Научная статья на тему 'The role of verb stem in formation of complex words referring to dvandva type (on the materials of Bedil''s poetry)'

The role of verb stem in formation of complex words referring to dvandva type (on the materials of Bedil''s poetry) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
153
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТВОРЧЕСТВО МИРЗО АБДУЛКОДИРА БЕДИЛЯ / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ МОДЕЛИ / СЛОЖНЫЕ СЛОВА / ДВАНДВА / ИНТЕРФИКС / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ СРЕДСТВА / ГЛАГОЛ / MIRZO ABDULKODIR BEDIL ''S CREATION / WORLD-BUILDING MODELS / COMPLEX WORDS / DVANDVA / INTERFIX / WORLD-BUILDING MEANS / VERB / ФЕЪЛ / АСОСҳОИ ФЕЪЛ / КАЛИМАСОЗӣ / қОЛАБ / БЕДИЛ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олимджонов Мусо Обидович

Анализируется роль основ глагола в образовании сложных слов типа ДВАНДВА на основе материалов поэзии Мирзо Абдулкодира Бедиля (XVII-XVIII вв.). Утверждается, что основы глагола принимают активное участие в образовании сложных слов и могут создать новые слова при помощи интерфиксов или без каких-либо словообразовательных средств. Доказывается, что большинство словообразовательных моделей, встречающихся в поэзии Бедиля, наличествуют в таджикском языке, однако у поэта наблюдаются сравнительно редкие словообразовательные модели, такие как «основа прошедшего времени+инфинитив», «причастие +имя прилагательное», что указывает на участие неспрягаемых глаголов в словообразовании. Особо отмечается, что в поэзии встречаются не только новые модели словообразования типа ДВАНДВА, но и образование синонимов того же композита путём замены компонентов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

НАВЪИ ДВАНДВА (дар заминаи маводи назми Мирзо Бедил)

The article dwells on the role of verb stems in a formation of complex words of DVANDVA type on the basis of the materials of Mirzo Abdulkodir Bedil's poetry (the XVII-th the XVIII-th cc.). It is asserted that verb stems take active part in formation of complex words and they can create new words by means of interfixes or without any world-building means. It is proved that the majority of world-building models occurring in Bedil's poetry are present in the Tajik language, however, such ones as “Past Tense stem+infmitive”, “Participle+Adjective” are observed rather rarely; the fact pointing to participation of non-conjugable verbs in word-building. It is underscored especially that not only new models of world-building of DVANDVA type are occurred in poetry, but a formation of synonyms of the same composite by means of substitution of components either.

Текст научной работы на тему «The role of verb stem in formation of complex words referring to dvandva type (on the materials of Bedil''s poetry)»

10 02 22 ЯЗЫКИ НАРОДОВ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ЕВРОПЫ, АЗИИ, АФРИКИ, АБОРИГЕНОВ АМЕРИКИ И АВСТРАЛИИ

10 02 22 LANGUAGES OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES OF EUROPE, ASIA, AFRICA, NATIVES OF AMERICA AND AUSTRALIA

УДК 80/81 ББК 81.2Т-2

НАКЩИ АСОСХ^ОИ ФЕЪЛ ДАР ТАШАККУЛИ КАЛИМАХ.ОИ МУРАККАБИ

НАВЪИ ДВАНДВА (дар заминаи маводи назми Мирзо Бедил)

РОЛЬ ОСНОВЫ ГЛАГОЛА В ОБРАЗОВАНИИ СЛОЖНЫХ СЛОВ ТИПА ДВАНДВА (на материалах поэзии Бедиля)

THE ROLE OF VERB STEM IN FORMATION OF COMPLEX WORDS REFERRING TO DVANDA TYPE (on the Materials of Mirzo BediVs Poetry)

Олимцонов Мусо Обидович,

н. и. филол., дотсенти кафедраи забони тоцикии ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Олимджонов Мусо Обидович,

к.филол. н., доцент кафедры таджикского языка ХГУ им. акад. Б.Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

Olimjohnov Muso Obidovich,

candidate of philological sciences, Associate Professor of the Tajik language department under KSU named after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: Olimi73@mail.ru

Калидвожа^о: феъл, асосуои феъл, калимасози, двандва, цолаб, Бедил

Мацола дар заминаи маводи назми Мирзо Бедил руи кор омада, сухан аз нацши асосуои феъл дар ташаккули калимауои мураккаби навъи двандва меравад. Маълум мешавад, ки асосуои феъл дар ташаккули калимауои мураккаб фаъол буда, метавонанд, ки бо ёрии интерфиксуо ва ё бидуни ягон воситаи калимасоз калимауои нав созанд. Омузиш собит месозад, ки аксари цолабуои калимасози дар забони тоцики маъмул буда, дар баробари ин цолабуои нодири калимасози, чун цолаб^ои «асоси замони гузашта + масдар»; «сифати феъли + исм» низ дар назми Бедил истифода шудаанд. Маълум мешавад, ки феълуои гайритасрифи низ дар калимасози метавонанд иштирок намоянд. Бедил на тануо цолаб^ои нави калимасозии двандваро ихтироъ намудааст, балки бо ивази цои асос^о ва ё интерфиксуо муродиф^ои х,амон калимаро ба вуцуд овардааст.

Ключевые слова: творчество Мирзо Абдулкодира Бедиля, словообразовательные модели, сложные слова, двандва, интерфикс, словообразовательные средства, глагол.

Анализируется роль основ глагола в образовании сложных слов типа ДВАНДВА на основе материалов поэзии Мирзо Абдулкодира Бедиля (XVII-XVIII вв.). Утверждается, что основы глагола принимают активное участие в образовании сложных слов и могут создать новые слова при помощи интерфиксов или без каких-либо словообразовательных средств. Доказывается, что большинство словообразовательных моделей, встречающихся в поэзии Бедиля, наличествуют в таджикском языке, однако у поэта наблюдаются сравнительно редкие словообразовательные модели, такие как «основа прошедшего времени+инфинитив», «причастие +имя прилагательное», что указывает на участие неспрягаемых глаголов в словообразовании. Особо отмечается, что в поэзии встречаются не только новые модели словообразования типа ДВАНДВА, но и образование синонимов того же композита путём замены компонентов.

Keywords: Mirzo Abdulkodir Bedil S creation, world-building models, complex words, dvandva, interfix, world-building means, verb

The article dwells on the role of verb stems in a formation of complex words of DVANDVA type on the basis of the materials of Mirzo Abdulkodir BediVs poetry (the XVII-th - the XVIII-th cc.). It is asserted that verb stems take active part in formation of complex words and they can create new words by means of interfixes or without any world-building means. It is proved that the majority of world-building models occurring in BediVs poetry are present in the Tajik language, however, such ones as "Past Tense stem+infmitive", "Participle+Adjective" are observed rather rarely; the fact pointing to participation of non-conjugable verbs in wordbuilding. It is underscored especially that not only new models of world-building of DVANDVA type are occurred in poetry, but a formation of synonyms of the same composite by means of substitution of components either.

Мухаккики шинохтаи гурчй Т.А.Чавчавадзе дар рисолаи худ, ки ба калимасозии калимах,ои мураккаби забони форсй ихтисос дорад (12), чунин як таъкиди чолибе дорад: «...агар кори муттасили забон дар чое мушохида шавад, пас он кисмати калимасозй ва ташаккули калимаи нав тавассути калимаваслкунй мебошад» (12, 14). Калимасозй, ки дар доираи вохидхои забон ва бо нигахдошти меъёрхои забони адабй сурат мегирад, аз «кисмхои чолиби лингвистика» (таъбир аз Чавчавадзе) ба шумор рафта, омузиши калимасозй барои кашфи имконият ва иктидори вожаофарии ин ё он забон имкон фарохам меорад.

Дар ташаккули калимахои мураккаб, махсусан исмхо хиссахои гуногуни нутк иштирок мекунанд, ки дар ин ришта сахми феъл, бахусус асосхои феъл назаррас аст ва кисми калони исмхо махз бо иштироки ин хиссаи нутк ташаккул меёбанд (ниг. 4, 24). Баррасии маводи назми Мирзо Бедил собит месозад, ки на факат феълхои тасрифшаванда, балки феълхои тасрифнашаванда низ имкон доранд, ки дар калимасозй иштирок намоянд.

Дар заминаи маводи гирдоварда метавон калимахои мураккаберо, ки тавассути феълхо ташаккул ёфтаанд, чунин баррасй намуд:

1. ^олаби «асоси замони гузашта+асоси замони гузашта». Тавассути колаби мазкур асосан исмхои маънй, амсоли шикастурехт, рафтуомад, додугирифт ва г. сохта мешаванд (ниг. 9, 174; 2, 121). Аз мисолхои фавк маълум мешавад, ки дар ин навъи калимасозй барои алокаманд гардидани асосхо миёнвандхо (-у-) иштирок мекунанд.

Маводи назми Мирзо Бедил собит месозад, ки колаби мазкурро аз руи алокамандшавии асосхо метавон ба ду гурух чудо кард:

1.1. Исмхои мураккабе, ки дар онхо асосхои феъл бидуни воситаи грамматикй бо хам алокаманд гардидаанд:

З-омадшуди цосидони найрангпаём Помолам кард уастии яъсащом.

(Куллиёт, 2, 518).

Назм, ки барои нигох доштани колабхои таърихии калимасозй воситаи хубе мебошад (ниг. 9, 157), собит месозад, ки калимахои навъи мазкур бидуни воситаи грамматикие низ алокаманд шуда метавонанд.

1.2. Исмхои мураккабе, ки тавассути интерфикс ташаккул ёфтаанд, чун бандубаст, гуфтушунид / гуфтушунуд, омадушуд, омадурафт / рафтуомад, дидушунид, нишастухост ва г. Бо ёрии миёнванд ё худ интерфиксхо ташаккул ёфтани калимахои мураккаб дар забони точикй маъмул буда, решахои амики таърихй дорад (5, 206). Маъмулан дар заминаи маводи назми Мирзо Бедил миёнвандхоро ба ду гурух: миёнвандхои аслй ва миёнвандхои нодир чудо мекунанд (5, с. 206).

Дар мисолхои зерин низ асосхои феъл бо миёнвандхои аслй исм сохтаанд: Дил сайди шавцу дида асири хаёли туст, Вайрона кишваре, ки ба ин бандубаст нест.

(Куллиёт, 1 (бахши аввал), 249) Цауди таътили сифат нуцси камоли зот аст, Ё бигу ё бишунав гуфтушунид аст ин цо.

(Куллиёт, 1 (бахши аввал), 101) Омадурафти нафас найранги туфони балост, Мавци ин дарё ба чашми аули ибрат аждауост.

(Куллиёт, 1 (бахши аввал), 184) Хар чй уастй, цуз омадушуд нест, Гайри уангомаи тараддуд нест.

(Куллиёт, 3, 120) ва г.

2. ^олаби «асоси замони хозира+асоси замони хозира». Дар забони адабии точикй тавассути ин колаб асосхои феъл асосан тавассути миёнванд алокаманд гардида, «исмхои абстракте сохта мешаванд, ки харакат ва амалу холатро мефах-монанд» (9, 173; 2, 121), чун доругир, давутоз, равуой ва г. Маводи зери дасти мо им-кон медихад, ки ин навъи исмхои мураккабро низ ба ду гурух чудо намоем:

2.1. Исмхое, ки бе воситаи грамматикй тавассути такрори асоси феълй сохта шудаанд, чун бишкан-бишкан, хор-хор:

Агар цуши бацо набвад фано уам нашъае дорад, Ки аз цул-цул мадон оуанги бишкан-бишкани мино.

(Куллиёт, 1 (бахши аввал), 11) Он кист, ки хор-хори ман бардорад? Ё заумати нангу ори ман бардорад?

(Куллиёт, 2, 354)

Мухаккикони бахши калимасозй М.Турсунов ва Т.А.Чавчавадзе аз такрори асоси замони хозира сохта шудани исмхои мураккабро ба кайд гирифта буданд (ниг. 10, 7; 12, 80).

2.2. Исмхои мyраккабе, ки тавассyти миёнвандхои -о-, -y-, -ма-, -дар- алокаманд гардидаанд. Тавассyти миёнвандхо алокаманд гардидани калимахо дар назми Бедил бештар ба назар мерасад, амсоли гирудор, задyrир, кашокаш/кашмакаш, моломол, нушонуш, печдарпеч/печопеч, печутоб/тобупеч, печухам, такудав, такупу/такопу, такутоз ва г. Дар сохтани исмхои мyраккаби навъи мазкур бештар миёнвандхои аслии -о- ва -y- серистифода бyда, миёнвандхои -дар-, -ма- ба нудрат истифода гардидаанд, зеро миёнвандхои мазкyр «аз воситахои асосии ташаккyли калимахои мурак-каби пайваст ба шумор мераванд» (5, 207; 211). Нyктаи дигар низ гyфтанист, ки аз гурухи калимахои фавк вожахои гирудор, кашокаш, печутоб, такутоз дар назми Мир-зо Бедил ба касрат корбаст гардидаанд:

Гирудори авци давлатхо гyборе беш нест, Бар хаво чун гирдбод, авранги шохй меравад.

(Kyллиёт, 1 (баxши аввал), 689) Аз кашокашхои мавци бахр мохй эмин аст, З-ищилоби гам чй парво мардуми нокомро.

(Kyллиёт, 1 (баxши аввал), 125) Дасти ин цумла гиру хеч магу, МаХ/ви Х,ац бошу тобупеч магу.

(Kyллиёт, 3, 389) Бо такутози нафас азм инонтоб нест, Омадан ин цо куцост, умр хамин меравад.

(Kyллиёт, 1 (баxши аввал), 592) ва г.

Аз мушохидаи калимахои пайвасте, ки бо асосхои хозираи феъл сохта шyдаанд, чанд нукта чолиб менамояд: аввалан, Бедил як асосро бо миёнвандхои гуногун алокаманд намуда, муродифи хамон як калимаро дар доираи назми худ ба вучуд овардааст, амсоли «кашокаш» ва «кашмакаш», «печдарпеч» ва «печопеч»; «такупу» ва «такопу»; сониян, шоир хамон як калимаро на ба як тарз, балки бо рохи иваз намудани чои асосхо низ истифода намудааст, ки имруз ба ин тарз дар истифода нестанд, чун «печутоб» ва «тобупеч» ва г.:

Дар кашокашхои найранги xаёл афтодаам, Дил цунун меxохадy одоб мебояд маро.

(Kyллиёт, 1 (баxши аввал), 112) Гар бигзарй зи кашмакаши чарx, восилй, Мауви нишона аст, чу тир аз камон гузашт.

(Kyллиёт, 1 (баxши аввал), 295) То нафас боцист, умр аз печутоб осуда нест, Метапад бар xештан, то xорy xас бо оташ аст.

(Kyллиёт, 1 (баxши аввал), 288) Цахон з-ин гуна доми тобупеч аст, Тилисми ранг, чун бишкаст, хеч аст.

(Kyллиёт, 3, 464)

3. ^олаби «асоси замони гузашта+асоси замони хозира». Аз колабхои маъмули исмсозй буда, тавассути он исмхои маънй созмон меёбад (9, 174; 2, 121). Аз маводи мавчуда маълум мешавад, ки тавассути ин колаб метавонанд:

3.1. Исмхо аз такрори як феъл бо тагйир додани асосхо сохта шаванд: гуФтугу, чустучу, руфтуруб:

Ea yap$ oMaduey 3axMU KyyrnaM Has wyd, Ea yaupamaM, hu HaMaK 6yd гу$тугyи mypo.

(Kynnuem, 1 (6axwu aeean), 28) Гу$тугy a3 MabHuu mayKuK dopad eo^unam, AHdaKe xoMyw wae, mo dun 3a6oH naudo KyHad.

(Kynnuem, 1 (6axwu aeean), 648) Myypu xoMywucm HyH ouHa cap mo nou MaH rap 6a ap3u гу$тугy ohm, 3a6oHaM ^eyap acm.

(Kynnuem, 1 (6axwu aeean), 264) ^ycmyyyu pa^masoH cap 6ap yaeo KapdeM, yau$, newu no 6yd, oh hu Mopo dap Ha3ap Hoe6 wyd.

(Kynnuem, 1 (6axwu aeean), 470) OnaMu umkoh HaMeap3ad 6a HaHduH yycmyyy 3-uh pay oxup Me6apu xydpo dusap 3ayMam Madey.

(Kynnuem, 1 (6axwu aeean), 786) XoHau Мaцнyн 6a py$mypy6 nyp мyymoц Hecm, rupd6od aKcap xacy xop a3 6ue6oH Me6apad.

(Kynnuem, 1 (6axwu aeean), 676) Eoag rym3ag maBag, kh a3 pyu Mymoxuga Ba MaBogu 3epugacT gap Ha3MH Mup3o Eegra hcmx,oh MypaKKa6u naHBacTH «ry^Tyry» Ba «^ycTy^y» a3 cepucTetMomapHH Boxaxo 6a myMop MeoaHg Ba Kapu6 gap TaMOMH HaBtx,ou Ha3MH moup MaBpugu Kop6ypg Kapop rupu^TaaHg Ba MeTaBOH ry$T, gap KaTopu gurap KaMMaxo a3 Boxax,ou KMHguH Ha3MH moup 6a myMop MeoaHg. A3 pyu x,hco6h mo, Ka^HMau «ry^Tyry» 161 Ba «^ycTy^y» 181 MapoTH6a MaBpugu ucTH^oga Kapop rupu^TaaHg (x,aMH. Hur. Ky^^HeT, 1 (6axmu gyByM), 1544). Hh acT, kh 6at3aH moup hh KaMMaxopo 6a cu^a™ pagu^u ra3a^ hhthxo6 HaMyga, gap Ma^Myt, TaBaccyTH hh Boxaxo 6exrapuH a^Kopu xygpo 6aeH coxTaacT, kh Maraau 3ep «MymT HaMyHau xupBop acT»:

Masy puHd a3 Maw 3oyud 3u ma^eo гу$тугy dopad, fluMoeu uwk capwop acm yap цo гу$тугy dopad.

(Kynnuem, 1(6axwu aeean), 717) 3.2. Hcmx,oh HaBtu naHBacT MeTaBoHaHg x,aMHyHHH a3 acocx,ou ryHoryHH coxTa maBaHg: 3agyrap, ^acTyxe3:

nodwoyu 6a dabeuu oh зaдугиp Mywmu xoKecm supd6odu capup.

(Kynnuem, 3, 367); A3 maHu naynaeoH dap oh зaдугиp Maps MeHud Myuu cap 3u xaMup.

(Kynnuem, 3, 314); Ea eaupu ca^a 3u xoku 3au$ MyH^aunucm, 3u H,acmyxe3 6apo, uh Kadap HaMo3u my Hecm.

(Kynnuem, 1 (6axwu aeean), 279).

4. ^o^a6u «acocu 3aMoHH ry3amTa+Macgap». ^o^a6u Ma3Kyp 6apou 3a6oHH aga6n HaB 6yga, xaMnyHHH gap 3a6oHH $opcn hh3 6a KaHg HaoMagaacT (Hur. 6, 146-173; 7, 99105; 12, 78 Ba 6atg; 3, 223-230; 11, 53-77). A3 MaBogu Ha3MH Mup3o Eegra 6o hcmh MypaKKa6e gynop oMageM, kh ^y3tu gyroMH oh gap maKju raKpHTacpu^HH - Macgap

омада, асосхои калимасоз тавассути миёнванди -у- алокаманд шудаанд, чун омадурафтан:

Зи арсаи эътибор гуи сари саломат тавон рабудан, Гар омадурафтани нафасуо ба боди теги дудам нагирад.

(Куллиёт, 1 (бахши аввал), 453)

Навъи маъмули ин калима, ки хамчунин дар назми Бедил фаровон истифода шудааст, «омадурафт» мебошад:

Омадурафти нафас найранги туфони балост, Мавци ин дарё ба чашми аули ибрат аждауост.

(Куллиёт, 1 (бахши аввал), 184) Омадурафти нафас, Бедил, циёмат доштааст, Пушту руи як варац карданд чандин дафтарат.

(Куллиёт, 1 (бахши аввал), 374).

5. Осори Мирзо Бедил як навъи калимахои мураккаби пайвастро дар худ махфуз дорад, ки дар колаби «сифати феълй + исм» сифат сохтаанд. Профессор Ш.Рустамов дар исмхои мураккаби тобеъ колаби «сифати феълй + исм»-ро мушохида намуда, ин колабро дар исмсозй бемахсул, вале дар сифатсозй сермахсул номзад намуда буд (9, с. 156).

Дар исмхои навъи двандва сифати феълй бо исм тавассути миёнвандхои нодир ва ё баромадашон пешояндии -ба-, -бар-, -зи- (ниг. 6, 15-16) ташаккул ёфтаанд: кашидабапуст, мондабагил, нишастабагил, рафтабабод, рафтабагардун, рафтабарбод, рафтазикор, рафтазичанг ва г. Аз ин гурухи калимахо нисбатан бештар калимаи «рафтабабод» дар назми Бедил корбурд шудааст. Калимаи мазкур бо ивази миёнванд ва нигахдошти асосхо муродифи худро дар шакли «рафтабарбод» низ дорад, ки ин колаб ва калимахои дигар, аз руи маводи мо, яккаратй мавриди истифодаи шоир карор гирифтаанд. Чун сухан аз муродифшавии калимахои мураккаби навъи мазкур ба миён омад, бояд гуфт, ки хамчунин вожахои мураккаби «рафтабабод» ва «рафтазичанг» низ хусусияти хаммаъной зохир намудаанд: Ки дар ин хокдони рафтабабод, Хеч кас нест цобили иршод.

(Куллиёт, 3, 102); Дар ин горатсаро мушти губори рафтабарбодам, Ки хори водии Мацнун ба пои ман цасам дорад.

(Куллиёт, 1 (бахши аввал), 453); Лек уммеди сабри рафтазичанг Метапад дар губори ин оуанг.

(Куллиёт, 3, 301); Дорад ин пайкари кашидабапуст Мобщилимтиёзи душману дуст.

(Куллиёт, 3, 347); К-аз чунин дасту пойи мондабагил Ба чй тадбир нон кунам уосил?

(Куллиёт, 3, 168); Мавц аз он завраци нишастабагил Тахтаеро фиканд бар соуил.

(Куллиёт, 3, 212) ва г.

Омузишу баррасии калимахои мураккаби пайвасти назми Бедил моро ба бардоште мерасонад, ки шоир тавассути феълхо дар доираи колабхои мавчуда махдуд нашуда, мутобик ба меъёри забони адабй калимахои нав месозад, ки маънохои мураккабро дар шаклхои рехта ифода намудаанд. Асосхои феъл дар ташаккули исмхои мураккаби пайваст ва феълхои гайритасрифй (масдар, сифати феълй) якчо бо хиссахои дигари номй, махсусан исмхо дар сохтани сифатхои мураккаби пайваст ба кор гирифта шудаанд.

Пайнавишт:

1. Бедили Деулави. Куллиёт. Цилдуои 1-4. Тасуеуи Холмууаммади Хаста, Халилуллоуи Халили. Ба кушиши Бауман Халифа Баноравони. -Теурон: Талоя, 1389. Цилди 1 (бахши аввал). Газалиёт. -798 с.; Цилди 1 (бахши дувум). Газалиёт. -1600 с.; Цилди 2. Таркиббанд; Тарцеъбанд; Цасоид; Цитъаот; Рубоиёт -650 с.; Цилди 3. Маснавиуо. -812с.; Цилди 4. Чауор унсур; Руцаот; Нукот. -582 с.

2. Грамматикаи забони адабии уозираи тоцик. Цилди 1. Фонетика ва морфология. -Душанбе: Дониш, 1985. -352 с.

3. Ефимов В.А., Расторгуева В.С., Шарова Е.Н. Персидский, таджикский, дари. / Основы иранского языкознания. Т.3. Новоиранские языки. -М: Наука, 1982. -С.5-231.

4. Ниёзи Ш.Н. Исм ва сифат дар забони тоцикй. -Сталинобод, 1954.-48с.

5. Олимцонов М. Нацши миёнвандуо дар ташаккули калимауои мураккаби навъи копулятив ё худ двандва. / Дуруди меур (мацмуаи мацолауои илми ба ифтихори 80-солагии Арбоби шоистаи фаруанги Тоцикистон, доктори илмуои филологи, профессор Атахон Сайфуллоев). -Хуцанд: Меъроц, 2013. -С. 206-219.

6. Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. -М.: Изд-во Московского университета, 1973. -198 с.

7. Пейсиков Л.С. Лексикология современного персидского языка. -М.: Изд-во Московского университета, 1975. -203 с.

8. Расторгуева В.С., Молчанова Е.К. Среднеперсидский язык. В кн. Основы иранского языкознания. Т.2. Среднеиранскиеязыки. -М: Наука, 1981. -С.6-147.

9. Рустамов Ш. Исм. -Душанбе: Дониш, 1981. -217 с.

10. Турсунов М. Составные слова в современном таджикском литературном языке. Автореф. дис... канд. филол. наук. -М., 1953. -16с.

11. Хонлари, Парвиз Нотил. Таърихи забони форси.. Цилди 3. -Теурон, 1387.- 490 с.

12. Чавчавадзе Т.А. Именное словообразование в новоперсидском языке. -Тбилиси: Мецниереба, 1981.-375 с.

Reference Literature:

1. Bedil Dekhlavi. Collection of Words. VV.1-4. Under the editorship of Kholmukhammad Khasta and Khalilullokh Khalil. Compiler: Bahman Khalif Banoravoni. - Tehran: Vanguard, 1389 higra. V1 (part 1). Gazels. - 798pp.; V1 (part 2). Gazels. -1600pp.; V2. Tarkibband; Tarjeband; Kasoid; Kitaot; Rubais - 650 pp.; V3. Masnavis - 812 pp.; V.4. Four Elements; Letters; Fine Thoughts. - 582 pp.

2. Grammar of Modern Tajik Language. V 1. Phonetics and Morphology. - Dushanbe: Knowledge, 1985. - 352 pp.

3. Yefimov V.A., Rastorguyeva V.S., Sharova Ge.N. Persian, Tajik, Dari// Grounds of Iranian Linguistics. V. 3 New Iranian Languages. - M. : Science, 1982. - pp. 5-231.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Niyozi Sh.N. Noun and Adjective in the Tajik Language. - Stalinabad, 1954. - 48 pp.

5. Olimjohnov N. The Role of Interfixes in Formation of Complex Words of "Copulative " or Dvanda Models// Greeting of Love// Collection of scientific articles dedicated to the 80-th anniversary of Merited Votary of culture of Tajikistan, Dr. of Philology, Professor Atakhon Sayfullayev. - Khujand: Ascension, 2013. - pp. 206-219.

6. Peysikov L.S. Essays on Word-Building of the Persian Language. - M.: Moscow University publishing-house, 1973. - 198pp.

7. Peysikov L.S. Lecicology of Modern Persian Language. - M.: Moscow University publishing-house, 1975. - 203 pp.

8. Rastorguyeva V.S., Molchanova Ge.K. Middle Persian Language. In the book: Grounds of Iranian Linguistics. V 2. Middle Iranian Languages. - M. : Science, 1981. - pp. 6-147.

9. Rustamov Sh. Noun. - Dushanbe: Knowledge, 1981. - 217pp.

10. Tursunov M. Compound Words in Modern Tajik Literature Language. Synopsis of candidate dissertation in philology. - M., 1953. - 16pp.

11. Khonali, Parviz Notil. History of Farsi Language. V. 3. - Tehran, 1387 higra.- 490pp.

12. Chavchavadze T.A. Nominal Word-Building in New Persian. - Tbilisi: Mitsniyereba, 1981. - 375pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.