулонии пеш аз солшумории мо рост меояд. Он аз ду кисмат «ист» ва «уст» хаммаъно буда, ифодакунандаи «боло», «олй» ва «олитар» аст ва «Равшан» исми фариштаи 18-уми таквими авастой - Равшан мебошад. Чунонки маълум аст, дар гузашта вилоятхо ва нохияхо сарпарастони химоятгари худ, фариштагон - худоёни авастой доштанд. Масалан, гуё шахри Зомини Истаравшан аз Худои Замин бо Зомиёд ва Панчу-Панчакат (Бунчикат) бошад, аз тарафи Худо бо номи Нана сарпарастй карда мешуд. Аз ин чост, Истаравшанро фариштаи росткор, ростгуй, росткавл, дорандаи тарозу, санчандаи аъмоли фавтидагон дар пули Чанвод-Сирот Равшан парасторй мекард [29, с. 94-97; 30, с. 44].

Бостоншинос, профессор А.Мирбобоев бар он акида аст, ки вожаи мазкур ба худ номи маъбади авастоии Сурушро гирифтааст, ки он фариштаи рузи хабдахумро та;вими эронй чой дода шуда буд. Суруш ё Сурушруз фариштаи хомй ва мададгори одамон дар шаби тор махсуб меёфт. Бо гузашти вакт ин вожа ба «Сурушна» ва минбаъд «Усрушна» ё «Истаравшан» табдил меёбад ва номи вилояти таърихиро ифода мекунад [17, с. 446].

Тавре кайд гардид, профессор Н.Турсунов, дар асари худ «Истаравшан» дар хусуси номи Истаравшан сухан ронда, асли ин вожаро аз сарчашмаи кадимаи ориёй «Авасто» медонад. «Авасто», ки махсули эчоди сарзаминхои скифу туронии осиёимиёнагй мебошад, Истаравшан низ шомили ин сарзамин буд. Шеъру сурудхои алохидаи ин манбаъ рочеъ ба таъриху фарханг ва шахрхои Ориёзамин бахшида мешавад. Гумон меравад, ки суруд дар васфи фариштагон, ба хусус доир ба «Митра»-и кисмати яштхои «Авасто» ба Истаравшан бахшида мешавад. Н.Турсунов бо ин далел менависад, ки асоси номи таърихии Уструшана - «Ситораи равшан» дар шеъру сурудхои парокандаи «Авасто», ки то замони мо омада расидааст, зиёд оварда мешавад [19, с.9].

Дар тад;и;оти профессор Н.Рахимов топоними Истаравшан ба шаклхои гуно-гун: «Истаравшан», «Уструшана», «Уротеппа» номбар карда мешавад. Тахлили да-;и;онаи топоними Истаравшан аз лихози забоншиносй дар тад;и;оти мавсуф мушо-хида намешавад ва бештар ба масъалаи чойгиршавй ва маскуншавии ахолии миёнаоби дарёи Сир ва масъалаи ёдгорихои археологии ин шахри бостонй ахамият дода мешавад [23]. Аз чониби дигар профессор Н.Рахимов ба даврахои номгузории он таваччух зохир намудааст.

Дар хамаи шаклхои истифодашуда «Истаравшан» - мегуяд топонимшинос, номза-ди илмхои таърих А.Аюбов, - аз ду кисмат: «ист/р» - маънои ситора, фаришта ва «равшан» («рашн») - маънои равшан, рушноиро ифода мекунад, дучор шудан мумкин аст [9, с. 18].

Ба андешаи забоншинос А.Абдунабизода, сарнавишти номи Уструшан ба асо-тири мардуми ориё мансуб буда, макон ва сарзамини Худои Рушной мебошад, зеро он сарзамини пахновареро дар бар гирифта сохибихтиёр буд ва бар зидди госибонаш Курушу Искандар, арабу турку мугулони бадавй сахифахои дурахшон дорад. Мардумонаш Худои рушной, некй Ахурамаздо (Хурмузд)-ро парастиш мекарданд ва дар оташкадахо намоз оварда, мардумро ба сулху сафо мехонданд, то ки пиндору гуфтору кирдорашон нек бошаду а;лу хирад, ростиву адолат, ха;и;ат ва нерухои рушной бар торикй, нерухои бадй-Ахриман пируз гарданд. Хдмчунин муаллиф дар гузориши худ ;айд мекунад, ки ёдгорихои аз тарафи бостоншиносон бозёфтшуда аз Бунчикат гувохи он аст, ки истаравшанихо рамзи муборизаи некии худро дар деворхо мекашиданд, ки он дар «Шохнома»-и Фирдавсй омадааст [2, с.12].

Дар ма;олаи нависанда МДотам ба оин ва адабиёти ведой иртиботе доштани асли вожа асоснок карда мешавад. Аз чумла, гуфта мешавад, ки номи Сурушан -Усрушана ба номи эзид, ё худ эзидбону, яъне олихаи лахзаи кабл аз субхдам дар оини ведой марбут аст. Шаклхои номи ин эзид дар миёни халкхо ва адабиётхои мухталиф «Ушас», «Ауша», «Утро», «Uasar», «Usar», «Usra», «Аусар»-(й) дучор шудан мумкин аст [18, с.48-49].

Хамин тавр, метавон гуфт, ки топоними Истаравшан маънои рушной, мавзеи рав-шаниро нишон дода, дорои табиату и;лим ва боду хавои хуш, чашмаву обхои мусаффо ва

шифобахш, инчунин мишздаи чугрофии офтобруяро мемонад. Тахлилхо собит месозанд, ки Уструшана ва Истаравшан топонимест, ки тамоми ^аламрави вилоятро ифода мекард.

Хулоса, Истаравшан дар тули мавчудияти худ чун яке аз вилоятхои таърихии дорои тамаддун, фарханги ^адим ва ганй дар осори ^адими хаттй, ахбори муаррихони замони антика, сарчашмахои таърихй, чугрофй ва адабии асримиёнагй, тад^и^от^ои мухавдщони замони гуногун инъикос ёфта, доир ба шарху тавсифи топоними Истаравшан авдцаву андешахои мухталиф вучуд доранд ва мухавдщонро зарур аст, ки тамоми ин андешахо ва а^идахоро дар асоси далел ва пояхои илмй тахлил ва пурра намуда, таърихи ивазшавй ва сабабу омилхои онро аз нигохи илм шарху тафсир намоянд.

Пайнаеишт:

1. Абдуллоев, С.Фарцанги Сомониён/С. Абдуллоев. - М.: Шуъбаи чацоруми нашриёти царби, 2001. - 598 с.

2. Абдунабизода А. Истаравшан//Тоцикистон. - №№ 1-2. - 1994. - С. 12-16.

3. Абдураззоц Самарцандий. Матлаи Саъдийн ва мажмаи бацрайн. - Тошкент: Фан, 1969. - 532 с.

4. Абулцосими Цайуони. Ашкол-ул-олам// Сомониён дар оинаи таърих. - Ц. 2. - Хуцанд: Нашриёти давлатии ба номи Рауим Цалил. - С. 39-78.

5. Абу-Исхак, ибн Мухаммед ал-Истахри. Масалик ал-мамолик: пер. с персидского. З. Н. Ворожейкиной/А.Истахри// Материалы по истории киргизов и Киргизии. - М.: Наука, 1973. - 283 с.

6. Абулкасим, ибн Хаукал. Китаб ал-Масолик ва-л-мамолик: пер. С.Волина /Х. Абулкасим/ Материалы по истории туркмен и Туркмении. - Т. 1. - М.: Иститут востоковедения, 1939. - 408 с.; ^удуд-ул-олам. Ибни Х,авцал Сурат-ул-арз. Мууаммад Обиди Иршод. Чауорбоги гулуо. - Тацияи Зариф Шариф. - Душанбе: Адиб, 2008. - 212 с.

7. Авасто. Яшти Меур / Садои Шарц. - 1985. - № 3. - С. 94-105.

8. Ахмад ибн Йхйа ибн Джабир ал-Балозури. Футух ал-Булдон/Пер.с арабского предисловие, комментарий и указатели Г.Гоибова. - Душанбе: Дониш, 1987. - 111 с.

9. Аюбов А.Р. Топонимы Уструшаны как источник по истории и культуры. - Худжанд: Нури маърифат, 2013 - 192 с.

10.Бабур-наме. Записки Бабура. Перевод М. Салье. Изд. второе, дораб. - Ташкент: Главная ред. энцикл., 1993. - 464 с.

П.Бобоцонов F., Абдулозода Р. ва диг. Уротеппа ё Истаравшан//Тоцикистони советы. -1989. - 7 апр; Сайфиддинов А., Файзуллоев С. Уротеппа ё Истаравшан//Тоцикистони советы. - 1989. - 17 май; Шукури Иброцим. Уротеппа ё Истаравшан//Тоцикистони советы. - 1989. - 19 авг.

12.Гафуров Б. Тоцикон. Таърихи цадимтарин, цадим ва асруои миёна. - Китоби 1. -Душанбе: Ирфон, 1983. - 700 с.

13.Дар ин бора ба асару мацолауои зерин таваццуц шавад: Мухторов, А. Курушкада, Истаравшан, Уротеппа/А.Мухторов. - Душанбе: Амри илм, 2000. - 100 с; Мухторов А. Гузары Ура-Тюбе. - Тошкент: Чулпон, 1995. - 143 с.; Ёцубов Ю. Тавсири номи шауруои Истаравшан// Фаруанг. - № 7-8. -2002. - С.41-47; Гафуров Б. Тоцикон. Таърихи цадимтарин, цадим ва асруои миёна. - Китоби 1. - Душанбе: Ирфон, 1983. - 700 с.; Довуди Д. Кир Великий и проблема основания города Кирополя// Роль Истаравшана в истории цивилизации народов Центральной Азии. - Душанбе, 2002. - С. 113-114; Довуди Д. Сиккауои Истаравшан/ Фаруанг. - № 7-8. - С.45;

Муутарам Х. Тахмине дар маънои Истаравшан ва Курката//Фаруанг. - № 7-8. -

2002. - С. 50-51; Ёцубов Ю. Уротеппа ча маъно дорад//Тоцикистони совета. - 1990. -12 янв.

14.Ибн, Хурдадбех. Книга путей и стран/А. Хурдадбех. //Перевод с арабского, комментарии, исследование, указатели и карты Н.Велихановой. - Баку: Элм, 1986. - 428 с.

15. Мухторов, А. Амирон ва вазирони Сомонй/А.Мухторов. - Душанбе: Оли Сомон, 1997. - 76 с.

16.Мухторов, А. Курушкада, Истаравшан, Уротеппа/А.Мухторов. - Душанбе: Амри илм, 2000. - 100 с; Негматов Н.Н. Уструшана в древности и раннем средневековье. Отв. ред. Б.А.Литвинский. - Сталинабад: Изд-во АН ТаджССР, 1957. - 160 с; Неъматов Н. Асрори Истаравшан. - Душанбе: Ирфон, 1972. - 51 с.

17.Мирбабаев, А.К. Дахмаки Курката: раскопки и исследования/А. Мирбабаев: материальная культура Уструшаны. - Вып. 6//Древняя Уструшана: города, их локализация и хронология. - Душанбе: Ому, 2003. - С. 267-562.

18.Муутарам Хотам. Тахмине дар маънои Истаравшан ва Курката/Фаруанг. - 2002. -№ 7-8. - С. 48-53.

19.Назирцон Турсуни Хуцанда. Истаравшан/Турсуни Н// Шаруи мухтасари таърихию этнографа. - Душанбе: Ирфон, 1992. - 208 с.

20.Негматов Н.Н. Уструшана в древности и раннем средневековье. Отв. ред. Б.А.Литвинский. - Сталинабад: Изд-во АН ТаджССР, 1957. - 160 с.

21.Негматов Н.Н. Древняя и раннесредневековая Уструшана// Археологи рассказывают. - Сталинабад, 1959. - С. 114-134; Воронина В.Л., Неъматов Н.Н. Открытие Уструшаны//Наука и человечество/Международный ежегодник. - М., 1974. -С. 51-71; Негматов Н. Уструшана/ Средняя Азия и Дальний Восток в эпоху средневековья. - М.: Наука, 1999. - С. 114-130.

22.Неъматов Н. Асрори Истаравшан. - Душанбе: Ирфон, 1972. - 51 с.; Негматов Н.Н. Государство Саманидов (Мавераннахр и Хорасан в 1Х-Х вв.)/ Отв. ред. Б.И. Искандаров; АН ТаджССР. Ин-т истории им. А. Дониша. - Душанбе: Дониш, 1977. -279 с.; Неъматов Н.Н. Давлати Сомониён (тоцикон дар асруои 1Х-Х). - Душанбе: Ирфон, 1989. - 304 с.

23.Рахимов Н. Урбанизация средней части бассейна Сырдарьи/I тыс.до н.э. - середина II тыс. н.э./авт. д.и.н.: 07.00.06. - Хуцанд: Нуримаърифат, 2007. - 39 с.; Рахимов Н.Т. Археологическая стратиграфия Ура-тюбе/Материальная культура Уструшаны. -Вып. 6//Древняя Уструшана: города, их локализация и хронология/Материальная культура Уструшаны. - вып. 5-8./ под. общ. ред. Н.Негматова. - Душанбе: Ому,

2003. - С. 137-266.

24.Согдийские документы с горы Муг. Чтение перевод, комментарий. - Вып. II (Юридические документы и письма). Чтение, перевод, коментарии В.А.Лившица. -М.: Издательство восточной литературы, 1962. - 222 с.

25.Х,усейни Нарзулло, Цонибек Расулй. Истаравшан дар партави Истицлол. - Душанбе: Бухоро, 2011. - 258 с.

26.Худуд-ул-олам. Тауиягари матн ва муаллифи пешгуфтор Абдуцамол Хасанов. -Душанбе: Бухоро, 2014. - 588 с.

27.Яшти Меур/Порчае аз Авасто/ Садои Шарц. - 1985. - № 1. - С.106-111.

28.Яшти Меур/Порчае аз Авасто/ Садои Шарц. - 1985. - № 2. - С. 95-105.

29.Якубов Ю. К исторической топонимике городов Уструшаны// Роль Истаравшана в истории цивилизации народов Центральной Азии. -Душанбе, 2002. - С. 94-97.

30.^b^y6oe 10. Taecu^u homu waypyou HcmapaewaH/ Qapyam. - № 7-8. -2002. - C.43-47.

Reference Literature:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1. Abdulloyev, S. Samanids' Culture/S. Abdulloyev. - Moscow: The forth Military publishing-house, 2001. - 598 pp.

2. Abdunabizade A. Istaravshan//Tajikistan. - ## 1-2. 1994. - pp. 12 - 16.

3. Abdurazzoq Samarqandi. Rising of Sadayn and Confluence of two Seas. - Tashkent, Science, 1969. - 532 pp.

4. Abulqosimi Jayhoni. Ashkol-ul-olam (Global Problems)// Samanids in the Mirror of History. - V.2. - Khujand: Rahim Jalil publishing-house, - pp. 39 - 78.

5. Abu-Ishaq, ibn Muhammad al-Istakhri. Masalik al-Mamolik: translated from Persian by Z.N. Vorozhensky/A.Istakhri//Materials on the History of the Kyrgyzes and Kirgizia. - M.: Science, 1973. - 283 pp.

6. Abulqasim, ibn Khaykal. Book of Masalik al-Mamolik: translated by S.Volina / Kh. Abulqasim// Materials on the History of Turkmens. - V.1. - M. : Institute of Oriental Studies, 1939. - 408 pp.; Hudud-ul-olam by Ibni Havqal Surat-ul-Arz. Muhammad Obidi Irshod. Four-Garden s Flowers. Preparation by Zarif Sharif. - Dushanbe: Adib, 2008. - 212pp.

7. Avasto. Song of Love / The Voice of the Orient, - 1985. - #3. - pp. 94 - 105.

8. Ahmad ibn Hayo ibn Jabir al-Balozuri. Conquest of Settlements / Translation from Arabic, preface, commentaries and notes by G. Ghoibova. - Dushanbe: Knowledge, 1987. - 111 pp.

9. Ayubov A.R. Toponyms of Ustrushana as the Sources of the History of Culture. - Khujnad: Light of Enlightenment, 2013. - 192 pp.

10.Babur-Name. Notes of Babur. Translated by M.Sale. The second edition, revised. - Tashkent: Encyclopedia Central Editorial Board, 1993. - 464 pp.

11.Bobojonov Gh., Abdulozade R, etc. Uroteppa or Istaravshan//Soviet Tajikistan. - 1989. April 7: Sayfiddinov A., Fayzulloev S. Uroteppa or Istaravshan//Soviet Tajikistan. - 1989. - May 17; Shukuri Ibrohim. Uroteppa or Istaravshan//Soviet Tajikistan. - 1989. - August 19.

12.Gafurov B. Tajiks The Ancientest, Ancient and Mediaeval Culture / B.G.Gafurov. - M. : Cognition, 1983. - 700 pp.

13.See in details: Mukhtorov, A. Kurushkada, Istaravshan, Uroteppa/A.Mukhtorov. - Dushanbe: Amri Ilm, 2000. - 100pp.; Mukhtorov A. Guzars of Ura-Tube. - Tashkent: Chulpon, 1995. -143 pp.; Yaqubov Yu. Characteristics of the Names of the Cities of Istaravshan// Culture. -#7-8. 2002. - pp. 43 - 47.; Gafurov B. Tajiks The Ancientest, Ancient and Mediaeval Culture / B.G.Gafurov. - M.: Cognition, 1983. - 700 pp.; Dovudi D. Great Kir and Problems Concerned with the Grounds of Kiropoliya-Town// The Role of Istaravshan in the History of Civilization of the Peoples of Central Asia. - Dushanbe, 2002. - pp. 113 - 114; Dovudi D. Coins of Istaravshan/Culture. - ## 7-8. - pp. 45; Muhtaram Hotam. A Supposition Concerned with Istaravshan and Kurkata Meanings/Culture. - 2002. - ## 7-8. - pp. 48 - 53.; Yaqubov Yu. What Does «Uroteppa»Mean?//Soviet Tajikistan. - 1990. January 12.

14.Ibn, Khurdadbekh. The Book of Ways and Countries/A. Khudadbekh. // Translation from Arabic, commentaries, exploration, indicators and maps by N. Velikhanov. - Baku: Science, 1986. - 428 pp.

15. Mukhtorov, A. Amirs and Samanids Vazers/A.Mukhtorov. - Dushanbe: Oli Somon, 1997. - 76pp.

16.Mukhtorov, A. Kurushkada, Istaravshan, Uroteppa/A.Mukhtorov. - Dushanbe: Amri Ilm, 2000. - 100 pp.; Negmatov N.N. Ustrushan in Ancient Times and Early Middle Ages. Editorin-charge: B.A. Litvinsky. - Stalinabad: Academy of Sciences of the Tajik ASSR publishing-

house, 1957. - 160pp.; Negmatov N. Mysteries of Istaravshan. - Dushanbe: Cognition, 1972.

- 51 pp.

17.Mirbabaev, A.K. Dakhmak of Kurkat: Handwriting and Exploration/A. Mirbabaev: Material Culture of Ustrushan. - Issue 6//Ancient Ustrushan: Towns, their Localization and Chronology. - Dushanbe: Omu, 2003. - pp. 267 - 562.

18.Muhtaram Hotam. A Supposition Concerned with Istaravshan and Kurkata Meanings/Culture. - 2002. - ## 7-8. - pp. 48 - 53.

19.Nazirjohn Tursuni Khujandi. Istaravshab/Tursuni N// Brief Historic-Ethnographic Interpretation. - Dushanbe: Cognition, 1992. - 208 pp.

20.Negmatov N.N. Ustrushan in Ancient Times and Early Middle Ages. Editor-in-charge: B.A. Litvinsky. - Stalinabad: Academy of Sciences of the Tajik ASSR publishing-house, 1957. - 160 pp.

21.Negmatov N.N. Ancient and Early Middle Ages of Ustrushan// Archeologists Retell. -Stalinabad, 1959. - pp. 114 - 134; Varonina V.L., Ne'matov N.N. Discovery of Ustrushan // Science and Humanity/International Annual. - Moscow, 1974. - pp. 51 - 71; Negmatov N. Ustrushan/ Central Asia and the Far East in the Epoch of Middle Ages. - Moscow: Science, 1999. - pp. 114 - 130.

22.Ne'matov N. Mysteries of Istaravshan. - Dushanbe: Cognition, 1972. - 51 pp.; Negmatov N.N. Samanids' State (Maverannahr and Khuroson Referring to the IX-th - the X-th Centuries)/ Editor-in-charge B.I. Iskandarov: Academy of Sciences of the Tajik ASSR under the Institute of History named after A.Donish. - Dushanbe: Knowledge, 1977. - 279 pp.; Negmatov N.N. Samanids' State (Tajiks Referring to the IX-th - the X-th Centuries). -Dushanbe: Cognition, 1989. - 304 pp.

23.Rahimov N. Urbanization of the Middle Part of the Syr-Darya Reservoir/ The I-st Century B.C. - the Middle of the II-nd Century A.D./Synopsis of doctoral dissertation in history: 07.00.06. - Khujand: Light of Enlightenment, 2007. - 39 pp.; Rahimov N.T. Archeological Stratigraphics of Ura-Tube/Material Cultural of Ustrushan. - Issue 6// Ancient Ustrushan: Town, their Localization and Chronology/ Material Cultural of Ustrushan. - Issues 5-8. Under general editorship of N.Negmatov. - Dushanbe: Omu, 2003. - pp. 137 - 266.

24.Sughdian Documents from Mugh Mountain. Reading, translation, commentaries. - Issue II (Juridical Acts and Letters). Reading, translation, commentaries by V.A. Livshtsky. - Moscow: Publishing house of Oriental Literature, 1962. - 222 pp.

25.Husyeni Narzullo, Jonibeki Rasuli. Istaravshan in the Route of Independence. - Dushanbe: Bukhara, 2011. - 258 pp.

26.Hudud-ul-Olam. Preparation of the text and introduction by Abdujamol Hasanov. -Dushanbe: Bukhara, 2014. - 588pp.

27.Song of Love/A Fragment from «Avesto»/ The Voice of the Orient, - 1985. - # 1. - pp. 106 -111.

28. Song of Love/ A Fragment from «Avesto»/ The Voice of the Orient, - 1985. - # 2. - pp. 95 - 105.

29. Yaqubov Yu. On the Historic Toponymy of the Cities of Ustrushan// The Role of Istaravshan in the History of Civilization of the Peoples of Central Asia. - pp. 94 - 97.

30. Yaqubov Yu. Characteristics of the Names of the Cities of Istaravshan// Culture. - # 7-8. 2002.

- pp. 43 - 47.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.