Научная статья на тему 'New models of compound words in Bedil s poetry'

New models of compound words in Bedil s poetry Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
158
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БЕДИЛ / КАЛИМАСОЗЙ / КАЛИМАИМУРАККАБ / «ТАТПУРУША» / қОЛАБ / БЕДИЛЬ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СЛОЖНЫЕ СЛОВА / “ТАТПУРУША ” / МОДЕЛЬ / BEDIL / WORD-BUILDING / COMPOUND WORDS / «TATPURUSHA» / MODEL

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олимджонов Мусо Обидович

Статья посвящена исследованию новых моделей сложных слов типа «татпуруша» в поэзии великого таджикско-персидского поэта XYII века Мирза Абдулькадира Бедиля. Отмечается, что изучение и исследование словообразования в персидских языках, в том числе таджикском языке, за последние десятилетия ХХ века стало одним из основных направлений в языкознании. Отмечено, что сложные слова новоперсидского языка стали объектом исследования грузинского исследователя Т.А. Чавчавадзе, который, опираясь на теории древних индийских лингвистов, делит их на «двандва», «татпуруша», «бахуврихи» «авяйибхава». Излагается, что Т.А. Чавчавадзе только на основе материала словаря Ю.А.Рубинчика приводит модели сложных слов новоперсидского языка. По мнению автора статьи модели сложных слов персидского (таджикского) языка им не ограничиваются. Научная новизна статьи заключается в том, что в ней на основе материала поэзии Бедиля впервые раскрыты новые модели сложных слов типа «татпуруша», которые до сих пор не подвергались научному изучению.Расскрываются новые модели сложных слов типа «татпуруша», которые в основном, создаются с помощью инфинитивов. Подытоживается, что возможности таджикского языка для создания новых сложных слов бесконечны и это поэзией великого поэта индийского стиля Мирза Абдулькадира Бедил.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Новые модели сложных слов в поэзии Бедиля

The article is devoted to exploration of the new models of compound words on the ground of the type «tatpurusha» in the poetry of the great Tajik-Persian poet of the XVII-th century Mirzo Abdulkadir Bedil. The author expounds that the study and analysis beset with word-building of Persian languages, Tajik language inclusive, for the latest ten years referring to the XX-th century has become one of the principal streamlines in the field of linguistics. It is noted that compound words of new Persian had become the object of the exploration of the Georgian researcher T.A. Chavchavazde who leaning on the theory of ancient Indian scholars in linguistics subdivided them into the following groups: «dvandva», «tatpurusha», bakhuvrikhi» and «avyayebkhava». The author of the article expounds that T.A. Chavchavazde based only upon the material of Yu. A. Rubinchik 's dictionary, she adduces the models of compound words of new Persian. In conformity with the author's opinion the models of compound words of Persian (Tajik) language is not restricted hereby. The scientific novelty of the article under consideration lies in the fact that proceeding from the materials of Bedil's poetry the author discloses the new models of compound words of the type «tatpurusha» for the first time as the theme explored hasn 't been subjected to scientific survey yet. The author canvasses new models of compound words on the grounds of the mentioned type that are formed namely by dint of infinitives. To sum it up, the author concludes that the availabilities of the Tajik language for creating new compound words are endless and the poetry of the great poet of Indian style, Mirzo Abdulkodir Bedil testifies to it.

Текст научной работы на тему «New models of compound words in Bedil s poetry»

УДК 4.06 М.О.ОЛИМЧОНОВ

ББК 81.2

KОЛAБXОИ ТОЗAИ KAЛИМAXОИ МУРAKKAБ ДAР НAЗМИ БЕДИЛ

Вожа^ои калидй: Бeдил, кaлимacoзй, кaлимaимypaккaб, «тaтпypyшa», кoлaб

Kaлимacoзй тaвaccyти тaxкикoти мyтaaддидe, ки дap дapoзoи caд coли oхиp руи Kop oмaд, бa дaвpaи нaви инкишoфи худ вopид гapдидa, бa cифaти илми мycтaкил шинoхтa вa эътиpoф гapдид. Якe aз пaжyxишxoи apзишмaндe, ки дap poxи oмyзиш вa тacнифoти кaлимaxoи мypaккaб нaвгoниepo 6O ХУД oвapд, pиcoлaи «Kaлимacoзии томИ дap зaбoни фopcии мyocиp»-и МУХДККИКИ гурчй Т.А.Чaвчaвaдзe бa шyмop мepaвaд. Пaжyxишгap дap вaкти oмyзиши кaлимaxoи мypaккaби зaбoни фopcй бa нaзapияи мyxaккикoни Х,инди бocтoн, бaхycyc ^нини тaкя нaмyдa, вoжaxoи мypaккaбpo бa 4a^op дacтa: «двaндвa», «тaтпypyшa», «бax,yвpиx,m вa «aвяйибxaвa» чyдo нaмyд (8, б?). Дap тacнифoти мaзкypи кaлимaxoи мypaккaб пpинcипи acocï мaънoи вoжaxo бyдa, ин нyктa, бa эътиpoфи мyxaккик, xaнyз aз ^ниби oлимoни Х,инди бocтoн дapëфт гapдидa буд (8, 70). Бa фикри мухдккик, arap шaкли кaлимaи мypaккaб дap aлoкaмaндй 6o мaънoи oн бappacй шaвaд, чapaëни кaлимacoзй дypycт мaънидoд хoxaд шуд (8,12). Т.А.Чaвчaвaдзe дap acapи мaзкyp биcтy шaш кoлaби тaшaккyли кaлимaxoи нaвъи тaтпypyшapo бappacй вa тaъин мeкyнaд. X,apчaнд бa мypaккaб бyдaни бaъзe кoлaбxo, чутончи тaтпypyшaxoe, ки 6o чузъи дуюми -rox; -кaдa coхтa мeшaвaнд, poзй шyдaн мумкин нecт, бинoбap бa дapoзo нaкaшидaни мaкoлaи xoзиp тaxлилy бappacиpo бa мaкoлaи дигap вoгyзop нaмyдa, xaмин кaдap мeaфзoeм, ки oмyзиши мaвoди зaбoни aдaбй, бaхycyc зaбoни aдaбиëти клaccикй coбит мecoзaд, ки нa xaмa кoлaбxoи тaшaккyли ин нaвъи кaлимaxo тo бa имруз мyaйянy мyкappap шyдaaнд.

Абдyppaxими X,yмoюнфappyх дap мaвpиди тaxкики кaлимaxoи мypaккaб тaъкиди чoлибe дopaд.У мeнaвиcaд: «...ин (кaлимacoзй - М.О.) пypзaxмaттapин киcмaти кopи мo буд, зepo бeш aз биcт coл кушиш кapдa тaбaкaбaндиxoe oмoдa мecoхтeм, бoз xaм дap хилoли мyтoлaa 6o кaлимoтe бapмeхypдeм, ки зaбт нaшyдa буд вa нoчop тaчaccyc мeкapдeм, тo чaндин мaвpиди иcтeъмoли oн кaлимapo дap гyфтaи бyзypгoн rn^o кyнeм вa бyбинeм cимaт вa ниcбaти oн чиcт вa чй гyнa иcтeъмoл шyдaacт» (6, 19). Бa ин мaънй 6o вучуди oн ки дap китoби пypapзиши Т.А.Чaвчaвaдзe KOлaбxoи гyнoгyни кaлимaxoи мypaккaб, бaхycyc тaтпypyшa бa кaйд oмaдaaнд, мaълyм мeшaвaд, ки кoлaбxoи дигape мaвчyдaнд, ки дap китoби мaзкyp бa кaйд нaoмaдaaнд. X,aминpo хдм зикр нaмyдaн бaмaвpид acт, ки тaxкикoти Т.А.Чaвчaвaдзe тaмoми кoлaбxoи кaлимax,oи мypaккaби зaбoни точикй вa ë фopcиpo фapo гиpифтa нaмeтaвoнaд, зepo «мaвoди acocï бapoи тaxкик aз лyгaти дyчилдaи фopcй бa pycï, ки зepи тaxpиpи умумии Ю.А.Рубинчик бa нaшp pacидaacт, интихoб шyдaacт» (8, 13). Лyгaти мaзкyp бoшaд, шacт xaзop вoxиди лyгaвиpo фapo гиpифтaacт (4, 8), ки хддди ниxoии вoжaгoни зaбoни фopcй тест, зepo мyxaккикин тaхмин мeкyнaнд, ки «aдaди кaлимaxoи зaбoни aдaбии точикй aз caд xaзop зиëдтap acr» (10, 147). Ё худ дap acocи нигoштaи Л.B.Пeйcикoв, ки дap зaминaи мaвoди «Фapxaнги ^фишл-и Алиaкбapи Нaфиcй cypaт гиpифтaacт, тapкиби лугавии зaбoни пopcй 158431 вoxиди лyгaвиpo дap бap мeгиpaд (3, 31). Аз ин ;a^x,o пaйдocт, ки лугати Ю.А.Рубинчик вa лyгaтxoи дигар ^e4 rox тaмoми capвaти зaбoни фopcиpo пyppa инъикoc кapдa нaмeтaвoнaнд.

Мyтoлиa вa oмyзиши нaзми Миpзo Бeдил, ки бa эътиpoфи X,acaн X,ycaйнй, «зaбoнaш зaбoни тaкмилëфтaи caбки хиндй aCT» (7, 9), шбит мecoзaд, ки имкoниятxoи зaбoни точикй дap coхтaни кaлимaxoи мypaккaб фapoвoн бyдa, aкcapи oнxo бa ^р гиpифтa нaшyдaaнд. Чyнoнчи, дap тазми шoиp кaлимaxoи мypaккaби зиëдe дyчop мeшaвaнд, ки кoлaби oнxo дap тaxкикoти мaвчyдa бa нaзap нaмepacaнд. Бo мaxдyдaи xaчми мaкoлaи xoзиp мeхoxeм тaнxo дap зaминaи мaвoди гиpдoмaдa дoиp бa кaлимaxoи тавъи тaпypyшa ибpoзи нaзap нaмoeм. Дap paфти мyтoлиa нaздик caд кaлимaи мypaккaби нaвe ëфтeм, ки aз руи мaънo хoc бa тaтпypyшa бyдa, кoлaбxoи чoлибe дopaнд. Дap ин нaвъи кaлимaxoи мypaккaб мacдapxo cepиcтифoдa бyдa, xaм дap чузъи aввaл вa xaм дap чузъи дуюм мaвpиди иcтифoдa ;apop гиpифтaaнд. Мaвoди зepи дacт имкoн мeдиxaд, ки oнxopo aз руи кoлaб чунин дacтaбaндй нaмoeм:

1Дoлaби мacдap+иcм. ^oлaби мaзкyp aз cepиcтифoдaтapин кoлaбxoи тaтпypyшa бyдa, xaм дap гaзaлxo вa xaм дap мacнaвиxoи шoиp мaвpиди иcтифoдa ;apop гиpифтaacт. Мaвoди гиpдoвapдa нишoн мeдиxaд, ки aз мacдapxo aз xaмa зиëдтap вoжaxoи тапидан, фусурдан, шукуфтан дap кaлимacoзй иштиpoк нaмyдaaнд, чун тапиданасар, тапиданба^ор, тапиданбисмил, тапиданмоя, тапиданнаво, тапидан^авас, тапидан^осил, фусурданбаён, фусурданик,тизо, шукуфтанба^ор, шукуфтанадо, шукуфтаноина, шукуфтан^авас, шукуфтантам^ид вa г.:

Маям чу накхати гул чавхари хаво гардид, Хднузам шишаи рангам шикастаногоз аст (2, ч.1, 286). Fyборе чанд саргарми шитобем, Тапиданмояи сад изтиробем (2, ч.3, 448). Дил имруз хасратпарасти садост, Чу сози таманно тапиданнавост (2, ч.3, 740). Бувад шавк то кай фусурданбаён? Тараб чанд дар пуст бошад нихон? (2, ч.3, 746). Шукуфтанбахоре, ки то гул кунад, Ба сад хандаи гунча кул-кул кунад (2, ч.3, 709). Дар баробари ин калимахо вожахои дигар, чун надиданоина, орамиданравиш, омаданиншо, орамиданравиш, рамиданмоя, рамиданоханг, сухтаномода ва г. дар назми шоир мустаъмаланд: Чй вонамоядам ин хдстии адамтимсол, Надиданоинае дар мукобил афтодааст (2, ч.1,386). Моему ду чашм чун ду накши поят, Муштоки хироми омаданиншоят (2, ч.3, 339); Аз ин завраки орамиданравиш, Ба кишти нишастааст мавчи тапиш (2, ч.3, 760). Дахр сози рамиданохангест, Чаманистони парфишонрангест (2, ч.3, 22). Мушохидаи абёти фавк собит месозад, ки дар калимасозии навъи татпуруша ба сифати чузъи дуюм хамоно вожахои нозпарвари Бедил, чун бахор, бисмил, наво, хавас, оханг истифода шудаанд.

2. ^олаби исм +масдар. Агар аз назми Бедил аз руи колаби аввал беш аз сй вожаи мураккаб пайдо намуда бошем, пас бо колаби исм+масдар 22 вохиди лугавии нав дарёфт шуд. Аз исмхо, беш аз хама, калимахои гирех, гунна, гул, доман, ицбол ва г. серистифодаанд, чун гулкардан, гиреххурдан, гуннахуспидан, доманафшурдан, доманшикастан ва г.

Нусхаи моро варацгардондане даркор нест, Дафтари гул ранг агар гардонд, абтар мешавад (2, ч. 1,521). Аз руи сохт ин гурухро метавон ба ду зергурух чудо кард:

2.1. Як гурух калимахои бо ин колаб сохташуда, бидуни дигар унсурхо дар шакли холис омадаанд, чун доманафшурдан, ицболфузудан, лаббастан, оинагардидан ва г:

Зиндагй туъмаи кулфат гардид

Риштахо хурда гиреххурдани мо (2, ч.1, 47).

Бахор омад аз шавк гул чидан аст,

На хангомаи гуннахуспидан аст (2, ч.3, 663).

Во накард оинагардидан гирех аз кори ман,

Банди хайрат сахттар аз байзаи фулод буд (2, ч.1, 763).

Ба хаёлот маболид, ки чун партави шамъ,

Костан тавъами ицболфузудан будааст (2, ч.1, 403).

2.2.^олаби исм+масдар+хо. Барои чун калимаи мураккаби навъи татпуруша ташаккул ёфтани масдархои таркибии номй пасванди -хо кумак намудааст, чун доманкашиданхо, кадкашиданхо, сарбуриданхо, лабкушуданхо ва г. Масдар харчанд мансуб ба феъл аст, лекин бархе аз хусусиятхои исмро дошта, дар дохили матн аломатхои номии худро барчаста зохир мекунад ва мухимтар аз хама «табиати дубахра дорад» (5, 257). Махсусан, ин холат хангоми бо пасванди чамъбандии -хо омадани масдар ба хубй мушохида мешавад, чун орамиданхо, гумшуданхо, доманкашиданхо, доманшикастанхо, кадкашиданхо, лабкушуданхо, ва г:

Саропо махв шав, то чумла огохй шавй, Бедил, Ба кадри гумшуданхо хар кй ин чо рахнамо дорад

(2, ч.1,524)

Фалак, ин саркаши чанд аз губори орамиданхо? Намебоист аз хок ин кадар доманкашиданхо

(2, ч.1,Ш)

Кай шавад барки нигах доманшикастанхои ашк, Рафтан аз хеш аст ин чо, бозии тифлона нест (2, ч.1,406) Гирехкушои суханвар сухан бувад, Бедил, Ба нохуне нафитад кори лабкушуданхо

(2, ч.1,57) ва г.

Агар дар калимаи «орамиданхо» масдар пасванди -хо кабул намуда, хусусияти номии худро зохир намуда бошад (4, 261), пас «гум шудан», «доман кашидан», «доман шикастан», «кад кашидан», «лаб кушудан» масдархои номии таркибй буда, мутобик ба коидаи имло аз хам чудо навишта мешаванд, лекин ин таркибхо пасванди -хо кабул намуда, пурра аломатхои исмро сохиб гардида, ба исми мураккаб табдил ёфтаанд. Дар ин мисолхо нуктаи чолибу гуфтанй он аст, ки Бедил тавассути назми худ имкониятхои грамматикии пасванди «-хо»-ро вусъат дода, онро то андозае ба воситаи ташаккули калимахои мураккаб табдил додааст.

3. ^олаби масдар+асоси замони хозираи феъл. Дар мукоиса бо колабхои фавк колаби мазкур сермахсул нест ва тавассути ин колаби калимасозй аз ашъори Бедил чахор калимаи мураккаби навъи тапуруша дарёфтем: болиданандеш, орамиданомуз, сухтансоз ва чакиданандоз. Мушохидахо нишон медихад, ки хамаи ин калимахо дар маснавихои шоир ба кор рафтаанд:

Чу гардад буи гул болиданандеш,

Шавад пирохани пирохани хеш (2, ч.3, 429).

Тафе мехост нафти сухтансоз,

Камине дошт ранги баркпарвоз (2, ч.3, 500).

На сухан орамиданомуз аст,

На хомушй тасаллиандуз аст (2, ч.3, 33).

4. ^олаби сифат+масдар. Бо ин колаби калимасозй аз назми Мирзо Бедил ду калимаи мураккаб дарёфтем: баландчидан^о, хушквомондан:

Ба хар хушквомондан сози ман Бинозад ба сад абр парвози ман (2, ч.3, 801). Чун дар колаби исм+масдар дар бархе калимахои мураккаби навъи мазкур пасванди -хо масдархои таркибии номиро, ки чузъи номии он сифат аст, ба хам овардааст: Х,еч кас аз баландчидан^о Нест бе пастиофариданхо (2,ч.3, 374).

5. ^олаби чонишин+масдар дар мукоисаи тамоми колабхои болой бемахсул буда, аз ашъори Бедил танхо як калимаи «хечбуданхо»-ро пайдо намудем:

Суроги чайби саломат наметавон дарёфт Магар зи кисвати беранги %ечбудан%о (2, ч.3, 57). Омузиш ва муоинаи назми Мирзо Бедил нишон медихад, ки дар калимасозй имкониятхои забони точикй фаровон буда, хамаи он то хануз ба кор гирифта нашудаанд. Бедил, ки ба таъбири устод С.Айнй, «хакикатан як кобилияти бисёр бузурги илму адабиёт ва забон дошта будааст» (1, 107), ба доираи калимасозй тамоми калимахои забон, махсусан масдархоро гирифта, вожахои нави навъи татпурушаро сохтааст. Устод Абдуррахими Х,умоюнфаррух фаровонй ва гуногунрангии колабхои калимасозии вожахои мураккаби забони форсиро «яке аз чихот ва далоили сахулату узубати забони форсй» (6, 24) мешуморад, Мирзо Бедил, ки, ба таъбири Шафеии Кадканй, «бунёдгузори назарияи растохези калимот аст» (9, 67), тавонистааст, тамоми имконияти забони точикиро дар офаридани калимахои мураккаб ба кор гирифта, иктидори онро ба намоиш гузорад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Айнй,С.Мирзо Абдулкодири Бедил/С.Айнй.- Сталинобод: Нашрдавточ, 1954. -340с.

2. Бедил,Дехлавй. Куллиёт/Д.Бедил//Ч,.1-4. Тасхехи Холмухаммади Хаста, Халиллуллохи Халилй. Ба кушиши Бахман Халифа Баноравонй. -Техрон: Талоя, 1389. Ч,илди 1 (бахши аввал). Газалиёт. -798с.; Ч,илди 1 (бахши дувум). Газалиёт. -1600с.; Ч,илди 2. Таркиббанд; Тарчеъбанд; ^асоид; ^итъаот; Рубоиёт -650с.; Ч,илди 3. Маснавихо. -812с.; Ч,илди 4. Чахор унсур; Рукаот; Нукот. -582с.;

3. Пейсиков, Л.С. Лексикология современного персидского языка/Л.С.Пейсиков. -М.: 1975. -203с.

4. Персидско-русский словарь. В двух томах, под редакцией Ю.А.Рубинчика. -М.: Русский язык, 1985. Т.1. -800с. Т.2.-864с.

5. Точиев,Д.Осори мунтахаб/Д.Точиев.-Душанбе: Деваштич, 2005. -484с.

6. Х,умоюнфаррух,Абдуррахим. Дастури чомеи забони форсй. Х,афт чилд дар як мучаллад. Ба кушиши Рукниддин Х,умоюнфаррух/А.Х,умоюнфаррух.-Техрон: Алиакбари Илмй, 1364. -1207с.

7. Х,усайнй,Х,асан. Бедил, Сипехрй ва сабки хиндй/Х,.Х,асан. -Техрон: Суруш, 1376. -150с.

8. Чавчавадзе,Т.А. Именное словосложение в новоперсидском языке/Т.А.Чавчавадзе. -Тбилиси: Мецниереба, 1981.-374с.

9. Шафей,Кадканй, Мухаммадризо. Шоири оинахо (баррасии сабки хиндй ва шеъри Бедил)/К.Шафей.-Техрон: Огох, 1379. -337с.

10.Шукуров,М.Забони мо хастии мост/М.Шукуров.-Душанбе: Маориф, 1991. -232с.

178

REFERENCES:

1 Ayni, Sadriddin. Mirzo Abdulkodir Bedil/ Sadriddin A.- Stalinabad: State publishing-house, 1954. -

340 p.

2 Bedil, Dehlavi. Collection of Compositions/ D.Bedil // - VV. 1 - 4. Revised by Kholmuhammadi

Khasta, Khalilloh Khalili. By assistance of Bahman Khalifa Banoravoni. - Tehran: Taloya, 1398hijra. - V-1. (the first chapter). Ghazels. - 798 p.; The first volume (the second chapter). Chazels. - 1600 p.; The second volume. Tarkibband; Tarje'; Odes, Short Rhymes, Rubai. - 650 pp.; - V.3. Masnevis. -812 pp.; - V.4. Four Elements; Ruqaot; Nukot. - 582p. 3. Peysikov, L.S. Lexicology of Modern Persian Language/ L.S.Peysikov.- M.: Moscow University, 1975. - 203 p.

4 . Persian-Russian Dictionary. In two volumes / under the editorship of Yu.A. Rubinchik. - M.: Russian language, 1985. - V.1 - 800 pp.; - V.2. - 864 pp.

5 . Tojiyev, D. Selected Works/ D.Tojiyev.-Dushanbe: Devashtich, 2005. - 484 p.

6. Humoyunfarrukh, Abdurrahim. Comprehensive Grammar of Persian Language. The seven parts in one volume. By the assistance of Ruknuddin Humoyunfarrukh/A Humoyunfarrukh.- Tehran: Aliakbar, 1364hijra. - 1207 p.

7. Husayni, Hasan. Bedil. Sipehri and Indian Style/ H.Husayni.- Tehran: Surush, 1376hijra. - 150 p.

8. Chavchavadze, T.A. Nominal Word-Building in New Persian Language/ T.A. Chavchavadze.- Tbilisi: Metsniereba, 1981. - 375 p.

9. Shafe'i, Kadkani, Muhammadrizo. The Poet of Mirrors (dwelling on Indian style and Bedil's poem)/ K.Shafe'i.-Tehran: Ogoh, 1379hijra. - 337 p.

10.Shukurov,M.National Language is our Existence/M.Shukurov.-Dushanbe:Enlightenment,1991.-232 p.

Новые модели сложных слов в поэзии Бедиля

Ключевые слова: Бедиль, словообразование, сложные слова, "'татпуруша ", модель

Статья посвящена исследованию новых моделей сложных слов типа «татпуруша» в поэзии великого таджикско-персидского поэта XYIIвека Мирза Абдулькадира Бедиля. Отмечается, что изучение и исследование словообразования в персидских языках, в том числе таджикском языке, за последние десятилетия ХХ века стало одним из основных направлений в языкознании. Отмечено, что сложные слова новоперсидского языка стали объектом исследования грузинского исследователя Т.А. Чавчавадзе, который, опираясь на теории древних индийских лингвистов, делит их на «двандва», «татпуруша», «бахуврихи» «авяйибхава». Излагается, что Т.А. Чавчавадзе только на основе материала словаря Ю.А.Рубинчика приводит модели сложных слов новоперсидского языка. По мнению автора статьи модели сложных слов персидского (таджикского) языка им не ограничиваются.

Научная новизна статьи заключается в том, что в ней на основе материала поэзии Бедиля впервые раскрыты новые модели сложных слов типа «<татпуруша», которые до сих пор не подвергались научному изучению.Расскрываются новые модели сложных слов типа «<татпуруша», которые в основном, создаются с помощью инфинитивов. Подытоживается, что возможности таджикского языка для создания новых сложных слов бесконечны и это поэзией великого поэта индийского стиля Мирза Абдулькадира Бедил.

New Models of Compound Words in Bedils Poetry

Key words: Bedil, word-building, compound words, «tatpurusha», model

The article is devoted to exploration of the new models of compound words on the ground of the type «<tatpurusha» in the poetry of the great Tajik-Persian poet of the XVII-th century Mirzo Abdulkadir Bedil The author expounds that the study and analysis beset with word-building of Persian languages, Tajik language inclusive, for the latest ten years referring to the XX-th century has become one of the principal streamlines in the field of linguistics. It is noted that compound words of new Persian had become the object of the exploration of the Georgian researcher T.A. Chavchavazde who leaning on the theory of ancient Indian scholars in linguistics subdivided them into the following groups: «<dvandva», «(tatpurusha», bakhuvrikhi» and «<avyayebkhava». The author of the article expounds that T.A. Chavchavazde based only upon the material of Yu. A. Rubinchik s dictionary, she adduces the models of compound words of new Persian. In conformity with the author's opinion the models of compound words of Persian (Tajik) language is not restricted hereby

The scientific novelty of the article under consideration lies in the fact that proceeding from the materials of Bedil's poetry the author discloses the new models of compound words of the type «tatpurusha» for the first time as the theme explored hasn t been subjected to scientific survey yet. The author canvasses new models of compound words on the grounds of the mentioned type that are formed namely by dint of infinitives. To sum it up, the author concludes that the availabilities of the Tajik language for creating new compound words are endless and the poetry of the great poet of Indian style, Mirzo Abdulkodir Bedil testifies to it.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Олимцонов Мусо Обидович, номзади илмхои филология, дотсенти кафедраи забони тоцикии Донишгохи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Рафуров (Цумхурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: Olimi73@mail.ru

Сведения об авторе:

Олимджонов Мусо Обидович, кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республики Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: Olimi73@mail.ru

Information about the author:

Olimjonov Muso Obidovich, candidate of philological sciences, Associate Professor of the department of the Tajik language under Khujand State University named after academician B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail: Olimi73@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.