Научная статья на тему '"МОРЕ В ЧАШЕ" И ОСОБЕННОСТИ ЛИТЕРАТУРНО - КРИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ ХАБИБА ЮСУФИ'

"МОРЕ В ЧАШЕ" И ОСОБЕННОСТИ ЛИТЕРАТУРНО - КРИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ ХАБИБА ЮСУФИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
57
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРНАЯ МЫСЛЬ / КРИТИКА ПОЭЗИИ / СОЦИАЛЬНАЯ КРИТИКА / СОДЕРЖАНИЕ И ФОРМА / ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ АСПЕКТ / ПУБЛИЦИСТИЧЕСКАЯ ПОЭЗИЯ / СТИХИ- ЛОЗУНГИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бойзода Марвориди Саидмуроди

В настоящей статье анализируется особенности литературных и критических мыслей Хабиба Юсуфи на примере его рецензии под названием «Море в чаше» написанного на поэму «Ленинабад» Р. Джалилья и М. Аминзаде. Данный рецензия хотя посвящен критике отдельной поэмы, однако его содержание охватывает положения литературы первой половины ХХ века. Этот рецензия молодого поэта и критика той эпохи был серьёзным ударом против тех, кто старался унизиить таджикскую литературу, имевшую яркое прошлое. Отзыв был одним из первых протестов против почитания сугубо социального аспекта и декларирования публицистических лозунгов, в котором важным делом мастером словы считается аспект искуссности в литературном поприц.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SEA IN THE BOWL" AND FEATURES OF HABIB YUSUFI 'S LITERARY CRITICAL THOUGHT

At this article analyzes the peculiarities of the literary and critical thoughts of Habib Yusufi at the example of his recall entitled "Sea in the Bowl" written in the post "Leninabad" by R. Jalil and M. Aminzade. This view, although devoted to criticism of a separate poem, covers the provisions of literature of the first half of the 20th century. This review of the young poet and criticism of that was a serious blow against those who used to derogate Tajik literature, which had a bright past. The review was one of the first protests against the veneration of a purely social aspect and the declaration of public slogans, in which the aspect of artfulness in literary fields is considered an important matter by the master of glory.

Текст научной работы на тему «"МОРЕ В ЧАШЕ" И ОСОБЕННОСТИ ЛИТЕРАТУРНО - КРИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ ХАБИБА ЮСУФИ»

monologue is given by the journalist's question, which determines the topic of the conversation, then comes the interviewer's detailed speech. On the pages of the newspaper "Chumkhuriyat" this type of interview is often found in comparison with the interview-dialogue, since a long piece of text makes reading difficult. In the private newspaper "Vecherka" interviews are published on various topics. It provides information on the most currently discussed issues. Basically reflects all the problems of interest to the audience. The topics that are held for conversation in the official newspaper "Chumkhuriyat" relate to their audience, and in the private newspaper "Vecherka", the topics to be discussed are intended for young readers. According to the author, the interview process depends on three successive stages: preparation; conducting; completion Within its framework, the first contact with the interlocutor is made, the time and place of the meeting are appointed, the strategy of the conversation and the main subject matter are thought out. For greater efficiency, it is necessary to tell your prospective companion about your goals. In conclusion, the author says about how the genre features of an interview are developing in the modern world at a rather rapid pace. And, undoubtedly, information is a rather complicated thing, you have to work very hard on it in order to get good material that is accessible to the audience.Key words: tendency, free dialogue, analysis of interviews, dialogue, monologue, blitz-survey, interviewer, interviewer.

Сведения об авторе:

Якубова Махина Махмадраджабовна - соискатель кафедры печати Таджикский национальный университет, E-mail:mahina_yakubova Тел: (+992) 988008687

About the author:

Yakubova Mahina Makhmadrajabovna - competitor of the printing department of Tajik National University, E-mail: mahina_yakubova tel: (+992) 988008687

«БАХР ДАР ПИЁЛА» ВА ВИЖАГЩОИ АФКОРИ АДАБИЮ ТАШИДИИ ^АБИБ ЮСУ ФИ

Бойзода М.С.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Накди адабии замони Шуравии точикро аз руйи тахаввулоти сиёсй ва тагйирпазирии талаботи идеологии замон метавон ба чанд мархила чудо намуд. Вале дар мачмуъ агар адабиёти солхои 1920-1930-ро сарфи назар намоем, дар солхои баъд хам адабиёт ва хам адабиётшиносй тибки талаботи меъёрхои методи реализми сотиалистй сурат гирифтааст. Яъне адабиёт аз руйи принсипхои халкият, синфият ва хизбият (партиявият) эчод мегардид ва бо меъёрхои мазкур санчидаву бахо дода мешуд.

Аввалин адабиётшиносону мунаккидони Шуравии точик хам шоирони нависандагон буданд. Аз устод Садриддин Айнй сар карда, кариб хамаи суханварон дар баробари эчод намудани осори бадей, хамзамон мулохизаву андешахояшонро дар атрофии арзиши осори хамкасбон баён намудаанд. Мулохизоти адабй ва танкидии адибон гох дар шеърхои алохида ва ё дар такризу маколахои илмй тачассум ёфтаанд. Аз пажухиши афкори адабй ва эстетикии суханварон дар нимаи аввали садаи бистум метавон оид ба мавкеи ичтимой, маърифат ва саводи адабй, дониши назарй ва огохияшон аз талаботи адабиётшиносии он рузгор хулоса баровард.

Адабиётшиноси шодравон Маъруф Рачабй накду публитсистикаи солхои 1930-1937 ва кисман накди солхои 1946-1954-ро хизбию сиёсй дониста, хулоса баровардааст, ки онхо ба сифати осори илмиву бадей асолате надоранд ва илова кардааст, ки «дар онхо кучактарин таваччух ба арзишхои бадей дида намешавад..» [5, с. 205]

Оид ба арзиши методи реализми сотсиалистй бошад Маъруф Рачабй чунин акида дорад, ки ин метод аслан методи адабй нест ва зохиран дар худ чанде аз истилохоти адабиётшиносиро пазируфтааст вагарна хама принсипу истилоху дархостхояш гаразу хусусиятхои сирф идеологй доранд..[5, с. 204]

Хулосахои Маъруф Рачабй кобили мулохиза мебошанд. Дуруст аст, ки пас аз пош хурдани чомеаи Шуравй дар як мархилаи муайян мухаккикон кушиши комилан инкор кардани адабиёти он рузгорро карда буданд ва бо гузашти айём бошад назархо тагйир ёфтанд. Накди замони Шуравиро дар мачмуъ метавон як навъ накди ичтимой, сиёсй ва ахлокй номид. Мухаккики маъруфи эронй Абдулхусайни Зарринкуб зимни шархи равияи накди ичтимой перомуни накди методи реализми сотсиалистй мулохиза ронда, вокеияти арзиши ин равияро бо чанд чумла баён кардааст: «Пайравони таълимоти Маркс бо кувват ва шиддати бештар ба масъалаи иртиботи адаб бо мухит ва табакоти ичтимой ва бо навъи иктисоди ройич дар чомеа ва кайфияти тавлид дар он таваччух мешавад ва тавсеаву рушди адабиёт ва чомеаро аз лихози пайванде, ки байни инсон, кор, табака ва афзори тавлиди вай хаст ва таъсире, ки мачмуи ин

aвомил дap эчоди оcоpи aдaбй доpaд Ba хамчунин накши оcоpи aдaбиpо дap тaвceaи ахволи ичтимой бappacй мeкyшнд„»[2, c. 48]

Аз ин py, мо хакки комидaн ижод кapдaни мeтоди peaдизми cотиcaлиcтиpо нaдоpeм, зepо ин мeтод чун падидаи ичтимоию cиëcй as x,ap чихат нотaкpоp acт Ba дap зaминaи cоxтоpи мyшaxxacи ичтимой, ки aдaбиëт бapои дapки кулди оммa нигapонидa шyдa буд, cypaт гиpифтaacт.

Ärap бa тaъpиxи накд Ba aдaбиëтшиноcии нимaи aввaли caдaи биcтyм нaзap aндозeм накши Сотим Улyгзодa Ba Х,абиб Юcyфй ниcбaти дигap aдибон бeштap бa нaзap мepacaд. Дap aдaбиëти голхои cиюми caдaи бистум Сотим Улyгзодa чун мунаккид шу^ат дошт. Х,абиб Юcyфй бошaд оxиpи годхои cиюм бa мaйдони aдaбиëт воpид гapдид Ba дap як мудаки кутох тaвониcт xyдpо чун шоирт cохибиcтeъдод Ba хам нокиди нyктacaнч мyappифй нaмояд. Як фaзилaти Х,абиб Юcyфй дap он зохи> мeгapдaд, ки y дap оилaи py^^ бa дyнë омaдaacт Ba mxy^™ caбaкхоpо аз aдaбиëти бaдeй Ba caнъaти шeъp аз пaдapaш гиpифтaacт. Иловa бa ин rnc аз xaтми Омузишгохи омyзгоpии Сaмapкaнд ба шуъбаи шабонаи Донишгохи дaвлaтии Сaмapкaнд доxил шуда, онpо голи 1940 бо дипломи аъдо xaтм мeнaмояд Ba дap хамин голхо хамзамон аз фаннхои aдaбиëти Юнон Ba aдaбиëти ^p™ нуздахи Роееия дapc мeгyяд, ки ин омил боиcи огохии комиди y аз aдaбиëти одам мeгapдaд. Содхои 1940-1942 бошад мyдиpи бaxши aдaбиëт Ba xодими идмии Инcтитyти тaъpиx, забон Ba aдaбиëти филиади точикистонии Aкaдeмияи улуми СССР буд [1, c. 176]. Ин бaxши фаъолияти X,.Юcyфй ба он далодат мeкyнaд, ки y бо нaзapияи aдaбиëти одам ошной дошт Ba aдaбиëтpо аз paвзaнaи идм caнчидaвy бахо мeдихaд. Дap тaхaввyд Ba ташаккуду инкишофи диди адабй Ba интикодии y оcоpи адибону мyтaфaккиpони pyc накши амик доpaд. [3 c. 282]

Мухаккикон вypyди Х,абиб Юcyфиpо дap майдони aдaбиëтшиноcй «тозaaндeшй дap накд» маънидод кapдaaнд [5, c. l0l] Ba <^ap накди адабй як мунаккиди нотapc, ошкоpбaëн Ba бeгapaз, ки ниëзaш танхо тapaккии адабдат acт Ba бо дониши фapовон мeтaвонaд тaфaккypи aдaбиëтшиноcивy cиpф бaдeиpо ба cyH инкишоф такон дихад, ба майдон омaдaacт» [5, c. 105] гуфта, тахкик нaмyдaaнд.

Дap ин макода мо тacмим гиpифтaeм, ки бaъзe вижaгихои aфкоpи адабй Ba танкидии Х,абиб Юcyфиpо дap миcоди тaкpизи «Бaхp дap пиëлaaш» ба pиштaи тахкик бигиpeм.

Соли 1940 доcтони Р.Ч,адил Ba М.Аминзода «Лeнинобод» нaшp гapдид. Дap ин достон, ки хамагй аз чил caхифa ибоpaт acт, муаллифон тaъpиxи бeш зз 2500 cодaи то^ико^о ба pиштaи назм кашидаанд. Х,абиб Юcyфй ба ин доcтон та^изи мyфaccaл нaвиштa, онpо хзм зз лихози мyндapичa Ba хзм шакд комилан галат мyappифй нaмyдaacт. Мунаккид мeнaвиcaд, ки «гаш зз он ки 6a дeтaдхои алохидаи поэмаи «Лeнинобод» иcтeм, хaминpо гуфтан дозим acт, ки вaй дap хeч cypaт acapи бaдeй шуда нaмeтaвонaд Ba ба кaтоpи хeч гущ жaнpхои адабй нaмeдapояд. Поэмаи «Лeнинобод» мзчмузи чумдахои бофта, вокeaхои cоxтa, cyxaнхои тyмтapоки бeмaнтик acт, ки бо як устуби шабдонй Ba дap шакдхои пacт Ba нозeб дода шyдaacт. Ин acap, хамчунош ки кимати бaдeй нaдоpaд, доpои хeч гуна кимати тaъpиxй Ba cотcиaлй хзм нecт.» [9, c. 54]

Аз забон Ba ушуби та^изи Х,абиб Юcyфй мeтaвон xyлоca бapовapд, ки y иcтилохоти нaккодиpо зз aдaбиëтшиноcии pycï иcтикбод кapдa, иcтифодa мeбapaд. Мафхуму иcтилохотe зз кабили «поэма», «aвтоp», «дeтaл», «тeмaтикa», «xarnypa» он cолхо дap илми aдaбиëтшиноcй Ba накди адабй истифода мeшyдaнд, ки бaъдтap мypодифоти точикии xyдpо пайдо кapдaaнд. Myкappиз бapои таквият додани aндeшaхояш зз нaвиcaндaгони мaъpyфи pyc M.Гоpкий, A.Чexов, мушккиди бyзypги pyc Чepнишeвcкий Ba чихати acоcнок намудани чанбаи cиëcй Ba гоявии та^из зз Сталину Кздинин миcолхо овapдaacт.

TaBpe маъдум aCT, то ба имpyз биcëpe зз мафхуму иетилохоти накду aдaбиëтшиноcии мо вожaхоeaнд, ки зз pycï тapчyмa шудаанд. Аз та^изи Х,абиб Юcyфй чунин бapмeояд, ки y зз накду cyxaншиноcии гузашта низ ба xyбй огохй доpaд. Macaлaн, BaKje мacъaлaи acapи бaдeй набудани достони «Лeнинобод»-pо ба миëн мeгyзоpaд, бaдeиятpо хзм дap чигунагии чанбаи мaънaвй Ba хзм дафзй мeбинaд. Мушккид 63p ин акида acт, ки acapи бaдeй бapои он бaдeй номида мeшaвaд, ки вaй зиндaгониpо хaмчyнонe, ки хacт тacвиp мeкyнaд. nac аз ин мeнaвиcaд, ки «Aвтоpхои мо «гузаштаи дaънaтиpо» тacвиp кapдaнй шуда мeгyянд: Дар он мисгарy Ky^mdy3y кулом, Басе хор Me3ucmy афтодауол. Дар бораи давраи %озира: Бале зиндаги бе%mарy шод myd, Бале сарбасар мулк обод myd

г^н мecapоянд. Акнун дap байни гуфтахои м^б^о^ нaвкaлaм Ba поэмаи шоиpон чй фapк монд? Танхо вазн ва кофия!» [9, c. 60-61].

Бapои xyбтap ва бapчacтa ошкоp намудани диди эcтeтикии xyд Дабиб Юcyфй аз Сайидо

мжол овapдaacт:

Лафзи xy6y маънии барцаста мебояд гирифт, В-арна %ар кас метавонад мисрае мавзyн кунад.

«Лафз» ва «мaънй»-pо, ки бaъдтap аз «cодеpжaние» ва «фоpмa» «му^^^а» ва «шакд» тapчyмa кapдaнд, Д.ЮЮуфй «фоpмaи бaдaндy тapy тоза» ва «идея» гyфтaacт. Дадафи мyкappиз аз овapдaни байти Сайидо хамоно нaвовapй дap чанбаи лафзии калом аст, ки онpо хyнapи шоирт меноманд. Тaвpе аз натичаи тадкикоти мухаккикон бapмеояд, то ибтидои годхои чилум ба чанбаи хyнapии калом ахамият намедоданд. Аз хамин чост, ки дap aдaбиëти точик aшъоpи пyбдитcиcтй ва ë шеъpхои шиоpгyнa pивоч доштанд. Дам дap маколахои Дабиб Юcyфй ва хам Холик Миpзозодa мacъaдaи чанбаи хyнapии шеъpи точик ба миëн гузошта шуда, ба назми мyкappapй мубаддал шудани он ишоpa шyдaacт. Мacaдaн Х.М^зозода бепapдa таъкид кapдa буд, ки «шеъp ба дapaчaе pacидaacт, ки кapоpхои хappyзaи хукуматй, указхои Совети Олй ва в^иб xaбapхои ТАСС-p« ба вазну кофия медодагй шудаанд. Хaбapхои хappyзaи газетахо бе хеч обу paнги бадей ба шеъp дapовapдa мешавад» [5, c. 103].

Дap миcоди дигapе, ки мyкappиз аз Миpзо Бедил бapои возех кapдaни андешааш овapдaacт, байти зеp acт:

Бетааммyл маънии нозук намеояд ба даст, Моуи нав дар чашми мардyм дертар пайдо шавад.

Байти мaзкyppо мунаккид бapои таквияти ин фикp, ки нaвиcaндa бояд caнъaтy хyнappо хypмaт кунад. «Вакте ки вай acapc навишта ба омма такдим кapдaнй мешавад, бояд фи^ кунад, ки чй менавдаад, бо чй ма^ад ва чй гуна?» [9, c. 68]. Яъне бapои эчоди acapи комил cyxarnap бояд аз capи тааммул capи x,ap калима андеша намояд, ки о^о машаккати эчодй меноманд.

Беахамияти, xyнyкнaзapй, caхдaнгоpй, нaдониcтaни коидахои забон, конуниятхои доxили acapи бадей, вазну кофия, композитсия ва амеоли ин, ки Р.Ч,алил ва М.Аминзода дap доcтони «Ленинобод» нишон додаанд, Дабиб Юcyфиpо ба анчом додани накди иcтиддолй водоp нaмyдaacт. Тaвpе маълум acт, доетони «Ленинобод» дap вазни «Шохнома» (мyтaкоpиби мycaммaни мaкcyp) эчод шyдaacт. Дабиб Юcyфй менaвиcaд, ки «Шохнома»-и Фиpдaвcй як дaвpaи тaъpиxй, хaëти кaхpaмониpо тacвиp мекунад, аз ин py вазни вай оханги чaнговapонa доpaд, ташбех, иcтиоpa ва мубодигахояш мувофики мyндapичa, xapaктеpи acap ва кaхpaмонхо ба коp paфтaaнд ва ба хaмдигap вобacтaaнд, аммо ин вазн дap доcтони «Ленинобод», ки «хеч гуна мафхуми чaнговapй нaдоpaд, хapгиз мувофик неcт, инчунин як кaтоp мубодигахои гaйpи табиие, ки aвтоpхои ин поэма ^p мефapмоянд, ба acap хуч гуна py^ бадей нaмебaxшaнд. Мacaдaн:

Расонанд то бар фалак дyди цанг; Аз у нолауо бар фалак мерасид; Расонида то бар фалак дyди о%. [9, с. 66]

Ба акидаи мунаккид ташбех,, ^'iropa, муболига, киноя ва дигap воштахои тacвиp бapои зинда, чоннок ва бapчacтa тacмвиp намудан вокеа xизмaт мекунанд ва бояд онхо бахамин мaкcaд коp мapмyдa шаванд, аммо дap достони мaвpиди тaкpизи y бapои хамкофия кapдaни caтpхо ба ^p paфтaaнд. Аз дигap чониб caнъaтхои бадеие, ки муаллифони достон ба коp бypдaaнд, обшycтa ва кухнаанд, ки «тамом xоидaшyдa ва дap хap кадам тaкpоp-тaкpоp ëфт мешаванд, кайхо аз бaхpи ингуна пpиемхо гузаштан лозим буд, чунки онхо ба pyхи онандаи имpyзa номувофик, аз хакикат ,nyp ва нихоят xaндaовap мебошад» [66].

Уcтyxонбaндй, ë xyд композитcия яке аз шартхои тaноcyб дap каломи бадеъ ба my^p меpaвaд. Аз мулохизахои Дабиб Юcyфй aëн аст, ки y pиояи компози1иcияpо дap acap аз шартхои мухим мехиcобaд ва достони «Ленинобод»-pо аз он чихат бадей нaмешyмоpaд, ки дap он композитсия вучуд нaдоpaд. Ба хам бастани киcмaтхои чудогонаи acap ягонагии мазмуни онpо ташкил медихад. Вокеахо ва ходиcaхо дap достони «Ленинобод» т^^шону пapокaндaaнд ва ба акидаи i^y^ppro «aвтоpхо ба хap тapaф хaлдоc зада гох ба бог меpaвaнд, гох ба pог..» [62]

Вокеан, аз дaвpaи кадим cap кapдa то хучуми Иcкaндapи Зyлкapнaйн ва баъди ин хyкмpонй кapдaни cyгдихо, ба Оcиëи Миëнa омада чaбpy зулм кapдaни apaбхо, истилои Чингизxон, xypyчи Темyp, аз тapaфи чануб «бемахал» хapaкaт кapдaни acкapхои pyc, шypиши cоли 1916-дap дapи козиxонa paфтa гиpя кapдaни гypyхи азими шypишчиëн, якбоpa ба вучуд омадани Инкилоби Октябp ва дap як чашм задан ба 6устон мубаддал шудани дашту бдабон, ба Моcквa paфтa оpден гиртфтани Мамлакат ва aмcоди ин ходдааю вокеахоеанд, ки дap достон ба мдан гузошта шудаанд, вале умумигуй ва аз вокеахои тaъpиxй огохии комил надоштани муалдифони достон, боиш пайдо гapдидaни хaзëн ва cyxaнх,ои беcapy нуг шудааст.

Дабиб Юcyфй мулохизаи мунаккиди pyc Чеpнишевcкийpо оид ба ахаммияти caнъaт овapдa, вазифаи cyxaнвappо дap чомеа ва офapидaни acapи ба талабот чавобгу бо меъëpхои замони xyд мувофик мекунонад. Ба акидаи Чеpнишевcкий «Сaнъaткоp зиндaгиpо на танхо аз

нав ^p кapдa мeбapояд, бзлки онpо эзох мeдихaд ва дap боpaи ходиcaхои зиндагй хукми xyдpо мeбapоpaд. Ин хукм ифодаи xyдpо дap acapи вай мeëбaд ва ба гуфтахои ошкоpои пyблитcиcтй овapдa нaмeшaвaд; он хукм ба воcитaи бо обpaзхои бapчacтa ва бaдeй эзох додани ходиcaхои типик ва amcH^ пeшaндоз мeкyнaд, ба вучуд овapдa мeшaвaд.» [9, c. 59]

Иктибош aндeшaи Чepнишeвcкийpо мунаккид бapои возeхy paвшaн cоxтaни мacъзлaи дap обpaзи бaдeй нишон додани ходиcaю во^ахо овapдaacт ва дap идомаи мулохизааш мeнaвиcaд, ки «Дap замони Чepнишeвcкий дap ватани хозиpaи мо галаба кapдaни peволютcияи cотcизлиcтиpо танх,о одамони них,оят пeшкaдaм фикp кapдa мeтaвониcтaнд. Он вакт одамон дap боpaи peздизми cотcиздиcтй тacaввyp надоштанд, них,оят ха^з Гоpкий ба вучуд наомада буд» [9, c. 59-60].

Aфкоpи интикодии Х,абиб Юcyфй дap заминаи мeтоди peзлизми cотcиздиcтй cypaт гиртфта бошад хзм, apзишх,о ва мeъëpхои мeтодpо y зз pym мантик ва вокeияти ичтимой 6appacï мeкapд. Дap доcтони «Лeнинобод» музллифон бapои чанбаи cинфияти мeтод эпизодe cоxтaaнд, ки вокeияти мантикй нaдоpaд. Дap ин доcтон як дахзаи ба Одаи Mиëнa хучум кapдaни колонизaтоpхои pyc тacвиp шyдaacт. Mapдyм хучуми «^ма^альи иcтилогapони pycpо шунида ба хap тapaф мeгypeзaнд, взлe як нaфap зан ба xотиpи к^макхои пидлаи xyд аз xонa нaмeбapояд. Бaноxоcт як cолдaт дappо мeкyшояд ва нон мeтзлaбaд, зммо хамон ззмон аз пac вай як офитœp дapомaдa мeояд: Зи зан бо umораm бuпyрсuд нон, Талаб кард обе ди%ад он замон. %ануз y ба вай об надода бyд, Да%они хyмu нон (?) нактода бyд. Даромада офицери бадца%лу кин, Нига% кард %ар суй бар ону ин. Зан аз ва%м mарсuдy аз ва%ми цон, Ба як су бuрафm, mо ки гардад нщон... [9, с. 62]

Мунаккид rnc аз овapдaни дахзаи мaзкyp мeнaвиcaд, ки «аз шоиртни пypceм, ки зан чи тaвp да^ буд, аз xacмe, ки дap боpaи вай бeшyбхa чй кaдap афгонахои дахшатнок шyнидaacт, нaтapcидa, дap вакти хучуми вай танх,о дap xонaи xyд бapои нигох доштани пиллахои xyд мeиcтaд?..» [9, c. 63]

Ин лaхзapо музллифон зз он чо, ки зан ва acкapи кaтоpй зз табакаи поëнии чомea хаетанд, cоxтaaнд, аммо зз як тapaф aгap ба нззapияи шнфияти aдaбиëти Шypaвй мутобикат накунад, аз .n^rap чониб cодaлaвхонaю xaндaовap мeнaмояд.

Ва ë чои дигap вакге cyxaн дap боpaи шypиши шли 1916 дap Хучанд cyxaн мepaвaд:

Яке цои туритчиён туд Хуцанд,

Зи туритчиён туд садо%о баланд.

Зи %ар су туда гирд халци азим,

Бuгyфmанд mо крзихона равем.

Чу бар дарга%и козй меомаданд,

^ама гиря карданду нолон туданд.» [9, с. öS]

My^ppro мeнaвиcaд, ки Ba^e г^яву нода мeкapдaнд, шypиш бapои чй? (63). Дap во^ъ, музллифони доcтон зз нaзapияи мapкcиcтии мyбоpизaи cинфхо огохй надоштаанд, вaгapнa шypишчиëнpо гиpëнy нолон ба дapгaхи козй нaмeкaшонидaнд. Ба акидаи Х,абиб Юcyфй тaъpиxи гузаштаи xздки точик nyp зз мyбоpизaхои шиддатнок, зал^куЁ^^ои xyнин ва во^ахои фочианок acт ва мaнзapaхои алохидаи ин тaъpиxpо нишон додан вазифаи бошapaфи хap як нaвиcaндaи точик мeбошaд. «Аммо бapои дap acapи xyд aкc кунонидани вокeaхои тaъpиxй, пeш зз хама тaъpиxpо зз нуктаи нззapи мapкcиcтй чyкyp ва nyppa омyxтaн дозим acт. Аз aвтоpхои поэмаи «Лeнинобод» мeпypеeм, ки онх,о тaъpиxи xзлки xyдpо то кадом дapaчa мeдонaнд? Oë фapомyш нaкapдaaнд, ки тaъpиx (ба кавли онх,о- гузашта) танх,о зз иcтилочигии кaхpaмонх,ои гуногун ибоpaт набуда, балки «зз мyбоpизaи cинфии байни шнфхои хоким ва махкум ибоpaт аст?» [9, c. 58].

Хycycиятхои накди ичтимоии Х,абиб Юcyфй тадкикоти алохидаи и^мирт такозо доpaд, аммо эpодхои y aтpофи ин мacъзлa гувохи он acт, ки y зз на^ияи мapкcиcтии гояи ичтимоии œxTOp вукуфи комил доpaд.

Дap як та^изи кутох ба тaвpи муфатеал 6appacï кapдaни хамаи ну^н^ои досто^о мyкappиз имкон нaдоштaacт. Аз ин py, xaто будани мазмуну дигap гзлaтхоpо бо гузоштани зломатхои cyолy xитоб ишоpa кapдaacт. Macзлaн, дap поpaи иктибоcшyдaи зep:

Сикандар басе %укмронй намуд, Дари зулму бедод карданд боз.

Пас аз у шyда %укмрон Сyгдиëн (?!)

Зада мушт бар фарцимеунаткашон... [9, с. 57]

Дap хошияи баъзе чунин ишоpaхои кинояомези мунаккид pедaкcияи мачадла шapхy тавзехот воpид намудааст. Дap иктбош боло муаллифони достон Сyгдиëнpо мисти дигap кабилахои бapбapй гоpaтгapy иcтилогap тacвиp намудаанд, ки комилан галат аст. Бapои хамин хам маоъулони pедaкcия дap хошия бо овapдaни иктибоcхо аз тадкикоти мyappиxон тавзех додаанд, ки Сyгдиëн xaлки бузурти кадимй ва мадании як киши калони Оcиëи Mиëнa буданд ва xa^^ точик авлоди Сyгдиëн аст. [9, c. 57]

Инъикоcи тaъpиx ва вокеахои тaъpиxй дap оcоpи бадей шеваи xоееи xyдpо доpaд. Ин нaзapияpо Дабиб Юcyфй дap замонаш xеле нозук дapк кapдa буд. Ба акидаи y вазифаи тaъpиxшиноc бо пyppa ва ë киcмaн омушани тaъpиx тамом шавад хам, вазифаи шо^у нaвиcaндaгон танхо бо ин амал aнчомëфтa мaхcyб намешавад. Aгap нaвиcaндa дap боpaи тaъpиx acap навиштанй бошад, «тaъpиxpо хатто бо деталхояш мукаммал омузад» [9, c. 58].

Aфкоpи адабию танкидии Дабиб Юcyфй аз лихози фapогиpии чанбаи лафзии каломи бадеъ хам кобили тaхcин аст. Солхои бистуму cиюми caдaи XX кушиши ccAAa ва ба омма наздик кapдaни забон меpaфт. Arap ба оcоpи дap ин cодхо эчоднамудаи cyxaнвapон нaзap андозем, мебинем, ки ба тapкиби лугавии забони точикй хap гуна вожаву тaъбиpхои кучаву бозоppо доxил намудаанд. Дабиб Юcyфй хамчун мyтaxaееиcи cохибмaъpифaт дap боpaи забони точикй хам маколаи алохида доpaд. Аммо дap тaкpизи «Бaхp дap пдала> мунаккид мacъaлaи тозагии зaбонpо хapчaнд дap заминаи мулохизахои A.M.Гоpкий бaëн дошта бошад хам, ки дap он pyзгоp aфкоpи ин capдaфтapи aдaбиëти шypaвии pyc шиоpи хамаи шоиpонy нaвиcaндaгони Шypaвй буд, эpодхои гиpифтaaш дap мачмуъ дypycтy мантикиянд.У навиштааст, ки «астихаи acоcии нaвиcaндa забон аст. Дамин тaвp бошад чapо мо ин кaдap вaйpо pacво мекунем. Marap тоза ва cоф нигох доштани забон пеш аз хама вашфаи нaвиcaндa-шоиp нест?» [9, c. 69] Баъ аз ин y аз достони мaвpиди накди xеш кaлимaхоеpо аз кабили «^ycy.®», «^cy.®», «ниму», «газанд^>, ки ба кавди y apxaro! ба шyмоp меpaвaнд ва вожaхоеpо чун «Fиpеш», «шигед», ки лахчавиянд овapдa, менaвиcaд, ки коpбypди чунин калимахо «забони aдaбиpо вaйpон ва номафхум мекунад» [9, c. 69].

Андешахои Дабиб Юcyфй дap боpaи кофияхои достони «Ленинобод» низ кобили таваччуханд. У навиштааст, ки «кофияхои «поэма» cap то по кухна, я^анг ва дидгиpкyнaндa мебошанд, ки дap хap caхифa баъзан чанд боp тaкpоp мешаванд..» [9,67]

Mиcолхои овapдaи мунаккид дap мaвpиди нодypyст истифода бypдaни забон ва дигap yнcypхои шаклии калом гувохй аз беcaводии адабии баъзе аз cyxaнвapони он pyзгоp медихад. Macaia^ y чое менaвиcaд, ки «Вакте дap caтpи якум кадимаи «вaйpонa> омадааст, шоиpони мо онpо ба «гиpëнa> хамкофия кapдaaнд:

Басе шахру цишлоц вайрона шyд,

Басо дида пурашку гирёна шуд.

Oë ин ба забони точикй xиëнaт нест? Кадимаи «гиpëнa» аз лугатномаи кадом забон гиpифтa шудааст?» [9, c. 68]

Ба хамин монанд Дабиб ЮЮ^й эpодхои зиëди дигap дap нодypyст истифода бypдaни калимаю ибоpaхо, вaйpон кapдaни коидаи вазну кофия, пyнктyaтcия ва аз пpинcипхои гpaммaтикии забон xоpич шудани муадлифони достони «Ленинобод» гиpифтaaст, ки дap ин мyxтacap зикp намудани хамаи онхо аз имкон беpyн аст.

Myлохизaи чодиби Дабиб Юcyфй дap оxиpи тaкpиз ин аст, ки y завк ва мaъpифaти xонaндaи галхои чилyмpо ниcбaт ба дах шли пеш бaдaндтap медонад ва таъкид доштааст, ки xонaндaи имpyзaи точик xонaндaи дах cол пеш аз ин будагй нест, вай киман бо acapхои клaccикхои чахон шиноc шудааст, вай аз мо acapхои бaдaндcифaт тадаб мекунад..» [9, c. 70]

Ин казияи шоиp ва мyнaк;кицpо тадкикоти Xодик Mиpзозодa, ки «Aдaбиëти cоветии точик дap галхои бистум» унвон доpaд, cобит мегозад (4,281-332). Aдaбиëти cолхои бистyмpо X.Mиpзозодa пyppa тахдид кapдa, xyлоca намудааст, ки он ба дaвpaи тapaккиëти чомеаи Шypaвй пyppa чавобгу нест.

Xyroca маколаву та^изхои дap ибтидои cолхои чидуми caдaи XX-ум навиштаи Дабиб Юcyфй гувохй аз тозаандешй дap накди адабии он pyзгоppо медихад. Дap та^изи «Бaхp дap пдала» Д.Юcyфй аз тaхкиpи муадлифони acap xyдцоpй кapдaaст. Ин та^из хapчaнд накди як достонpо фapо гиpифтaaст, аммо мухтавои он бaëнгapи вазъи aдaбиëт дap нимаи аввали caдaи XX мебошад. Ин та^изи шоиp ва мунаккиди чавони он pyзгоp зapбaи чиддие буд бap зидди онхое, ки aдaбиëти точило, ки гузаштаи дypaxшон дошт, ба xоpию залилй кашида буданд. Яке аз аввалин эът^озхое буд, ки ичтимоъгapоии cиpфy шиоpпapдозихои пyбдитиcистиpо инкоp мекapд ва ба чанбаи хyнapии aдaбиëт таваччух зохиp кapдaни cyxaнвapонpо aмpи мухим мешyмypд.

AДAБИËT

1. Маъсумй, Носирчон. Адиби чанговар. Дар китоби «Адабиёти советии точик». (Мачмуаи маколадо).-Сталинобод: Нашриёти давлатии Точикистон, 1954. - 558 с.

2. Асозода, Худойназар. Таърихи адабиёти точик.-Душанбе: Маориф ва фарданг, 2014.-672 с.

3. Зарринкуб, Абдулдусайн. Накди адабй. Чустучу дар усул ва турук ва мабодиси наккодй бо баррасй дар таърихи накд ва наккодон.- Тедрон, 1338.-610 с.

4. Мирзозода, Холик,. Афкори рангин.- Душанбе: Ирфон, 1982.-349 с.

5. Рачабй, Маъруф. Таърихи танкид ва адабиётшиносй.-Душанбе: Адиб, 1987. - 207 с.

6. Юсуфй, Хабиб. Мачмуаи шеърдо.Сталинобод: Нашриёти давлатии Точикистон, 1949. - 299 с.

7. Юсуфй, Хабиб. Роди нотамом.- Душанбе: Ирфон, 1975.-258 с.

8. Юсуфй, Хдбиб. Сатрдои нотамом. Китоби 1.- Душанбе: Адиб, 1987. - 333 с.

9. Юсуфй, Хабиб. Сатрдои нотамом. Маколадо, намунадои мукотиба ва аз «Дафтари ёдбуд». (Мураттиб ва муаллифи охирнсухану тавзедот Х.Шодикулов.-Душанбе: Адиб, 1987. - 256 с.

«МОРЕ В ЧАШЕ» И ОСОБЕННОСТИ ЛИТЕРАТУРНО -КРИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ ХАБИБА ЮСУФИ

В настоящей статье анализируется особенности литературных и критических мыслей Хабиба Юсуфи на примере его рецензии под названием «Море в чаше» написанного на поэму «Ленинабад» Р. Джалилья и М. Аминзаде. Данный рецензия хотя посвящен критике отдельной поэмы, однако его содержание охватывает положения литературы первой половины ХХ века. Этот рецензия молодого поэта и критика той эпохи был серьёзным ударом против тех, кто старался унизиить таджикскую литературу, имевшую яркое прошлое.

Отзыв был одним из первых протестов против почитания сугубо социального аспекта и декларирования публицистических лозунгов, в котором важным делом мастером словы считается аспект искуссности в литературном поприц.

Ключевые слова: литературная мысль, критика поэзии, социальная критика, содержание и форма, художественный аспект, публицистическая поэзия, стихи- лозунги.

"THE SEA IN THE BOWL" AND FEATURES OF HABIB YUSUFI 'S LITERARY CRITICAL THOUGHT

At this article analyzes the peculiarities of the literary and critical thoughts of Habib Yusufi at the example of his recall entitled "Sea in the Bowl" written in the post "Leninabad" by R. Jalil and M. Aminzade. This view, although devoted to criticism of a separate poem, covers the provisions of literature of the first half of the 20th century. This review of the young poet and criticism of that was a serious blow against those who used to derogate Tajik literature, which had a bright past.

The review was one of the first protests against the veneration of a purely social aspect and the declaration of public slogans, in which the aspect of artfulness in literary fields is considered an important matter by the master of glory.

Key words: literary thought, criticism of poetry, social criticism, content andform, professional aspect, journalistic poetry, natural slogans.

Сведения об авторе:

Бойзода Марвориди Саидмуроди - ассистент кафедры методики начального образования факультета дошкольного и начального образования Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Тел:(+992) 93.199.75.99

About authors:

Boizoda Marvorid Saidmurodi - assistant in the department of methods of primary Education, Faculty of preschool and primary education, Tajik State Pedagogical University nemad after Sadriddin Ayni, Phone: (+992) 93.199.75.99

ПОЭЗИЯ НИКОЛАЯ ТИХОНОВА В ТАДЖИКСКИХ ПЕРЕВОДАХ

Аминов Ф.Г.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Особенности перевода художественных стихотворений современного поэта русской литературы Н.С.Тихонова на таджикский язык сейчас не встречаются вниманию таджикских литературоведов. Поэтому показу развитие литературных связей и взаимообогащения современного поэта с Таджикистаном и таджикской литературой и искусства является неполным без рассмотрения этого художественного метода литературных взаимоотношений русского поэта с персидской и таджикской литературой, с ее народом и с художественными произведениями классической таджикской литературой.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.