Научная статья на тему 'Some issues concerned with regional press in the Tajik journalism (on the example of "Khagigati Sughd" newspaper)'

Some issues concerned with regional press in the Tajik journalism (on the example of "Khagigati Sughd" newspaper) Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
1345
49
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАБОН / МАТН / МАТНИ ПУБЛИТСИСТӣ / ПУБЛИТСИСТИКА / ОСОРИ ПУБЛИСТИСТӣ / МАТБУОТ / РӯЗНОМА «ҲАқИқАТИ СУГД» / САБК / УСЛУБ / НИГОРИШ / ИМЛО / ЯЗЫК / ТЕКСТ / “ХАКИКАТИ СУГД” / ПУБЛИТСИСТИЧЕСКИЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ / СТИЛЬ ИЗЛОЖЕНИЯ / ПЕЧАТНЫЕ СМИ / ГАЗЕТА / ПРАВОПИСАНИЕ / LANGUAGE / TEXT / "HAGIGATI SUGHD" / PUBLIC TRACE / PRESENTATION STYLE OF EXPOUNDING / MASS-MEDIA PRESS / NEWSPAPER / SPELLING

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Сатторова Замира Абдуджаббаровна

Статья посвящена исследованию стилистических и структурных особенностей печатных материалов газет Согдийской области.Автор на основе анализа текстологических особенностей публикаций областной газеты «Хакикати Сугд» выявляет особенности стиля изложения и манеры подачи информаций. В статье особое внимание уделено анализу стилистических и структурных особенностей информационных и аналитиеских жанров, таких как заметка, интервью, корреспанденция, аналитические статьи и др. Анализ печатных материалов исследуемой газеты убеждает автора в том, что в публицистических материалах газеты «Хакикати Сугд» наблюдаются как стилистические, так и грамматические ошибки. Вместе с тем автор выдвигает тезис о том, что редакционной коллеге исследуемой газеты необходимо уделить внимание современным методам подачи информационых материалов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Некоторые вопросы стилистических и структурных особенностей материалов местной печати (на примере газеты «Хакикати Сугд»)

The article is devoted to the explore dealing with statistical and structural features of press materials in Sughd viloyat. Designing on the premise of the analysis of textlogical peculiarities of publication of the regional newspaper "Khakikati Sughd" the author elicits the peculiarities of the style of expounding and manner of delivery of information. Particular attention is paid to the analysis related to statistical and structural features of informational and analytical genres, such as notes, interview, corresponding, analytical articles and etc. First and foremost, on the basis of reliable scientific facts the author makes an endeavor to identify the features of journalistic style of presentation materials. On the basis of a number of materials in terms of style presented the author reveals the positive and negative aspects of the publication of the newspaper "Khakikati Sughd" by the author. Alongside with the author discloses the theses the fact that the editorial board of the newspaper in question should be paid special attention to modern methods of delivery of informational materials.

Текст научной работы на тему «Some issues concerned with regional press in the Tajik journalism (on the example of "Khagigati Sughd" newspaper)»

УДК 002.6 З-A.CATTOPOBA

ББК 76.12

БAЪЗЕ MУЛОXИЗAXО ОИД БA СAБK BA TAРЗИ НИГОРИШИ MATH ДAР MATБУОTИ MAXAЛЛИ (дар мисоли рузномаи «^ацицати Сугд»)

Вожа^ои калиди: зaбoн, мaтн, мaтнипyблитcиcтй, пyблитcиcтикa,ocopипyблиcтиcтй, мaтбyoт, pyзнoмa «X,aj(jiK,a™ Сугд», caбк, улуб, нигopиш, имлo.

Омузиш Ba мyaйян нaмyдaни тapзи иигopиш Ba caбки мaтни пyблитcиcтй aз мyx,имтapин x,aдaфx,oи caбкшинocии мaтбyoт мax,cyб мeшaвaд, ки дap мyaйяи кapдaии мeъëp Ba зaминax,oи prno^ oи ax,aмияти мaxcyc дopaд.Myaйян иaмyдaии caбки пyблитcиcтй иaвиштopи мyxтaлифи ин ë oи шyмopa, ки aз ^ниби aшxocи гyиoгyи бa иaшp pacидaacт, ки мyx,тaвoи умумй Ba caбки куллии мaвoди pyзнoмapo бa иaмoиш мeoвapaд. Дap ин мaвpид зaбoшииocи мaъpyф Бaxpиддин Kaмoлиддинoв чунин нигoштaacт: "Arap бa зaбoни жaнpx,oи гyиoгyни pyзнoмa нaзap aфкaнeм, aëн мeгapдaд, ки зaбoни мaтбyoт бa ycлyби нут^и илмй, бaдeй Ba ë тapзи нигopиши хун^т^и pacмй шaбoxдт нaдopaд. Aзбacки дoиpaи xoнaндaгoни pyзнoмa xeлe вaceъ acr, зaбoни вaй бoяд aдaбй бoшaд" (5,6).

Бo нaзapдoшти ин мeъëp мo бapoи шинoxти caбки нигopиш Ba дигap вижaгии caбкивy coxтopии мaтни пyблитcиcтй мaвoди pyзнoмaи вилoятии «X,aKWa™ Сyгд»-po, ки нaшpияи Marçoмoти ич,poияи хркимияти дaвлaтии вилoяти Сугд aCT, мaвpиди oмyзиш Kapop дoдeм.

Pyзнoмaи «X,a^Ka™ Сугд» дap aйни х^л дap як x,aфтae ce мapoтибa бa нaшp мepacaд. Тaнзими мaвoди pyзнoмa мyaйянкyнaндaи мaвзyoти oн низ мax,cyб мeшaвд. Бeштap Ba^ дap cax,ифaи aввaл иттилooти œëcï axбopy гyзopишoти pacмй дapч мeгapдaд, rax,o cax,ифaи дyвyми pyзнoмa дap фapoгиpии ин гyнa мaвoд totocto нecт. Сax,ифaи caвyм фapoгиpи мaвзyoти иктиcoдивy ичтимoй, кишoвapзй, rax,o aдaбивy фapx,aнгй acт. Дap cax,ифaи чax,opyм acocaн мaвoди тaшвикoтй чун эълoнy peклoм Ba rox,o нaвиштopи мyxтaлифмaвзyъ ^й мeгиpaнд.

Ta^ray бappacии шyмopax,o нишoн медихдд, ки aкcapи мaвoд бa кaлaми кopмaндoни xyди pyзнoмa тaaллyк дoштa,:x,aмчyнин дap бaъзe мaвpид aфзaлияти мaтoлиби бepyнa низ бa мyшoxддa мepacaд. Kopмaндoни pyзнoмa Ba мyxбиpoни фaъoли oн кyшишaaнд, ки дap кoлaби aнвoи мyxтaлифи жaнpи жypнaлиcтй мaвoд пeшкaш нaмoянд.Дap ин мaвpид aндeшaи пpoфeccop М. Mypoдй мyвoфики мaтлaб acт: «Нaзapияи pyзнoмaнигopй тати^и фaъoлият Ba мехдати эчoдкopoнaи axли кaлaми ин cox,a, xycycaн кopмaндoни нaшpияx,o, yмyмaн мaтбyoт Ba дигap BAO шaкл гиpифтaвy инкишoф ëфтaacт.Ba бapoи бa вyчyд oмaдaни гоя^и нaв, дapкy мaъpифaт, raTOBa™ тaчpибax,o, Ba oкилoнa 6axpa бapдoштaн aз o^o зaминa фapox,aм cox^ ки бoиcи кaшфи ycyix^ нaви э^дй, мyнocибaт бa кacб Ba aмcoли ин гapдидaвy мeгapдaд»(6, 124).

Тaшaккyли caбки pyзнoмaнигop вoбacтa бa дoнишx,oи нaзapй acт, зepo pyзнoмaнигop дap чapaëни тaълифи мaтoлиби мapбyт бa мaвзyoти мyxтaлиф, чун №ëc™y ичтимoй, кишoвapзивy фapx,aнгй Ba aмcoли ин бoяд 6o дoнишx,oи мудими cox,ax^ мaзкyp мycaллaт бoшaд, Barapra бидуни oroxï aз ин дoнишдo нaмeтaвoнaд мaтoлиби дapxypи зaвки xoнaндaгoн бинaвиcaд. Дap ин мaвpид му^^и^н Myx,aммaдчoн Шaкypй, Бax,pиддин Kaмoлиддинoв, Myкappaмa ^ocимoвa, Pycтaми Bax,x,o6 Ba дигapoн aндeшaдoи ^либе бaëн дoштaaнд (13,2;3,5).

TaBa^4y^ 6a мaтoлиби «X,aKWa™ Сугд» бaëнгapи oн acт, ки мyaллифoн aз нaзapи oraxï Ba тacaллyт 6o дoнишдoи нaзapй дap бaxшдoи мyxтaлиф, нa дaмeшa oмoдaaнд. ЧутончИ дap мaвoди «Тyxмии xyшcифaт- гapaви фapoвoнx,ocилй» (10) мaтлaбe 6a нaзap xypд, ки orax^ мyaллиф 6a тaвpи зapypй 6a чaшм нaмepacaд. Аз чyмлa,дap ин мaвoд кopмaнди pyзнoмa 6a бoзpacи нaзopaти дaвлaтии тyxмии гохдяи Спитaмeн Олим^н Сиддикoв чунин caвoл мeгyзopaд: «Имшл пaxтaкopoни то^ия 6a мacъaлaи зaxиpaи т^мии бocифaт тo кaдoм aндoзa эътибop дoдa иcтoдaaнд?".Дap зaминaи пocyxи ин cyoл чaвoби мyшaxxacи мyтaxaccиc, мacъaлaгyзopй Ba rara^arapï 6a нaзap мepacaд, ки нaдвaи cyoлгyзopии жypнaлиcт aз ycyли caвoлгyзopй дap жaнpи мycoдибa фapк Дopaд. X,aдaфи мyxбиpи pyзнoмa дap ин дoлaт гиpифтaни мycoдибa 6o шaxcи мacъyл нecт, б&лки aз бaëни мyтaxaccиc хдллу фacл нaмyдaни мyaммoи дap нaзди xyд гyзoштa,дap дoиpaи нигopиши жaнpи мyxбиpнoмa 6a шyмop мepaвaд. Чунин нaвъи мyxбиpнoмax,opo Mypoд Mypoдй 6o тaкя 6ap aндeшax,oи мyx,aккикoни жapнx,oи жypнaлиcтии вaтaнивy xop^ñ мyxбиpнoмaи мacъaлaгyзop нoмидaacт, ки дap ин ^o тaвaccyти гyзoштaни caвoл Ba чaвoби мyтaxaccиc дap д&лли мacaъaлaи мaвpиди нaзap бaëн шyдaacт (6, 126).

Ба назар мерасад, ки дар ин мавод сабки нигориши матн ба матолиби мyаллиф он кадар риоя нагардидааст.Дар ин бора Бахриддин Камолиддинов чунин ишора кардааст. "Х^оло зарyрате пеш омадааст, ки дар чараëни инкишофи услуби забони рузноманигорй баъзе тамоюлхои номатлуб пешгирй карда шавад.Вале дар як дастури мухтасар хамаи ну;сонхои забони матбуотро тахлилу тасхех кардан мушкил аст..." (3,10).

Тахлили матолиби «Х,ак,ик,ати Сугд» нишон медихад, ки муаллифон бо назардошти тачрибаи мутахассисон маводи худро пешкаши хонандагон мегардонанд. Аз чумла, дар рyзномаи мазкур маводе тахти унвони «^аламчашинонй» (9) ба нашр расидааст. Муаллифи ин навишта Аличон Олимов аст, ки дар он сухан рочеъ ба усулхои тавассути каламча шинонидани нихолхои мухталиф меравад. Муаллиф аслан аз зумраи кормандони сохаи рyзноманигорй набуда, богбоне аз дехаи Унчии нохияи Бобочон Fафyров аст. Истифодаи ин мавод дар сахифахои рyзнома ба унвони яке аз мухимтарин усулхои ба тачрибаи хабарнигорй чалб намудани мутахассисон бо хадафи татбики назария ва омилхои эчоди журналистй махсуб меëбад.Чyнин усул ва равиши кор дар тачрибаи фаъолияти рyзномаи мазкур босамар истифода шудааст ва то андозае дар ин самт чалби мутахассисон ба нигориши жанрхои матбуотй ва тавассуоти онхо манзур намудани донишхои андyхта ба хонандагон метавон гуфт,ки ба сабки матни рyзномаи «Х,акикати Сугд» таъсири мусбат хам гузоштааст.

Маводи рyзномаи мазкур намоишгари вижагихои сабкии матни мундарич дар он аст, ки ба таври куллй усули нигориш ва вижагихои ин чаридаро мукаррар месозанд.

Нахустин омили муайянкунандаи сабки матни рyзнома шеваи пешниходи мавод ба шумор меравад ва унсури аввалия дар ин самт тарзи гузоштани сарлавха махсуб меëбад. Маълум аст, ки унсури нахустини чалби хонанда барои мутолиаи мавод унвони он ба шумор меравад ва ин падида дар таъйини бурду бохт ва каму костии сабки матни рyзнома накши муассир мегузорад. Дар рyзномаи «Х,акикати Сугд» ин равиш то чое ба меъëрхои муосири матбуот, ки бештар ба чалби таваччухи хонандагон бояд равона шавад, чавобгу аст. Хдрчанд усули мазкурро асосан муаллифони беруна риоя намудаанд ва ин ба сабки рyзнома таъсири хубе гузоштааст, аммо худ кормандони рyзнома дар ин чода чандон муваффак нестанд. Намунахои фаровонеро аз хар ду маврид метавон ин чо зикр намуд. Масалан, дар шумораи 17.07.2012 мусохибае бо номи «Шиори Хучандобуканал- сарсабзии ддар" мусохибае ба нашр расидааст.Вакте сухан дар мавриди обшуста ва забонзада будани матолиб меравад, хонанда аз худи сарлавха пай мебарад.Тавре тазаккур ëфт, имруз дар шароити ракобатпазирии матбуоти давлатй ва хусусй бояд, пеш аз хама, аввалин кадам барои чалби таваччухи бештари хонанда гузоштани сарлавхахои чолиб мебошад. Унвонии маводи мазкур аз нигохи жанрй, дар сабку услуби забон аз камбудихо холй нест.Ба ибораи дигар, имкон дорад, ки ин гуна матолибро танхо хамон доираи хонандагон аз хисоби мутахассисони соха ва кормандони муассисаи мазкур аз руи зарурати корй мутолиа намоянд. Ё дар хамин шумора матлабе бо номи «Номи сохибсуханон бокист» гузошта шудааст, ки як унвони мукаррарист. Чунонки зикр гардид, унвони хар мавод пеш аз хама мохияти онро шарху тавзех медихад ва ба ифодаи дигар бо мутолиаи он хонанда дармеëбад, ки сухан дар бораи кадом мавзуъ меравад. Аз суи дигар, саволгузории хабарнигорон низ мукаррарист ва хатто таъбири «Мухтарам Раис» дар чандин савол такрор омадааст. Дар ин мусохиба саволе ба мдан гузошта шудааст, ки он «Масъалаи дигари бахснок ин обëрии замини кафои бинохои баландошëна аст».Ба ин тарзи иборасозй таваччух намоед: «Замини кафои бинохои баландошëна». Ба назари мо, тарзи сахехи ин ибора бояд заминхои атрофи бинохои исти;оматй бошад. Аз руи мантики ин чумла хонанда ба андеша меравад, ки кадом замин бошад. Шеваи саволгузорй дар мусохиба бояд чавобгуи сабку шеваи жанри мусохиба бошад, ки дар ин маврид мухаккикон борхо изхори назар кардаанд.Х,амчунин мушаххас ва дакик будани саволхо барои хонанда имкон медихад то маънии дуруст бардорад.

Дар мавриди мукарраран истифода шудани ибораву мурочиатхо боз хам метавон гуфт, ки чунин такрорхоро дар чандин шумораи ин рузнома низ ба мушохида метавон гирифт, ки боиси аз нигохи сабку услуб коста гардидани маводи рузнома шудаанд. Аз чумла, дар шумораи 91 рузномаи «Х,акикати Сугд» дар мусохибаи «Омодагии харбй эътибори чиддй металабад» (7) хамин ибораи «Мухтарам Раис» дар се маврид аз панч савол истифода шудааст, ки он кадар чолиб нест. Бехтар мебуд ин рузноманигор ва хабарнигорони дигар барои ганомандии хазинаи лугавии худ бештар андеша кунанд, то ба таъбири Устод Айнй дар хакикат собит созанд, ки матбуот чашму гуши халк аст.

Ну;таи дигари гуфтанй ин аст, ки чаро вожаи "раис" дар тамоми маводи рузнома бо харфи калон навишта шудааст, хол он ки тиб;и ;оидаи имлои забони точикй зарурате барои бо харфи калон навиштани он ба назар намерасад.

Дар шумораи 16 аз 5 феврали соли 2013 бошад чанде аз чунин мавод, ки ба калами кормандони рузнома низ дахл дорад, ба хамин равиши гузоштани унвон ба навъхои мухталифи жанрхои рузнома ба мушохида мерасад. Масалан, гузориш аз чараёни баргузории нишасти матбуотй дар Макомоти ичроияи хокимияти давлатии вилоят бо Сардори Сарраёсати молияи вилоят Анвар Мирзоев бо унвони «Нишондихандахо мусбат арзёбй гардиданд» (12), ба нашр расидааст, ки бешак, хамин гуна хусусияти сабкиро бархурдор буда, нисбатан расмй пешниход шудааст. Аммо дар ин чода матолиби хабарнигорони чамоавй ё хонандагони рузнома нисбат ба кормандони он таъсири бештар доранд. Масалан, дар шумораи № 41 аз 3 апрели соли 2014 лавхае аз Аличон Олимов Аълочии маориф ва матбуоти Ч,умхурии Точикистон тахти унвони «Пайдои гумкарда» ба нашр расидааст, ки аз хаёт ва фаъолияти як нафар корманди сохаи тандурустй накл мекунад. Лавхаи мазкур дар назари аввал бо як сабки чолиби нимбадей навишта шуда, унвони он низ нисбатан муассир ва чавобгу ба талаботи нигоштахои публитсистй ба шумор меравад. Сатрхои нахустини ин мавод ба сабки нисбатан бадеии он таъкид доранд: «Аввали мохи хамали соли 1960 буд. Он сол омадани фасли бахор барвакт мушохида мешуду бодом аз зиндашавии худ дарак медод» (8).

Аз дигар равишхои чолиби пуртаъсир дар нашрияи «Хдкикати Сугд» ташкили сахифахои махсуси адабиву бадей ва марбут ба бахшхои мухталиф фаъолияти хаёти чамъиятй мебошад. Тули чанд сол бо ибтикори корманди рузнома Солехи Зарифзод сахифаи махсусе зери унвони «Булбули хушилхон» пешкаши хонандагон мегардад, ки бештар фарогири матолиби ахли адаб рочеъ ба зиндагинома ва осори Шайх Камоли Хучандй аст. То кунун дар сахифахои ин вижанома маколахои илмии устодону олимони ватаниву хоричй чун Шарифчон Хусайнзода, Абдулманнони Насриддин, Бадриддин Максудов, Саидумрон Саидов, Нуралй Нурзод, инчунин пажухишгарони сохибноми хоричй чун Азизи Давлатободй, Сухайло Юсуфй ба дасти чоп расидаанд. Ч,анбаи илмии маколоти мазкур то чое майли рузномаро ба сабки илмй нишон медихад, ки ин гуна мавод ба рузнома таъсири пурфайзе гузоштаааст, зеро бо нашри маводу матолиби мазкур унсурхои сабки илмй дар таркиби сабки куллии рузнома рох меёбанд.

Дар канори ин, дар аксари шуморахои ин рузнома маводу маколахои илмй рочеъ ба мавзуоти мухталифи илмй низ дарч мегарданд, ки хамагй ба таквияти чанбахои сабки илмй дар матолиби рузнома боис шудаанд. Х,амкории рузнома бо устодону олимони донишгоххои мавчуд дар каламрави вилоят ва пайваста нашр намудани маколоту гузоришоти илмии эшон ба ин раванд бозтоби унсурхои сабки таълифоти илмиро дар чараёншиносии кулии сабки ин рузнома тачассум мебахшад. Мавзуи ин матолиб танхо махдуд ба забону адабиёт ва фархангу фалсафа ва ахлок набуда, балки доираи васеъи бахшхои улумро фаро мегиранд. Аз чумла, дар шумораи 12 апрели соли 2014 бахшида ба рузи кайхоннавардон маколаи профессори Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б. Гафуров Ч,алол Латифов ва чонишини директори Планетарияи Хучанд Самеъчон Хошоков тахти унвони «Шефтаи арзу само» (11) ба дасти чоп расидааст, ки аз зиндагиномаи олими кайхоншинос ва муначчим Х,очй Юсуф накл мекунад. Хдрчанд сабки навиштори маколаи мазкур бештар чанбаи публистистй касб намудааст, аммо истифодаи далелхои илмй ва таърихй ба чойгохи равиши тахкикоти илмй дар ин макола таъкид мекунад. Масалан, ба ин чумлахо таваччух мекунем: «Хдмшахриён уро ба тавофи Каъба бурданд, ки хочй шавад. Нафаре, ки рохбаладии Юсуфро ба ухда гирифт, хангоми бозгашт дар Миср вафот кард. Як хучандии сокини ^охира Х,очй Юсуфро ба парасторй гирифт ва ба модараш нома навишта, огох кард, ки бачаи зиракро барои тахсил дар он чо нигох медорад» (11). Хдрчанд чумлаи аввал бештар тавассути сабки публисистй ба калам омадааст, аммо дар чумлахои баъдй мо бештар унсурхои сабки илмиро ба мушохида мегирем ва харчанд истифодаи далелхои катъй, таърих ва санахои мушаххас, таълифот ва корномахои илмии ин муначчим бо шеваи наздик ба сабки илмй ба калам омадаанд, аммо мухтавои кулии матолиб баёнгари он аст, ки муаллифон навиштаи худро на ба хотири анчоми тахкикоти илмй ба калам овардаанд, балки он ба сабки омехтаи илмию публитсистй ба сабки рузнома мутобик гардонидаанд.

Ба ифтихори 50- солагии Шоираи халкии Точикистон Фарзона сахифаи дигари илмиву адабие тахти унвони «Каъбаи чон» рохандозй шудааст, ки бештари матолиби он маколоти илмй, пажухишй ва накду баррасихои ашъори Фарзона мебошанд. То кунун маколахои донишмандони точик чун Кароматулло Олимов, Аскар Х,аким ва дигарон ба дасти чоп расидаанд. Бешак, мохе як маротиба ба дасти чоп расидани ин вижанома боис бар густариш пайдо намудани унсурхои сабки илмию интикодй, вижагихои таълифот дар заминаи накду баррасии шеър мешавад.

Сахифаи дигаре, ки дар рузномаи «Хдкикати Сугд» таъсис ёфтааст, «Сафинаи Сайхун» мебошад ва ин сафха бештар матолиби адабиву бадеиро, чун шеъру хикоя ва махсули эчоди чавонон фаро мегирад. Имруз дар забони матбуот баъзе калимасозихое ба назар мерасанд, ки

дaгaл Ba нoдypycтaнд. Чутончй, кaлимaи «мaopифчиëн» xeлe зиëд 6a чaшм pacид, гaйpимaнтикиcт, бeдтap acт, ки 6a ^и oн кopмaндoни шхди мaopиф, ë axли мaopиф гyфтa шaвaд, ë дaмoн вoжaи тaъpиxии xyдaмoн «мaopифпapвapoн»-po мaвpиди иcтифoдa Kapop гиpaд. 3epo иcтифoдaи пacвaнди чй oдaтaн 6a кaлимax,oи «кoлxoзчй», «пyдpaтчй» Ba aмcoли ин иcтифoдa мeшaвaд.Aммo 6o кaлимaи мaopиф иcтифoдa кapдaни oн xeлe нoxyшoянд нoгyвop 6a мyшoдидa мepacaд. Aйнaн чунин мyиocибaт ниcбaт 6a вoжaи мaтбyoт 6a мyшoдидa мepacaд. Дap cax^ax^ pyзнoмaдoи «XaKWa™ Сугд» 6opx,o ибopaи «нишacти мaтбyoтчиëн» иcтифoдa шyдaacт, ки 6a aндeшaи мo кopбypди дaмoн шaкли caxçx.H «нишacти мaтбyoтй» бeдтap acт. Дигap aз мacъaлaдoи мapбyт 6a caбки мaтни пyблитcиcтй тapзи чyмлacoзиx,o дap нaвиштaдoи xaбapнигopoн xeлe мyкappapй Ba бepyн aз кoлиби чyмлacoзиx,oи мaъмyлии зaбoни aдaбии точикй мeбoшaнд.Инч,o зикpи aндeшaи Б.Kaмoлиддинoв мух,им 6a нaзap мepacaд. Чyнoнчй: "Faлaт кop фapмyдaни яшн yнcypи гpaммaтикй, aз кдбили пeшoянд, пacoянд бaндaк, пaйвaндaк Ba Faйpa гутохи aз oн aзимтap aCT, зepo oн бoиcи pиoя нaгapдидaни к;oидax,oи ч,yмлaбaндй Ba xapo6 гapдидaни coxтopи гpaммaтикии зaбoн мeгapдaд"(3,6).

Нукгаи дигape, ки бoяд зикp шaвaд, шeвaи иcтифoдa aз coмoнaдoи xa6apï мaдcyб мeшaвaд. Aкcapи pyзнoмaдo, aз чyмлa pyзнoмaи «XaKWa™ Сугд» бeштap мaвoди xaбapии xyдpo 6o зи^и иcтинoд aз coмoнax,oи xaбapии бaxшx,oи точикии «Oзoдй», «Би-би-ш» тax,ия мекутанд. Xapчaнд нуфузи иcтифoдa aз coмoнaдoи pacorax^ элeктpoнии дaвлaтй дap нaшpияии «XaKWa™ Сугд» зиëд acт, aммo 6a нaзap мepacaд, ки aз ин coмoнaдo низ rax,o ^га^д чycтaaнд. Aлбaттa, иcтифoдaи orexia Ba 4aBo6^ 6a мeъëpдoи зaбoни точикй xy6 6a нaзap мepacaд.Aммo 6o х^^н гaлaт Ba нoдypycтии мaвoд иcтифoдaи нaмyдaни pyзнoмaнигop aз мaвoди coмoнax,o 6a мyшox,идa мepacaд, ки бapoи xoнaндa тo ^oe нoмaфxyм acт.Хyб мешуд xaбapнигopoн мaтoлибpo 6a зедни xoнaндaи точик Ba кoлaбдoи зaбoни aдaбии точикй мyтoбик гapдoнaнд. Иcтифoдaи вoжaдoи aвтoбyc дap шaкли yтyбyc, минибyc, гуштй- куштй, тeквoндy- тeквaндo, Пeкaн- Пекин, Aмpикo-Oмpикo Ba мoнaнди низ 6a мyшox,идa мepacaнд, ки тo ^oe иxтилoфoтe 6a тapзи нaвишти дypycти po^ дap зaбoни точикй, xoca имлoи зaбoни точикй 6a вyчyд мeoвapaнд.

Бo нaзapдoшти гамбудих^и caбкивy уалубй Ba coxтopии мaтни pyзнoмaи мaвpиди нaзap чaнд пeшниx,oдepo 6a хукми xyлoca дap poбитa 6a тяъмини фacox,aти зaбoни мaтбyoти точикии вилoят Ba тaквияти ^a^ax^ caбки нигopиш, aз чyмлa «XaKWa™ Сугд» rox,op мeнaмoeм:

Нaxycт, зapypaт пеш oмaдaacт, ки мacъyлини pyзнoмa бapoи тaквияти ^aróax^ caбки нигopиши мaвoд Ba мaтoлиби xeш дap cax^ax^ pyзнoмa aз poxy ycyix^ мyxтaлиф иcтифoдa нaмoянд. Дap ин чoдa x,apчaнд xa^opï 6o кишpдoи мyxтaлифи чoмea нaкши мyaccиp дopaд, aммo 6a aндeшaи мo ^лби жypнaлиcтoни cox,ибтaчpибaвy cox,ибкaлaм Ba кacбй бapoи пypoбypaнгии caбки pyзнoмa бoиc мeшaвaд.

Дap мaвpиди бapтapaф нaмyдaни гaлaтдoи уалубй, имлoй Ba хдтш тexникии мaвoди pyзнoмaдo, ки вoкeaн xeлe фapoвoн 6a мyшox,идa мepacaд, aндeшa нaмoянд Ba пеш aз xawa xyдaшoн ин мacъyлияти бaлaндpo дap тазди чoмea Ba мapдyм дapк coзaнд.

Xaмгyнcoзии вoжax,o Ba pиoят нaмyдaни мeъëpx,oи poичи зaбoни aдaбии точикй дap зaбoни мaтбyoт Ba мycoидaт дap мyтoбикaти зaбoни мaтбyoт Ba тaфaккypи чoмea aз мyx,имтapин ^px,o 6a шyмop мepaвaд.

ПAЙHAВИШT:

1. Aбдyкoдиpoв, A.Уcлyбиëти зaбoни тoчикй/A.Aбдyкoдиpoв, A.Дaвpoнoв.-Хyчaнд,Нoшиp, 2005.-224 c.

2. Kaмoлиддинoв,Б.Хycycиятx,oи уалубии capфy тах^ зaбoни тoчикй/Б.Kaмoлидинoв.- Дyшaнбe Maopиф, 1992.- 128 c.

3. Kaмoлиддинoв,Б.Сyxaн aз бaxpи дигapoн гyянд/Б.Kaмoлиддинoв.-Дyшaнбe,Интepнюc, Тoчикиcтoн, 2001.-171 c.

4. ^ocимoвa,M.Сyxaн бoяд 6a дoниш дapч кapдaн,(дap бopaи бaъзe гaлaтдoи axбopи oммa)/MДocимoв.-Дyшaнбe,2005.-135 c.

5. ^ypбoнoв,M.Уcлyбшинocй/MДypбoнoв.-Дyшaнбe,Maopиф,1991.-102 c.

6. Mypoдoв,M.Acocдoи э^ди жypнaлиcтй.-Дyшaнбe:Иpфoн,2014.-258 c.

7. Myъминoвa,P.Oмoдaгии x,ap6ï эътибopи чиддй мeтaлaбaд/P.Myъминoвa//X,aкикaти Сугд-2011.-№91.

8. Oлимoв,A.Пaйдoи гyмгaштa/A.Oлимoв//Xaкикaти Сугд.-2014.-№41.- 3 aпpeл.

9. Oлимoв,AДaлaмчaшинoнй/A.Oлимoв//Xaкикaти Сугд.-2013.-№16.-5 фeвpaл.

10.Сиддикoв,O.Тyxми xyшcифaт гapaви фapoвoндocилиcт/O.Сиддикoв//Xaкикaти Сугд.-2013.-№16.-5 фeвpaл.

11.Хошоков,С.Шефтаи арзу само/С.Хошоков//Х,акикати Сугд.-2014.-№45.-12 апрел. 12.Ч,ураева,Т.Нишондихандахо мусбат арзёбй гардиданд/Т.Ч,ураев//Х,акикати Сугд-2013.-№16-5феврал

13.Шакурй,М. Х,ар сухан чоеву хар нукта макоме дорад/Душанбе, Ирфон,1986.-399с.

REFERENCES:

1. Abdukodirov,A.Stylistics of the Tajik Language/A.Abdukodirov,A.Davronov.-Khujand:Noshir (Publisher),2005.-224 р.

2. Kamoliddinov,B.Peculiarities of Stylistic Grammar of the Tajik Language/B.Kamoliddinov.-Dushanbe:Enlightenment,1992.-128 р.

3. Kamoliddinov,B.They Speak instead of other Men/B.Kamoliddinov.-Dushanbe:Inter-News, Tajikistan,2001.-171 р.

4. Qosimovа,M.One Must Locate Speech in Knowledge (on some Errors Dealing with Social News) /M.Qosimov.-Dushanbe,2005.-135 р.

5. Qurbonov,M.Stylistics/M.Qurbonov.-Dushanbe:Enlightenment,1991.-102 р.

6. Murodov,M.Grounds of Journalistic Creation/M.Murodov.-Dushanbe:Cognition,2014.-258 p.

7. Mu"minova,R.Military Training Requires Particular Attention/R.Mu'minova.-Haqiqati Sughd (Sughdian Truth)-2011.-№ 91.

8. Olimov,A.Finding of the Lost Thing/A.Olimov//Haqiqati Sughd (Sughdian Truth).-2014.-№ 14, April 3.

9. Olimov,A.Thinkers/A.Olimov//Haqiqati Sughd(Sughdian Truth).-2013.-№ 16.February 5. 10.Siddiqov,0.High Quality Grain is the Guarantee of Fruitful Harvest/O.Siddiqov//Haqiqati Sughd

(Sughdian Truth)-2013.-№ 16.February 5.

11.Khoshokov,S.Admiration with Earth and Sky/S.Khoshokov//Haqiqati Sughd(Sughdian Truth).-2014.-№ 45.-April 12.

12.Jurayeva,T.Statistics Has Been Revealed Positively/T.Jurayeva//Haqiqati Sughd (Sughdian Truth).-2013.-# 16.February 5.

13.Shakuri,M.Each Speech Has its Own Place and Each Point Has its Own Role/M.Shakuri.-Dushanbe,Cognition,1986.-399 р.

Некоторые вопросы стилистических и структурных особенностей материалов местной печати (на примере газеты «Хакикати Сугд»)

Ключевые слова: язык, текст, "Хакикати Сугд", публитсистические произведения, публитсистика, стиль изложения, печатные СМИ, газета, правописание.

Статья посвящена исследованию стилистических и структурных особенностей печатных материалов газет Согдийской области.Автор на основе анализа текстологических особенностей публикаций областной газеты «Хакикати Сугд» выявляет особенности стиля изложения и манеры подачи информаций.

В статье особое внимание уделено анализу стилистических и структурных особенностей информационных и аналитиеских жанров, таких как заметка, интервью, корреспанденция, аналитические статьи и др. Анализ печатных материалов исследуемой газеты убеждает автора в том, что в публицистических материалах газеты «Хакикати Сугд» наблюдаются как стилистические, так и грамматические ошибки.Вместе с тем автор выдвигает тезис о том, что редакционной коллеге исследуемой газеты необходимо уделить внимание современным методам подачи информационых материалов.

Some Issues Concerned with Regional Press in the Tajik Journalism (on the example of "Khagigati Sughd" Newspaper)

Keywords: language, text, "Hagigati Sughd", public trace, presentation style of expounding, massmedia press, newspaper, spelling.

The article is devoted to the explore dealing with statistical and structural features of press materials in Sughd viloyat. Designing on the premise of the analysis of textlogical peculiarities of publication of the regional newspaper "Khakikati Sughd". the author elicits the peculiarities of the style of expounding and manner of delivery of information. Particular attention is paid to the analysis related to statistical and structural features of informational and analytical genres, such as notes, interview, corresponding, analytical articles and etc. First and foremost, on the basis of reliable scientific facts the author makes an

endeavor to identify the features of journalistic style of presentation materials. On the basis of a number of materials in terms of style presented the author reveals the positive and negative aspects of the publication of the newspaper "Khakikati Sughd" by the author Alongside with the author discloses the theses the fact that the editorial board of the newspaper in question should be paid special attention to modern methods of delivery of informational materials.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Сатторова Замира Абдучабборовна, унвончуи кафедраи журналистика ва назарияи тарчумаи Донишгоуи давлатииХучанд ба номиакадемикБ.Fафуров (Чущурии Точикистон, ш. Хучанд), E-mail: www_1985@mail.ru

Сведения об авторе:

Сатторова Замира Абдуджаббаровна, соискатель кафедры журналистики и теории перевода Худжандского государственного университета имени академика Б. Гафурова (Республика Таджикистан, г Худжанд), E-mail: www_1985@mail.ru

Information about the author:

Sattorova Zamira Abdujabborovna, aspiring degree candidate of the department of journalism and translation theory of the Tajik philology faculty under Khujand State University named after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand), E-mail: www_1985@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.