Научная статья на тему 'ИСТОРИЧЕСКИЕ СОБЫТИЯ И ИЗМЕНЕНИЯ СТИЛЯ В ПРОЗЕ КОНЦА ДЕВЯТНАДЦАТОГО ВЕКА'

ИСТОРИЧЕСКИЕ СОБЫТИЯ И ИЗМЕНЕНИЯ СТИЛЯ В ПРОЗЕ КОНЦА ДЕВЯТНАДЦАТОГО ВЕКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
49
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СИТУАЦИЯ / ЦИВИЛИЗАЦИЯ / ГОРОД / БУХАРА / ПЕРИОД / ПРЕЗИДЕНТСТВО / ДИНАСТИЯ / ВРЕМЯ / ОБЩЕСТВО / ЛИТЕРАТУРОВЕДЫ / НАУКА / ОБРАЗОВАНИЕ / ИНТЕРЕС / ВОСПИТАНИЕ / РЕЛИГИОЗНАЯ СТРУКТУРА / МЕСТО / ПРОИЗВЕДЕНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олими Хосият Хоким

Стиль - это не только форма языка произведения, но и объединяющие эстетические принципы структуры всего содержания и формы произведения. Структура серии стилей может быть скрыта во всех персонажах произведения. Художественный стиль воплощает в себе как публицистический, так и художественный аспект общей реальности, характерный для писателя, его творческий метод и поставленные перед ним задачи. Тот или иной стиль может быть адаптирован к разным видам искусства одновременно. Все формы литературы развивались с течением времени. Но литературное произведение создано не для одной сцены и ориентировано на живой интерес читателя без временных рамок. Более того, темы литературы, стиля и жанров переплетаются на протяжении всей истории как бесконечная цепь цивилизаций, на примере которых классическая персидско-таджикская проза может трансформироваться из истории в народные легенды. В необычной статье автор анализирует, как изменился стиль художественной литературы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL EVENTS AND STYLE CHANGES IN THE LATE NINETEENTH CENTURY PROSE

Style is not only the form of the language of the work, but also the unifying aesthetic principles of the structure of the whole content and form of the work. The structure of a series of styles can be hidden in all the characters of a work. The artistic style embodies both the journalistic and the artistic aspect of the general reality, which is characteristic of the writer, his creative method and the tasks set before him. This or that style can be adapted to different types of art at the same time. All forms of literature have evolved over time. But a literary work is not created for a single stage and is focused on the reader’s interest alive without a time frame. Moreover, the themes of literature, style and genres are intertwined throughout history as an endless chain of civilization, in the example of which the classical Persian-Tajik prose can be transformed from a story to folk legends. In an extraordinary article, the author analyzes the ways in which the style of fiction has changed.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИЧЕСКИЕ СОБЫТИЯ И ИЗМЕНЕНИЯ СТИЛЯ В ПРОЗЕ КОНЦА ДЕВЯТНАДЦАТОГО ВЕКА»

ВОЦЕА^ОИ ТАЪРИХЙ ВА ТАГЙИРЁБИИ САБК ДАР НАСРИ ОХИРИ АСРИ Х1Х

Олимй Х.Х..

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Насри классикии форсу точик дорои ахамияти баланди бадей ва эстетикй буда, дар навбати худ ифодакунандаи хаёти мардуми гуногунтабака ва гуногуннажод аст. Рочеъ ба омузиши таркиби шеър, матн ва тадкики муввозинати санъатхои бадей дар кишвархои форсизабон як катор осори илмй иншо гардидааст. Аз чумла, дар осори Абулхусайни Зарринкуб, Маликушшуаро Бахор, Сируси Шамисо, С. Табаров, Р. Х,одизода, Р.Мусулмониён, А.Сатторзода, Х.Шариф, А.Кучаров, А.Саъдуллоев, Х.Асозода тадкик гардидаанд.

Дар асрхои миёна ва баъдан дар тазкирахо, китобхо ва рисолахо рочеъ ба саноеи бадей ва сохти каломи манзуму мансур сухан гуфтаанд. Сарчашмахои улуми адабиётшиносй, мисли «Тарчумон-ул-балога»-и Родуёнй (асри XI), «Х,адоик-ус-сехр фй дакоик-уш-шеър»-и Рашиди Ватвот (асри XII), «Чахор макола»-и Низомии Арузии Самаркандй (асри XII), «Меъёр-ул-ашъор»-и Хоча Насриддини Тусй (асри XIII), «Меъёри Ч,амолй ва мифтохи Абуисхок»-и Шамси Фахрии Исфахонй (асри XIV), «Рисолаи кофия» ва «Рисолаи муаммо»-и Абдурахмони Ч,омй (асри XV), «Арузи Сайфй» (асри XV), «Мизон-ул-авзон»-и Алишери Навой (асри XV), «Х,афт иклим»-и ^абул Мухаммад (асри XIX), «Матлаъ-ул-улум ва мачмаъ-ул-фунун»-и Вочидалии Мучмай (асри XIX) ва гайра мебошад. Ба кавли мухаккик Кучаров А. «шарху тафсир дар адабиёти асримиёнагии форсу точик чун як сохаи зарурии матншиносй эътибори махсус дошта, асархои алохида арзи вучуд мекарданд» [1, с.7].

Худой Шариф рочеъ ба чавхари наср таваккуф намуда, чихати баррасии ин мавзуъ тахкикоти нодирро анчом дода, чунин тазаккур намудааст: «Каломи мансур ду тарзи фахмиш дорад: якум сухани пароканда, яъне сухани бенизом... Дуюм каломи мансур, ки эътибори он ба вокеияти нависанда вобастагй дорад» [2, с.12].

Мутобик ба пажухиш ва баррасии Худой Шариф насри форсй -точикй аз лихози шакл ва услуб ба гуруххои зерин чудо намудан мумкин аст: «насри сода, насри маснуъ, насри мусаччаъ, насри мараччаз (калимахои хамкофия), насри мутакаллиф, насри матбуъ, насри шикаста» [2, с.3].

Х,ар як навъи адабиёт вобаста ба мархилахои хоси таърихй ва хаводиси ичтимой ташаккул меёбад. Насри форсу точик низ дар заминаи вазъияти таърихй ва таъсирпазирии сабкхои гуногуни адабй дарачахои муайяни таърихиро аз сар гузаронидаанд. Сирус Шамисо даврахои асосии насрро чунин таксим намудааст: «1.Насри мурсал (муодили сабки хуросонй, ки ба куруни савум, чахорум ва нимаи аввали карни панчум иртибот доштааст; 2.Насри байнобайн, авохири карни панчум ва авоили карни шашум; 3. Насри фаннй, дар карни шашум; 4.Насри маснуъ ё насри санъатй дар карни хафтум; 5.Насри санъатй ва насри сода дар куруни хаштум; б.Насри сода дар карни нухум то авоили карни дахум. 7. Насри содаи маъивуб аз карни дахум то миёнаи карни дувоздахум; 8. Насри коимаком ва тачдиди хаёт; 9. Насри мардумии давраи машрута (насри рузнома; 10. Насри чадид (насри румон) ва насри донишгохй». Сируси Шамисо насри мурсал ва фанниро дорои ахамияти бештар меномад. Ба андешаи мухаккик таърихи ташаккулёбии насрро аз дидгохи сабк факат чунин навъи онро бояд асосй донист: насри мурсал, насри фаннй, насри мавзун, аммо насри мавзун, ба андешаи Сирус, ин насри мусаччаъ буда, ду чанба дорад: 1.насри мавзуни мурсали масали муночоти Хоча Абдуллохи Ансорй; 2.насри мавзуни фаннии макомоти Х,амидй [3, с. 14]. Аз чумлаи анвоъи наср аз нигохи Сируси Шамисо дар таърихи адабиёт навъхои таърихй, мазхабй, суфиёна...ё донишномахое аз кабили достонхои рамзй, ошикона, хамосй... мавчуд хастанд [3, с. 14].

Аммо агар ба таърихи ташаккулёбии насри форсй мутаваччех бигардем, таърихи онро ба даврахои хеле кадим махсуб медонем. Дар таърихи ташаккулёбии наср донистани осори форсии кадим кобили кабул аст, хатто Эъломияи Куруши Кабир ва навиштахои кухи Бесутун осори насрии кадим аст. Дар мархилаи замони форсии миёна намунахои зиёди мансур аз адабиёти пахлавй бокй мондаанд. Ба кавли мухаккикон, ин наср бо услуби сода иншо гардидааст ва метавонад дар тахкики насри кухани форсй заминае фарохам овард. Андешаи Сируси Шамисо вокеист, чунки наср дар адаби форсу точик махз дар замони Сафавиёну Тохириён рушд ёфтааст. Дар мукобили он тамоми корномахои шохону хокимони давр дар касоиду маснавихо дарч мегардиданд.

Дар охирхои асри Ж ва огози асри Ж1 «Ч,омеъ-ул-хикоёт ва чавомеъ-ур-ривоёт» - и Мухаммади Авфй, ки мачмуаи бузурги киссаву хикоёт ва ривоёту ахбори таърихй, бадей ва афсонавист, таълиф шудааст. Бехтарин намунаи насри нафиси форсу точик то истилои мугул ба вучуд омадааст» [4, с.37]. Ба кавли Ю. Салимов огози насри таълифй низ аз хамин давра

0F03 мeгapдaд. Ю.Сaлимов хднгоми тдхкик вa омузиши нacpи pивоятии точик бa шaклгиpии жaнpхои нacpи pивоятй тдвдччух нaмyдa, тapкиби онpо aз хикоят мeдонaд. Мухдк;к;ик истилохи нacpи бaдeиpо тaхшил нaмyдa, бa он чунин бдхо додaacт: «Оcоpи нacpи бaдeии фоpcy точик yнcypи acоcии бaдeияти обpaзнокиpо доpо мeбошaд» [4, c.37].

Дap acapи бaдeй тaноcyби мaъно дap тapкиби нaвъи нacp чойи acоcиpо ишF0л мeнaмояд. Дap ^e4 cypaT дap нacpи мyтaкaллиф бaëни ишку мухдббдт вa ë capгyзaштхои иFвоaнгeз чой гиpифтa нaмeтaвонaд вa ë xyд нacpи мacнyъ дap тapкибaш aз caнъaтхои лaфзию мaъноии фapовон иcтифодa мeëбaд. «Тдвдччухи донишмaндон бо тapкиби лaфзy мaъно aз ин чост, ки дap он як ндвъ x,aмоx,aнгиpо бо мдфохими шaклy cypaтy мaзмyн .n^aa^A вa чу^та™ шyдaaнд» [5, c.30].

Худой Шapиф тaкcими aдaбиëт бa нaзмy нacppо дap мaънии дapки xоcияти хyнapии ^ap якe бa фоидaи нaзм бeштap моил мeдонaд, зepо дaлолaт бa aчзои хyнapй вa шaклии он доpaд. Hacp чун тдидди омexтaи илмиву хyнapии aдaбй шиноxтa шyдa, xоcияти доxилии ндвъи нacpи aдaбиpо ифшо ношyдa мондaacт [5, c.273].

Ончунон ки мycaллaм acт, тaъpиxи омузиши нacp кутох, бyдa, мдхз дap здмонхои оxиp дap омузиши нacp мухдккикон мyтaвaччeх rap^Aaa^A. Дap ин мaвpид Худой Шapиф тaзaккyp мeдихaд: «Мдфхуми acоcии тacнифи cyннaтии нacp «швъ>> acr... Дap тaъpиxи aдaбиëти зaбони фоpcй aнвои acоcии нacp хдмчун aшколи жaнpй бyнëдгyзоpй вa чудо кapдa шyдaaнд» [5, c.274].

Сиpycи Шдмдао дap acapaш «Сдбкшиноши rncp>> тaзaккyp мeнaмояд, ки дap нacpи мypcaл acapи aдaбй бa нaзap нaмepacaд вa aввaлин acapи дap нacpи фaннй пaйдо мeшaвaд, ки ин «Кaлилa вa Димш>> мeбошaд [3, c.23]. Интихои нacpи мypcaл бa додади мухдккик бa caбки xypоcонй тaaллyк доштa, дap ин зaминa нaxycтин нaвиcaндaгон бо лдхчди xypоcонй иншо

нaмyдaaнд [3, c.23].

Бaлъaмй якe aз нaxycтин нaвиcaндaгон вa бeхтapин aз ноcиpони нacpи мypcaл мeбошaд вa ду дaвpaи тaшaккyлëбиpо (дaвpaи Сомониëн вa дaвpaи Faзнaвиëн) гyзaштaacт [3, c.23]. Нacpи мypcaл нacpecт, ки он cодa вa paвиши мyбтaнй бap чyмлaоти кутох вa кaлимоти фоpcй вa xолй aз лyF0ти apaбй вa мaхчyp нигоштa мeшaвaд. Дap дaвpaи Faзнaвиëн воpидшaвии лyF0ти apaбй зиëд шуд [3, c.30].

nac aз гycтapиши дини мубини иcлом caбки rncp низ тaFЙиp rap^Aa, ycлyби нacpи фоpcй тaъcиpпaзиpй aз Ку^он тйдо нaмyд. Во^дн, бо тaFЙиp xypдaни ходиcaхои cиëcй вa ичтимоии дaвp paвияи caбки нигоpиш дap aдaбиëт низ дигap мeгaдaд. Дигap ин ки Faзнaвиëн вa Сaлчyкиëн, ки acлaн бодиянишин бyдaнд, capи кyдpaт омaдaнд вa то ин ки шaхpнишин гapдидaнд, cолхо вyзapои онхо aз хиcоби мapдyми эpонинaжод буд. Нacpи к^ни шaшyм нacpи бaйнобaйн вa миëни нacpи мypcaл вa нacpи фaннй acт [3, c.48]. Нacpи дигape, ки xоcи нacpи клaccикй буд вa мyaллифон дap эчоди он эъчози cyxaн мeнaмyдaндy тaвaccyти caчъ xynap мeофapидaнд, ин нacpи мaвзyн мeбошaд вa С^уш Шaмиcо онpо доpои ду чилвa мeномaд: нacpи мaвзyни мypcaл вa нacpи мaвзyни мдкомот.

Нacpи фоpcй aз нигохи Мaликyшшyapо Бaхоp бa шaш дaвpaи тaъpиxии тaшaккyл вa тaхaввyл итлок доpaд: дaвpaхои Сомондан, Faзнaвиëн, Сaлчyкиëн вa Хоpaзмшохиëн, дaвpaхои caбки иpокй вa нacpи cyn№, дaвpaи бозгaшти aдaбй вa дaвpaи cодaнaвиcй. Мaликyшшyapо Бaхоp дap acapи мaъpyфaш бо номи «Сaбкшиноcй» чунин тaъкид мeнaмояд: «Бapои фaхми мухити мaънaвии як шоиp ë нacpнaвиc бояд бa тaъpиxи cиëcй вa ичтимой вa илмии acpи вaй ошно rap^n^ Вд^дн, Бaхоp дap омузиши нapcи фоpcй чунин ишоpa мeнaмояд, ки нacp бap ду швъ aCT, якe «нacpи cодa» acт вa он ибоpaт aCT aз ибоpaти cодa вa ошн, ки бa зaбони мapдyм нaвиштa шaвaд вa мypод aз он гyфтaни мaтлaби одй ë xохиши cодaи мaъмyлй ë фapмонy хую^ ë омyxтaни пeшa вa иш^ бa шaxcи ндвомуз бошaд; ин швъи rncp бо cyxaнои cодa вa одй нaбоиcтй тaфовyтe доштa бошaд. Нaвъи дигap «нacpи фaннй» acт вa он бaëни мaтлaбe acт бa тapзe, ки нaвиcaндa дap он aмъони (жapф диадн, дypaндeшй). нaзap вa чaвлони иpодa бд коp бypдa вд x0cra бошдд, ки дз acapи он тapз вд бд хaмpохи он бaëн мaтлaби xeшpо бeхтap вд комилтap бд тapaф бифдхмондд, ë хдячони дapyнй вд холaтe дз холдти нaфcонии xeшpо мycбaт кундд ë paхмy prn^ara xонaндapо бapaнгeзaд вд ë xaшмy Faйpaти вaйpо тaхpик ндмояд вд aмcоли инхо вд ин нaвъpо бо шeъp бояд якcон дониcт вд дap здмони кддим шeъpхоe, ки гуфтд мeшyдaacт, бо нacpe, ки дз ндвъи дувум гyфтeм, чдндон тдфовут нaдоштaacт вд шояд нacpe, ки дз ндвъи дувум дap дхди биcëp кддим вучуд нддоштд вд он чй ндвиштд мeшyдaacт, rncpe cодa будд вд он чй cypyAa мeшyдa вд бо охднг мexондaaнд хдмд шeъp бyдaacт» [б, c.23].

Arap Apacтy пояи тaшaккyлëбии поэтикapо дap иpтибот бд дфзоиши жaнpхо пиндоpaд, nac Бaхоp pоххои тдхдввули нacppо ин гунд бaëн мeкyнaд: «Аммо бояд бидонeм, ки хapчи тaъpиx болотap мepaвaд, нacpхо cодaтap вд нacpи фдннй бд нacpи cодa шaбeхтap вд длфоз вд кдлимоти онхо мaхдyдтap дст вд хapчй дap чодди тaъpиx поинтap мeоeм, нacp бapои тдкмили xyд дз ндзм чизe мepaбояд вд пepояи xeш мecозaд вд бap зeбоии xyд мeaфзояд. Дap ндтичд

длфозу кдлимот зeботap вд acбобy aбзоpи бaëни мдтлдб бeштap вд caноeъ дap он aфзyнтap бд ^p бypдa мeшaвaд вд хдмин тacaввyp дap шeъp низ бд xyбй мдшхуд вд пойдоp acт» [б, c.23].

И.С.Бpaгинcкий здбони acapхои нacpи pивоятиpо бд тaвpи умумй бдхо додд чунин мeнaвиcaд: «Apap нacpи бaдeии тдълифй бо здбони nyp дз иFpок; вд nyp дз пeчyтоб вд бдъздн бо здбони xeлe мypaккaбy мушкил вд номдфхум ндвиштд шудд бошдд, acapхои нacpи pивоятй оддтдн бо здбони мдфхуми paвон ндвиштд шуддднд^» [7, c.l99 ].

Мacъaлaи дигap, мдв^и cюжeт дap вокeънигоpии ддибони оxиpи acpи XIX мeбошaд. Сюжeт бо низом вд тapтиби мудйяншудд бaëн мeгapдaд вд aкaдeмик М.С.Имомзодд мухимияти ин тapтибpо дз чумлди мдккоми дгоши cyжeт мeдонaд: «Сyжeт дap acapи бaдeй мдкому вдзифдхои гуногун доpaд: дввдлдн, низом вд pобитaи мднтикиву мдзмунии cилcилaи вокeaхоpо бд вучуд овapдa, ягондгии aмaшpо тдъмин мeнaмояд, cониян cyжeт бapои тдчдиди пepcонaжх,о, тaчaллии xapaктepи онхо мухим мeбошaд, яънe иштиpокчии acоcии во^д игеон acт... Сдвум cyжeт дap оcоpи бaдeй зиддиятхои хaëтиpо тacвиp мeнaмояд» [8, c.8].

Бд xотиpи .nypyCTHH бaëн вд тapтиби дожли cюжeт «вдзифдхои зepин мухим acт: 1. Tapзи Ч0Йгиpшaвии лдхздхо, кдомхои acapи бaдeй. 2.Бaндyбacт мдзмуну мyндapичapо дap шдкли мудйян чой ндмудд, бд тapзи мувофик вд бeхтap бд xонaндa пeшниход мeнaмояд. 3.Иштиpокчии acapи бaдeй инcон acт вд бaндyбacт бapои тapтибy тднзими иштиpоки пepcонaжхо мухим мeбошaд. 4.Дap бyнëди бaндyбacт здмону мдкон низ иштиpок доpaд» [8, c.9-10].

Умумдн, хднгоми тдхкикки поэтикди нacp бояд ибтикоpи мудллиф мaвpиди омузиш rçap0p гиpaд: ндвъи нacp, идeяи мудллиф, дидлог, толномд, типи кaхpaмон, cоxтоpи жaнp, этикди дддбй, олдми бaдeъ, олдми тaxaйюлй. Дap жaнp шдкли бaëни мдвзуъ вд мд^ли мудллиф бapои боз хдм чолиб гapдидaни acap дз иcтифодa гapдидaни caнъaтхои бaдeй ибоpaт мeбошaд. Tapзи иcтифодaи caнъaтхои бaдeй бд хyнapи эчодкоp вобacтa дст, ки тaвaccyти он aндeшaвy тaфaккypи xeшpо дap acapи офapидaaш инъикоc мeнaмояд вд ин гунд тacвиppо, ки дз тapики эхcоcотy нозyкxaëлй оpоcтa мeшaвaд, мeтaвон тacвиpи бaдeй ном бypд. Дap мaвpиди офapидaни тacвиpхо эчодкоp дз гундхои caнъaтхои бaдeй, ки дap aдaбиëти клaccикии фоpcй -точикй бд мдв^ъ зиëд коp фapмyдa шyдaacт бд миcли paмзy киноя, тaшбeхy тaмcил, ибхому иFpок;, тaлмeхy иcтиоpa, муболетдву мукобилд вд Faйpa xeлe здад иcтифодa мeнaмояд.

Дap боби коpбypди caнъaтхои бaдeй вд офapиниши тacвиp нaзapи мушк^^они aдaбиëт гуногун дст, дммо бapтap дз онхо бapxe дз caноeъ мдвчудднд, ки онходо мухдккикони aдaбиëти точикй бд шфдти ибоpaхои мдчозии шоиpонa мeпaзиpaнд. Жднрт acapи бaдeй ифодaкyнaндaи paвaнди тaъpиxии тaшaккyлëбии aдaбиëт дap ягон дaвpи мyшaxxac мeбошaд. Aндeшaи Д.С. Лиxaчeв оид бд он ки «кaтeгоpияи жaнpи бaдeй - кaтeгоpияи тaъpиxй вд жaнpхои бaдeй бapои мдудйян ндмуддни дapaчaи тaшaккyлëбии caнъaти cyxaн вд дap хap здмон тaFЙиp мeëбaнд вд ë бд тaFЙиpот дyчоp мeгapдaнд, иcбот мeнaмоянд, ки бe дapнaзapдошти пaдидaхои тaшaккyлëбии тaъpиxии cоxтоpи жaнp, муккодади жaнpхоpо мудяйн ндмуддн Faйpимyмкин acт. Хдмздмон хap дaвpaи тaъpиxии жaнpхо дз хaмдигap фapк; мeкyнaнд. Жaнpхо бд хaмдигap тaъcиp мeкyнaнд вд дap як мудддт дap paкобaт бо хдм чой доpaнд, дз ин py нд фдкдт жaнpи як дaвpaи тaъpиxиpо, бдлки «cоxтоpи жaнpхои тдмоми дaвpapо омyxтaн мухим acт» [9, c.42].

Инчунин истикбол дз acapи бaдeй кдбл дз хдмд дap зepи тaъcиpи жaнpи бaдeй бд днчом мepacaд вд жaнp мутобики мдвзуъ бapои чдлби xонaндa дap здминди шдвк ac0c мeгyзоpaд. Arap бд ин мacъaлa тдвдччух нaмоeм, пac жaнp дap здмонхо ивдз мeгapдaд вд ддибон дap пaйpaвй дз хaмдигap вд днъдндхо тaFЙиpот низ воpид мeнaмоянд. X,ap як жд^ доpои cоxтоp, шдкл вд ycлyби xоcи xyд мeбошaд вд дap дмдл бояд бд хaмдигap мутобикдт ндмоянд.

TaFЙиpëбии шдклхои жд^ ин бд во^дхои тaъpиxй, тдндззул вд ë тдшдккули хaëти ичтимой вобacтaгии кдвй доpaд вд хap як жaнp здвкки xоcи x0rn4Aa, шундвдндд вд мapдyми тдбдкоту миллдти мyxтaшифpо бд xyд чдлб мeнaмояд, ки ин дз хyнapи эчодкоp вобacтaгй доpaд. Aдaбиëти миллии хap як миллдт вобacтa бд мeъëpи здбон, бaл0Faтy фacохaт, хyнapи нaвиcaндa вд идeологияи миллй вд ë мдзхдбй фapк мeкyнaд.

Х,днгоми бappacии мacъaлaи жaнp чдхонбинии нaвиcaндa дap иртибот бд мухити миллй вд мдзхдбй бд инобдт гиpифтa мeшaвaд. 3ep0 бe дapнaзapдошти шдвку здвки мухит acapp0 тдълиф ндмуддн Faйpиимкон дст.

Aлбaттa, дломдти дигapи чдлби нaвиcaндa бд эчод ин xyдшиноcии y дap доиpaи чдхонбинияш мeбошaд. X,ap як жaнp дз лихози ушубй xycycияти мycтaхкaмгapдй вд тдхкими шyypй бapои xонaндapо доpaд. Дap оcоpи дддбй acapхоe бд нaзap мepacaнд, ки дap доxили xyд мутобикк бд бaëни aндeшa вд тacвиpи вaкоeъ caбк вд ycлyб ивдз мeгapдaд.

Xyлоca,

1.Х,ама намуди адабиёт дар замони таърихй ба тахаввулот дучор мегардад. Аммо осори адабй барои як мархилла офарида намешавад ва бидуни муайян кардани вакт то ба зинда будани шавки хонанда нигаронида мешавад. Гузашта аз ин мавзуъхои адабиёт, сабк ва жанрхои он тули таърих мисли занчираи тамаддуни беохир ба хам мепайвандад, ки дар мисоли ин метавон насри классикии форсй-точикй аз хикоят интихо гирифта, то ба ривояту киссахои мардумй шакл гирифтаанд. Густариши насри классикии форсй-точикй ба асрхои миёна иртибот дорад ва насри ривоятй заминагузори анвоъи дигари насрхо мегардад.

2.Сабк ин дар мачмуъ муаяйнкунандаи жанр ва методи бадей дар тасвири вокеият мебошад. Сабк тамоми вокеахои рузафзун ва хаводиси ичтимоъро мутобик ба завки нависанда ва хаёти ичтимой фаро мегирад. Аз хамин хотир, сабки охири асри XIX нисбат ба дигар асрхо дар тавсифи вокеот нисбатан муайянтар ифода гардидааст.

АДАБИЁТ

1. Кучаров А. Масъалахои матншиносии адабиёти точик. /А. Кучаров -Душанбе, Маориф. 1994. -142 с.

2. Шарипов X. Шоир ва шеър. /Х.Шарипов - Душанбе: Адиб, 1998.

3. Шамисо С. Сабкшиносии наср./С. Шамисо-Техрон, 1380. 456 с.

4. Салимов Ю. Насри ривоятии форсу точик. Душанбе, 1971, нашриёти Дониш. -156 с.

5. Шарипов X. Каломи бадеъ. /Х.Шарипов - Душанбе: Маориф, 1991. -160 с.

6. Маликушуаро, Мухаммадтакй. Сабкшиносй ё таърихи татаввури насри форсй. /Маликушуаро Мухаммадтакии Бахор -Душанбе: 2011. -651 с.

7. Брагинский И. С. От Авесты до Айни. /И. С.Брагинский - Душанбе. Ирфон, 1981. -256 с.

8. Имомов М. Сужет ва тасвир дар насри Садриддин Айнй. /М. Имомов Душанбе, 2007,-370 с.

9. Лихачев Д. С. Поэтика древнерусской литературы. /Д. С.Лихачев- Л.: Худ. литературы, 1987. -656 с.

ИСТОРИЧЕСКИЕ СОБЫТИЯ И ИЗМЕНЕНИЯ СТИЛЯ В ПРОЗЕ КОНЦА ДЕВЯТНАДЦАТОГО ВЕКА

Стиль - это не только форма языка произведения, но и объединяющие эстетические принципы структуры всего содержания и формы произведения. Структура серии стилей может быть скрыта во всех персонажах произведения. Художественный стиль воплощает в себе как публицистический, так и художественный аспект общей реальности, характерный для писателя, его творческий метод и поставленные перед ним задачи. Тот или иной стиль может быть адаптирован к разным видам искусства одновременно. Все формы литературы развивались с течением времени. Но литературное произведение создано не для одной сцены и ориентировано на живой интерес читателя без временных рамок. Более того, темы литературы, стиля и жанров переплетаются на протяжении всей истории как бесконечная цепь цивилизаций, на примере которых классическая персидско-таджикская проза может трансформироваться из истории в народные легенды. В необычной статье автор анализирует, как изменился стиль художественной литературы.

Ключевые слова: ситуация, цивилизация, город, Бухара, период, президентство, династия, время, общество, литературоведы, наука, образование, интерес, образование, воспитание, религиозная структура, место, произведения.

HISTORICAL EVENTS AND STYLE CHANGES IN THE LATE NINETEENTH CENTURY PROSE

Style is not only the form of the language of the work, but also the unifying aesthetic principles of the structure of the whole content andform of the work. The structure of a series of styles can be hidden in all the characters of a work. The artistic style embodies both the journalistic and the artistic aspect of the general reality, which is characteristic of the writer, his creative method and the tasks set before him. This or that style can be adapted to different types of art at the same time. All forms of literature have evolved over time. But a literary work is not createdfor a single stage and is focused on the reader's interest alive without a time frame. Moreover, the themes of literature, style and genres are intertwined throughout history as an endless chain of civilization, in the example of which the classical Persian-Tajik prose can be transformed from a story to folk legends. In an extraordinary article, the author analyzes the ways in which the style of fiction has changed.

Keywords: situation, civilization, city, Bukhara, period, presidency, dynasty, time, society, literary critics, science, education, interest, formation, education, religious structure, place, works.

Сведения об авторе:

Олими Хосият Хоким - Таджикский государственный институт языков имени Сотима Улугзода, кандидат филологических наук, доцент кафедры теории и истории

литературы. Адрес: 734019, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева 17/6, тел: (+992) 917160791; Почта: hosiyat.olimova@mail.ru

About the author:

Olimova Khosiyat -Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzod, Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Theory and History of Literature. Address: 734019, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. Mukhammadieva 17/6, tel: (+992) 917160791; Mail: hosiyat. olimova@mail. ru

БАРРАСЙ ВА ТА^ЛИЛИ КОРБУРДИ АШЪОРИ ХО^А КАМОЛ

дар осори мансури соинуддини хучаНдй

Мирзоев С.Х

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Мизони хузури хар як шоир ё хунармандро дар хотираи таърихй ва адабй метавон аз лихози баррасии бозтоби осор ва чахоншиносии у дар миёни навишторхои баъд аз худаш муайян кард. Ё ба сухани дигар, хар шоир ё хунарманд пайравону иродатмандони бештарро ба дунболаи хунар ва тафаккури худ бибарад, ба хамон андоза човидонагии у хам дар хофизаи таърихй, адабй ва хам дар олами шеъру тафаккур мондагор хохад буд.

^аламрави маънавии Камоли Хучандй бар осоре, ки ба низоми тафак кури ирфонй вобастагй дорад, амре табий аст. Аммо таваччух ва бар дошти муносиби шоирону нависандагон дар адвори таърихии мухталиф ба шеъри Хоча Камол баёнкунандаи он аст, ки у тавонистааст ба андеша ва тафаккури маънавии шоирони баъд аз худ асар гузорад ва шахсият хои мухталиф ба у ва шеъраш таваччух доштаанд. Аз ин чост, ки калам рави шеъри Камол на танхо дар Хучанду Табрез, балки ба бештари шахр хои Хуросону Мовароуннахр, Шибхи кораи Х,инд, Покистон ва Осиёи Сагир рох ёфтааст.

Дарвокеъ Камолиддин Мухаммад Абуахмади Хучандй аз зумраи орифон ва суханварони маъруфи шеъри форсии точикй аст, ки хамза монон ва адабпажухони минбаъда бар фарози таккик уро ба унвонхои эхтиромии "афзалулмутааххирин", "фаридуласр", «Хоча» «Шайх» ва "Шайхи комил" ёд карда, дар малохати сухан ва нозукхаёлихои шоирона уро дар баро бари Хоча Хрфиз донистаанд.

Агарчи ба накди шеъри хеш аз тарики ифтихор хануз худи Хоча Камол шуруъ кардааст, ки:

Чун цасди Камол аз газал он сурати зебост,

Шеъри тари чун об нагуем, чи гуем ? [4, с. 123].

аммо кадимтарин мулохиза дар сират ва сифати шеъри Камол аз чониби бузургтарин шоири муосири у Хоча Хрфиз гуфта шудааст. Накл аст, ки Х,офиз сари ин мисраи Камол: "Ташнагонро муждае аз мо бубар. Гуф там: Ба чашм " мулохиза кард ва гуфт: «Машраби ин бузургвор олист ва сухани у софй» [ 5, с.307].

Хоча Хофиз, ки хам тавонотарин газалсарои шеъри форсии точикй ва хам дар макому мартаба бузург буд, аз хамин мавкеъ ба шеъри Камол менигарад. Нахуст ба назари вай маслаку завки Камол олист ё ба сухани дигар вай олимашраб аст. Яъне макоми маънавии Камол бузург аст. Дигар ин ки суханаш, шеъраш тоза ва бегаш аст, ки аксари донишман дони баъди ин латофати шеъри Камолро таъкид кардаанд.

Аз он рузгор то ба имруз 700 сол сипарй мешавад ва дар ин муддат донишмандони асримиёнагй Шайх Озарй, Давлатшох, Ч,омй ва ховар шиносону адабшиносон ба монанди Иосиф Хаммер, Херман Этте, Эрачи Гулисурхй, Азизи Давлатободй, К.Шидфар, Эдвард Браун, И. Брагинс кий, Ш. Хусейнзода, С. Асадуллоев, А. Афсахзод, Х. Шарифзода, А. Нас риддин, Б.Максудов ва дигарон дар шинохти зиндагинома, ирфон ва чахоншиносии Камоли Хучандй назар карда, хар яке мувофики завку салика ва пиндори фикрии худ рочеъ ба падидахои хунарй ва маънавии шеъри Камол тааммул кардааанд, ки дар ин амр фазли такаддум насиби онхост.

Баъзе адабшиносони муосир дар зимни китобу рисолахо ва маколахои чудогона перомуни таъсири Камоли Хучандй ба шоирони хамзамонаш ва минбаъда ё нуфузи мактаби шоирии Камол хам мулохизахо иброз кардаанд [3, с.42 - 43; 6, с. 148; 16, с. 129-212; 1, 7-11; 4. с.315-324].

Аммо бо вучуди ин бахсхои фаровон хануз дар заминаи камолшиносй ногуфтахои бисёре хам хаст. Масалан, яке аз он бахсхо барасй ва тахлилу тавзехи корбурди ашъори Хоча Камоли Хучандй ва арзишу ахаммияти он дар осори мансури замони худ ва манобеи баъдй: осори адабй - фаннй, ир фонй, кутуби сиёсат ва ахлоки ичтимой, манобеи ривоятй - достонй, шарх номахо, фархангхо, тазкирахо, манокиб, навиштахои тарассулй, чунгу баёз, таърихномахо, осори чугрофй ва мисли ин мебошад, ки хадафи маколаи хозир хам яке аз аввалин кушишхост дар ин замина.

Мулохиза ва мушохидахо муайян намудаанд, ки шоирону нависандагон, ахли тафсиру ирфон, сиранависон, муаррихон ва нависандагони мухталиф дар мавридхои зарурй барои сидки

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.