Научная статья на тему 'ҚУТБИДДИН ШЕРОЗӢ ВА ФАЛСАФАИ АСРИМИЁНАГИИ ТОҷИК'

ҚУТБИДДИН ШЕРОЗӢ ВА ФАЛСАФАИ АСРИМИЁНАГИИ ТОҷИК Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
228
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КУТБИДДИН ШИРОЗИ / ПЕРИПАТЕТИЗМ / РАЦИОНАЛИЗМ / АХМАД ТАКУДОР / НАСРИДДИН ТУСИ / ИЛЬХАНОВСКИЙ КАЛЕНДАРЬ / ОБСЕРВАТОРИЯ / МЕДИЦИНСКАЯ НАУКА / ЭКОЛОГИЯ / НАУЧНОЕ МЫШЛЕНИЕ / МИРОВОЗЗРЕНИЕ И ДРУГИЕ / QUTBIDDIN SHEROZI / PERIPATETIC / RATIONALISM / AHMAD TAKUDOR / NASRUDDINITUSI / ZIHYIILKHONI / LABORATORY / MEDICAL SCIENCE / ENVIRONMENTAL SCIENCE / SCIENTIFIC THINKING / WORLD VIEW / AND OPTHERS

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Амирхон Ш.Т., Ҷураев К.Ҷ.

Настоящая статья -является первой попыткой в современной философской науке, который посвящается определению жизни и жизнедеятельности одной из выдающихся представителя восточного перипатетизма Кутбиддина Ширази и выявлению его место в истории средневековой таджикской философии. Основной задачей статьи является рассмотрение биографии мыслителя, на основе достоверных исторических источников и произведении самого мыслителя, а также конкретизавать место и роли Кутбиддина Ширази в развитии таджикской философии XIII-XIV вв. и на эволюцию рационалистической мысли эпохи средневековья через призму светской науки. В процессе анализа и изучения источников жизнь мыслителя была тщательно проанализирована и раскрыта с момента его рождения до конца жизни. На основе достоверных источников и сравнительного анализа изучено жизнь, общественная и общественно-научная деятельность Кутбиддина Ширози, которая еще не была тщательно исследована. Можно говорит, что не анализируя жизнь и деятельность Кутбиддина Шерози и не определяя его место в таджикской средневековой философии нельзя определит его философского учения. Кутбиддина Ширази как последователь восточного перипатетизма и как координатор философских школ средневековья смог доказать разумную мудрость и ее превосходство с помощью философского мышления.This article if worth -because this is the first try in the modern Tajik philosophy about one of the best features of the eastern peripatetic philosophy Qutbiddin Sherozi and determination of his position in the history of Tajik mediaeval philosophy. The actual goal of this article is to review the life of the scholar to base itself onto historical solid resources and his works, also to concretize the status of Qutbiddin Sherozi in development of Tajik philosophy in the XIII-XIV centuries in parallel the evolution of philosophical rationalization of medieval philosophy from the point of view of science. In the process of analysis and study the resources the life of the scholar from the birth to end was carefully analyzed. The life and state with social and scientific affairs of Qutbiddin Sherozi which was not carefully yet analyzed had several important issues in it. It was crucial to analyze this part of his life since it has many great points to know him as a scholar better. Qutbiddin Sherozi as the continuation of works by other peripatetic scholars was able to develop further the renationalized science mixing those with philosophy of kalam and hikmah and also showed its priority over those in his works.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

QUTBIDDINI SHEROZI AND TAJIK MEDIEVAL PHILOSOPHY

This article if worth -because this is the first try in the modern Tajik philosophy about one of the best features of the eastern peripatetic philosophy Qutbiddin Sherozi and determination of his position in the history of Tajik mediaeval philosophy. The actual goal of this article is to review the life of the scholar to base itself onto historical solid resources and his works, also to concretize the status of Qutbiddin Sherozi in development of Tajik philosophy in the XIII-XIV centuries in parallel the evolution of philosophical rationalization of medieval philosophy from the point of view of science. In the process of analysis and study the resources the life of the scholar from the birth to end was carefully analyzed. The life and state with social and scientific affairs of Qutbiddin Sherozi which was not carefully yet analyzed had several important issues in it. It was crucial to analyze this part of his life since it has many great points to know him as a scholar better. Qutbiddin Sherozi as the continuation of works by other peripatetic scholars was able to develop further the renationalized science mixing those with philosophy of kalam and hikmah and also showed its priority over those in his works.

Текст научной работы на тему «ҚУТБИДДИН ШЕРОЗӢ ВА ФАЛСАФАИ АСРИМИЁНАГИИ ТОҷИК»

КУТБИДДИН ШЕРОЗЙ ВА ФАЛСАФАИ АСРИМИЁНАГИИ ТОЧДК

Амирхон Ш.Т.

Донишгохи миллии Тоцикистон Чураев К.Ц.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Aфкopи фaлcaфивy чax,oншинocии миллaти точик тaъpихи кухдн дoштa, дap pyшди фapx,aнги бaшapй 6o тaълимaгx,oи фикpй Ba aфкopи мaкoтибy мyтaфaккиpoни paвшaннaзap дap мapx,илax,oи мyхтaлиф caхми нaмoëн гyзoштaacт. As зyмpaи чунин шaхшиятх,oе, ки 6o фaъoлияти илмии худ дap тaъpихи фaлcaфaи точику фopc чойгохи мaхcycpo ишF0л менaмoяд ^утбиддин Шеpoзй мебoшaд. Ин мyтaфaккиp хaмчyн нaмoяндaи coхибaндешa Ba cеpмaхcyли мaктaби мaшшoияи шapкй yмpи бoбapaкaти хешpo capфи омузишу тaхк;ик;, хизмaт 6a мapдyм Ba эчоди ocopи гapoнapзиш нaмyдaacг. ^утбиддин Шеpoзй дap мухити фapx,aнгии acpи ХШ-и мaшpикзaмин хaмчyн cитopaи тoбнoкеcг, ки 6o вopидшaвиaш 6a мaйдoни илму aдaб мaънaвиëти ин миллaтpo мyнaввap нaмyдaacт.

Тибки мaълyмaги capчaшмaхoи мyътaмaд ^утбиддин Шеpoзй шли 634-и хи^ии кaмapй мутобик 6a шли 1236-и мелoдй дap шaхpи Шеpoз 6a дyнë oмaдaacт. Номи пyppaи мyтaфaккиp ^утбиддин Мaхмyд ибни Мacъyд ибни Муслихи Шеpoзии Кoзpyнии Шoфей бyдa, дap caхифaхoи aBBara ocopи хеш хyдpo 6o хaмин нoм мyappифй кapдaacг. Вaй нaхycт 6o нoми ^утбиддин Шеpoзй сишс 6a Мaвлaвй ^утбиддин Шеpoзй шyхpaтëp гашт^ бaъдaн нoми acлй Ba тaхaллycy кyнияaш миëни as,™ дoнишy фapхaнгиëни дaвpoнaш пaзиpyфтa шуд Ba дap capчaшмaхoи aдaбивy фaлcaфй 6o нoми Aллoмa Шеpoзй мaъpyф гapдид. Дap 6apxe aз capчaшмaхo томи мyтaфaккиppo Мyхaммaд нaвиштaaнд, ки 6a нaзapи мухдккикон мyвoфик нест. Ин гута нaвиштaхopo иштибoхи тaъpихнигopoни шaхcият Ba ocopи ^утбиддин Шеpoзй гyфтaaнд. [2,3,5]

Дoиp 6a тaхaллycи мyтaфaккиp низ дap capчaшмaхoи тaъpихй нaзapи ягoнa вyчyд нaдopaд, aммo a^apHOT «^Gy^aTO^» бyдaни oн иттифоки нaзap дopaнд. Aß чумл^ дap китоби «Дypy-л-кaминa» [10, с.54] Ba «^aBo^-n-Ga^,™» [9, с.327] 6o хaмин куния мyтaфaккиppo мyappифй кapдaaнд, вaле бaъзе aз мyappихoн тaхaлycхoи <^oprâ» Ba ë «Шoфей» ë бaъзaн хapдyи oнpo 6a дyнбoли нoмaш raoBa менaмoянд, тo мaкoмy мapтaбa Ba шукуху шaхoмaти илмиaш бештap гapдaд. ^утбиддин Шеpoзй дap хoнaдoни шaхcи дoнишмaнд Ba фapхaнгии Шеpoз 6a душ oмaдaacг. Пaдapи мyтaфaккиp aз зyмpaи тaбибoни нoмдop Ba дoнишмaндoни Шеpoз мaхcyб мегapдид. Тибки мaълyмoти capчaшмaхo Ba ocopи ^утбиддин Шеpoзй пaдapaш Зиëвyддин Мacъyд ибни Муслихи Кoзpyнй нoм дoштa, дap бapoбapи тaбиби мaшхyp Ba 6a муали^и бемopoн мaшFyл бyдaнaш, дap бемopиcгoни «Мyзaфapия»-и Шеpoз 6a тoлибилмoн aз тибу тaбoбaт дapc медoдaacг. HroBa 6ap ин, 6a хикмaтy мaъpифaт 3aBK^ бaлaнд дoштa, aз aхли илму иpфoн низ 6a шyмop меpaфт. Вaй 6o Шaхoбиддин Aбyхaфc Умap ибни Мyхaммaд Сyхpвapдй (1161-1254) poбитaи дусгй дошт^ дap мaхфилхoи y пaйвacгa шиpкaт мекapдaacт. Хдмин мaйлy paFбaти зиëд 6a хикмaти иpфoнй бoиc шуд^ ки aз дacти Шaхoбиддин Сyхpвapдй х^^и иpoдaт бипyшaд. Дap capчaшмaхo гyфтa мешaвaд, ки дap тaлaби ин хикмaт чaнд BaKre 6a БaFдoд низ caфap кapдa бyдaacт. Зиëвyддин Мacъyд дap coли 648-и хи^й 6apo6ap 6o 1250-и мелoдй aз душ гyзaшт Ba зaмoни дapгyзaшти y ^утбиддин 14 coл дoшт.

^утбиддини Шеpoзй хaнyз aз дaвpoни raBpaOTBy чaвoнй илмхoи мyкaддимaгивy зapypии зaмoни худ ^хлок, шapиaт, хaдиc Ba f.) Ba ra6po нaзди пaдapи худ омухт. Илoвaтaн, бaъзе пaхлyхoи aмaлии илми тибpo дap нaзди тaF0яш Кaмoлиддин Aбyлхaйp ибни Муслихи Кoзpyнй Ba дигap тaбибoни нoмдopи дaвp -3arä Рaкшoбй Ba Шямс Кaгибй дapc г^ифт^ нoзyкихoи ин кacбpo nyppa aз худ менaмoяд. Ab oн caбaб, ки пaдapи мyтaфaккиp мaйлy paFбaти беaндoзa 6a хикмaти иpфoнй дoштaacг, хaнyз дap сини 10-coлaгй 6a ^утбиддин Шеpoзй х^^и иpoдaти иpфoниpo пушонид^ ypo 6a oмyхтaни ин хикмaт хидoят менaмoяд. Пac a3 чaнде ^утбиддин дap нaзди Нчибуддин Aлй ибни БyзaFaши Шеpoзй ки яке a3 дoнишмaндoни мaшхypи хикмaти иpфoнй буд, дoниши хyдpo дap ин caмг caйкaл дoд Ba пac a3 омуухгани нoзyкихoи хикмaти зикpшyдa a3 дacги y низ х^кд пушид. Нoвoбacгa a3 иpoдaт 6a хикмaти иpфoнй, ^утбиддин Шеpoзй 6a хaлкaи cyфиëни yзлaтнишин нaпaйвacгa, дap синни 14-coлaгй, пac a3 мapги пaдap дap бемopиcгoн 6a пизишкй Ba тaбoбaти бемopoн мaшFyл гapдид. Вaй дap бapoбapи тaбoбaти бемopoн пaйвacтa 6a мyтoлиaи ocopy тaълифaги бyзypгoни тиб мепapдoхт, тo дoниш Ba мaхopaти кacбии хyдpo тaкмил дихад. [7, с.48] ^утбиддин мyддaти дaх сол 6a хaмин шaкл дap бемopиcгoн фaъoлият кapдa, кушиш 6a хapч медoд,

то нжбати кacби хеш шдик бошад ва аз табибони дигар дида илми тибро бехтар аз худ намояд. Дилаш пайваета ба тах£ил моил буд. Нaxycт «Aл-кoнyн»-и Ибни Синоро дар назди тагои худ Камолиддин Aбyлxaйр ибни Му^и^и Козрунй омухта, nac ба дaрcи Шaмcиддин Мухаммад ибни Л^мади Кабшй ва баъд аз он дар хавзаи илмии Шайхулкул Шарифиддин Закии Бушконй ки дар омузиш ва шарху тaфcири ocoри тиббй пешрафта буданд, иштирок мекард. Дар хамин мухит, «Шарх»-и Фахриддини Розй ва чахор китоби дигареро дар хошияи «A^KoBym)^ Ибни Сино мутолиа карда, ба мохияти acлии он caрфaхм меравад, вале хануз хам вай барои кушодани баъзе мушкилоти ин китобхо дacтëб нагашта буд. Aз андешахои y бармеояд, ки бо вучуди он ки aкcaри гуфтори шорехони ocoри Ибни Сино аз cyxaнoни Фахри Розй caрчaшмa гирифта бошанд хам, вале наметавон онхоро барои кушодани мохият ва маънии acaр кофй aдoниcт. Бо ма^ади бaëни вокеии мохияти «ал-Конун»-и Ибни Сино ба ташифи «Шархи Конун» машгул мегардад.

Дар хамин даврон олими барчаота, фaйлacyф ва мутафаккири номдори давр Хоча Нacриддини Тycй ба шахри Казвин омад. Вакте ки хабари омадани вай ба гуши Кутбиддин Шерозй рacид, y барои дидорбинй ва иштирок дар махфили илмии Нacриддини Тycй ба Казвин меояд [8;134] ва ба гурухи донишчуёне, ки аз Нacриддини Туш дaрc меомухтанд, шомил шуда, биcëр нозукихои фaлcaфд хaндaca, нучумшинош ва дигар илмхоро азбар менамояд. Хамин тавр, Кутбиддин Шерозй то замони ба Марога баргаштани Нacриддини Туш дар дaрcхoяш хеле фаъолона иштирок мекард. Баъд аз чанд муддати та^ил хамчун шогирди пешкадам ном баровард.

Иродатмандии Кутбиддин Шерозй nac аз баргаштани Нacриддини Тycй ба Марога низ идома ëфт. Дар шли 658 чониби Марога рах.шпор гардид, то худро ба хузури устоди бузург Хоча Нacриддини Туш бирacoнaд. Ин мycoфирaт панч шл давом кард ва барои мутафаккир хеле пурбарор aрзëбй мегардад, зеро y илми хайат ва acaри «Ишорот ва танбехот»-и Ибни Синоро назди Нacриддини Тycй омухта, мушкилогхои барои хонанда мавчудбударо доир ба «Aл-кoнyн»-и Ибни Сино бо ëрии тафаккури хакимонаи y ва захматхои пaйвacтaи худ ошкор намуд. Ба хамин гуна худуди панч шл илму хирад омухт ва донишу маънавиёти хешро такмил дод. Дар мачмуъ, Кутбиддин Шерозй тaвaccyти хидоятхои Нacриддин Тycй ба мархилаи камолоти маънавй мерacaд, вале дycтии миёни онхо он кадар дер давом намекунад.

Тавре ки аз caрчaшмaхo бар меояд, дар нихоят муношбати шaxcии Кутбиддин Шерозй бо Нacриддини Тycй то андозае caрд мегардад. Aз чумла, Хондамир дар «Хaбиб-yc-cияр» [13, c.37] оварданат: «рузе Кутбиддин Шерозй дар хидмати Нacриддини Туш ба мачлиш Халокухон хозир мешавад. Aмири мугул (Илхон) бинобар он, ки дар он aйëм аз Нacриддини Тycй ранчида буд ва эътирозу хушунати худро пинхон карда наметавонист, бо газаб гуфт: Aгaр рacaд нотамом намемонд, туро мекуштам. Кутбиддин ба вай наздик шуда гуфт: Ман рacaдрo тамом кунам? ! Чун Нacриддини Туш аз назди подшох берун омад Кутбиддинро хитоб карда гуфт: Раво бошад, ки дар пеши чунин мугули ноэтимоде ин гуна cyxaн гуйй? Шояд, надонад, ки ту хазл мекунй! Кутбиддин чавоб дод, ки: «Ман хазл накардам ва чиддй он cyxaнрo ба забон овардам» [14, c. 194].

Сабаби caрд гаштани муношбатх,о миëни Кутбиддин Шерозй ва Нacриддини Тycй ба китоби «Зийчи Илхонй» рабт дода мешавад, зеро дар мукаддимаи ин китоб Нacриддини Тycй аз Кутбиддин Шерозй ном набудааст, ки хамин амал боиш ранчи хотири шогирд аз ycrc« мегардад ва дар нихоят y тарки Марога мекунад.

Ёдовар шудан ба маврид acт, ки Кутбиддин Шерозй бо вучуди хушмандй ва донишу заковати баланди худ, то пaйвacгaн ба махфили Нacриддини Туш дар байни олимон шинохта нашуда ва хднуз шухрате пайдо накарда буд. Aз ин ру, муаррихони он acр, ба миcли Фазилуллох Хамадонй дар «Ч,оме-ул-таворих», Ибн Шокир дар «Фавоту-л-вафоёт» Кутбиддин Шерозиро аз зумраи аъзои мачмаи рacaдxoнaи Илхонй нашумурдаанд [7, с.51]. Нacриддини Туш низ дар мукаддимаи «Зийчи Илхонй» номи Кутбиддин Шерозиро дар хеч чое аз ин китоб зикр накардааст. Aз чониби дигар назар афканем, мycaллaм acг, ки Кутбиддин Шерозй яке аз бузургтарин шогирдони Нacриддини Тycй ба шумор рафта, хамчун дacгëри вай дар рacaдxoнa ба y кумак мекард. Кутбиддин боварй дошт, ки Нacриддини Туш уро баъд аз худ рохбари Зийчи Илхонй таъйин мекунад, зеро аз дар миёни шогирдон y хамчун донандаи хуби илмхои шторашиношву математика мaхcyб меëфт. Илова бар ин, шл^ои тулонй дар хидмати Нacриддини Тycй буд ва дар шхтмони рacaдxoнaи Марога низ ширкат дошт. Дар нихоят Кутбиддин Шерозй дарк кард, ки назари Нacриддини Туш н^бати y, дар мавриди рохбарии «Зийчи Илхонй» он кадар хуб нест, мyнocибaтaшрo caрд кард ва аз мавкеи мyнocиб истифода намуда, назди Хулокухони мугул (1216-1265) даромада, пешниход кард,

ки агар Илхон дар ма^^аи таъйини рохбари рacaдxoнa мушкилй дошта бошад, ман метавонам ин вазифаро ба ухдаи худ гирам, вале Хулокухон ба y эътиное накард ва пешниходашро напазируфт.

Хамин тавр, чун Кутбиддин Шерозй аз Нacриддини Туш ранчи хотир дошт, ба дacгyри вай, ки ба фарзандаш Хоча Acлиддин дар такмил додани «Зийчи Илхонй» ва бартараф намудани нукронхои он кумак намояд, розй нашуд. Дар нихоят, замони дар кайди хаёт будани Нacриддини Тycй мутафаккир мycoфирaти худро ба вилоятх,ои давлати Илхониён OFOЗ кард. Кутбиддин Шерозй дар OFOЗи caфaри худ нaxycт ба шахрхои Хyрocoн, ки ба иёлоти Нишопур дохил мешуданд, рафта, баъд аз он ба шахрхои Ироку Aчaм ба caфaри тулонй баромад, ки маркази он Иcфaхoн мaхcyб меёфт. Хокими Иcфaхoн шaxcи бомаърифате буд бо номи Бахоуддин Мухаммади Чувайнй, ки ахли донишро хеле эхтиром мекард. Ин эхтиром caрчaшмa аз мухити оилавии y мегирифт, зеро падараш Шaмcиддини Сохибдевон аз чумлаи донишмандон ва фархангдустони даври худ ба шумор мерафт. Кутбиддин Шерозй дар ин чо бо Бахоуддин Мухаммад Чувайнй мулокот карда, китоби худ «Нихоят-ул-идрок»-ро ба пжари вай мебахшад. Баъд аз ^фа^он мутафаккир ба БaFдoд рахти caфaр бacгa, дар он чо бо бузургони тacaввyф, аз чумла Мухаммад ибни Сакрони БaFдoдй вохурй мекунад. nac аз ин, мycoфирaти вай дар coли 1269 аз БaFдoд шуруъ мешавад. Кутбиддин Шерозй дар он чо бо орифи тавоно Мавлоно Чалолуддини Румй мулокот мекунад ва ба бжёр caвoлхoи худ, ки ба онхо чавоби аник пайдо накарда буд, шарху баёноти дyрycт ба дacт меорад.

Aбдyлкoдири Миcрй дар китоби «ал-Чавохир музийя»-и худ таъкид кaрдaacт, ки Кутбиддин Шерозй «ба Куния рафт ва дар он чо ба хидмати Мавлоно Чалолуддини Балхй рашд ва уро зиёрат кард ва rnc аз он озими Сивoc ва Милтия шуд ва caiwm казоро ёфт ва дар ин хангом ба тaдриcи фикх хам пардохт ва шогирдони зиёде пайдо кард ва rarnc китоби Ибни Хочибро шарх дод ва чанд coл баъд аз он ба Табриз рафт. Aх,мaд Такудор пжари Хулокухони мyFyл уро ба caфoрaт ба дарбори Малик Сайфуддин Каловуншлех подшохи Миcр фириcтoд ва Кутбиддин аз ин caфaр cyди илмй бурд ва он ин ки нacxи (нycxaхo-Ш.A.) чанд шархеро, ки атбоъ бар «Конун»-и Ибни Сино навишта буданд, y чавобхое, ки дар бораи бархе аз машили «Конун» навишта шуда буд ба дacг овард ва мачмуи шарххои «Конун», ки кироат кард болет ба дах чилд шуд ва rarnc худ шархе бар «Конун» навишт ва он акнун дар панч мучаллад мебошад ва бдоёр мyфaccaл acг». [10, с.342]

Чи тавре аз ин гуфтахои Aбдyлкoдири Миcрй бармеояд, caфaри тулонии Кутбиддин Шерозй, ки баъд аз нохушихову нофахмихои зиёд байни вай ва ycгoдaш Нacриддини Тycй ба вучуд омада буд, дархои наву бастаи биcëр донишхоро ба руйи y кушод ва бoиcи мулокоту дидорбинй бо ша^ият^и бузурги таърихй, аз кабили Мавлоно Чалолиддини Балхй ва давлатдорони давр гардид. Ин шиношихои наздик бoиcи он гаштанд, ки ба бдоёр муаммохои caрбacгa дар бахши фaлcaфa ва хикмати ирфонй чавобхои зарурй пайдо намояд, шархи дакик ва амике доир ба бузургтарин китоби Ибни Сино «ал-Конун» тахия намояд. Хамчунин, «Китоб-уш-шифо»-ро аз бар мекунад. Болатар аз ин, ба хидмати дипломатй дар хукумати Aх,мaд Такудор шуруъ карда, хамчун caфири давлат дар Миcр ба фаъолият мепардозад. Дар мачмуъ, ин фаъолиягхои илмй ва давлатй caбaби афзудани шухрати Кутбиддин Шерозй дар кишвархои Шарки Наздику Миёна мегарданд. У дигар шогирди Нacриддини Туш дар МaрoFa набуда, балки ба шaxcияти бузурги илмиву давлатй табдил ёфта буд ва аз вай хамчун олими тавоно дар caрocaри кишвархои Шарки Наздик ва Миёна ёд мекарданд.

Бузургии Кутбиддин Шерозй дар он зохир мегашт, ки вай дар доираи улуми роичи замон, аз кабили шариат, калом, ирфон ва фaлcaфa махдуд нагардида, ба омузиши илмхои ичгимой, тиббй ва cитoрaшинocй мaшFyл гардид ва ба дарачаи муайян рacид. Мерош илмии мутафаккир гувох аз камолоти маънавй ва тафаккури ташаккулёфтаи илмии y мебошад.

Кобил ба зикр acг, ки Кутбиддин Шерозй хангоми мycoфирaт ва зиндагй дар шахри Куния, ки пойтахти иёлоти Рум ба шумор мерафт, acaри «Чoмеъ-yл-ycyл»-рo пурра хифз карда, онро борхо дар назди олими шинохтаи давр Садриддин Кунавй (coли вафоташ 674х. мутобик ба 1276м.) кироат намуд. Aз Садриддин Кунавй тарикаи иршоди орифона ва равиши шариат, тарикат ва хакикатро фаро гирифт. Вай бо бузургони Рум, аз кабили Муиниддин ибни Сулаймони Парвона барин шaxcиятх,o ошной пайдо карда, то ба даргахи хокимони давр рох пайдо мекунад. Хокими Рум хамеша эхтироми Кутбиддин Шерозиро ба чо меовард ва шароити хуби зиндагиву корро барои y омода карда буд. Бо истифода аз шароити мувофик мутафаккир дар хамин шахр китоби «Тухфату-ш-шохия»-ро тacниф мекунад. Чи тавре, ки гуфтем шли 681 хичрй баробар бо 1283-и мелодй аз тарафи Aх,мaд Такудор (681-683х.к. баробар ба 1283-1285м.) Кутбиддин Шерозй дар Мжр caфир таъйин мегардад ва ба caфoрaти Мжр ба назди Малик Каловуни Aфй (678-689 баробар бо 1280-1291м.) рaхcипoр мешавад. Муддати фаъолият дар мaнcaби caфирй Кутбиддин Шерозй тaвoниcг

хyдpo хaмчyн шахсияти кopдoн Ba дoнишмaнди мумгоз мyappифй нaмoяд Ba бoвapии Aхмaд Тaкyдoppo ниcбaти хyдaш бештap coзaд. Дap capчaшмaхoи тaъpихй фаъолияти ypo дap мaнcaбхoи дaвлaтй то 6a дapaчaи козиулкузот ном бypдaaнд.

Тaвpе ки бaëн кapдем, хyкyмaтдopoни дaвp ^утбиддин Шеpoзиpo хеле эхтиpoм мекapдaнд Ba 6a онхо paфтyoмaди зиëд дошт. Вaй a3 онхо дacггиpии фapoвoн меëфт. Рузе Aбoкoхoн вaйpo гуфт: «Ту фoзилтapин шoгиpдoни Хоча Нacиpй, ки 6a пояи apчмaнд pacидй. Кушиш кун, ки чизе a3 макомоти илмии Хоча фypyгyзop нaкyнй». ^утбиддин дap 4aBo6 гуфт: «Чунин кapдaм Ba мapo 6ap y ниëзе нест». Бaхycyc, Foзoхoн ^yтбиддинpo хеле хypмaтy эхтиpoм мекapд Ba a3 чониби вaй хамачониба дacггиpй меëфт. Сaфиюддини Му-ф^ низ тaнхo бapoи дидopбинй a3 Кутбиддин Шеpoзй 6a y ду хaзop диpхaм aтo нaмyд.

Дap мачмуъ, дapoмaди coлoнaи ^утбиддин Шеpoзй сй хaзop диpхaмpo тaшкил медод. Вaй тaмoми ин мaблaFхopo 6a шoгиpдoн медод Ba чизе бapoи худ нaмеaндyхт. Бa кaвли мухаккикон a3 шoгиpдoни бyзypги y чaхop нaфap олимони мaшхyp бyдaнд, ки хap яке a3 онхо дap acpи 8-уми хичpй (мутобик 6a acpхoи 13-14-и мелодй) «pyкне a3 apкoни мухими дониш» 6a шyмop меpaфтaнд.

Бa чумлаи шoгиpдoни ^утбиддин Шеpoзй инхо дохил мешyдaнд:

1. Точиддин Aлй ибни Aбдyллoхи Apдaбелии Шофеъии Тaбpезй. Вaй дap худуди солхои 670746 хк. (1272-1348м.) зиндaгй 6a cap бypдa, a3 чумлаи дoнишмaндoне буд, ки кисмате a3 «Ч,омеъ-ул-усул»-и ^утбиддин Шеpoзиpo ситоиш кapдaacг.

2. ^утбиддин Мyхaммaд ибни Мyхaммaд Розии Бyвaйхй мaъpyф 6a ^утби Тaхтoмй (cb.766 хк. мутобик 6a 1368м.). Китоби мaшхypи вaй «Aл-мyхoкимaг» 6a хисоб paфтa, бyзpггapин тaълиф дap бaхши фaлcaфa мебoшaд.

3. Низомуддин Aъpaчи Нишoпypй мyaллифи китоби «Ш^фи шофеия» Ba тaфcиpи «Fapo^-yn-Kyp^rn» мебoшaд. Тacнифи ин китоб дap соли 728 хк. мутобик 6a 1330-и мелодй 6a пoëн pacидaacг. Пас a3 нaшpи ин acap вaй 6a хaлли мушкилоти тaхpиpи «Мачастй»-и Нacpиддини Тусй дacг ëфтa буд. Низомуддин Aъpaчи Нишoпypй дap ин acap хошия нигошта, oнpo 6a ^утбиддин Шеpoзй меpacoнaд Ba 6o пешниходи y дap соли 704 хк. мутобик 6a 1306-и мелодй чумлахои X0шияхopo мyнaзaм намуда, o^o «Тaфcиp-yт-тaхpиp» ном менихaд. Нycхaи ин acap дap китoбхoнaи Мачлиси шypoи миллии Эpoн мaхфyз acг.

4. Камолиддин Х,асан ибн Aлии Фopcй (665-718 х к. мутобик 6a 1267-1320м.) шoгиpди дигapе a3 ^утбиддин Шеpoзй буд, ки хaнгoми тacнифи шapхи «Конун»-и Сино 6a ^утбиддин Шеpoзй хеле кумак мекapд. Вaй бо пешниходи ^утбиддин Шеpoзй китоби «Тaнких-yл-мaнoзиp»-po тaълиф кapд. Ин китоб дap acpи XX дap шaхpи X,aйдapoбoди Покистон дap ду чилд 6a чоп pacид.

Тибки шaхoдaти шог^дон Ba aкcapияти тaъpихнигopoн ^утбиддин Шеpoзй тезхуш, сохиби хaгиpaи кaвй, хушсухан Ba базлагу бyдa, хaнгoми гyзaштaни дapc хaзлиëти зиëд мекapдaacг. Бо шoгиpдoн Ba aхли илму aдaб мyнocибaти caмимй дошта, пaйвacгa чихати тaкмили дониши худ Ba шoгиpдoн кушиш 6a хapч медoдaacг.

Шс a3 икoмaт дap Куния 6a Тaбpез paфтa, дap ин шaхp 14-сол a3 мaнcaбхoи дaвлaтивy чамъиятй кaнopa мегиpaд Ba a3 он шс 6a тacнифy тaълифи ocopи худ мепapдoзaд. Кугбиддин Шеpoзй мapди некyaхлoк Ba чaвoнмapд буда, хеч гох Faмгин нaмешyд Ba aндyхе 6a худ poх нaмедoд. Х,амеша дap тaн чoмaи cyфиëн дошт, py6o6po 6o мaхopaт менaвoхт Ba дap бозии шaтpaнч дacги чиpa дошт. Х,амеша, хaттo дap дaвpoне, ки a3 мapдyм кaнopaнишинй кapдa буд, 6a шaтpaнчбoзй мaшFyл буд.

Яке a3 мyхaккикoни мyocиpи эpoнй Сиддик Сaфизoдa дap китоби «Тaъpихи фaлcaфa дap Эpoн» a3 зaбoни Acнoдй дap китоби «Тaбaкoт» oвapдaacг, ки «^утбиддин Шеpoзй шapoбpo дуст медошт Ba кopи дилpo осон меaнгoшт» [10, с.341]. Дap асоси дaлели мaзкyp 6a хyлocaе oмaдaн мумкин acг, ки ^утбиддин Шеpoзй тaфaккypи илмй Ba чaхoнбинии дyнявй дошта, 6a pивoëти динй Ba шapиaти исломй бо дидaи paTOM^o^ нaзap мекapдaacг. Мaйл 6a бозии шaтpaнч, нaвoхтaни acбoбхoи мусикй Ba нушидани шapoб oдaтхoе буданд, ки 6a онхо нaфapoни оз Ba дyp a3 хypoфaг дap acpхoи миëнa мaшFyл мешyдaнд.

Дap бapoбapи ин мaълyмaгхoи дигapе низ вyчyд дopaнд, ки мyтaфaккиppo хамчун шахсияти диндop Ba пaйвacгa мaшFyли ибодат мyappифй кapдaaнд. Масалан, Сиддик Сафизода дap китоби «Тaъpихи фалсафа дap Эpoн» сифатхои бoлoзикppo дap нисбати м^^факк^ ба дaвpaи чaвoнии y алокаманд донисга, аз забони мyappихoн зикp менамояд, ки: «Вай пaйвacтa намоз бо чомоат мегyзopид Ba дap эътикодоти динй дap шевaи пиpaзaнoн буд, дap бapoбapи факехон Ba бенaвoëн Ba хангоме ки вaйpo месутаданд фypyтaнй менамуд, мapдyмpo ба омухтани К^ъон aндapз медод [10, с.341].

Тавре ки дар боло ишора намудем, Кутбиддин Шерозй баъд аз Рум вориди Табрез гашта, дар хидмати Султон Мухаммад Худобанда Улчойту (703-716х. мутобик ба 1305-1318м.) карор дошт. Обу хавои Табрез мувофик ба мизочи мутафаккир омад ва аз хамин хотир вай то охири умр дар он шахр зиндагй кард. Пас аз гузашти умри бобарак мутафаккир соли 710 хичрй мутобик ба 1312 мелодй дар синни 76-солагй аз олам даргузашт. Часади мутафаккирро дар гуристони Чарандоб Гучил дар канори мазори Козй Носириддин Абдуллох Байзовй (690 хк. мутобик ба 1292м.) ба хок супурданд.

Пас аз даргузашти Кутбиддин Шерозй хаводорони афкору акоид ва осораш марсияхо ва сугворихои зиёде дар хакки вай суруданд. Барои мисол:

Бозй кард чархи кацрафтор,

Дар мщи руза, аз он бозй.

«Зол»»-у «Ё» рафта аз гщи щцрат,

Рафт дар парда Кутби Шерозй [10, с. 342].

Сарфи назар аз носозгорихои рузгор, рашку хасади хамкорону хамасрон, муносибати тезу тунд бо устодаш Насириддини Тусй ва давлату савлатдорони мугул Кутбиддин Шерозй хар лахзаи умри бобаракати худро фидои илму маърифат карда, осору таълифоти зиёде аз худ бокй гузоштааст.

Хулоса, рузгори мардони накуном ва шахсиятхои фархангй дар таърихи тамаддуни миллат сахифаи пургановатеро меноманд, ки аз он чандин нафарони дигар гановати маънавй бардошта, дар раванди рушди чомеа масраф менамоянд. Тавре ки тахлили рузгор ва фаъолияти Кутбиддин Шерозй нишон медихад, хар давраи таърихй шахсиятхоеро ба арсаи эчод овардааст, ки аз нубугашон фархангу маънавиёти миллат сероб гардида, бо фаъолияти эчодй ва кору пайкорашон дар ташаккули афкори созанда ва худшиносиву худогохии миллй таъсири назаррас гузоштаанд. Месазад, ки шахсият, рузгор ва осори чунин шахсиятхои фархехтаи миллат мавриди тахлилу баррасй карор дода шавад ва барои насли наврас муаррифй гарданд.

АДАБИЁТ

1. Арабо-мусульманская философия в системе мировой культуры/ Ред.-сост. Фролова Е.А. -М.: Изд. ИФ АН СССР, -1983.

2. Захабй Шамсуддин. Дувал таърих-ал-ислом. Бо кушиши Мозин ибн Салим. Дорулмугай, 1998.,

3. Захабй Шамсуддин. Таърихи дуввали ислом. Хайдаробод, 1237х.кЧ2. -167с.

4. История таджикской философии (с древнейших времен до ХУв.). Т.2. Под общей редакции А.А.Шамолова, Душанбе: «Дониш»,20П.-788с.

5. Кумй. Мерот-ул-чанон. Хайдаробод. 1210х.

6. Кутбиддин Шеразй. Дурату-т-точ ли гурату-д-Дабоч./ Мохдухт Бону Хумой. Мукаддимаи мусахех. Техрон: Чопи аввал: Ширкати интишороти илм ва фарханг, 1339х.

7. Кутбиддин Шеразй. Дурату-т-точ ли гурату-д-Дабоч./ Мухаммад Машкух. Мукаддимаи мусахех. Техрон: Чопи сеюм: Хикмат, 1340х.

8. Мударис Разавй. Ахвол ва осори Хоча Насируддини Тусй. Техрон, 1378. -С.134.

9. Мухаммад Абдулхайи Кунавии Хиндй. Фаводу-л-бахия. Хайдаробод, 1240. -327с.

10. Сидик Сафизода. Таърихи фалосифаи Эрон (Аз Зардушт то Мулло Ходии Сабзворй). Техрон: Андешаи халок. 1385.-341с.

11. Субки. Табакот-ул-шофеъй. Ч.1. 248с.

12. Тимкин С. История естествознания.-М.,1999.-86с.

13. Хондамир. Хабибу-с-сияр. Техрон, 1336. -37с.

14. Хонсорй. Равзату-л-чинон». Техрон, 1367. -194с.

15. Ширази Кутбиддин. Царский подарок в области астрономии.//Древнее и средневековые источники по этнографии и истории Африки южные Сахари./ Пер. В.В.Матвеева.-М.: Восточная литература, 2002-Т.4.: Арабские источники ХШ-Х1У вв.

КУТБИДДИН ШИРАЗИ И ТАДЖИКСКАЯ СРЕДНЕВЕКОВАЯ ФИЛОСОФИЯ

Настоящая статья -является первой попыткой в современной философской науке, который посвящается определению жизни и жизнедеятельности одной из выдающихся представителя восточного перипатетизма Кутбиддина Ширази и выявлению его место в истории средневековой таджикской философии. Основной задачей статьи является рассмотрение биографии мыслителя, на основе достоверных исторических источников и произведении самого мыслителя, а также конкретизавать место и роли Кутбиддина Ширази в развитии таджикской философии ХШ-ХЖ вв. и на эволюцию рационалистической мысли эпохи средневековья через призму светской науки. В процессе анализа и изучения источников жизнь мыслителя была тщательно проанализирована и

раскрыта с момента его рождения до конца жизни. На основе достоверных источников и сравнительного анализа изучено жизнь, общественная и общественно-научная деятельность Кутбиддина Ширози, которая еще не была тщательно исследована. Можно говорит, что не анализируя жизнь и деятельность Кутбиддина Шерози и не определяя его место в таджикской средневековой философии нельзя определит его философского учения. Кутбиддина Ширази как последователь восточного перипатетизма и как координатор философских школ средневековья смог доказать разумную мудрость и ее превосходство с помощью философского мышления.

Ключевые слова: Кутбиддин Ширози, перипатетизм, рационализм, Ахмад Такудор, Насриддин Туси, Ильхановский календарь, обсерватория, медицинская наука, экология, научное мышление, мировоззрение и другие.

QUTBIDDINI SHEROZI AND TAJIK MEDIEVAL PHILOSOPHY

This article if worth -because this is the first try in the modern Tajik philosophy about one of the best features of the eastern peripatetic philosophy Qutbiddin Sherozi and determination of his position in the history of Tajik mediaeval philosophy. The actual goal of this article is to review the life of the scholar to base itself onto historical solid resources and his works, also to concretize the status of Qutbiddin Sherozi in development of Tajik philosophy in the XIII-XIV centuries in parallel the evolution of philosophical rationalization of medieval philosophy from the point of view of science. In the process of analysis and study the resources the life of the scholar from the birth to end was carefully analyzed. The life and state with social and scientific affairs of Qutbiddin Sherozi which was not carefully yet analyzed had several important issues in it. It was crucial to analyze this part of his life since it has many great points to know him as a scholar better. Qutbiddin Sherozi as the continuation of works by other peripatetic scholars was able to develop further the renationalized science mixing those with philosophy of kalam and hikmah and also showed its priority over those in his works.

Keywords: Qutbiddin Sherozi, peripatetic, rationalism, Ahmad Takudor, NasruddiniTusi, ZihyiIlkhoni, laboratory, medical science, environmental science, scientific thinking, world view, and opthers.

Сведения об авторах:

Амирхон Ш.Т. —кандидат философских наук, зав кафедрой истории философии и социальной философии Таджикский национальнный университет. Джураев Комрон -Таджикский государственный университет имени С.Айни, кандидат философских наук. Тел: (+992_) 918351970 E-mail: mmron 90 @mail.ru

About the authors:

Amirkhon Sh.T. -Candidate of Philosophy, Head of the Department of History of Philosophy and Social Philosophy, Tajik National University.

Juraev Komron - Tajik State University named after S. Aini, applicant for the Department of Philasophy. Tel: (+ 992) 918351970E-mail: mmron 90@mail.ru.

УДК:327.930,22

НАЦШИ ХДНДИ БРИТАНИЯ ДАР МУНОСИБАТ^ОИ БАЙНИДАВЛАТИИ ХОНИГАРЩОИ ОСИЁИ МИЁНА БО МАМОЛИКИ ^АМ^АВОР, ДАР АСР^ОИ XVIII-XIX, ОГОЗИ АСРИ ХХ (БАР МАБНОИ САРЧАШМА^О)

Саидов С.М.

Донишгощ давлатии тщорати Тоцикистон

Дар халли муносибатхои байнидавлатии хонигарихои Осиёи Миёна бо мамолики хамчавор дар асрхои ХУШ-ХЖ, огози асри ХХ, абаркудратхои вакт, Россия, Англия, аз чумла Хинди Британия накши калон бозидаанд. Сарзамини Хинд аз кадим бо доштани мавкеи муносиби чугрофй ва боигарихои хангуфташ, диккати абаркудратхои миктакавию чахониро ба худ моил карда буд. Аз ин чост, ки пас аз муборизахои шадид бахри таксими сарзаминхои нав, яке аз абаркудратхои истеъморгари вакт Англия, дар нимаи аввали асри ХУШ, тавонистааст, ки тавассути ташкил ва ба рох мондани ширкатхои бузурги тичоратй, дар сарзамини Хинди бостонй султарониии худро рохандозй намоянд. Англисхои истеъморгар, акидахоеро пахн менамуданд, ки тибки он, пас аз чангхо дар Америкаи Шимолй ва сохибистиклолшавии Америка, минбаъд диккати асосии англисхо

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.