Научная статья на тему 'КРАТКОЕ СОДЕРЖАНИЕ ЖИЗНИ АЗИЗУДДИНА НАСАФИ'

КРАТКОЕ СОДЕРЖАНИЕ ЖИЗНИ АЗИЗУДДИНА НАСАФИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
53
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШЕЙХ / НАСАФ / САБЗПУШ / СУФИЙ / СИДДИК / ПИР / ЧЕЛОВЕК / МИСТИКА / СУФИЗМ / НАШХАБ / АБАРКУХ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сатторов Хабибулло Абдуджабборович

Шейх Азизуддун Насафи является одним из великих мудрецов мистики и философии. Он стал популярным за свои произведения при жизни. Он был известен под прозвищами «Пири Сиддик» и «Пири Хамзаи Сабзпуш». Не существует подробной информации о его жизни. Следует отметить, что до сих пор не было произведено конкретного исследования о его жизни. Именно благодаря чтению его подробных мистических работ у автора данной статьи есть возможность исследовать самые важные моменты его жизни в будущем.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A SUMMARY OF THE LIFE OF AZIZUDDIN NASAFI

Shaikh Azizuddin Nasafi is one the great sages of mysticism and philosophy. He became popular for his writings during his lifetime. He was known under the nicknames “Piri Siddiq” and “Piri Hamzai Sabzpush”. There is no a detailed information regarding his life. It should be pointed out that it has been not carried out a concrete investigation about his life yet. Just thanks to reading of his detailed mystical works the writer of this article has an opportunity to research the most important moments of his life in the future.

Текст научной работы на тему «КРАТКОЕ СОДЕРЖАНИЕ ЖИЗНИ АЗИЗУДДИНА НАСАФИ»

ШАРХД МУХТАСАРИ ЗИНДАГИНОМАИ АЗИЗУДДИНИ НАСАФЙ

Сатторов ХА

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Шaйx Aбдyлaзиз ибни Мудамади Нacaфй (Накшабй) аз орифони 6узурги acри дафтуми дичрй, ки муто6ик ба гездадуми милодй баробар аст, ба шумор мeрaвaд. У ба унвони яте аз 6узургони донишманди олами ирфон ва фагсафа эътироф гардидааст, ки аз макоми xocae бaрxyрдoр аст. Бо алкоби Пири Сиддик ва пири Хамзаи Сaбзпyш маъруф буда рочсъ ба зиндагиномааш маълумоти зарурй ва кофй дар caрчaшмaдo вучуд надорад. Тандо аз ocoри бозмонда ва бaрxe аз caрчaшмaдo ва таъкидоти xyди вай мудимтарин ладазоти рyзгoрaшрo мставон ба таври зарурй донист.

Aзизyддyни Нacaфй зодаи шадри Нacaф ё номи дигари он Нашаб аст, ки имруз ба унвони ^аршй маъруф acт, мeбoшaд ва якс аз парчамбардорони нacри фoрcy точикй дар Мовароуннадр ба шумор мeрaвaд. Худи Лзизуддини Нacaфй дар китоби «Иншни комил»-и xeш ба Нacaф ё нaшxaб будани зодгодаш, ки аз аёлати СyFди Мовароуннадр будааст, ишорат намуда ва дамзамон таъкид варзидааст, ки ин шадр ватан ва xocтгoди биcёрe аз донишмандон ва орифони бузург буда, мадалли мyнocибe барои парвариши ша^ияти Aзизи Нacaфй бyдaacт.

Мycaддeди китоби "Зубдат-ул-дакоик"-и Нacaфй Хаквардии Ношрй дар мукаддимаи китоби мазкур ба калам додааст: "Мaъxaзe, ки битавон нишони Нacaфирo дар ондо ёфт, кам аст. Ва он чй дар мавриди вай омада, ин аст, ки номи y Aзизyддин пиcaри Мудаммад адли Нacaф (Накшаб) аст ва маъруф ба Aзизи Нacaфй acт (1, 9). Хамзамон, дамин мудаккики маъруф дар ин мукаддима иттилоъ додааст, ки "то он ^oe ки нигоранда иттилоъ дорад, дар карни 14 Окоризо Хузуралй, бародари Сафй Ллишoд ришлаи "Канз-ул-ирфон"-ро дар шарди истилодоти Шaйx Aзизyддини Нacaфй cyрyдaacт [1, с.13].

Aз мудимтарин вороти айёми рузгори вай ошной бо Шaйx Саъдиддини Хамавй (вафоташ coли 649 д.к.) мeбoшaд, ки ба aндeшaи адли тадкик coлдoи 641 то 649, яънс то замони вафоти вай дар xидмaтaш бyдaacт. Сабаби аалии ручуи Шaйx Aзизyддини Нacaфй дам дамин ша^ияти барчастаи олами ирфон ба шумор мeрaвaд. Тaвaccyти y Нacaфй ба caйрy cyлyки маънавй пaрдoxт ва датто аз мутолиаи ocoри вай низ маълум мeгaрдaд, ки бaрxe аз акидадои ирфонии Саъдуддини Хамавй дар китобу ришладояш муча^ам гардидаанд. Хатто тaзкирaнaвиcoни баъдй низ зимни муаррифии акидаву aндeшaдoи ирфонии Хамавй ба риcoлaдoи чудогонаи Нacaфй мурочиат намудаанд. Хамин тавр, бо таваччуд ба ин aндeшaдo ва чойгоди aндeшaдoи Саъдуддини Хамавй дар ошри Нacaфй мeгaвoн бо итминон издор дошт, ки дар ташаккули шaxcияти ирфонй ва aндeшaвy орой ин адиби ориф, накши Хамавй xeлe бузург аст. Хамин тавр, Нacaфй киcмaти acocии умри xyдрo дар Хоразм cипaрй кард ва nac аз вафоти Саъдуддини Хамавй ба Букоро caфaр карда, тули муддати дароз он чи икомат варзидааст.

Бомдоди рузи чумъаи аввали моди Рачаби дамон шл, кабл аз омадани мyFyлoн Бу^ороро тарк намуд ва ба cyи Хyрocoн caфaр кард. Дар Бадрободи Хyрocoн бар caри турбати Мурод ва Шaйxи Худ Саъдуддини Хамавия икомат иxтиёр кард ва nac аз чанд аз ончо ба ^фадону Шброз caфaр намуд. As он муддат дар руз ва ё шaбe ба чос истикомат иxтиёр мeнaмyд ва бар дсч чову мaвзee карор надошт. Нидоят ба шадри Aбaркyд рacид ва дамон чо радли икомати дaмeшaгй иxтиёр кард ва мунтадо дар дамин шадр ин дори фониро падруд гуфт ва дамакунан мазораш дам дар дамон чост.

Ризокули^они Хидоят муаллифи тазкираи «Риёз-ул-орифин» дар бораи маком ва чойгоди y навиштааст: «Шaйx Aзизyддини Нacaфй аз машодири мудаккикин ва аз муридони Шaйx Саъдуддин acт, бо Султон Чалолуддин пиcaри Хоразмшод мyocир буда, «Мaнoзил-yc-coрин» ва «Ма^д-ул-акш» ва «Кашф-ул-дакоик» ва «Уcyл ва фуруъ» аз мycaннифoти ycт. Шaйx Саъдуддини Хамавии мазкур гуфта, ки дар шррс, ки ман дар чaдoрcaдy чидил чилд китоб пиндон кардаам, Aзизи Нacaфй дар «Кашф-ул-дакоик» издор кардааст. Faрaз дар caнaи 616 дичрй дар Aбaркy фавт шуд».

Aз а^бори caрчaшмaдo дувайдост, ки бeштaри замони зиндагонии xeшрo дар зодгодаш шпарй намуда, баъдан замош ниcбaтaн тулонитар дар шадри Бу^оро радли икомат гycтaрдaacт. Дар Бу^оро буд, ки илмдои дикмат ва фaлcaфa ому^т ва дар тиб низ табаддури комил дocил кард. Ин нукта аз ocoри xyди вай теш аз дама равшан мeгaрдaд, зсро ба таъкиди xyди Нacaфй вай дам аз илми фaлcaфa бaрxyрдoр буд ва дам дар мавориди зарурй ба табобати 6сморон мaшFyл мeгaрдид. Мирбокии Фард низ, ки ковишдос дар мавриди зиндагонии адиб анчом додааст, бар ин назар аст, ки дар бeштaри мaнoбeъ мaтoлибe, ки дар бораи зиндагии вай навишта шуда, кутод, такрорй ва бeштaри вакт Faйривoкeй мeбoшaд. Aß ин иттилоот мeтaвoн тacвирe куллй ва мубдам аз зиндагии уро тaрcим кард. Ошри Aзиз, тандо мaнoбeи муътабар ва кобили итминоте аст, ки моро ба ичмол бо зиндагонии у ошно мecoзaд (1,2). Ab иттилои xyди вай дар китоби "Кашф-ул-дакоик" мaшFyлияг ба кacби табибиаш равшан мeгaрдaд, чун он чо cyxaн аз табибон ва шарди дaвoc мeкyнaд ва мeнaвиcaд: «Ба наздики атибо давош ботин бар ce 6сш нecт. Таяайюл, таваддум ва тазаккур. A3 чидати он ки ба наздики эшон дигси муштарак ва xaёл якс аст ва мадалли вай макдами димoF аст ва вадм ва

мyтacappифa яке aCT Ba мaxaлли вaй вacaти димоF acт Ba х,офиз Ba зокиpa яке acг Ba мaxaлли вaй мyaxxapи димоF aCT Ba хдк бa дacти эшон acт, aз чи^ти он ки ин бечоpa бa вaкти мyоличa чaндин нaвбaт тaчpибa кapд, х,игси мyштapaк Ba xaëлpо яке ёфт Ba Bax,M Ba мyтacappифapо яке дид Ba Fapaзи ин бечоpa дap тaxcили тибб Ba мaшFyл бyдaн бa мyоличa чaндин шл ин 6уд, то дap тaшpеx бa тaxкик итминоне xоcил шaвaд» [4, с.89].

Зaмони зиндaгонии aдиби оpиф дap Бyxоpо бa xaмлaи мyFyлон мутобик aфтод Ba дap нaтичa дap cоли 617 x,ичpй кaбл aз он ки мyFyлон бa Мовapоyннaxp xa^a шмуд^ онpо xapоб нaмоянд, бомдоди pyзи чyмъaи aввaли мох,и Paчaби xaмон cол ^бл aз омaдaни мyFyлон Бyxоpо ки адоди xa^a доштaнд, ин шaxppо тapк тамуд^ мaчбypaн pоxи мyxочиpaтpо иxтиëp Ba бa cyи Хypоcон xapaкaт кapд. Pочеъ бa ин дaвpaи зиндaгонии xеш низ, ки бa x^para вaй мapбyт aCT, низ чунин нaвиштa: "Бидон ки дapxоcти дapвешон дap caнaи ax,a^ Ba caбъинy cиттaмия буд Ba дap он cол лaшкapи кyффоp бa Мовapоyннaxp омaдaнд Ba вилоятpо xapоб кapдaнд Ba ин бечоpa дap он тaъpиx, дap шaxpи Бyxоpо буд Ba бо чaмоaти дapвешон бомдоди pyзи чyмъaи aввaли мох,и Paчaби caнaи мaзкyp пеш aз pacидaни лaшкapи кyффоp бa шaxpи Бyxоpо Ba бa Kaxny Fоpaт мaшFyл шyдaн, бaд-ин caбaб aз шaxp беpyн омaдем ё xyд чунин гуй, ки беpyн овapдaнд Ba aз оби Хypоcон гyзaштем Ba бa шaxpxои Хypоcон pacидем Ba aз он мyддaт боз xap pyзе бa мaкзее Ba xap шaб бa чое будем" [4].

Аз мyтолиaи acapи xyди Нacaфй xaтги caфapи вaй aз Хypоcон бa шaxpxои дш^ paвшaн мегapдaд. Мaълyм мегapдaд, ки вaй бaъд aз ин бa caмги чaиyб бa шaxpxои К^мон, Иcфaxон Ba Шеpоз то бa Aбapкyx pacидaacт. Хдмин тaвp, нaxycт мyддaте дap Бaxpободи Хypоcон бap capи тypбaти мypод Ba ^ŒaMxrn Худ Сaъдyддини X,aмaвия икомaт rnxmëp кapд Ba nac aз чaнд aз онх,о бa Иcфaxон Ba Шеpоз caфap нaмyд. Аз он мyддaт xap pyз Ba ë шaбе бa чое иcтикомaт rnxmëp менaмyдa Ba ^еч чо кapоp нaдошт. Ни^оят бa шaxpи Aбapкyx pacид Ba xaмон чо pax^rn икомaти xaмешaгй иxтиëp нaмyдa, муигахо дap xaмин шaxp ин доpи фониpо пaдpyд гуфт Ba xaмaкиyн мaзоpaш xaм дap xaмон чост. Нyктaи кобили тaвaччyx он aCT, ки Нacaфй дap ин шaxpxо мyддaте кapоp гиpифтa Ba xaiTO бapxе aß оcоpaшpо ин чо бa кaлaм овapдaacт, ки xyд бa ин ишоpaт мефapмояд. Аз чyмлa, pиcолaи дyвyми китоби "Иншни комил"^ бино бa иттилои xеш дap шaxpи Бaxpобод кaбл aз cоли 647 бa кaлaм овapдaacт. Pиcолaи чaxоpyми ин китобpо бошaд дap Шеpоз дap cоли 680 x^. Ba як pиcолaи дигappо aз xaмин китоб дap К^мон нaвиштaacт. Pиcолaxои изофии нaxycт Ba дyвyми китоби мaзкyppо бошaд дap Иcфaxон бa кaлaм овapдaacт. Аз ин мaтолиб бapмеояд, ки зиндaгиномa Ba пaйкоpxои илмивy aдaбии Нacaфиpо метaвон тaвaccyти мyтолиaи оcоpи xyди вaй бapкapоp Ba бa кaлaм овapд, ки ин нyктa бa axaмияти мyxими шapxиxолй доштaни тaълифотaш тaъкид мекyнaнд.

nac as бapxypд бо яке aз номовapони ^фони axди xyд Сaъдyддини X,aмaвия, ки aз aндешaxои иpфонии Нaчмyддини Кyбpо пaйpaвй менaмyд, бa тapикaти Кyбpaвия гapойиш нaмyд. Дap ин aйëм дap кaлaмpaви Хypоcон Ba xaм Эpон acоcaн a8 aндешaxои Шчмидцини Кyбpо Ba Мyxйиддин ибни Apaбй axли иpфон истикбол менaмyдaнц Ba aмp боиc шуд, ки бо илгати иpодaти xеш бa Сaъдyддини X,aмaвия Азизуддини Нacaфй тapикaти Кyбpaвияpо иxтиëp кyнaц. Аммо, нyктaи кобили тaъкиди дигap он acт, ки бо xyзypи ин ду шaxcияти номвap дap кaлaмpaви иpфони иаломй як нaвъ pобитa Ba пaйвaнц миёни aнцешaxои Нaчмидцини Кyбpо Ba Му^Диддини ибни Apaбй эчод гapдид, ки aлбaтгa ин мaвзyи бaxcи тaxкикии дигap acт.

^мин тaвp, тaъкидот Ba ишоpоти xyди мyaллиф paвшaн меcозaц, ки поёни зиндaгонии Нacaфй дap шaxpи Aбapкyx cипapй гapдидa Ba xaмзaмон y мyддaти бештap aз xaштод cол yмp дидaacт. XaTO, бapxе тaъкид xaм доштaaнц, ки caд cол зиндaгй кapдaacт. X,apчaнц дap ин мaвpид caнaди кaтъй вyчyд нaцоpaц, aммо дap мaвpиди xaштод cоли yмpи xеш дap китоби "Мaкcaц-yл-aкcо"-и xеш чунин нaвиштa: "Хдштод cол aз yмpaм гyзaштa, то ин pоxpо бa поён pacонидaм Ba дap ин xaштод cол xap кучо доно Ba зиpaке нишон медодaнд, меpaфтaм Ba мyддaгxо дap xидмaти эшон мебyдaм Ba мypод a8 ин чyмлa он буд, то xyдpо биш^^м" (Мaкcaд-yл-aкcо, нycxaи xairarn мyтaaллик бa нигоpaнцa).

Дap мaвpиди cоли вaфоти Нacaфй низ aндешaxои мyxтaлиф чой доpaнц. Нaвиcaндaи "Мaчолиc-ул-ушшок" тaъpиxи вaфотaшpо тaxминaн бa cолxои 61б то 661 мyкappap нaмyдaacт. Pизокyлиxони Х,идоят дap ките^ои xеш "Pиëз-yл-оpифин" Ba "Мaчмaъ-yл-фycaxо" низ шли 616 x.^ дониcтaaнц. Дap китоби "Paйxонaт-yл-aдaб"-и Миpзо мyxaммaцaлии Мyдappиc низ xaмин тaъpиx зикp шyдaacт, вaле нaвиcaнцaи "Мyъчaм-yл-мyaллифин" cоли 686^о cоли дapгyзaшти Нacaфй yнвон кapдaacт. Аммо бap acоcи он мaтолибе, ки xyди Нacaфй дap оа^ш овapдaacт, метaвон тaxмин нaмyд, ки y то cоли 691 x. дap Aбapкyx дap кaйци xaëг бyдaacт. Ин мaтлaб capчaшмa дap он доpaц, ки Нacaфй дap pиcолaе тaxти yнвони "Мaъpифaти иншн", ки дap тapкиби китоби "Мишни комил" чой доpaц, ишоpaт доpaд, ки ин pиcолapо дap моxи Paмaзони 691 дap Aбapкyx бa кaлaм овapдaacт. Бa эxтимоли зиёд имкон доpaд, ки тaъpиxи дapгyзaшти ypо бa xaмин cоли 691 ё бaъд a8 он мyкappap нaмоем, ки бap acоcи нaвиштaxои xyди вaй мyшaxxac шyдaacт. Ин нукга xaм тaъкид бap он доpaд, ки то кунун дap боpaи шapxи xоли дaкики Шaйx Азизуддини Нacaфй Ba поёни зиндaгонии вaй тaцкикоти мyшaxxacе cypaт нaгиpифтaacт Ba тaиxо aз мyтолиaи комил Ba пaжyxиши мyфaccaли меpоcи

адабииву ирфонии нависанда дар оянда имкон дорад, ки мухимтарин лахазоти зиндагии вай баркарор карда шавад.

Хамин тавр, Шайх Азизуддини Насафй аз чумлаи орифони маъруфи асри сездахуми милодй махсуб мешавад, ки бо таълифи осори гаронмояи ирфонй маъруфияти тамом пайдо кардаасг. Ба калами у беш аз 30 рисолаи илмии ирфонй тааллук мегирад, ки дар онхо масоили мубрами тасаввуфи исломиро шарху тавзех додаанд. Ба навиштаи донишманди эронй Саид Алиасгар Мирбокии Фард аз мачмуи осори ин нависандаи суфимашраб худуди 27 тои он то кунун тасхех ва нашр нашудаанд. Хамин пажухишгари номвар соли 1381 китоби «Баён-ут-танзил»-ро бар асоси чахор нусха тасхех ва руи чоп оварда, хамзамон як тахкикоти судманде дар мавриди Азизуддини Насафй анчом додааст. Дар баробари ин, дар тасхех ва нашри осори дигари Насафй хатто олими фаронсавй Морижон Мула ва чанд тан аз донишмандони дигар низ сахм гирифтаанд, ки дар фасли баъдии рисола дар ин бора изхори назар хохад шуд. Ин нукта бисёр барои зикр мухим аст, ки дар Точикистон чойгох ва макоми ин орифи номвар ба таври шоиста мукаррар нашудааст. Танхо аз тарики мачаллаи «Садои Шарк» як рисолаи кучаки у бо номи «Зубдат-ул-хакоик» мунташир гардидааст, ки ба назар мерасад, он хам ба сурати комил тахия ва интишор наёфтааст. Хамин ношинохтагии осори адиб зарурати онро пеш меоварад, ки имруз барои анчоми ковишхои бештаре рочеъ ба зиндагинома ва мероси адабиву ирфонии у тахкикоте кобили мулохиза анчом бидихем, зеро дар адабиётшиносии точик низ то кунун дар мавриди шархи холи ин нависандаи суфй ва корномахои адабиву ирфонии вай тадкикоте кобили мулохиза ба поён нарасидааст.

АДАБИЁТ

1. Насафй, Шайх Азизуддин. Зубдат ул хакоик. Тасхех, мукаддима, таъликот аз Хаквардии Носирй. - Техрон: Китобхонаи Тахурй, 1363. - 163 с.

2. Насафй, Шайх Азизуддин. Инсони комил. Бо мукаддимаи Хенри Корбен. Бо тасхех ва мукаддимаи Морижон Мула. Тарчума, мукаддима аз доктор Саид Зиёуддини Вахшерй - Техрон: Китобхонаи Тахурй, 1993. - 613 с.

3. Насафй, Шайх Азизуддин. Бист рисола . Нусхаи хаттии китобхонаи Мачлиси Шурои Исломй. Шумораи нусха, 1879 соли китобат 862 хичрй. - 369с.

4. Насафй, Шайх Азизуддин. Кашф ул хакоик. Тасхех ва таълики Саид Алиасгар Мирбокирии Фард. - Техрон: Сухан, 1391. - 627с.

5. Насафй, Шайх Азизуддин. Баён ут танзил. Тасхех ва таълики Саид Алиасгар Мирбокирии Фард. - Техрон: Сухан, 1391. - 610 с.

КРАТКОЕ СОДЕРЖАНИЕ ЖИЗНИ АЗИЗУДДИНА НАСАФИ

Шейх Азизуддун Насафи является одним из великих мудрецов мистики и философии. Он стал популярным за свои произведения при жизни. Он был известен под прозвищами «Пири Сиддик» и «Пири Хамзаи Сабзпуш». Не существует подробной информации о его жизни. Следует отметить, что до сих пор не было произведено конкретного исследования о его жизни. Именно благодаря чтению его подробных мистических работ у автора данной статьи есть возможность исследовать самые важные моменты его жизни в будущем.

Ключевые слова: Шейх, Насаф, Сабзпуш, суфий, сиддик, пир, человек, мистика, суфизм, Нашхаб, Абаркух.

A SUMMARY OF THE LIFE OF AZIZUDDIN NASAFI

Shaikh Azizuddin Nasaf is one the great sages of mysticism andphilosophy. He became popular for his writings during his lifetime. He was known under the nicknames "Piri Siddiq" and "Piri Hamzai Sabzpush ". There is no a detailed information regarding his life. It should be pointed out that it has been not carried out a concrete investigation about his life yet. Just thanks to reading of his detailed mystical works the writer of this article has an opportunity to research the most important moments of his life in the future.

Keywords: Shaikh, Nasaf, Sabzpush, sufi, siddiq, pir, human, mysticism, Sufism, Nakhshab, Abarkuh.

Сведения об авторе:

Сатторов Хабибулло Абдуджабборович - соискатель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени СадриддинаАйни, Тел.: (+992) 987822221. Email: sattori1990@mail.ru

About the author:

Sattorov Habibullo Abdujabborovich - applicant in the Department of Theory and History of Literature of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Tel.: (+992) 987822221. Email: sattori1990@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.