Научная статья на тему 'ШАХРОШУБ И ЕГО РАЗВИТИЕ В ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ РЕМЕСЛЕННЫХ КРУГОВ'

ШАХРОШУБ И ЕГО РАЗВИТИЕ В ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ РЕМЕСЛЕННЫХ КРУГОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
128
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШАХРОШУБ / ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЖАНР / ВЛИЯНИЕ / РАЗВИТИЕ / ОБОСНОВАНИЕ / ЛИТЕРАТУРА / ТУРЕЦКО-ОСМАНСКИЙ / ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКИЙ / ПРОИСХОЖДЕНИЕ / ПЕРЕВОД / РОСТ / ПРЕДЫСТОРИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Насриддиниён Бобишохи Хасанпур

В этом статье впервые о появление и развитие жанра Шахрошуб в основе литературных источников в истории персидско-таджикской литературы было исследовано. Автор отвергает тот идею с неопровержимыми фактами, которая якобы жанр шахрошуб в персидско-таджикской литературе перешёл от тюркско-османской литературы. Он подтверждает, что этот жанр непосредственно возникло в процессе развитии персидско-таджикской литературе объективно и в последствии выявил, свои важнейшие особенности и никогда не основывалось на базе других литератур.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SHAHROSHUB AND ITS DEVELOPMENT IN THE PERSIAN - TAJIK REGION CRAFT LITERATURE

In this article, for the first time, the emergence and development of the Shahroshub genre at the heart of literary sources in the history of Persian-Tajik literature was studied. The author rejects the idea with irrefutable facts, which supposedly the genre of shashub in Persian-Tajik literature passed from the Turkic-Ottoman literature. He confirms that this genre directly arose in the development of Persian-Tajik literature objectively and later revealed its most important features and was never based on other literatures.

Текст научной работы на тему «ШАХРОШУБ И ЕГО РАЗВИТИЕ В ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ РЕМЕСЛЕННЫХ КРУГОВ»

Educational activity in the Bukhara emirate, which was considered the center of Tajik civilization, was one of the most important social, political, scientific and cultural issues of the time. Meanwhile, Bukhara intellectuals and scholars, who considered themselves responsible for overcoming the deepest crisis, tried to solve these global problems through extensive intellectual and cultural activities. One of these key educators and national identities is Sadri Zia.

S.Aini in the «History of the Bukhara Revolution» talked about the social activities of Sadri Zia, presenting important documents about his life and work. This information cannot be found in other historical sources, even the works of Sadri Zia himself.

The history of the Bukhara revolution is the most reliable, historical and scientific source in the Bukhara Emirate, which reflects the idea of a revolution in Bukhara.

Keywords: S.Aini, «The History of the Bukhara Revolution», enlighteners, Sadri Ziya, «Parenting Children» society, new methodist school, emir Alimkhan, «The Incredible History», Registan, Nasrullah-kushbegi, judging by Burkhoniddin, Miller, Kogan region, jail.

Сведения об авторе:

Абдулхаев Зохид Мухаммадович - Таджикский национальный университет докторант, доктор Ph.D кафедры теория новейший персидско - таджикской литературы. Телефон: 000-2020-94, E-mail: zohidiabdulhay@gmail.com

About author:

Abdulhaev Zohid Muhammadovich - Tajik National University doctoral student, Ph.D. doctor, Department of Theory of the Newest Persian - Tajik Literature. Phone: 000-202094, E-mail: zohidiabdulhay@gmail.com

ШАХРОШУБ ВА ТАХДВВУЛИ ОН ДАР ОСОРИ АДИБОНИ АХЛИ ХУНАРИ ФОРСУ ТО^ИК

Насриддшиён Б.Х.

Донишгоуи тицорати Тоцикистон

А. Мирзоев дар рисолаи «Сайидо ва макоми у дар таърихи адабиёти точик» пиндошта буд, ки чунин шеър ба адабиёти точик бори нахуст аз адабиёти турк гузаштааст ва зери таъсири ашъори адиби турк Масехои Албанй (в. 1512) шахрошуби Сайидо арзи вучуд кардааст [18, 110-111].

«Дар ин масъала, - менависад У. Каримов, - А. Мирзоев бо А.Е. Кримский хамфикр гардидааст. А. Е. Кримский хануз дар «История Персии, её литературы и дервешской теософии» баргалат касидаи Огахии Хуросониро дар таъсири маснавии «Шахрангез»-и Масехои Албанй шуморида буд. Дол он ки зотан чунин нест, «Шахрошуб»-и Огахй назира ба касидаи «Дарёи аброр»-и Хусрави Дехлавист (ваф. 1325)» [15,51].

А. Мирзоев ин акидаи галатро дар маколаи дигари худ баъди дарёфтани шахрошуб аз осори адибони асрхои XV-XVI-и форсу точик - Мавлоно Озарй ва Мухаммад Х,ошим ислох намуд [19, с.41-42]. Дар масъалаи он ки шеъри шахрошуб дар адабиёти форсу точик ангезаву заминаи хоси худро дорад, мулохизахои А.Н. Болдирев комилан сахех аст [13,605; 14, 306; 2, 273]. Ахли илмро равшан аст, ки бо саъй ва эхтимоми Ахмад Гулчини Маонй осори адибони шахрошубсарои форсу точик дар як тазкира гирд оварда шудааст [11].

Х,ануз дар замони худ (асри XII) шоири хунарманд Сузанй дар натичаи муносибат ва робитаи худ ба ахли касбу хунар чи дар хачв ва чи дар тасвири онхо шеърхо навиштааст. Аммо хамаи ин шеърхо худ аз худ намунаи ашъори хунармандй шуда наметавонанд.

Таъбири ашъори хунармандй равияи махсуси адабиеро ифода мекунад, ки он ба тасвири зиндагй ва мехнати хоссаи ахли мехнату хирфат нигаронида шудааст. Ин гуна тасвирот дар тамоми ашъори ба хунармандон унвон кардаи Сузанй ба пуррагй мушохида намешавад. Шоир рочеъ ба ин ё он пешавар сухан ронда, аксаран ба хирфаи у ишора карда бошад хам, вале на хамеша ба тасвири зиндагй ва кори хоссаи у майл намудааст. Инъикоси мухити зиндагй ва касбу кори хунармандонро дар шеърхои ба хачви ин тоифа бахшидаи шоир мебинем. Дар хачвияи зерин, ки ба Муайиди дуредгар равона шудааст, касбу кори дуредгарй ва фаъолияти мехнатии сохиби ин санъат тавассути тасвири лахзахои муайяни чараёни мехнати у, истеъмоли калимаю истилохоти махсуси дуредгарию бинокорй ва зикри олоти он ба калам дода шудааст:

Шод бош, эй Муайиди сугуна,

Эй цавонмарди ме^тари уунарй.

Нашавад аз ту санъате пайдо,

То ки бар магз кармае нахвари.

То хaвозa 6a дymaнa нaкaшaнд,

Зappaчyбu нapдapо m6apü...

^aмчy болор бapгupuфma ду maH,

Рйнц орй бa ëpонu дuгape.

^aмчyн пapгоp бapкaшuдй xam,

Гирди ин чйнд омии yamapü.

Моли эшон чу paндa мepaндй,

Моли эшон бa зеру my зaбapй.

Бa pacмe гaшmaй aвонupо,

Ки зи aлмоc meзнyгmapй.

Бе бapaндокu гирд гapдaнu my,

Ha бuгapдuю na Фуру гyзapй...

^aмчyн букрон бa зери бор шaвй,

Чунmapошaзипешуnacбuбapй... [8,465].

Ин чо Сyзaнй кaлимaю истилохот вa зaбони дap cama™ .nype^apH вa бинокоpй ^op^yAapo 6a ^p бypдaacт. Онpо дap .n^rap хд^вияхои Сyзaнй xaм кaмy бeш ,n,y4op мeкyиeм. Вacфy cитoиши xyиapмaндoнpo Сyзaнй мaxcycaн дap гaзaлy pyбoиëт arc кyнoнидaacт. Дap бaйни ин aшъopи лиpикй aдaди тaгaззyлoти y дap вacфи Нчми кулохдуз биcëpтap acr.

Шoиp дap 9 гaзaлy тaгaззyли мaдxoмeзи Шчм гaйp a3 вacфи xyди y мex,нaти кyлoxдyзиaшpo низ тaвcиp кapдaacт. Чунончи:

Мemофm бa тф puшmaю мeдyхm бa cyзaн, Тapкu кулщ он pyü чу pyu гули Haвpyз. Мaн шuшma бa нaзоpaю arnywm yaмeгaз, Об aзмuжa бuкшодaю гaлmон шyдa чун гyз [8,375].

Faйp aз тaгaззyлoти Нчми кулохдуз Сyзaнй дap вacфи кoзyp (як py6oï вa як гaзaл), дapзй (як py6oï), кaфшгap (як pyбoй), мeвaфypyш (як py6oï), пaлocфypyш (ду pyбoй), тaбapзaн (як pyбoй) шeъpхo гyфтaacт [8,329,385,388,389,499].

Аз мaзмyни онхо кac зуд шй мeбapaд, ки ин aшъop дap мaвкeи caйpи бoзopхo, мушохидаи мeхнarи кocибoн вa шугли пeшaвapoни мaзкyp бaдoхaтaн cypyдa шyдaacт.

Тacвиpи чунин хaëт вa мeхнaти xoccaи хyнapмaндй дap бaъзe шeъpхoи Сyзaнй xeлe бaтaфcил acт. Macaлaн, гaзaли вacфи кoзyppo гиpeм: Caneдкоpо, трди дuдaaм бa ишк cuëy, Бa козури - бa мо mky тбурди роу. Ту козури capa донй бa sfirna шycmaн, лек Чу дил бa дacmu my aфmaд, cuëy кунию maбоy. Caneдкоpy cueymp дacmy зулфи myaнд, Ту бегуноуи aз ин yap ду, эй caneдau моу. Caneдкоpй map цомapо бa дacmu тпед, Сиё'укорй дилро бa зулфйкони cuëy. Бa pyзu aбp бa нури pyxam, чу aз хуршед, Caneдy хушк шaвaд дер mycmau my mо тгоу. Биозмой мйро, mо чи гyнaaм дйр об, Бa cam бapзaнy aндapнaвapд гоу бa mок. Бa доpчyбu my cap бapнuyaм, кaлaнг бuзaн, Зи ишки pyu my бeзоpaм, ap бuгyям оу. Мapо зи ишки my он бac бyвaд, бymо, ки бyвaд, Haзоpaгоyu ду чaшмaм цaмолumy гay-гоy... [8,329].

Астиддини Сaмapкaндй хaм бaxшидa 6a хyнapмaндoни ^вон pyбoиx,o мeгyфтaacт вa Авфй як pyбoии дap xa^H кoкпaзпиcap (ноншз) cypyдaи ypo дap тaзкиpaaш caбт кapдaacт [1,396]. Дap э^од^ти шо^они Moвapoyннaxp шйдо шyдaни aшъopи лиpикй дap вacфи Xyиapмaндoн кaдaмxoи нaxycтинe буд дap тaълифи жaнpи шaxpoшyб.

Mикд,opи шeъpxoи 6a xyиapмaндoн бaxшидaи Сyзaнй зиëд нecтaнд вa y миcли мyocиpи xyд Macъyди ^ъд дap шaкли мaxcycи шaxpoшyб эчод нaкapдaacт. Бо вучуди ин, лирт^и xyиapмaндии Сyзaнй as ^xa™ мaзмyн, яънe as чихдти тacвиpи ^apaëra мexиaт вa xaëти xoccaи кошбон кaмaxaмият нecт.

Aввaлин нaмyнaxoи шeъpи шaxpoшyбpo aз дeвoни Macъyди Сaъди Сaлмoн (в. 515/1122) 6a дacт мeopeм. Ин дaлeл шaxoдaти он aCT, ки шeъpи шaxpoшyб дap aдaбиëти мо тaъpнxи кaдимa дopaд. Дap дeвoни Macъyди Сaъд 92 кнтъaи шaxpoшyб xacт, ки xap кaдoми онхо 6a як axли xyнapy coxиби кacб мapбyт 6a шугли онхо бaxшидa шyдaacт. Дap ин кит^хо шoиp 6a

тacвиpи чигунагии ахволи зиндaгии гохибони x,ap кaдом кacбy коp Ba чapaëни коpи x,ap хyшpмaнд 6a тaвpи мyшaxxac мypочиaт кapдaacт. Дap ин мaвpидхо y вожaвy ибоpa, тapкиб, тaшбeхy иcтиоpa вa шмохои 6a x,ap кacбy хyнap xоcи мyшaxxacpо тaвaccyти лиpикaи мaхpaмош иcтифодa 6ypAaacr. Гумони FOлиб ин вaзъ OFOЗи дap шeъpи лиpикй воpид rap,n^a™ вaзъияти зиндaгй вa чигyнaгии фaъолияти коpи ахли кacбy хyнap вa захмат буд. Чунончй, Сaъди Сaлмон чapaëни aмaли хуш^ охaнгapepо чунин 6a кaлaм додaacт: Агар оуангарист пешаи ту, Ба ман, эй дилрабой, дар деу тан. Аз дили хеш в-аз дилам барсоз, Аз паи кор кураву оуан. К-оуане нест сахт чун дили ту, Курае нест гарм чун дили ман [11,11 ].

Дap китъахои дигapи шоиp низ хамин гута тacвиpгapй 6a мушохида мepacaнд. Бaъди мyкaтъaотy мacнaвии Мacъyди Саъд вa мacнaвии Сaной, дap ин навъи шeъp Махастии Ганчавию Ам^ Хycpaви Дexдaвй cилcилaи pyбоëти шaхpошyб офapидaaнд. Ахмад Гулчин дap тaзкиpaи «Шaхpошyб дap шeъpи фоpcй» шмуши l9 pyбоии Махасти^ овapдaacт.Бояд кайд кapд, ки y ин шмуши pyбоиëти Maхacтиpо aз «Myниc-yл-aхpоp фи дaкоик- ул aшъоp»-и Мухаммад ибни Бaдpи Ч,очapмй интикол нaмyдaacт вa дap aйни хол ишоpa кapдaacт, ки дap фapх,aнгх,овy тазк^ахо намунахои дигap мacтyp acт. aз нaшpи оxиpини китоби Махает, ки aз чониби Сухайлии Хонcоpй тахия шyдaacт, якcaдy хафт pyбой дap швъи шaхpошyб caбт acт. Як кдоми ин pyбоиëт дap дeвони шyapои дигap низ бa чaшм pacид. Чунончй, aз дeвони Caноии Faзнaвй чaхоp pyбоии шaxpошyб бо pyбоиëти Махает якcон омaдaacт, aз чумла:

Кассоб, чунон, ки одати уст маро, Бифканду бикушту гуфт, к-ин хуст маро. Сар боз ба узр менщад дар поям,

Дам медамадам, то биканад пуст маро. * * *

Андар ациби дeкони цассоб гавест, В-он цо зи сари гарца ба хунаш гаравест. Аз хун шудани диле, кй меандешад, Он цо, ки уазор хуни ноуац ба цавест. Чун пуст кашад, корд ба дандон гирад, Оуан зи лабаш цимати марцон гирад. У корд ба дасти хеш мизон гирад,

То цон гирад, уар он чи бо цон гирад. * * *

Бо абр уамеша дар итобаш бинам,

Цуяндаи нури офтобаш бинам.

Гар мардумаки дидаи ман нест, чаро,

Чун чашм кушоям, андар обаш бинам. [17, c.121]

Ё xyд pyбоии зepини Masacra дap «Лyбоб-yл-aлбоб» моли Х^айни Мapвaзй дониета шyдaacт:

Дилдори кулаудузи ман аз руи уавас, Медухт кулоуе зи насицу атлас. Бар уар тарке уазор зеу мегуфтам, Бо он ки уазор таркро як зеу бас.

Хдмчунин дap хакки нaълбaнд pyбоиëти Masacra вa Aмиp Хycpaв бeтaфовyт хаетанд:

Дй он бути наълбанд наъле дар даст,

Барбаст миёнрову дузону биншаст.

Дигар чи тавон гуфт дар ин олами паст,

Бадре ба суми асп уилоле барбаст. [17, c.122]

Манзурт мо aз ин навиштахо он acr, ки шaхpошyбй Махает бо шaхpошyби шyapои дигap мaxлyт шуда, вa бa чуз истинод бa ^cxax^ кaдимтappин дap чудо кapдaни онхо чоpaи дигape нecт, xоca, ки тaмоми pyбоиëти шaxpошyб бa хам xeлe шабохат доpaнд. Аз ин нyктaи нaзap, кapобaти шaхpошyби Махает в, pyбоиëти хамгунаи Саной, Aмиp Хycpaв, Хрлатй, Файзй, Ишкй, Лиcонии Шepозй на танхо аз лихози м,взуву мyндapичa, балки иcтифодaи caнъaтхои бaдeй, тapзи маъни -гyзоpй, caбки шeъpй аз нaзap пинхон нecт.

Дap «Нycхaт-yл -мачолио», ки аз ^хан^ин capчaшмaи aшъоpи cyxaнвapони acpхои XI-XIII, аз чумла pyбоиëти Maхacrй аст, танхо як pyбоии шaхpошyб махфуз мeбошaд:

Хар корд, ки as кyшmau худ бapгupaд, Андар лaбy дaндонu чу шaккap гupaд. rap бори дuгap бa гapдaнu кyшma бapaд, Аз бyu лaбaш зuндaгй аз cap гupaд. [17,123]

Бa чуз ин py6oï дap «Мунж-ул- axpop» 18- шмуши дигapи шaxpoшyб мyндapич aCT, ки дap тaъpифи пиcapи xoкбeз, кулохдуз, кaфшдyз, пopaдyз, xaйëт, кaccoб, нaччop, xaббoз, нaълбaид, шееоч, 6гззоз, cappoч,мyaззин, кaбeтapбoз, тиpaндoз гyфтa шyдaacт.

Шaxpoшyб илoвa 6ap он, ки мaзмyн вa мaoнии днлкaш дopaд, axaмияти ичтимой вa тaъpиxй низ opï нecт, зepo тaвaccyти он мeтaвoн мaшгyлияти xyнapмaндoн вa кaйфияти онхо огох шуд. Чунончй, шaxpoшyби Maxacrй дap 24 швъи xyнap гyфтa шyдaacт.

Аз нaзapи тaъpиxй иттнлoe, ки дap бopaи ин xyиapxo шaxpoшyб мeгиpeм, xeлe чоли6 acт. мacaлaн дap бopaи кaбyтapбoзй Ак^д Гулчини Maoнй дap «Шaxpoшyб дap шeъpи фopcй» гyфтaacт: «Дap xap чо, ки cyxaн кaбyтapбoзй, чуз он чи ки мaълyм вa poичи acpи мocт, тacaввypи дигape нaмeкyиeм, дap cypaтe, ки aз як pyбoии шaxpoшyб ин нукга 6a мо мaкшyф мeгapдaд, ки кaбyтapбoзй дap pyзгopoни пeш 6a cypara шикopи кaбyтap мaъмyл бyдaнд, бaд ин тapик, ки rnxyCT кaбyтapбoз 6a capи нaй rnc6 мeнaмyдa. Он гох чиpгaи кaбyтapoн якepo, ки зoxиpaн 6a шapтбaндии кaблй нишон кapдa бyдa, дap хинни пapвoз xaдaфи миpзoб ë нaйзaи кyчaки xeш ^apop мeдoдaнд. Чунонки Maxacтй гyфтaacт: Мизроб зи зулфу ной зи коuam тзй, Дap шаур mypо pacaд кaбymapбозй. Дилуо чу кaбрmapaнд дар crna manan, То my найи ват дар кадом андозй. [10,6]

Дap mra4a мифтoxe бapoи дошаган вa дapëфтaни ин бaйти Xo4a Х,офиз, ки пeш ин cypara мyaммo дошт, 6a дacт мeoвapeм, ки фapмyдaacт: Хар мурги фикр, к-аз capu шохи cyxaн бица^, Бозаш зи myppau my ба мизроб мезадем»

«Myтoлeaи шaxpoшyби Maxacm 6a xyлocae oвapд, ки мeнaвиcaд Maтлyбaи Mиpзoюнyc, бeш xaмa дap вacфи кaccoб (9 py6oï), дapзй (6 py6oï) вa пaтaкзaн (5 py6oï) шeъp гyфтa бyдaacт. Шояд xaмин нyктa 6ода шyдa бoшaд, ки ypo cox^ora бaъзe тaзкиpaxo мaъшyкaи кaccoб пиндoштaaнд, холо он ки нaъи шaxpoшyб тaкoзo дopaд, ки пeшaвap 6a чои мaъшyк ^apop бигиpaд вa зeбoии cypaт вa xyиapи y 6a тaвpи бaдeъ мaнзyм бишaвaд. Рyбoиëтe, ки дap вacфи кaccoб гyфтaacт ин иyктapo бeгyмoн co6rn' мeкyнaд: Хар корд, ки аз кyшmau худ баргирад, Андар лабу дандони чу шаккар гирад. Гар бори дигар ба гардани кyшma барад,

Аз бyu лабаш зиндагй аз cap гирад. * * *

Гyфmaм, ки аз аввалам хариди ба нтз, Бuфpрxmuям чу кyшma буди-м ба ноз. Гyфmо, ки на ^тб чунин дорад cоз,

Зинда бихарад чу кyшm, бифр^шад боз. * * *

Kocw6u манию дар гaмam мец^ршам, То корд ба у^ухон ратд, мек^ам. Рacмacm mypо, ки чун куши, бuфpyшй,

Аз баури Худо агар куши, ноФрушом. * * *

Эй лръбamu кaccоб, агар би^езй,

Бояд, ки маро ба пои ман овезй.

Аввал ба capu зулф бибандй поям,

В-он гау ба meгu гамза хунам рези. [17, c.125-126]

Ч,ои тaъкид aCT, ки дap мaчмyaи шaxpoшyби Maxacm, ки aз чони6и Cyxafcm XoraopH тaxия шyдaacт, гaйp pyбoиëт дap вacфи пeшaвapoн як cra^na py6o№,rn дигape дap xycyrn муй шош кapдaн, o6 xypдaн,xинo бacтaн, гуло6 aфшoндaн, лaб гaзидaн, apa^ кapдaн, шapм кapдaн, ^мон кaшидaн, нико6 кaшидaн, cилox пyшидaн, зaнчиpи кaлaндapoнa зaдaни мaъшyк фapoxaм oмaдaacт. Хдмчунин, pyбoиëтe дap вacфи пиcapи тapco, тифли мaйзaдa, чухуд, дap ток вa чуфт, зиндонй вa бaнд, нaмoз xoидaиy pyзa дoштaн, ид гиpифтaн вa гaйpa 6a

нaзap мepacaд, ки дap тaъpифи a^ra xyнap нaбyдa, бaлки aз axвoли шaxpвaндoн вa pyзгopи онхо иттилоъ мeдиxaид.

«Myxaммaд Ч,aъфapи Maxчyб, Maнcypи Рacтaгopи Фacoй вa дигap мyxaккнкoнe, ки дap бopaи шaxpoшyб mxy^™ тaдкнкoт 6a китами онхо тaaллyк дopaд, aз «Шaxpoшyб»-и Aмиp Хycpaв тaнxo ном бypдaaнд вa xeч кaдoм oнpo нaдидaaнд. Maxчyб мaълyмoти xeшpo aз кито6и «Maбoxиc»-и Сaйид А6дуллох - дoнишмaнди пoкиcтoнй гиpифтaacт. Ин кито6 6a зaбoни yp^y бyдa, кнcмaтxoe aз oнpo 6a y донишчуи пoкиcтoниe тapчyмa кapдaacт. Axмaд Гулчини Maoнй, ки 6a унвони «Шaxpoшyб дap шeъpи фopcй» китoбe тaълиф кapдaacт, ин acappo дидa вa дap бopaи он мyxтacap мaълyмoт xaм дoдacт.

«Хyшбaxтoнa, xaнгoми aзнaзapгyзapoиии фexpиcти китoбxoнaи Фapxaнгиcтoни aдaб вa xyиapи Эpoн китoбepo 6о унвони «Луолии Уммон», мaвcyм 6a «Ч,aвoxиpи Хycpaвй», яънe мaчмyaи pacoнли xaзpaти AMиp Хycpaви Дexдaвй дacтpac нaмyдeм, ки дap paдифи чaнд acapи шoиp 6о номи «Py6o^'m пeшaвapoн» шaxpoшyби вaйpo xaм дap 6ap мeгиpaд. Акнун нycxaи aз ин acap дap шaкли иycxaбapдopшyдa пeшopyи мо ^apop дopaд. Нycxaи мaвчyд чопи caнгии шли 1336 х (1918м.) мeбoшaд. Итак, pyбoиëти пeшoвapoни AMиp Хycpaви Дexдaвй дap acocи xaмин нycxa бapoи aввaлин 6op пeшкaши xoнaндaгoни aзиз мeгapдaд>>, мeнaвиcaд Mиcбoxнддини Нaзpикyл вa 64 py6oï мeopaд, ки 6о oвapдaни нaмyиaи 2-тои он иктифо кapдeм:

Дар cuфamu козурбача Козурбачае дар дили худ мир кунам, Аз гиря mypо чашмаи погир кунам. Хар ррз зи гиря цомауо мeшрям, Доги my намеравад, чй maдбup кунам? Дар cuфamu ратнбоз Он шрxu ратнбоз, ки моуи зебоcm, Дар зери алам чу гул ба шоуи paъноcm. Не, не гaлamaш, ки офmобu маушар, Як найза баромаду ^uë^am барпоcm.

Мувофики axбopи Швой [4,58], Хoндaмиp [9,324], А6дуллохи Ко6улй [3,1716-172a] гaзaли шaxpoшyбpo бopи mxyCT шо^и мaъpyфи acpи XV Сaйфии Бyxopoй cypyдaacт. А. Mиpзoeв ин дapëфти мyxнмpo дap мaкoлaи aлoxидaи xyд тaвзex ДOдa, тaъкид мeнaмoяд, ки «xapчaнд дap дeвoни шoиpи нимaи aввaли acpи XV Коти6ии Нишoпypй ду гaзaли шaxpoшyбpo мeбниeм, вaлe oнpo Сaйфии Бyxopoй то 6a дapaчaи дeвoни шaxpoшyб pacoнидaacт» [20, 285]. Бaд-ин ca6a6 aкидaи Нaвoию Хoндaмиp, ки Сaйфиpo мyxтapeи гaзaлиëти шaxpoшyб шинoxтaaндy aндeшaи ora,opo А6дуллохи Ко6улй xaм тacдик; мeкyнaд, кoмнлaн caxex acт.

Дap дeвoни зикpшyдaи Сaйфии Бyxopoй 48 гaзaли шaxpoшyб xacт, ки 6a вacфи 48 нaмoяндaи axли caнъaтy xиpфaт бaxшидa шyдaaнд. Aкcapи ин гaзaлxo дap як вaзнaнд, ки 6a тaкoзoи жaнpи шaxpoшyб cypaт гиpифтaacт [23, 241].

Сaйфй дap xap якe aз ин гaзaлxo aмcoли тapтиби кнтъaxoи Сaъди Сaлмoн, pyбoиëти Maxacтию Aмиp Хycpaв 6a нaмoяндaи як caнъaти xyиap мypoчиaт мeкyнaд. Нaxycт вaй дакк^ти тохи6и caнъaти мaвpиди тacвиppo 6о мypoчиaти мaxcyc дap мaтлaи гaзaл мyвoччexи xyд гapдoнидa, nac aз он aлoмaтy фaзнлaтxo вa мохияту мaкoми ичтимоии caнъaти ypo якояк бaëн мeкyиaд. Дap ин paвaнд cифaтxoи yмдaвy фaзнлaтxoи шaxcии coxибxyнap oмexтa 6a aлoмaтxoи xocaи xyнapи у 6a вocитaи тaшбexy иcтиopoт вa oбpaзxoи мyшaxxacи бaдeй aз тapикн лиpикaи мapxaмoнa 6о xacocияти зoтaн гyлгyлaaнгeзy шaxpoшyбe ифoдa мeгapдaнд. Чун дap xap якe aз ин гaзaлxo мaвзyи acap тacвиpи cama™ тaиx,o як coxибxиpфa: (зapгap, xappo^ кaннoд, дapзй, paнгpeз вa тaбиб) ^apop гиpифтaacт, aз ин py тaшбexy иcтиopoт вa xaмaи oбpaзxoи он тaбий бyдa, зимни ин xy^ гaзaл xycycияти кoмнлaн rampera кacб кapдaacт.

Maълyм acт, ки мaвзyи гaзaл 6a шaкли он - пaйдapxaмии мaзмyни мaнтикии бaйтxoи он тaъcиpи aник гyзoштaacт. Аммо ин тaъcиpи мaвзyъ холо дap pyxи умумй - пcиxoлoгияи aдaбию бaдeй бaëни гaзaлxoи Сaйфй мyшoxидa нaмeгapдaд. Аз ин чocт, ки мaвзyи умумии гaзaл изxopи эxcocи ошикошву мaxpaмoнa acт, Сaйфй холо aз ин aнъaнa вa одо6и ибpoз бepyи бapoмaдa нaмeтaвoниcт. Бо вучуди ин, yмдaтapин xycycияти гaзaлxoи Сaйфй нишон мeдиxaд, ки дap aшъopи лиpикии ин дaвpa тacвиpи axвoли зиндaгoнии xyнapмaндoнy кocибoн зиëдтap гapдидaaнд. Чунин xycycиятpo дap гaзaлxoи мaъмyлии ин вaкт тaк;pибaн мyшoxидa нaмeкyиeм. Дyчop xaм ояд, xeлe 6a нyдpaт acт.

Ба ин Faзaлиëти шaхpошyби Сайфй дap аввалхои acpи XVI кашдахои шaхpошyби Mиpмyхaммaд Дошим ва Ч,амолиддини Огахй зам шуданд.

Ба шаходати Хондaмиp Mиpмyхaммaд Дошим «дap мазаммати aъëнy aшpофи доpyлcaлтaнaи Х^от кашдаи шaхpошyб манзум кapдaacт, ки матлааш ин аст: Шукри Худо, ки цозии шаури %арй наям, Дар силки одамисифатонам, харе наям [9,335].

Хондaмиp чихати ахволи Огахй маълумот овapдa, таъкид мeкyнaд, ки ин шо^ дap caнaи 926/1520 «кашдаи шaхpошyб дap мазаммати тамоми хуккому yмapо ва cодотy уламо ва aшpофy aъëни Хдоот дap cикли назм кашид» [9,340].

Хондaмиp бapои даботи фикpaш аз шaхpошyби шоиp танхо мaтлaaшpо овapдaacт. Cоммиpзо кайд мeкyнaд, ки «ин кacидaи шaхpошyб дap чавоби кacидaи «Дapëи aбpоp»-и Ам^ Хycpaв чихати cyккони Хдоот назм гapдидa буд [7,207]. Дap тазк^аи Cоммиpзо аз ин кacидa шаш байт дapч ëфтa, ки мазмуни caxт танкидй доpaд. Аз он чумла y хyкyмaтдоpони X^poirc зaмонaшpо бо cyxaнони «чaмъe пapeшонpyзгоpи aбтap» мазаммат мeкyнaд. У чyrypхои pyH якe аз aкобиpони шaхp - Хоча Муини Mиколpо «ба кафгирт кухши мaтбaxи Нaмpyд» монанд кapдaacт. «Филвокeъ, - мeнaвиcaд Cоммиpзо, - arap кace ypo (Хоча Mympo) дида бошад, мeдонaд, ки rypфa тaшбeхe кapдa», ки бо овapдaни ду байт аз он иктифо шуд:

Бар Муин, бин, аз нишонуои нацосат сад уазор, Ахтари бад з-обила бар руи он бадахтар аст. Руи зишташ аз касофат матбахи Намрудро, Кууна кафгирест, аммо лоици хокистар аст [7,ll8].

Cоммиpзо аз шоирт мaъpyфи оxиpхои acpи XV ва аввалхои acpи XVI Вахиди Тaбpeзй x,6,p мeдихaд, ки ин адиб «мacнaвии шaхpaнгeз (шaхpошyб) аз бapои мapдyми Тaбpeз гуфта, дap нихояти xyшй ва FOяти шyхpaт acт» [6,227-228]. У ба дaлeли фикp нaxycт ин ду бaйтpо мeоpaд, ки зох^ан аз OFOзи мacнaвй acт:

Шукри Иллау, ки баури шаурангез, Аз %арй омадам суи Табрез. То ба васфи бутони табрезй, %амчу тутй кунам шаккаррезй [7,228].

Аз мазмуни ин шaхpaнгeз пай мeбapeм, ки дap ин acap низ автофи ахли caнъaтy хиpфaт -мapдyми захматкаш омaдaacт. Чунки ду байти дигapи он дap вacфи caнъaти шишaгap acт:

Дилбари шишагари барное, Мардуми дидарост биное. Баски шуд шишааш писандида, %амчу айнак ниуанд бар дида [7,228].

Cоммиpзо аз ахволу aшъоpи Мавлоно Хyppaмй, ки муддати мaдидe yмp ба cap бypдaacт, мулохиза pондa мeнaвиcaд, ки ин адиб «ба ^лон paфт ва шaхpошyбe ба чихати он шaхp гуфт» [7,278-279]. Шоиpони нимаи аввали acpи XVI бо унвони «шaхpошyб», «шaхpaнгeз» ва «дaхpошyб» aкcap шeъp гуфтаанд.

Ба ин тapик, аз мазмуну мyндapичaи хамаи он дaлeлy мулохизахои боло ошкоp мeгapдaд, ки шоиpони фоpcy точик аз дaвpaи Macъyди Саъд то мданахои acpи XVI aшъоpи шaхpошyби xyдpо дap шаклхои маъмулй: китъа, pyбой, Faзaл, кacидa ва маотавй cypyдaaнд.

Муаллифони capчaшмaхо низ кайфияти aшъоpи ин aдибонpо бо унвонхои «мукаттаоти шaхpошyб», «pyбоиëти шaхpошyб», «^азалдати шaхpошyб», «кacоиди шaхpошyб» ва «маотавии шaхpошyб» дapч кapдaaнд. Аз ин ,x6opo™ муаллифони capчaшмaхо ва мaxcycaн тaчpибaи бeвоcитaи эчодии адибони acpхои нимаи дуюми XI-XVII якинан ошкоp acт, ки aшъоpи шaхpошyб монанди жaнpи cокиномa ягон шакли муайяни xyдpо нaдоштaacт ва хама чунин шeъpхо танхо дap шаклхои маъмули шeъpи клаееикИ cypyдa мeшyдaacт.

Ч,ои эътибоp acт, ки мукаттаоти Маеъуди Саъд ба вacфy cитоиши чapaëни мeхнaти ахди caнъaтy хиpфaт бaxшидa шуда, ба тaвpи лиpикaи мaхpaмонa cypaт гиpифтaacт. Дap бaъзeи ин китъахо якчоя бо чapaëни rap обpaзи cохибхyнapхо низ инъикоc ëфтa бошанд хам, дap биcëpи онхо acоcaн paвaнди мeхнaти caнъaтгapон тачаееум ëфтaaнд. Aзбacки дap хачми як китъаи xypд тacвиpи caнъaтхои хyнapи гypyхи мyaйянe имкони Fyнчоиш нaдоpaд, бинобap ин шоиp мaчбyp шудааст, ки ба шyFли хap cохибхyнap як китъаи xyдpо бaxшaд. Ба ин тapик, y таваеоути офapидaни cилcилaи китъахо кайфияти paвaнди коpи cохибони caнъaтy хyнappо якояк тaчaccyм нaмyдaacт.

Дap шлотлаи pyбоиëти Maхacтию Aмиp Хycpaв ва Faзaлхои Сайфй низ айни хамин тapзи обpaзофapй ва тacвиpи якояки ахволу мaшFyлияти коpи хyнapмaндонpо мeбинeм.

У. Кapимов мeнaвиcaд: «аммо дap мacнaвиëти Macъyди Саъду Саноии Faзнaвй, Вахиди Тaбpeзивy Мавлоно Хyppaмй ва кacидaхои Mиpмyхaммaд Дошиму Огахии Хypоcонй бо ycyли «тacвиpи якчоя» ба калам овapдaни вазъи ахволи зиндагонии гypyхи дapбоpиëни cyлтон Шepзоди Faзнaвй; мадху cитоиш, тийиботи бузуртони Faзнин, танкиду мазаммати aъëнy aшpофи доpyccaлтaнaи Диpот ва нихоят автофу тийибот ва танкиди табакоти муайяни шaхpхои Тaбpeзy Гeлон хочaтe намонда буд, зepо ки хачми калони мacнaвию кacидa ба ин адибон имконият додaacт, ки тacвиpи ахволи зиндагонй ва чигунагии шyFли гypyххои муайяни ичтимоии шaхpy вилоятpо танх,о дap як кacидa ë маотавй бжунчонад» [16, 256].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Як нишонаи мухими жaнpи шaхpошyб дap ин шлшлаи китъахо, pyбоихо ва Faзaлхо дap заминаи лиpикaи мaхpaмонa якчоя бо aфзоpи коpи xyд авшфи ахли caнъaтy хиpфaт мeбошaд. Дapчaнд тacвиpи мaхpaмонaи фазилатхои ахди хдафат дap он мухит FyлFyлaвy ошуб aндоxтa мeтaвониcт, вaлe холо ин аломат нишонаи пyppaи жaнpи шaхpошyб набуд.

3epo дap шaхpошyбхои нимаи дуюми acpи XI то мжнахои acpи XVI боз як нуктаи xeлe ЧOлибepо мушохида мeкyнeм.

Дамон шaхpошyбхоe, ки аз cилcилaи китъахо, pyбоихо ва Faзaлхо ибоpaтaнд, acоcaн дap cитоиши ахли caнъaтy хдафат ва aфзоpy олоти коpии онхоянд. Ба фикpaм, ин aмp як xолaти тacодyфй нecт. Acлaн ин жaнpхои xypди лиpикй мабдаи комилан xaлкй дошта, одатан дap онхо aFлaб оpзyвy омол ва нaчибтapин дapxоcтхои ахди захмат ибpоз гаштаанд.

Шaхpошyбхоe, ки аз кacидaвy маотавихо ибоpaтaнд, зиëдтap дap хазлу тийбат, накухиш ва мазаммати тapзи зиндагонии табакаи хyкyмpони чамъият ва ну^у камбудихо, бecapycaмонихои коpи онхо бaхc мeкyнaнд. Ба тaвpи paвшaнтap г^м, дap кacидaвy мacнaвихои шaхpошyб ну^у камбудихои хaëтy фаъолияти шaxcивy чамъиятй ва бecapycомонихои тapтиби хyкyмaтдоpии aмaлдоpони замон pyH pоcт мазаммат гapдидaaнд. Ин мазамматхо дap шaхpошyбхои Mиpмyхaммaд Дошим, Ч.алолиддини Огахй, Ахмади Табаш (в. 932/1526, [7,209-210]) Мавлоно Дaйpaтй ва Мавлоно Хypaммй [7,278] ба тaвpи возeх ифода ëфтaaнд. Аз ин чост, ки aкcapи ин муаллифон бо aмpи фapмонфapмоëн аз фишоpи caxти маънавй то ба чазохои xyнин махкум шудаанд. Дap acpхои XV-XVI шapти дигapи жанрт шaхpошyб ба миëн омад, ки он танкиду мазаммат ва хачву тийботи гypyххои мyxтaдифи ичтимоии шaхp, мaxcycaн фapмонфapмоëни мухити нобacомон мeбошaд.

Мухаммад Ч,aъфapи Махчуб дap замимаи acapи «Сабки Хypоcонй дap шeъpи фоpcй»-и xyд дap боpaи шaхpошyб мaколae доpaд [22, 677-696]. Муаллиф дap ин макола дap xycyrn назми шaхpошyб дaдeлхоe дapч намуда, cипac тaъpифepо, ки доиp ба ин навъи шeъp дap фapхaнги «Онанд Роч> acт, мeоpaд: «Он ки дap хycнy чамол ошубандаи шaхp ва фитнаи дaхp бошад, ва мадху зам, ки шyapо ахли шaхppо кунанд» [22, 684]. Аммо ин тaъpифи шaхpошyб биcëp нокиc acт, чунки «он ки дap хycнy чамол ошубандаи шaхp ва фитнаи дaхp» acт, хамон шохидон, махбубагон буданд, ки шyapо дap тaFaззyлy Faзaдиëт онхоpо биcëpтap cyтyдaaнд. Бaxши дуюми тaъpиф, ки <^yapo ахли шaхppо кунанд», ба як шapти шaхpошyб нaздиктap аст. Аз ин бода Махчуб до^ ба ин нукта мулохизаи адабдатшинош хинд доктоp Саид Aбдyллоpо мeоpaд, ки вай гyфтaacт: «нaxycтин шapти он ин acт, ки дap ин назм табакоти мyxтaдифи шaхp ë мaмлaкaтe, xoca caнъaтвapон ва пeшaвapон ва коpгapонpо вacф кунанд» [22, 686-696].

Ин тaъpиф мyхимтapин xycycияти шaхpошyби то acpи XV-po acоcaн ифода кapдaacт. Аммо вай низ ба дapaчот яктapaфa аст. Вай холо шapтy аломат ва xycycиятхои дигapи шaхpошyбхои acpхои XV-XVI-po ифода нaкapдaacт. Тaъpифи жaнpи шaхpошyбpо У.Кapимов ба ин кapоp бaëн кapдaacт: «Шaхpошyб шeъpecт, ки шо^ дap cилcиcлaи мукаттаоту pyбоиëт, Faзaлиëт ë дap кacидa, мacнaвй ва мyхaммac yмдaтapин xycycияти табакоти муайяни ичтимоии шах^ мaxcycaн чapaëни ^py зиндагонии ахли caнъaтy хиpфaтpо якчоя бо aфзоpи коpи онхо таваеоути иcтилохy обpaзхои xоcи хap кaдомe аз нигохи лиpикaи мaхpaмонa вacфy cитоиш ë тapзи зиндагониву тapтиби коpгyзоpии гypyхи хyкмpонepо аз тapики хазлу тайибат, хачв ва ë чиддй танкиду мазаммат мeнaмояд. Дap як кacидa ë мacнaвй штоиши гypyхe омexтa бо хазлу тийбат, ë хазлу тийбат омexтa бо хачви paкикe низ омада мeтaвонaд. Шapти yмдaтapини жaнpи шaхpошyб он аст, ки фapди муайяни шaхp нe, балки гypyхи табакоти ичтимоии он дap мухити конкpeтии xyд мавзуи acоcии шeъp мeгapдaд. Дap aкcи хол, шeъp танхо вacфy cитоиш, танкиду мазаммат ва ë хачву тийбати оддй хиcоб мeëбaд» [15,55].

Шaхpошyб - ин шeъpи хaчвиe, ки катъи нaзap аз шакли шeъpиaш зуд диккати мapдyмpо ба xyд чалб кapдa, дap шaхp FyлFyлa мeaндоxт. Ин ном баъдхо ба шeъpхои ба хyнapмaндон бaxшидaшyдa мaнcyб гapдид. Шaхpошyб дap acpи XI аз Саъди Салмон (1046-1121) OFOЗ ëфтaacт. Дap acpи XV шaхpошyби Сайфии Бyxоpой шyхpaт мeëбaд. Acpи XVII дap эчодиëти Сайидо ба жaнpи мaxcyc мубаддал гашта, дap он ба тapики ихом ва хазлу шyxихо фи^хои

гуногуш, ки пpeдмeти он xyнapмaндoн мeбoшaнд, aкc ëфтaacт. Бa ин вacилa дap бopaи xyиapx0и зaмoни шо^ мaълyмoти этнoгpaфй xaм мeгиpeм. Шaxpoшyб 6a aдaбиëти axoлии шaxp мaнcyб acт вa дoиpaи мaвзyъxoи aдaбиëти клaccикиpo, ки дap acpxoи XV-XVII вa бaъд aз он xaм тaнг шyдa 6уд, вaceъ мeнaмoяд. Kaxpaмoни лиpнкии шaxpoшyб xyди шо^, кaxpaмoни эnикиaш шaxcи мaxбyб - xyнapмaнд acт:

Бymu наццори ман трвеcm якmо,

Зи cap mо пой пайванд аз maмaнно [5,168]

Аз зyмpaи мaъpyфтapини нaмoяндaгoни шaxpoшyбcapoи acpи XVII фopcy точик инхоянд: Aшpaфи Moзaндapoнй (в. 1670), Вaxиди Кдзвинй (в. 1698), Сaйидoи Нacaфй (в. 1722), Mиpзo Бeдил (в. 1722), Фaгфypи Лoxypй, Нeъмaтxoни Олй.

Сaйидo 8 мacнaвиe дopaд, ки 6a xyиapмaндoни чyдoгoнa вa axли кacбy xyнapи мyaйян бaxшидa шyдaaнд: «Дap тaъpифи Хoчa М^зочони бaккoл», «Дap тaъpифи Хoчa Mиpзoмyxaммaди шycтaгap», «Дap тaъpифи Хoчa Шaфeи шккош», «Дap тaъpифy тaвcифи нонво», «Дap тaъpифи шoтиpпиcap», «Дap тaъpифи нaччop», «Дap тaъpифи тaштгap», ««Aap тaъpифи кaccoб».

Ин мacнaвиx,o ниcбaт 6a мacнaвиxoи тaъpиxии шoиp xaчмaн xypдтap бyдa, aз 23 то 53 6aröpo фapo гиpифтaaнд вa xaмaгй 290 бaйтpo тaкшил мeкyнaнд.

Maнзyмaxoи 6a xyиapмaндoн бaxшидaшyдa ë 6a истилох мaнзyмaxoи «xyнapмaндй»и Сaйидo дap aдaбиëти фopcy точик coбикae нaдoштaнд. Онхо нaвъи тoзaи ocopи мaнзyм мeбoшaнд, ки 6a тyфaйли poбитaи мycтaxкaми Сaйидo 6a дoиpaxoи xyиapмaндии шaxp вa дap эчoдиëти у вycъaтy инкишоф ëфтaни мaвзyи «xyиapмaндй» 6a вучуд oмaдaaид.

Сaйидo acapи дигape дopaд, ки caporo 6a xyиapмaндoн бaxшидa шyдaacт, ки 6о номи «Шaxpoшyб» шу^т шйдо кapдaacт. Acapи мaзкyp 405 6aröpo фapo гиpифтaacтy дap эчoдиëти шoиp мaкoми caзoвop кacб кapдaacт.

Аз мaзмyнy м^^вои шaxpoшyбxoи дacтpacи мо вoзex мeгapдaд, ки шaxpoшyбxoи 6a нaмoяндaгoни axли capвaтy чох вa xyкмpoнoн бaxшидaшyдa xaчвию мyтoибaвй бyдa, 6a нaмoяндaгoни axди xиpфaтy caнъaт бoшaд, тaвcифиaид.

Ч,ои 6axc жст, ки xaмaи гyяндaгoни жaнpи шaxpoшyб 6a axли caнъaтy xиpфaт иpтибoт дoштa ë бapoмaди ичтимоияшон aз xaмин тaбaкaи axoлиcт вa 6a axra нeъмaтy чох pyxияи эътиpoзй зохда мeнaмyдaнд, xoca 6a золимону чохилон. Тaвaччyx 6a мapдyми зaxмaткaш вa cитoнши мexиaти шapaфмaидoнaи онхо, ки 6оиш о6одии дyнë вoкeaн онхоянд, aз зyбдaтapин apкoни ин жaнpи зoтaн мapдyмй мaxcyб мeëфт. Бa тaкpop чои зикp aCT, ки шaxpoшyб шaкли шeъpи мycтaкилe нecт. Вaй бeштap гз cилcилaи шeъpxoe 6a вучуд мeoяд, ки дap якe aз шaклxoи мaъмyлии нaзм - фapд, ^raa, py6oï, гaзaл, кacидa вa мacнaвй oфapидa мeшaвaд.

«Шaxpoшyб»-и Сaйидo дap acora xypдтapин шaкли нaзм - фapд (бaйт) тaълиф гapдидaacт. Дap тaъpиxи жaнpи шaxpoшyб ин xoдиcaи тoзa 6уд. Arap дap pyбoиëт, китъaoт вa гaзaлиëти шaxpoшyб то Сaйидo 6a xap як coxиби xyrap як py6oï ë гaзaл, ë як кит^ тaxcиc гapдидa бoшaд, дap шaxpoшyби Сaйидo 6a xap як нaмoяндaи caнъaтxoи xyнapмaндй як 6arö бaxшидa шyдaacт, 8з ин py гyфтaн чоиз acт, ки acap acocaн aз cилcилaи бaйтxoи чyдoгoнa тapкиб ëфтaacт.

Arap бeвocитa 6a acap тaвaччyx кyнeм, Сaйидo пac aз oвapдaни як гaзaл: «Бути чapчинфypyш» 6a чои мyкaддимa 6a xap кaдoми нaмoяндaи 212 швъи кacбy xиpфaт aз ду то xaшт миcpaй шeъp мeбaxшaд.

Myндapичaи acapи мaзкyp ду мaбдaъ - лиpикй вa мexнaтиpo фapo мeгиpaд, axди xyнap дap xap 6anrn он xaм 6a xaйcи як инcoни мexиaткaш вa xaм 6a миcли ëpy мaxбyби шoиp кaлaмдoд шyдaaнд. Фapкн куллй вa имтиëзи шaxpoшyби Сaйидo xaмчyн acapи лиpикй-xyиapмaндй aз ocopи л^икИ-иш^ии aнъaнaвй дap xaмин acт.

Ахли тaxкнкpo вoзex acт, ки дap лиpикaи aнъaнaвй oбpaзи мaъшyк; бepyн aз мухити кopy зиндaгии xappyзaи xyд тaнxo xaмчyи вocитaи дycтдoштaнй 6о днлpaбoии xyд 6a pиштaи тacвиp кaшидa мeшaвaд, aммo дap шaxpoшyб вa дигap acapxoи «xyнapмaндй»-и Сaйидo oбъeкти тacвиp ëpи зaxмaтй дap мухити зиндaгии xyиapмaндй, кopгoxи кocибию дукони xyд дap чapaëни мexнaт, иcтexcoли нeъмaтxoи моддй ë доду cитaд тacвиp ëфтaacт.

Ин aндeшaи С. Сaъднeв тaквияти нaзapи бoлocт: «Дap ду мaбдaи ягош - мexиaти иcтexcoлй вa иш^й-ли^кй тacвиp гapдидaни axди xyиap 6a хукми конуни aдaбиëт cypaт гиpифтaacт: шoиp бapoи шaвкoвap тacвиp нaмyдaни зиндaгии мyкappapй вa кopy бopи xappyзaи axди xyиap o^opo чун ëpy мaxбyби xyд cифaт кapдaacт» [21, 181].

Дap миcoли capтapoш:

Тег бар каф capmapошaм ^cди кyшmaн кapдaacm,

Ошиконро фymau зори ба гардан кардааcm.

Кисматаш уаргиз намегардад сари муе зиёд,

Гарчй дар дукони худ аз муй хирман кардааст [18, 184].

Ё ба хaвлогap:

Дилбари уавлогарамро уаст теги дилхарош, Аз гами у цоматам хам гашт чун уалвотарош. Гуфтам: «Аз оби наботат коми ман ширин нашуд», Пуштитеге зад, ки шуд магзам чу уалво пош-пош. [18, 184]. Ё ба кaмонгap:

Шухи камонгари ман, дил шуд нишонаи у, Афтод бар сари ман савдои хонаи у. Дар гушае нишинам бо цомати хамида, Сар созам аз рагу пай ру дар фасонаи у [18, 184]. Ё ба бофанда:

Бо мауи бофанда уар кас уолаш огау мекунад, Оцибат худро ба пои хеш дар чау мекунад. Мондаам дар куи у карбос уар дам меравам, Ман зи як су медиуам оуар, у тау мекунад [18, 184].

Дap ин aбëт вазъи хaëтy фаъолияти pyзмappaи ахли caнъaтy хиpфaт бо як мухаббату caмимияти xoca ба pиштaи тacвиp кашида шудааст, ки шаходати иртиботи кавй доштан ва таваччухи бeaндозaи муаллиф ба ахли захмату ^c6 аст. Вожаю истилохоти хyнapмaндй низ нозукона ва ycтокоpонa бо мaхоpaти хaйpaтовap дap офapиниши обpaзхо, яънe дap бaдeияти шeъp накши мyaccиp доpaнд, ки дap мачмуъ ба мазмуну мухтавои онхо алокаи ногycacтaнй пайдо кapдaaнд. Шоиp 6apои чазобияту хaдaфpac бaëн шудани мавзуи тacвиp аз caнъaтхои лафзию маънавй ва лyFOти иcтидохоти кacб обpaзхои бapчacтaи табиии ахли захмату Xиpфaтpо офapидa тaвониcтaacт. Дамин тapзи офapиниш забон ва тapзи тимcолофapии шо^ acapхои ypo аз кайди анъана бepyн овapдa, ба онхо тapовaтy тозагии мaxcyc бaxшидaacт.

Дap як байти ин acap эчодкоpии Caйидоpо дap cохaи тacвиpи бaдeй нишон мeдихaд, аз caнъaткоpй ва мaхоpaти бyзypги у дap офapиниши обpaзхои шeъpй далолат мeнaмояд. Гузашта аз ин, Сайидо дap «Шaхpошyб» camara ихомpо, ки аз дyxypa ва чандмаъногии калимаву мафхумхо ба даст мeояд, дap нихояти нозукй ва камоли устодй иcтифодa кapдaacт. Миши:

дeвоpзaн:

Дилбари деворзан дорад ацоиб коруо, Хешро молида гардад бар сари деворуо. нонкаш:

Шухи нонкаш ошицони хешро хонад падар, Нонталабро аз сари ихлос бардорад ба сар [18, 186]. боcмaгap:

Гарчи бо ман он нигори босмагар уаммактаб аст, Кардауояш бе тау асту гуфтауояш цолаб аст... [18, 187]. ceTOpï:

Шухи сеторй маро уар руз мегардад дучор, Лек меояд ба суи хонаам шабуои тор [18,188].

Бо вучуди ин, дap «Шaхpошyб» шоиp дap хачми як байти ба як намояндаи camara хyнapмaндй бaxшидaи xeш ба зи^и чyзъиëти бeштapи зиндагй ва нигоpиши вaceътapи авзои коpию иcтeхcолии у имконият надошт. Вaдe дap манзумахои том, ки хap якe танхо ба ахли як ^c6 ^irccoc ëфтaaнд, у чунин имкониятpо дошт ва аз он дap нихояти устодй бapои каламдод кapдaни таф^ло™ зиндагй ва paвaнди фаъолияти мeхнaтии объeкти тacвиpaш иcтифодa кapдaacт.

Дap aшъоpи ба хyнapмaндон бaxшидaи Сайидо низ ду мабдаи тacвиp ба хам омадаанд: якe вacфи лиpикии ахли хyнap ба cифaти дилбap ва дигape cитоишy махди у хамчун cохибхyнapи вapзидa. Шоиp аз як тapaф, камолоти хycнy xyлки инcонии ахли хyнappо мaхpaмонa тавшф кунад, аз тapaфи дигap камолоти дap хyнapy caнъaти xeш пайдо кapдaи ypo бо capaфpозй штоиш мeнaмояд, ки шаходат аз тaфоxypи як мapди caнъaткоpy ахли хдафат acт. Тaфpикa байни cилcидaи шeъpхои ба хyнapмaндон бaxшидa ва «Шaхpошyб» дap он зохиp мeгapдaд, ки arap дap «Шaхpошyб» мyноcибaти мaхpaмонaи xyдpо ниcбaт ба намояндагони табакаи ичтимоии xyдaш ба тapики хазлу ш^ии латиф бaëн намуда бошад, дap шeъpхои

«xyнapмaндй» oraopo чиддaн вacфy cитoиш нaмyдaacт. Дap ин мaнзyмa вacфи хуоти кop, фapaxфизoни xocили paнч, та тaвcифи шaxc ë coxибчaмoлии cox^xymp мaкoми acocï дopaд.

«Сaйидo 6a вocитaи тaъpифy тaвcифи кacбy кopи axra xyнap гyë вaзифaи aмaлии як нaвъ «peклaмa»-и xyиap вa мaxcyли мexиaти ин тaбaкapo aдo нaмyдaacт, 6a гapм кapдaни бoзopи xyиap вa дacтpaнчи онхо кyшидaacт», - мeнaвиcaд С. Сaъдиeв, ки тaбииcт [24, 183]. Дap тaъpифи нонво: ...Чи нон pyxœpu хубони гуландом, Чи нон - дар чарбу нармй магзи бодом, Тамошояш барад аз цон гадоро, Таманнояш кунад юф uшmuyоpо. Бувад cypxy шфеду nyxmaвy нарм, Кунад твдои y бозорро гарм, Хароби nyшmy руяш хонумонуо, Кабоби магзи y дacmypxонyо, Танураш cypxpy аз оmaшu гул, Xacy хораш бувад мижгони булбул, Хамири y намакро об карда, Гypycнaчaшмpо дар хоб карда, Мауу хуршед ноннеуи дyконaш, Фалак як maxmae дар пеши хонаш, Ба pyu пешхонаш орамида, Хамираш чун цавонони ратда, Пару парвезанию гардиши чарх, Харидорам caбycaшpо ба yap нарх... [18, c.169]. Ё тaвaччyx шaвaд 6ap гaзaли cyзaнгapи Сaйфй. Моуи cyзaнгap, ки дар дил мехалад мицгони y, Он ки дил мехонамаш ман, yacm cyзaндонu y. Он бymu мacнaднuшuн, yap гау ки хезад аз дркон, Хамчу cyзaн хезаму овexm дар домони y. Бо гамаш трроcm гaшmaм уамчу cyзaн окuбam, Чун 6oœ nayлymuyй мегардам аз cyyонu y. Дар дили пр.лоди y оуам наояд коргар, Неcm ин хожкро mabcup дар тндони y. Чашми Сайфй ба^а буд аз дард mо pyu my дид, Боз шуд чун чашми cyзaн аз фарау чашмони y [2, c.308].

Дap мaнзyмaи «xyнapмaндй» вa «Шaxpoшyб»-и Сaйидo тaъбиpxoи xaлкй фapoвoн иcтифoдa шyдaaнд, мотанди:

Гaндyмнaмoи чaвфypyш - ^ce, ки чизepo 6ap жлофи xaкнкaт нишон мeдиx,aд:

Гyфmaмaш бо моуи арзанкор: «Бо ман гyш дор,

Будай дар ауди худ гандумнамои цaвфypyш».

Чaшм 6ap пушти по дyxтaн - aз шapмy xaë cap xaм кapдaн:

Шрxu мaycuдрзpо дрш гyфmaм муддао,

Дар цавобам дрxm чашми хешро бар nyMmu по.

Бо то6уни ^ce чoмa шycтaн - 6a ^pparä aз xиcлaти кace вокиф нaбyдaн:

Шрxu тбунпаз, ки мeгрянд: «бошад my^xy»,

Цомаи худ боруо шрcmeм бо тбуни y.

Тeшa 6ap пои xyд зaдaн - 6ap зapapи xyд кop кapдaн:

Дилбари наццори ман берун шуд аз маъвои худ,

Хонаи ман омаду зад meшapо бар пои худ.

Кохи кyx,нapo 6од дoдaн - гапу кopи нoгyвopи гyзaштapo 6a ëд oвapдaн:

КоуФуррш, он ки ба коуе кард бо мо моцаро, Гyфmaмaш: бар бод хоуам дод коуи крунаро.

Кишмишигуй кapдaн - xyp^y peзaгyфтopй, 6a чyзъиëти ночиз axмият дoдaн:

Шрxu баккол аз дауони nucmaam гyфmaм cyxau,

Хонаи ман paфmy гyфmо: «кuшмuшuгрй макун»

Гул 6e xop нaбyдaн - 6e дyшмaн, 6e paкнб нaбyдaни инcoн:

Бо нигори хоркаш гyфmaм: «Туро aгëp rncm»,

Гyфm: «Роуи хона cap кун, уец гул бе хор rncm» [24, c. 186-188]

АДАБИЁТ I. Сарчашма^о

1. Авфии Бухорй, Мудаммад. Тазкираи Лубоб-ул-албоб [бо саъй ва эдтимоми Мудаммади Кдзвинй], ч. 1 -Тедрон: 1361 д.- 417 с.

2. Гулшани адаб [асрдои XIV-XV, ч. 3, тартибдидандагон: Аълохон Афсадзод, Ч,обулко Додалишод]. -Душанбе: Инфон, 1976,-384с.

3. Кобулй, Абдуллод Тазкират-ут-таворих, № 2093, ХВР ИВ АНРУ, - Кобул, 1335д.

4. Навой, Алишер. Мачолис-ун-нафоис. - Тедрон: 1323ш,- 200 с.

5. Сайидои Насафй, Асардои мунтахаб.- Душанбе: Ирфон, 1977,-702 с

6. Сафавй, Сом Мирзо. Тудфаи Сомй [бо тасдеди Вадиди Дастгардй]. - Тедрон: 1314/1936,- 438 с.

7. Сафавй, Сом Мирзо. Тудфаи Сомй [тасдед ва мукаддимаи Рукниддин Хумоюн Фаррух]. - Тедрон: 1347,- 438 с

8. Сузании Самарканда. Девон [бо тасдед ва мукобалаи Носириддини Шоддусайнй]. - Тедрон: 1338,- 498

9. Хондамир, Еиёсидцин бинни Хумомиддин. Х,абиб-ус-сияр, чопи сангй. - Бомбей, 1273, 1857,- 1513 с.

П.Тадкдкоти илмй

10. Адмадов М. Дарвеши Дедакй. - Душанбе: Дониш, 196,-134с.

11. Адмад Гулчини Маонй. Шадрошуб дар шеъри форсй. - Тедрон: 1347д.

12. Болдырев А.Н. Зайниддин Восифи-таджикский писатель XVI в. - Сталинабад: 1957,- 354с.

13. Болдырев А.Н. Шахрошуб. Краткая литературная энциклопедия. - М.: 1975, Т.8,-615с

14. Болдырев А.Н. Шахрошуб. Большая советская энциклопедия. - М.: 1978, Т.29,-с.30

15. Каримов Усмон. О жанре «Шадрошуб» в в персидско-таджикской литературе, АФ РСС Точикистон 1990, №2[18].-с.52,-57.

16. Каримов Усмон. Литературно-исторические источники и основные тенденции таджикской литературы XVI в. - Душанбе: Дониш, 2000,-406с.

17. Матлубаи Мирзоюнус. Шамъи тироз,- Хучанд: «Ношир», 2001-323 с.

18. Мирзоев А. Сайидо ва макоми у дар таърихи адабиёти точик. - Сталинобод: Нашдавточик, 1947.-199с.

19. Мирзоев А. Шадрошуб ва «Шадрошуб»-и Сайидо //Шарки сурх, 1948, № 2.-с.41-42.

20. Мирзоев А. Боз як адамияти мудими тазкираи Маледо. //Шарки сурд, 1961, № 7,-39-48.

21. Мирзоев А. Абуисдок. - Душанбе: 1971,-148с

22. Мудаммад Ч,аъфари Мадчуб. Сабки Хуросонй дар шеъри форсй. - Тедрон: 1345,-750 в.

23. 22 с.

24. Х,одизода Р., Каримов У., Саъдиев С. Адабиёти точик [асрдои XVI-XIX ва ибтидои асри XX]. - Душанбе: Маориф, 1988,-414 с.

ШАХРОШУБ И ЕГО РАЗВИТИЕ В ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ РЕМЕСЛЕННЫХ КРУГОВ

В этом статье впервые о появление и развитие жанра Шахрошуб в основе литературных источников в истории персидско-таджикской литературы было исследовано. Автор отвергает тот идею с неопровержимыми фактами, которая якобы жанр шахрошуб в персидско-таджикской литературе перешёл от тюркско-османской литературы. Он подтверждает, что этот жанр непосредственно возникло в процессе развитии персидско-таджикской литературе объективно и в последствии выявил, свои важнейшие особенности и никогда не основывалось на базе других литератур.

Ключавые слова: Шахрошуб, литературный жанр, влияние, развитие, обоснование, литература, турецко-османский, персидско-таджикский, происхождение, перевод, рост, предыстория.

SHAHROSHUB AND ITS DEVELOPMENT IN THE PERSIAN -TAJIK REGION CRAFT LITERATURE

In it to clause for the first time about occurrence and development of genre Шахрошуб in a basis of references in history of the персидско-Tadjik literature it has been investigated. The author rejects that idea with incontestable facts which ostensibly the genre шахрошуб in the персидско-Tadjik literature has passed from the тюркско-osmanli literature. It confirms, that this genre has directly arisen during development to the персидско-Tadjik literature objectively and in a consequence has revealed, the major features and never was based on the basis of other literatures.

Keywords: Shahroshub, literary genre, influence, development, justification, literature, Turkish-Ottoman, Persian-Tajik, origin, translation, growth, background.

Сведения об автор:

Насриддиниён Бобишохи Хасанпур - кандидат филологических наук, и.о. дотсент

кафедры языков Таджикский государственный университет коммерции, 734055, Республика Таджикистан г. Душанбе, ул.Дехоти1/2. Тел: (+992) 918688926, E-mail: Bobishoh. tj@mail. ru

About the author:

Nasriddiniyon Bobishohi Hasanpur - candidate of Philology Science, ex. pos. dotcent chair of languages Tajik State Commerce University; 734055, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Dehoti Street Tel: 918688926, E-mail: Bobishoh.tj@mail.ru

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

УДК 882+891.550 ПРОБЛЕМА ПЕРЕВОДА СКАЗКИ «АШИК-КЕРИБ» М.Ю.ЛЕРМОНТОВА НА ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

Кувватова С.М.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Таджикские переводчики всегда интересовались произведениями русской литературы. Они старались черпать из русской литературы все то, что могло представлять интерес для таджикского читателя, и что могло духовно обогатить их народ, и считали своей задачей способствовать культурному сближению России и Таджикистана. Здесь мы вполне согласны с высказываниями известного таджикского писателя и поэта А. Дехоти: «Если представим себе, что таджикская литература - это река, то художественные переводы из языка великого русского народа являются каналами, которые присоединяясь к этой реке, делают ее полноводной и ее течение все более сильным» [4, с.103].

В 30-40-е годы ХХ века в Таджикистане начинает бурно развиваться переводческая деятельность. Переводы: произведений А.С. Пушкина, М.Ю. Лермонтова, Л.Н. Толстого, М.Горького, А.П. Чехова выходят не только в периодической печати, но и отдельными изданиями.

Важно отметить, что большой интерес выдающимися таджикскими просветителями проявляется к жизни и творчеству М.Ю.Лермонтова. По мнению многих исследователей, причиной этому является то, что творчество Лермонтова было близко восточному человеку. Многие произведения русского классика отражали образ жизни восточного человека, и именно такие произведения переводились на таджикский язык в первую очередь. Опираясь на статьи известных ученых А.З.Розенфельд, Х.Шодикулова, мы выявили, что за исключением двух переводов Сухайли Джавхаризаде, Хабиб Юсуфи одним из первых обратился к переводу стихотворений величайшего русского поэта и писателя Лермонтова. А традиции переводов прозаических произведений Лермонтова была заложена Вадудом Махмуди переводом в 1936 году романа «Герой нашего времени» («Кдхрамони даврони мо»).

Гениальный русский поэт и писатель М.Ю.Лермонтов известен как лирический поэт, автор стихотворений «Парус», «Смерть поэта», «Утес», поэм «Мцыри», «Демон», романа «Герой нашего времени». Но мало кто из таджикских читателей знает о еще одной грани творчества великого поэта - сказках. К жанру литературной сказки, который возник в русской культуре в ХVШ веке, обращались такие русские литераторы, как А.С.Пушкин, Н.В.Гоголь, П.П.Ершов и другие. Конечно же, и М.Ю.Лермонтов не мог остаться в стороне от данного направления. Так в 1837 году, во время его первой ссылки была написана сказка «Ашик-Кериб». По мнению Андроникова, Лермонтов мог услышать и записать сказку «Ашик-Кериб» в Тифлисе и что в его сказке зафиксировано взаимопроникновение элементов фольклора закавказских народов.

Сказку «Ашик-Кериб» переводили на многие языки мира, на таджикский язык впервые она была переведена в 1939 году Хабибом Юсуфи как «Ошик ва Еариб». Издание сказки было осуществлено Ленинградским отделением Таджикского государственного издательства. Сказка была издана латинским шрифтом. Это был первым и единственным в течение долгого времени переводом.

Позже в 1951 году в Сталинабаде (нынешний Душанбе) был издан сборник избранных произведений Лермонтова на таджикском языке под редакцией Р.Ходизаде. Сборник был приурочен к 110-летию со дня смерти поэта. Кроме стихотворений, переведенных Х.Юсуфи, в книгу вошла проза Лермонтова, в том числе и сказка «Ашик-Кериб». Это был расширенный и отредактированный перевод. Тираж этого издания составил 5000 экземпляров, который считался высоким тиражом и свидетельствовал тогда о высоком спросе. В выходных данных было указано, что перевод является коллективным. Данный перевод был качественно новым по отношению к переводу Х.Юсуфи. Именно этот перевод и оригинальное произведение Лермонтова выступили в данной статье в качестве материала для анализа. Для достижения

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.