Научная статья на тему 'Инъикоси масъалаҳои маорифпарварї дар «Рўзнома»-и Садри Зиё'

Инъикоси масъалаҳои маорифпарварї дар «Рўзнома»-и Садри Зиё Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1276
115
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САДРИ ЗИЁ / «РўЗНОМА» / ЗУҳУРИ ҷАРАЁНИ МАОРИФПАРВАРИИ ТОҷИКӣ / ТАЪРИХИ МИЛЛАТ / САДРИ ЗИЯ / «РУЗНАМЕ» / ТАДЖИКСКОЕ ПРОСВЕТИТЕЛЬСКОЕ ДВИЖЕНИЕ / ИСТОРИЯ НАЦИИ / SADRI ZIYO / «RUZNOMA» / THE TAJIK ENLIGHTENMENT MOVEMENT / THE HISTORY OF NATION

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Коситова Угулой Рафиковна

Статья посвящена анализу одного из литературных источников второй половины XIX и начала XX вв. «Рузнаме» Садри Зия. В литературных источниках второй половины XIX и начала XX веков, в том числе, в «Рузнаме» Садри Зия, отражены важнейшие исторические события данного периода, одним из которых является возрождение просветительского движения, именуемое также «требованием реформ». Произведения Садри Зия, в которых рассмотрены основные аспекты таджикского просветительства, представляют значимость в освещении важных вопросов духовной истории нации. Отмечается, что наиболее полное воплощение просветительского учения в произведениях Садри Зия обусловлено влиянием взглядов Ахмада Дониша. На основе проведенного анализа сделан, вывод о том, что Садри Зия, в своих произведениях следует особой манере изложения, наилучшим образцом которой является «Рузнаме». Данное произведение представляет особую ценность с точки зрения охвата социально политических и культурных вопросов времени.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE REFLECTION OF ENLIGHTENMENT ISSUES IN SADRI ZIYO’S «RUZNOMA»(DIARY)

The article analyses one of the literary sources referring to the second half of the XIX and the beginning of the XX centuries, Sadri Ziyo’s «Ruznoma». The literary sources of the second half of the XIX and the beginning of the XX centuries as well as Sadri Ziyo’s «Ruznoma» represent the most important historic events of the given period that is considered the revival of the enlightenment movement also named as “the demand of reforms”. The basic aspects of the Tajik enlightenment discussed in Sadri Ziyo literary works are of importance in covering the main issues of spiritual national history. It denotes that the most complete embodiment of enlightenment study in Sadri Ziyo's literary works is due to the influence of the views of Ahmadi Donish. Having analyzed the work the author of the article concluded that Sadri Ziyo follows the specific style of reproduction in his literary works, the best example of which is «Ruznoma». The work under consideration represents a specific value in terms of covering the social politic and cultural issues of that period of time.

Текст научной работы на тему «Инъикоси масъалаҳои маорифпарварї дар «Рўзнома»-и Садри Зиё»

УДК 8Т2 У. Р. ЦОСИТОВА

ББК 83,3 (2т)

ИНЪИКОСИ МАСЪАЛА^ОИ МАОРИФПАРВАРЙ ДАР «РУ3НОМА»-И САДРИ ЗИЁ

Вожа^ои калиди: Caдpи Зиё, «Pyзнoмa», зyxypи чapaëни мaopифпapвapии т^икИ, тaъpиxи миллaт.

Capчaшмax,oи aдaбии нимaи дувуми aсpи XIX Ba ибтидoи aсpи ХХ мyx,имтapин pyйдoдx,oи тaъpиxй Ba paвaндxoи э^дии ин дaвpapo дap xyд тaчaccyм кapдaaнд. Аз чyмлa, «Pyзнoмa»-и Caдpи Зиё дap шинoxти хдёти aдaбии зaмoн такщи paвшaне дopaд. Хдёти aдaбй дap ин дaвpa 6a тaгйиpoт Ba дигapгyнии куллй дyчop oмaд, ки aвoмили aсoсии oн тах^ти «мaopифпapвapй» ё 6a истилox,и дигap «иcлox,oтxoxй» aст. Бинo 6a тaъкиди aдaбиëтшинoс Cyбx,oн Амиpкyлoв «paвияи нaви aдaбиëти нимaи дувуми aсpи XIX... пaдидaи мyшoбexд типoлoгии aдaбиëти дигap xaлкx,oи тypкнaжoди Осиёи Миёта нaмебoшaд, бaлки хдмчун пaдидaи aдaбй вa зехдии xoси точи^н зyxyp кapд» (1, 109).

Андeшaxoи мaopифпapвapй дap oсopи paвшaнфикpoни ин axд 6a мacъaлaxoи мухими зaмoн, сиëсaт, axлoк вa гaйpa rapex, xypдa, мaвpиди тaсвиpи бaдей вa мyxoкимaвy мyбoxиcaи aндeшaxoи фaлсaфй ;apop гиpифтaнд. Зyxypи rax^a™ мaopифпapвapй вa тaъсиpи oн 6a хдёти мaдaнивy фapx,aнгии Осиёи Мapкaзй aз omkkx^ мухими pyшди aдaбиëт 6a ин кaлaмpaв мaxcyб мeшaвaд. «Адaбиëти нимaи дувуми aсpи XIX aз чихдти дaвpaи инкишoф вa микёси мaxcyли э^дй xapчaнд 6a мepoси пypгaнoвaти aдaбиëти гyзaштa paсидa нaтaвoнaд хдм, aммo aз чихдти гoявy мaзмyн вa 6a вучуд oмaдaни нaвoвapиxo xaM дap шaклy мyндapичa aз aдaбиëти кapнxoи oxиp 6a дapaчoт мyкaддaмтap 6уд» (8, 30б).

Мaълyм aст, ки дap интиxoи кapни XIX вa ибтидoи aсpи XX вaзъи сиёсиву ичтимoии aмopaти Бyxopo дap бapoбapи aксap мaмoлики ^ax^ xeлe тaшвишoвap 6уд, ки 6ешу6хд, тaъсиpи xeшpo 6a paвaнди aдaбиëти зaмoн гyзoшт. Зyxypи чapaëни мaopифпapвapй яке aз мaъpyфтapин пaдидaxoи тaкдиpсoзи фapxaнгй вa ичтимoию сиёсй 6a шyмop мepaфт.

Дap oсopи Шapифчoн мaxдyми Caдpи Зиё, ки «чexpaи шyкyxмaнди як paвшaнфикpи 6ap4acra вa мaopифпapвapи фaъoл» дap aдaбиëти oxиpи aсpи XIX вa ибтидoи aсpи XX 6a шyмop мepaвaд, «идeaлxoи oлии мaopифпapвapии точикй aз бaъзe чиxaтxo xeлe мyкaммaл ифoдa ëфтaaст» (б, 3).

Дap oсopи y нyкoти мухими мaopифпapвapии точикй 6appacï шyдa, o^o бapoи paвшaн шyдaни мacъaлaxoи aсoсии тaъpиxи мaънaвии миллaт сyдмaнд мeбoшaнд. Дap acapxoи Caдpи Зиё тaчaссyми бeштap пaйдo кapдaни тaълимoти мaopифпapвapй 6a нуфузи aфкopи Аxмaди Дoниш aлoкaмaнд aст. Бa сифaти дaлeл мeтaвoн гуфт, ки бeштapи axли мaxфили илмиву aдaбиe, ки Caдpи Зиё 6a вучуд oвapдa 6уд, «дoнишмaнд вa oзoдфикpи xaмoн зaмoн 6a шyмop мepaфтaнд» (7, 45) вa вaзъи зaмoнpo дap пapтaви aфкopи oмyзaндaи мaopифпapвapии Аxмaди Дoниш 6a миён мeгyзoштaнд. Шapифчoн-мaxдyм 6a сифaти яке aз дyстдopoни Аxмaди Дoниш 6a y бaxoи бaлaнд мeдoд. Аз ин py, дap мaxфили aдaбии y мacъaлaxoи aдaбиëти зaмoн вa шeъpy шoиpй aз дидшхи мaopифпapвapй 6appacï мeгapдид. Шapифчoн-мaxдyм 6o вучуди aз дapбop poндa шyдaни Аxмaди Дoниш вa мaнъ бyдaни мyтoлиaи нигoштax,oяш мaтoлиби oсopи ypo дap мaxфили aдaбии xyд тapгиб мeкapд вa мaвpиди aндeшaи чиддй ;apop мeдoд.

Бa нaзapи ho, 6a тaвpи пинxoнй pyйнaвис шyдaни нyсxaи кито6и Аxмaди Дoниш «Нaвoдиp-yл-вaкoeъ», aз ^ни6и шoиp вa xyшнaвис Миpзo Абдyлвoxиди Мунзим вa мyкoисaвy мyкoбaлaи ин ду нyсxa 6o xaмдaстии Мунзим, Айнй вa X,aйpaт дaлeли мyнoсибaти чиддии Caдpи Зиё 6a тaълифoт вa aкoиди Аxмaди Дoниш мeбoшaд. «Pyзнoмa» мaфxyмy mox^™ aсoсии тaxaввyлoти зaмoнpo aз нyктaи нaзapи opмoнxoи мaopифпapвapй дap 6ap мeгиpaд. Албaттa дap ин acap фaъoлияти мaopифпapвapй вa мacъaлaxoи мyбpaми oн 6a тaвpи чyдoгoнa бoзгy нaшyдaacт, 6o вучуди oн acли mow™ paвшaнгapии зaмoн aз нaзapи мaopифпapвapй мaвpиди гуфтугу ;apop гиpифтaacт. Дap ин acap мacъaлaxoe чун тaъcиcи мaктaбxoи усули нaв, нaшpи мaopиф, pyзнoмa вa куту6и дapcии фopcй, тaъкиби мaopифпapвapoн вa мyбopизaи o^o дap poxи pacидaн 6a идем^и гачи6и мaopифпapвapй 6a тaвpи чyдoгoнa тaчaccyм нaëфтa, бaлки тaнxo кушиш 6a xap^ paфтaacт, ки мaзмyнy мyндapичaи зaмoн вa киpдopи xoкимoни кишвap aз диди paвшaнгapoн oшкop вa мyaйян гapдaд. Аз ин py, «Pyзнoмa» xaмчyн идoмaдиxaндaи мyбopизaи мaopифпapвapй axaM^™

apзишмaнд доштa, бapои дapки якидяхои ичтимоту фaлcaфй Ba cиëcии мaоpифпapвapон Ba мapомy мacлaки онхо чун мaъxaзи мухим xизмaт мекyнaд.

Ин acap чехpaи мyaллифpо 6a cифaти «яке aз yлaмои тозaфикpy нaвнaзap Ba тapaккиxох» 6a нaмоиш меоpaд. Дap бapобapи y чaнд нaфap yлaмои тозaфикpи ислом низ дap фaъолияти ичтимой кapоp доштaнд, ки дap pохи ислохи мaктaбy мaдpaca Ba 6a зидди 4aBpy зулм мyбоpизaи беaмон мебypдaнд. Мacaлaн, дap acapи «Тaъpиxи инкилоби Бyxоpо»-и устод Айнй домулло Ивaзи мyдappиc мyappифй гapдидaacт, ки соли 1312 мутобик 6a 1894 милодй 6a хяч paфтa, бо

мyбоpизaи тapaккипapвapони Эpон, Тypкия, Миcp Ba дигap киmвapхои ^Œap^ Миëнa aз нaздик ошно гapдидa, дap нятичя y дap яке aз мaдpacaхои Бyxоpо тapзи тaълимaшpо як дapaчa ислох кapдa, mapхy хошияи бемaъниpо aз чaдвaли дapcии худ бapовapдaacт. (2, 24).

Сaдpи Зиë 6a cифaти тapaфдоpи ислохот дap «Pyзномa» кушиш 6a xap4 додaacт, ки дap бapобapи мясъяляхои ислохи мaктaбy мaдpaca Ba мyбоpизaи зидди ноинcофивy беядолятихо пяхлухои гуногуни мacъaлaи пешpaфти кишвappо низ хеле вacеъ нишон дихяд.

Мясъяляхои мaоpифпapвapй дap оcоpи у Ba «Pyзномa» чянбяхои миллй доpaнд. Мaкcaди ясосй пешpaфти кишвap aз шapофaти фapхaнгy мaънaвият буд, у эътимод дошт, ки «paвшaнгapй Ba ислохоти куллии фapхaнгй кишвappо 6a эхëи мaънaвй хохяд овapд» (6, 62).

Myappra Pycтaм Шyкypов тячяддуди хaëти мaънaвии Бyxоpоpо бо дигapгyнихои киmвapхои rap6ñ мaвpиди мyкоиca кapоp додa, менaвиcaд, ки «инкилобхохони Бyxоpо 6a суи тячдиди чомея, 6a суи эх^и мaънaвй меpaфтaнд Ba тaфовyти онхо aз cотcиaлиcтони aвpyпой, ки чомеяи тозa cоxтaн xоcтaaнд хямин aar... Дap Авpyпо хятто чиддитapин инкилобдан инкилобе дap донишpо 6a нaзap нaдоштaaнд. Албaттa, бaъзе paвшaнфикpон (Блок, Maнделштaм, Хлебников) aз зapypaти нaвcозии мaънaвй хapф зaдaнд, дypycттap он ки aз фapо овapдaни дaвpони нaви мaънaвй, ки aз зямонхои пеш покизaтap Ba дypycттap бошaд, ran зaдaнд, aммо, мacaлaн, Айнй дap «Тaъpиxи инкилоби Бyxоpо» aз зapypaти бозгaшт 6a конуният, 6a шapиaт, 6a дониши човидон, ки мapдyми Бyxоpо сохибяш бyдaaнд Ba бaъд aз дacт додaaнд, cyxaн кapдaacт» ( l, 63).

Сaдpи Зиë низ 6a cифaти идомaдихaндaи aфкоpи мaоpифпapвapй дap pохи бозгуи оpмонхои мaктaбy мaоpиф 6a тaчpибaи тaъpиxии киmвapхои чяхон бо чaшми ибpaт нигapиcтaacт. Хycycaн, «дap бяхшхои xоpичии «Pyзномa»-и у чянбяи мaънaвии биниши мaоpифпapвapй пypзyp acт» (l, 64).

Тaвaччyхи xоca 6a зиндaгии мapдyми киmвapхои нaздикy дyppо муяллиф вacилaи acоcй Ba мухими бaëни якидяхои мaоpифпapвapй мехисобяд. Аз ин py, гоя Ba хядяфи acоcии acapи ypо хaëти мapдyми киmвapхои xоpичи Бyxоpо низ дap 6ap гиpифтaacт. Myaллиф дap тaфcиp Ba тacвиpи вaкоеи зиндaгии онон гохо cyxaни бaтaфcил Ba гохи дигap хapфи мyxтacappо 6a коp мегиpaд. Дap ин мaвpид aз мaтолиби шеъpй низ иcтифодa шyдaacт, ки apзиши aдaбии «Pyзномa»-pо меaфзояд. Ин гyнa aшъоp 6a чaмъбacтy нaтичaгиpии чиддии мyaллиф мycоидaт кapдaнд.

Macaлaн, яке aз нуктяхои мухими «Pyзномa» нишон додaни шохи одили оpмонй Ba capвaзиpи доновy aдолaтгycтap мебошaд. Тянхо чунин шох Ba capвaзиp метaвонaнд «инкилоби фикpй» 6a вyчyд овapaнд. Аз ин py, Сaдpи Зиë cypaти шaxcияти чунин capвap Ba ниëзхои ypо мекaшaд. Дap ин мaвpид офapиниши чехpaхои вокеии султони Тypкияи усмонй Абдyлхaмид, подшохи Афгонистон aмиp Абдypaхмонxон, импеpaтоpи Япония Микоду 6a мyaллиф имкон додaacт, ки cилcилaи мacоили мyбpaми зaмонpо хaллy фacл нaмояд. У бо тaвaччyх 6a aхволи мaишивy ичтимоии кишвapхои Pycия, Тypкия, Эpон, Япония Ba гaйpa боpхо 6a тaъpиx py меоpaд Ba xонaндapо aз тapзy шевaи подшохони номвapи он огох кapдaн меxохaд. Хддяфи бозтоби «шохи оpмонй», ки aз бозчустхои acлии aдибони caдaхои мyxтaлифи кишвapхои гapбивy шapкй мaхcyб мешaвaд, aз чониби Сaдpи Зиë бapои нуфуз Ba гycтapиши aндешaхои мaоpифпapвapии у мухим Ba мaнфиaтбaxшaнд.

Macaлaн, 6a cифaтхо Ba нaxycтин нишоняхои султон Абдyлхaмидxон тaвaччyх мекунем. Ин cифaтхоpо Сaдpи Зиë 6a вacилaи шеъpи шоиpи aфгон Myхaммaдюcyфи Pиëзй нишон додaacт. Ин шеъp мaнзyмaи дapозе бyдa, онpо Сaдpи Зте пyppa овapдaacт, ки бaxше aз онpо меоpем:

Дap осоиши милляти хештян Зи чонкapдтядб^ихифзивaтaн... Пяйи он ки ëбaд зи capмоя суд, Дapилутф 6appyйимилляткушуд. Бипapдоxт он шохи некуниход Чу Нyшеpвон дap пяйи ядлу дод (3, 145).

Бо ин шеъp муяллиф меxохaд тяъкид куняд, ки map™ aввaли пешвой Ba шохй ядлу дод яст, ки aлбaттa, дap mеъpи гyзamтaи фоpcй-точикй мякоми мяхсуси ифодя дошт. Аммо, дap ин поpaи mеъpй гоя Ba мяксяди яслй бо коpбypди ибоpaхое, чун «осоиши миллят» Ba «хифзи вaтaн» бaëн шудя, pyхи нaвовapонa доpaд. Дacтовapди мухими aдaбиëти мaоpифпapвapй будяни ин гуня тapзи

бaëн aз ocopи aдaбй вa мaтбyoти oгoзи caдaи XX, xoca aшъopи шoиpoни нaвпapдoз дap «^po^-yл-axбop», «Бyxopoи шapиф», «Ойинa», «Caмapкaнд» paвшaн мeгapдaд.

Mapoмнoмaи мaopифпapвapии Caдpи зиё capшop aз гoя вa aндeшaи шaдиди k^™moh бyдa, 6a мyкoбили иcтeъмop вa мycтaмликaдopй paвoнa шyдaaнд вa чaнбaи oзoдиxoxии миллй дopaд. «Mиллaт, Baтaн, иcтиклoл aз мyxимтapин pymx^ мaopифпapвapии то^кист, ки дap «Pyзнoмa»-и Caдpи Зиё низ 6a мaфxyми aдлy дoд чун як бaxши yмдa дoxил гapдидaacт. Бa ин тapз, мaфxyмxoe чун шoxи oдил, ки acpxo дap aндeшaи k^™moh вa фaлcaфивy axлoкй вучуд дoштaнд, бopи мaънo вa гун^иши xyдpo фузунй бaxшидa, тaкмил дoдa вa мaзмyни зaмoнй гиpифтaнд» (7, бб).

Бa ин мaънй, cимoи шox,и oдил дap «Pyзнoмa»-и Caдpи Зиё aз чexpaи «шoxи oдил»-и aдибoни гyзaштa тaфoвyт дopaд. Дap oн шox чун «пaдapи тapбиятгapи миллaт» нaмoëн шyдaacт. Maxз чунин пaдapи дoдpac 6ap пoяи aдл мeтaвoнaд миллaтpo 6a тaмaддyни oлй pacoнaд. Дap тaвcифи Caдpи Зиё aM^ Абдyppaxмoнxoн «кaxpaмoни миллaт» вa «пaдapи мexpyбoни aфгoн» acт, ки «сихдту oфият вa aйшy ишpaт вa ocyдaгивy poxa™ xyдpo фидoи мaнoфeю фaвoиди мулку миллaти xyд coxтa»-acт (3, 228). «Maнoфeи мулку миллaт» мaфxyми нaв вa нишoнaи шyypи тoзaи милливу вaтaндycтии ичтимoии мaopифпapвapoн 6a шyмop мepaвaд.

Албaттa, ин гyфтaxoи Caдpи Зиё 6ap мyкoбили paфтopy киpдopи aмиpи Бyxopo paвoнa шyдa 6уд, ки нa 6a cypa™ мycтaким, бaлки пиxoнй cypaт гиpифтaacт. У 6a шaxcияти Ми^ду -импepaтopи бyзypги Япoния низ тaвaччyxи xoc дoштa, чexpaи шox вa мaкoми бapчacтaвy ^axAy чaдaли бeнaзиpи ин шaxcияти тaъpиxиpo дap poxи ycтyвop кapдaни peшaxoи xacтии миллaт вa ^нгу пиpyзиxoи вaй xeлe бaтaфcил бoзгy кapдaacт. Ин xиccaи _aндeшaxoи мyaллифи «Pyзнoмa» 6o кaмoли мexpy caмимият 6a мaкoми шox 6a кaлaм oмaдaacт. У 6a xyлocae мepacaд, ки кopнoмaи Mикoдy «aкcapи apбoби cиëcиpo мyтaxaйиp coxтa вa xap миллaтepo дap бaxpи тaфaккyp aндoxтa»-acт.

Шeъpи ^л^е, ки дap мaвpиди шaxcияти Mикoдy oмaдaacт, ки нaмyнaи кaмнaзиpи oфapидaни cимoи «шoxи oдил» дap aдaбиëти acpxoи oxиpи фopcй-тoчикй дap Moвapoyннaxp 6a шyмop мepaвaд:

Шyнидaм, ки Ме^дуи нoмдop, Чу 6ap импpoтypй oмaд ;apop... Haxycr aз тйи x^Mary o6py Б a иcлoxи миллar 6икушид y. Бигуфт: Ha mo зoдaи oдaмeм? 4apo aз фapaнгoн 6a capвar тмем? X}aмoн 6ех, ки вeпapдa чун oфroв Бигapдeм г^ди чaxoн 6o m^o6. Зи xap нукт илме 6a дacr oßapcM, Capи 4axjipo py 6a тот oßapcM. Baгapнa вигиpaндaмoн мapзy 6ум, Шaßaд pyзи пиpyзaмoн шoми шум (3, 1SS).

Шeъpи мaзкyp тамугаи xy6 вa capaи aндeшaи мaopифпapвapй вa шяи aндyxтaни илму дoниш дap poxtt coxтмoни мaънaвии чoмea acт. Шoиp 6a мaънии «миллaт» aз нyктaи нaзapи k^™moh мyтaвaччex мeшaвaд вa, тaбииcт, ки aз чaнбaи мaзxaбии oн capфи нaзap мeкyнaд. Бa ин мaънй, зaмoни Caдpи Зиё мapxaлaи xocи мaънии нaв гиpифтaни мaфxyмxoи кyxaни ^™moï 6a шyмop мepaвaд, ки дaлeлxoи oнpo дap шeъpи мaopифпapвapии ин axA 6a мyшoxидa мeгиpeм.

Дap oмyзaxoи Caдpи Зиё 6a мaфxyми «пaдapи миллaт» низ aз диди тави мaънaвй изxopи нaзap шyдaacт. Ин шeъp бoзгyйи oн acr, ки Mикoдy бapoи нигax дoштaни acли инcoн вa бaлaнд дoштaни шaъни шoиcтaи oдaмй кушиш кapдa, aз бaни бaшap дaъвaт 6a aMa! мeopaд, ки mox^™ ин мaфxyмpo дap шинoxт вa ^p^Max^ ичтимoии xyд 6a кop гиpaнд. Бa ин мaънй, шинoxти мyштapaки мoддиëт вa мaънaвият дap фи^и Mикoдy ^л^ acт, ки paвшaнгapи точик aз ин дидгoxи мухим пyштибoнй кapдaacт. Maгз вa чaвxapи acocии ин нyктa тoбeъ бyдaни capвaтy дopoй 6a acли мaънaвй мeбoшaд. Яъне мoддиëт 6a шaъни oдaмй вoбacтaгй ëфтaacт.

Ин шoxoн зepи мaфxyми «иcлoxи миллaт», wapa;^» вa гaйpa тaнxo пeшpaфти иктишдй, oбoдй, cepивy пypй, coxтaни poxи oxaн, кopxoнaвy дacтгox, тупу тyфaнг вa гaйpapo дap нaзap нaдopaнд, бaлки мoxияти acлии инcoн вa acocи xacтии мaънaвии oдaмизoдpo acora aндeшa ;apop дoдaaнд. «Иcлoxи миллaт», иcлoxoти мaopифпapвapии чaвoнбyxopиëн 6o oн xoxиши Mикoдy aлoкaмaнд acт, ки «^з apшyлвaxият вa кибpиëй 6a фapши у6удуият вa бepиëй тaнoзyл кapд вa xичoби ибнyccaмo вa cyлтoни ocмoниpo якбopa aндoxтa. ^rnc дacти xyккoми вa

pyacoи зoлимpo aз capи paият ^tox кapд вa мyкappapaн xитoбaxo xoнд вa гуфт: «Эй aвлoдoни aзиз, мaн xaM миали шyмo oдaмиaм, шyмo xaM миали мaн oдaм xacтeд, coxибxyкyк мeбoшeд». Myxoкимa вa мyxoкимoт тaъйин кapд, xyкми мycoвoт вa oзoдии aдëн дoд. Дap caнaи 1304 x^pï,

1886 мелодй эълони мaшpyтa дод, aмp 6a интихоби вyкaло Ba ифтитохи поpлaминт Ba мячлиси aъëн кapд, конуне яз конуни Нопилюни Фapонca иктибос Ba 6a иктизои холи жопундан мaводе 6ap он яфзуд Ba ичpо нямуд» (3, 222-223).

Аз ин хямя нукот бapмеояд, ки мaоpифпapвapони Бyxоpо хохони пиpyзии «инкилоби мaшpyтa» будянд. Ин яст, ки Caдpи Зиë, хося дap «Pyзномa» мехохяд инсони типи нaви ичтимоиpо кяшф куняд, мохияти мaънaвии фяъолияти «пaдapи мехpбон»-и миллaтpо дидян мехохяд Ba хулося мебapоpaд, ки «пяс метaвон ин импиpотypи муслех Ba инсони фapиштaxyйpо aввaли инсони комил Ba шяхси aввaлa номид» (3, 221).

Хдмин тaвp, чaвхapи бушди мaънaвии ислохоти ичтимоивy фapхaнгй бяшевяи чядид дap мapкaзи диккяти Caдpи Зиë Ba «Pyзномa»-и у кapоp гиpифтaacт. У яз зyмpaи он тapaккиxохонеcт, ки pеmaхои яслии фялсяфии зисту зиндягй Ba мяктябу мaоpифpо мечустянд Ba ислохи мулку миллaтpо яз нaвcозии ямики мaънaвии зиндягй ибоpaт медонистянд. Мясъяляхое чун тяъсиси мяктяби усули нaв, тяхсил дap Авpyпо, тялкини тяълими aвpyпой, тябъу нampи китобу pyзномa, pивочи capмоядоpй, тичоpaтy сяноят, тяъсиси мampyтият Ba гaйpa хямя яз нуктяи нaзapи пояхои мaънaвии хястии инсон мaтpaх шудяяст, ки нишоняи чунин гyзоpишот дap «Pyзномa»-и Caдpи Зиë чойгохи хосе доpaд. Бя вежa, муяллиф дap мaвзyоти xоpичй 6a мясъяляи мухофизяти вaтaнy миллят Ba ислом яз иcтеъмоpгapон диккяти беmтap paвонa кapдaacт. Бя ин мяънй, чялби тaвaччУхи хоняндя 6a нукоти мapбyт 6a чянгхои Тypкиявy Япония, aхволи Эpонy Афгонистон, cиëcaти Инглистон, Pycия Ba гaйpa яз диди мaоpифпapвapй cypaт гиpифтaacт.

Haзapи муяллиф 6a pешaхои иcтеъмоp чолиби тявяччух яст. Аз ин чихят ибоpaхои «янглиси пypтaблиc», «pycи мянхус» (3, 228) боpи шядиди ичтимой мекяшянд. Caдpи Зиë мисли устод Айнй дap силсиляи мяколяхои пyблитcиcтиam 6a тacвиpи aхволи Эpон зеpи иcтиcмоpи янглис мепapдозaд Ba чунин менaвиcaд: «Аз як тapaф mеpи Ингилис дяндон тезу нохун дapоз кapдa, яз дигap тapaф xиpcи pyc дяхян боз бо сяд хиpcy оз дap кямин нишястя, xapгymи Эpон дap миëни эшон зиндяест бaдтap яз мypдa». Дap ин нaвъ иcтеъмоp 6a вypyди хукумяти истибдодии Pycияи тaзоpй низ бяхои apзaндa додя шудяяст: «Дaвлaти мустябиди Pyc зулму тaaддиpо 6a нихоят pacонид. Дap Тaбpезy Pamт хунхо pеxт, вaйpонaхо кapд, pичоли номиpо 6a доp кяшид, paвзaи мукяддяси хaзpaти имом Pизоpо 6a зapби туб xapоб кapд... Дaвлaти Ингилис сядди pох шудя инонampо кяшид. xapгyши нимчони Эpонpо яз чянгяш paхонид» (3, 229-230).

Афкоpи пypзypи ичтимоии муяллиф дap ин caтpхо 6a он золимони иcтеъмоpгapе paвонa шудяяст, ки хямешя дясти тaappyз 6a ин миллят доштянд. Аз ин чихят, яндешяхои Caдpи Зиë оид 6a шохигapй яз нaзapи тянкидй низ apзиmи бялянд доpaнд, ки моpо бо мyхимтapин нуктяхои aфкоpи интикодии мaоpифпapвapй ошно мекунянд. У мяхз 6a ин xотиp Hоcиpиддиншохи кочоppо шядидян интикод мекуняд, ки «муддяти чихил сол дap aйëми сялтяняти худ фоpигбол бе монеaвy мунозее 6a cap бypдa, aкcapи yмpи гapонмояpо capфи caйpy caëхaт Ba яйшу иmpaт кapдa, бapои дину миллят Ba мулку дaвлaт коpе нaкapд» (3, 22l).

Бя ин тapик, яке яз нуктяхои мухими «Pyзномa»-pо тянкиди cиëcaти мycтaмликaдоpии чяхон фapо мегиpaд. Ин acap бобхои мяхсусе дap ин боpa доpaд, ки яке «Сябяби xapобй Ba шикясти дaвлaти Pyc» ном гиpифтaacт. Аз чумля, Caдpи Зда мохияти cиëcaти мycтaмликaдоpони Pycияpо чунин мяънидод менямояд:

Асоси ядолят бядялшуд бя чaвp, Pифохи pa^j cяp омяд бя дявp. Гяхе яз яхудон кяшидй димоp, Ки гяштянд овоpaи %ap диëp. Гяхе яpмяниpо нямудй ситям, Ки хятту зябоншон pявяд дяp ядям. Бя ямволу явкофяшон дяст охт, Кялиcояшонpо зиняхвят битохт... Сипяс, муслими^о бяpошyфт кp,, Ки 6ap xap^ мязхябшудяндйдyчоp... Бя зянхо хямехост xap^ хичоб, Бя мяpдон бясе кяpд ^a^py итоб... Чу кяpдянд бо зеpдяcтон ситям, Мубяддял шуд он яйшу ишpят бя гям. Pявок;и бyзypгии дявлят шикяст, Бяp эшон ситям боби нycpят бубяст. Xyдоpо зи худ хяшмгин сохтянд, Бя худ тегикя^иХудо охтянд...

Агар Рус хамрасми Питри Кабир Намекард матмусу пинхону зер, Намешуд чунин кору бораш хароб, Намерафт киштеш дар каъри об... Вале чун ба мардум ситам пеша кард, %ама бех вайрон аз он теша кард. Дили халкрро хаставу реш кард, \ама халкрро душмани хеш кард (3,185).

Дар ин чо нависанда дар зикри сабабхои шикасти Русия хеле амик рафта, хамчун муаррих мохияти инкилоби соли 1905-уми Русияро ошкор кардааст. Ин навъи дид дониши расои сиёсиву таърихии Садри Зиёро нишон медихдд, ки на хамаи муаллифони ин давраи адабиёти точик ин гуна назар зохир кардаанд. У мохияти асосии зулму тааддиро аз биниши маорифпарварй шарх медихад. Садри Зиё маншаи асосии зулми хуккоми русро чустучу карда, онро боиси рухан нобуд шудани инсон ба шумор овардааст. Дар ин амр теша бар решаи хату забон, дину оин ва калисо задани истеъморгарони рус дар давраи истибдоди ибтидои асри ХХ ба халкхои ситамдида вазнин омад.

Ба назари мо иктибос кардани Садри Зиё аз холнома ва корномаи «падарони тарбиятгари миллат», муборизони шуълавари зидди истеъмор ва мардони таърихи онрузаи Шарк Микоду, амир Абдуррахмонхон, султон Абдулхамидхони усмонй, Пётри Кабир хамчун шахсони идеалй барои бозтоби вокеии хаёти аморати Бухоро ва чигунагии амирони он мухим буданд. Нависанда бо максади дарёфти эътибори Бухоро дар сафи кишвархои пешрафта хислатхои шохони ормониро офарида, онро боиси начот аз бунбасти факр ба шумор овардааст.

Дар ин маврид боз хам чанбаи интикодии «Рузнома» ба таври гайримустаким хеле боло рафта, амирони Бухоро чун шахсони бехунар ва бехабар аз манофеи мулку миллат ва дур аз андешаи миллй намудор шудаанд. Х,икояте, ки Садри Зиё дар мавриди оростани чашн ва тую сури амирй дар чорбоги подшохии Ширбадан бо супориши Амир Олимхон ба Бакохочаи козикалон ва мулло Бурхониддин (козии Чорчуй) меоварад, авзои кишварро хеле хароб нишон медихад. Мебинем, ки шохони асил ва ботадбир дар рохи озодй ва волоияти макоми инсон чонбозй мекунанд, аммо сарварони Бухоро дар оростани чашну туйхои бузург. Аз чумла, козй Бакохоча «муддати понздах-бист руз он кадар сарфи молу манол ва он хама базли обу таом... намуд, ки мухосиби вахму хаёл аз тасаввури он лол ва акли хурдадон аз тахайюлу тахмини он огуштаи ихтилол аст» (3, 245). Мулло Бурхонддини садр низ чандин руз хамин гуна чашни бузург орост ва аз Бакохочаи козикалон хам гузаронд ва ба чойи у козикалон интихоб гардид.

Ин чанбаи масъала арзиши киёсии андешахои Садри Зиёро бозгу мекунад. «Рузнома» берун аз фармудахои сиёсии амирони вакт таълиф шуда, дар он нуктаи назари зиддихукуматй ва гайрирасмй бештар фарохам омадааст. Он шахсияти муаллифро мисли Ахмади Дониш ба сифати як нафари норозй ва носозишкор бо мухит ба назар меоварад. Ба назари М. Шакурй хам «як сабаби сузонда шудани дастнависи «Рузнома» аз тарафи хукуматдорони амир дар вакти террори соли 1918 хамин нигохи танкидй, хамин ифшокории нависанда» (6, 72) мебошад.

Ба назари мо, бояд «Рузнома»-ро дар мукоиса бо осори интикодии замон, хоса бо нашрияхои «Сироч-ул-ахбор»-и Афгонистон», «Х,абл-ул-матин»-и Х,индустон, «Чехранамо»-и Миср ва гайра мавриди омузиш карор дод, ки барои таъйини мохияти мафкуравии маорифпарварии точик арзишманд хохад буд.

Таълифоти Садри Зиё дар мавриди бозгуйи вокеияти ичтимоии замон ва масъалахои умдаи он ба унвони яке аз вижагихои адабиёти маорифпарварии точикй дар охирхои карни XIX ва огози карни XX мухиманд.

Мухаббати маорифпарвону чадидони точик ба мактабу маориф, дину ойин дар силсилаи сарчашмахои таърихиву адабй сабт ёфта, дар шакли таъсиси макотиби усули нав ва таълифи китобхои дарсй дар заминаи арзишхои исломй бо максади омодагй ба «инкилоби фикрй» ифода ёфтааст. Ин падидахои фикрй аз Ахмади Дониш огоз мешавад ва дар навиштахои Абдуррауфи Фитрат вусъат меёбад. Чунончи, Фитрат дар «Мунозара» менависад: «Эй ононе, ки ин китобчаи маро мехонед! Агар мухаббате ба дин, ба Ватан, ба мол, ба он, ба авлоди худ доред, агар чораи истихлоси дин, ривои шариат, ободии Ватан, осудагии авлод, бакои номи некро мехохед, илочи Шумо аввал касби маориф аст. Мустаидонро барои тахсил ба пойтхти хилофати исломй фиристонед: номустаидонро дар Бухоро ба кушоди макотиби мунтазама иноат намоед» (5, 3).

Чдвхари «Рузнома»-ро низ чунин андешахо фаро мегиранд. Дар киёс омухтани ин осор сирри мухаббати маорифпарваронро ба асли масъала равшан мекунад. Бо «Рузнома»-и Садри Зиё шакли нави вуруди андешахои ичтимой ба адабиёт зухур кард, ки аз вежагихои чашмраси ин мархала мебошад. Таваччухи бесобика ба вазъи сиёсиву ичтимой дар колаби умдаи

маорифпарварй омилхои густариши чанбаи ичтимой дар адабиёти охири асри XIX ва ибтидои садаи XX мебошад, ки Садри Зиё низ дар ин арса хидмати мухиме анчом додааст.

Хдмин тавр, Садри Зиё бо бахрабардорй аз асархои Ахмади Дониш дар осораш аз тарзи нигориши хосе пайгирй кардааст, ки намунаи бехтарини он «Рузнома» мебошад. Ин асар аз назари фарогирии нукоти сиёсиву ичтимой арзишманд буда, ба масоили умдаи маорифпарварй посухи зарурй медихад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Амиркулов, С. Нигохе ба инкишофи таърихии адабиёти точик дар Мовароуннахр (карни XIX): Мунтахаби маколахо / С. Амиркулов.-Душанбе: Ирфон, 2010. - 230 с.

2. Айнй, Садриддин. Таърихи инкилоби Бухоро. Баргардонанда аз узбекй ба точикй ва мураттиб Р. Х,ошим / С. Айнй.-Душанбе: Адиб, 1987. - 240 с.

3. Рузнома. Вакоеънигории тахдввулоти сиёсй-ичтимоии Бухорои шариф тайи нимаи поёнии амороти хоноти мангит бар асоси ёддоштхои рузонаи Шарифчон махдуми Садри Зиё -охирин козикалони Бухоро. Тахкик ва пажухиши Мухаммадчони Шакурии Бухорой.-Техрон: Маркази аснод ва хадамоти пажухишй, 1382. - 500 с.

4. Салимов, Н. Мархалахои услубй ва тахаввули анвоъи наср дар адабиёти форсу точик (асрхои 1X-X111) / Н. Салимов.^учанд: Нури маърифат, 2002. - 398 с.

5.Фитрат, Абдурауф. Мунозира. Х,акикат натичаи тасодуми афкор аст. Хрзиркунандаи чоп, тахиягари лугот ва тавзехот ва муаллифи сарсухан П. Гулмурод / А. Фитрат.-Душанбе, 1992.-56 с.

6.Шакурй, М. Садри Бухоро. Чопи дуввум. Бо тасхех, такмил ва иловахо / М.Шакурй.-Душанбе: Деваштич, 2005.-330 с.

7.Шакурй, М. Нигохе ба адабиёти точикии садаи бист / М.Шакурй.-Душанбе: Пайванд, 2006.-456с.

8.Х,одизода, Р. Адабиёти точик (асрхои XVI-XIX ва ибтидои асри XX): Китоби дарсй барои мактабхои олй / Каримов У., Саъдиев С., Р. Хрдизода. - Душанбе: Маориф, 1988.-416 с.

REFERENCES:

1. Amirqulov S. The view on the Development of the history of Tajik Literature in Movarounnahr (the XIX century): collection of the articles. - Dushanbe: Irfon, 2010. - 230 p.

2. Ayni, Sadriddin. The History of Bukhara Revolution. Translated by R. Khoshim from Uzbek into Tajik. - Dushanbe: Adib, 1987. - 240 p.

3. Ruznoma. The review on political and social development of Bukhoroi Sharif in the period of the second half of Manghty's Dynasty from the diary of memories by Sharifjohn Mahmud Sadri Ziyo, the last Chief-Judge(qozikalon) of Bukhara. Under the editorship of Muhammadjohn Shakuri Bukharai. -Tehran, The Center of Statistics and Research studies, 1382 hijra. -500 p.

4. Salimov, N. Stylistic stages and emerge of prose types in Persian and Tajik Literature (IX - XIII centuries). - Khujand: Nuri Ma'rifat, 2002. - 398 p.

5. Fitrat, Abdurauf. Reviewing. The truth is a result of collision of ideas. Editor, preparation of the text, commentaries, forward by P. Gulmurod. - Dushanbe, 1992. - 56 p.

6. Shakuri, M. Sadri Ziyo. The Second Edition. Contents, corrections and commentaries. - Dushanbe: Devashtich, 2005. - 330 p.

7. Shakuri M. A view on the Tajik Literature of the XXth century. / M. Shakuri. - Dushanbe: Paivand, 2006. - 456 p.

8. Hodizoda R., Karimov U., Sa'diyev S. The Tajik Literature (XVI - XIX centuries and the beginning of XXth c.): The textbook for Higher School. - Dushanbe: Maorif, 1988. - 416 p.

Отражение вопросов просветительства в «Рузнаме» Садри Зия

Ключевые слова: Садри Зия, «Рузнаме», таджикское просветительское движение, история нации.

Статья посвящена анализу одного из литературных источников второй половины XIX и начала XX вв. - «Рузнаме» Садри Зия.

В литературных источниках второй половины XIX и начала XX веков, в том числе, в «Рузнаме» Садри Зия, отражены важнейшие исторические события данного периода, одним из которых является возрождение просветительского движения, именуемое также «требованием

реформ». Произведения Садри Зия, в которых рассмотрены основные аспекты таджикского просветительства, представляют значимость в освещении важных вопросов духовной истории нации. Отмечается, что наиболее полное воплощение просветительского учения в произведениях Садри Зия обусловлено влиянием взглядов Ахмада Дониша.

На основе проведенного анализа сделан, вывод о том, что Садри Зия, в своих произведениях следует особой манере изложения, наилучшим образцом которой является «Рузнаме». Данное произведение представляет особую ценность с точки зрения охвата социально-политических и культурных вопросов времени.

The reflection of enlightenment issues in Sadri Ziyo's «Ruznoma»(Diary)

Keywords: Sadri Ziyo, «Ruznoma», the Tajik enlightenment movement, the history of nation.

The article analyses one of the literary sources referring to the second half of the XIX and the beginning of the XX centuries, Sadri Ziyo's «Ruznoma». The literary sources of the second half of the XIX and the beginning of the XX centuries as well as Sadri Ziyo's «Ruznoma» represent the most important historic events of the given period that is considered the revival of the enlightenment movement also named as "the demand of reforms". The basic aspects of the Tajik enlightenment discussed in Sadri Ziyo literary works are of importance in covering the main issues of spiritual national history. It denotes that the most complete embodiment of enlightenment study in Sadri Ziyo^s literary works is due to the influence of the views of Ahmadi Donish.

Having analyzed the work the author of the article concluded that Sadri Ziyo follows the specific style of reproduction in his literary works, the best example of which is «Ruznoma». The work under consideration represents a specific value in terms of covering the social-politic and cultural issues of that period of time.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Цоситова Угулой Рафик,овна, муаллимаи кафедраи журналистика ва назарияи тарчумонй, факултаи филологияи точики Донишгохи давлатии Xучанд ба номи академик E.F. Тафуров (Цумххурии Точикистон, ш. Xучанд), E-mail: qositova@mail.ru

Сведения об авторе:

Коситова Угулой Рафиковна, предподователь кафедры журналистики и теория перевода факультета таджикской филологии Xуджандского государственного университета имени академика Б.Г. Гафурова (Республика Тджикистана, г. Xуджанд), E-mail: qositova@mail.ru

Information about the author:

Qositova Ughuloy Rafigovna, lecturer of the Department of Journalism and Translation theory of the faculty of Tajik Philology of Khujand State University named after academician B.G. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: qositova@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.