Научная статья на тему 'Матни осори адабї ва фарњангњои тафсирї'

Матни осори адабї ва фарњангњои тафсирї Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
305
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕКСТ ХУДОЖЕСТВЕННОГО НАСЛЕДИЯ / TEXT OF LITERARY HERITAGE / ТОЛКОВЫЕ СЛОВАРИ / ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / LEXICAL UNITS / КОРРЕКТИРОВКА ТЕКСТА / TEXT EDITING / СТИХОТВОРНЫЕ ИЛЛЮСТРАЦИИ / ТЕКСТОЛОГИЯ / TEXTOLOGY / INTERPRETATION DICTIONARIES / VERSIFIED CITATIONS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидов Саидумрон

В данной статье автор рассматривает проблему значения толковых словарей ранней истории персидско-таджикской лексикографии в подготовке критических текстов литературных памятников, в частности «Шахнаме» Фирдоуси, поэтическое наследие таких выдающихся представителей той эпохи, как Рудаки, Кисои, Шахид Балхи, Мунчик, Абушакур Балхи и многих других. Автор считает, что приведенные примеры в таких лексикографических работах, как «Лугати фурс» Асада Туси, «Фарханг»-и Фахр Каввас Муборакшаха Газнави, «Фарханг-и зафонгуё и джаханпуё» Бадриддина Ибрагима и другие, такие комментарии всех авторов семантики этих слов, терминов, имен собственных во многом помогает устранить неправильные толкования, разночтения, произшедших по многим объективным и субъективным причинам, и восстановить истину и подготовить критический текст дошедших до наших дней во многом благодаря этим толковым словарям.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ТЕКСТ ЛИТЕРАТУРНЫХ ПАМЯТНИКОВ И ТОЛКОВЫЕ СЛОВАРИ

In his article the author dwells on the problem of interpretation dictionaries referring to the early history of Persian-Tajik lexicography, critical texts of literary monuments, such as Firdawsi`s “Shakh-Name”, poetic heritage of such outstanding representatives of that epoch as Rudaki, Kisoi, Shakhid Balkhi, Munchik, Abushakid Balkhi and many others. The author of the article keeps to the opinion that the examples adduced from such lexicographic productions as “Lugati Furs” by Asad Tusi, “Farhang”-i by Tahr Kavvas Muborakshakh Gaznavi, “Farhangi Zofonguyo and Djahanpuyo”by Badriddin Ibraghim and a number of others help mostly obviate wrong interpretations, differing understandings of the material read caused by objective and subjective considerations, restore the truth, prepare extant critical texts. Among the examples delivered we find semantics of words, terms, proper names and etc.

Текст научной работы на тему «Матни осори адабї ва фарњангњои тафсирї»

Cauдyмpoн Садв,

нoмзaди илмшэи фиюлюп, дoт ce-тт иДoнишгoни давлат ии Хулащ ба нoми акад. Б. Faфypxзв

МАТНИ ОСОРИ АДАБ1' ВА ФАРНАНГНОИ ТАФСИР1'

Каэчанд таанифи ба иcтилoнфapнaнгнoи шeъpï, ки дap oннo лyГoтy тapкибoт, кинoëт ва aмcoли Oopcï мaвpиди тaвзeнкapop ëфгaaнд, дap acpнoи ХУШ -Х1Х ба надди pивoлy инкишoф pacida, валe зaминaнo oн ба дaвpaи аввали фapнaнгнигopии Oopcï пайванд аст. Аввалин лyГaтнoмa-нoи Oopcï манз ба хoтиpи шapнy тaвзeнм вoжaвy иcтилoниo, тaъбиpoти шoиpoнa ва кyшoдaни мaънивy мaзмyннoи ocopи cyхaнвapoн эгад мeгap-диданд. Maхcycaн панн шyдaни ocopи cyхaнвapoни Oopcï дap мaнoтики гyнoгyн ниëзи бeштapи тaнлилy тaфcиppo ба миëн мeoвapд, ки фapнaнгнo ин вaзифapo aAo мeкapдaнд. Аз лумла, дap caдaи ХП -ХШ дap Ш ибни Kopaи Жинд «Ш oннoмa»-и Aбyлкocим Фиpдaвcï мулииби эгади cилcилaи фapнaнгнoи Oopcï гapдид.

BoRea^ «Ш oннoмa»-и Уcтoди Tycï дap азамат ва микдopy apзиш бeнaзиp бyдa, нам аз дид^^и тaъpихy aдaбиëг ва нам аз ни^ни фapнaнгy нyнap таи нaзop corn мaвpиди тавагтуни ихлocмaндoн ва нoмилoни илму адаб ^pop дopaд. Дaвoми ин acpнo дap пepoмyни мавзуву мyндapилa, мазмуну мyнтaвo ва мааэили мухталифи ин шoнacap бace pиcoлaвy ма^-лoт таълифу интишop ëO^anq. Бapoбapи ин, дap acorn матни «Ш oннoмa» як Kaтop фapнaнгнoи мyътaбap ва лyГaтнoи мaхcycи ин шoнacap таълиф шуданд, ки дap тaъpихy тамаддуни фс^ши to™^' пypapзиш аст. Ин аз oн ша«)дат мeдинaд, ки «Шoннoмa» ба инкишoфи aдaбиëгy зaбoн ва дap пайвастап 6o oн дap pивoлм лyГaтшинocивy лyГaтcoзï caM/imp ает.

Кзвнуз муганнифи аввалини лyГaтнoмaи 4]opcï - AcaAn Tycï дap тacнифaш 6o нoми «Лугати ф/pc» аз «Ш oннoмa» ба тaвpи фapoвoн исти -фода бypдaacт, ки ин анъана дap лyГaтнoи acpнoи минбаъда идoмa ëфгa-acт. Гузашта аз ин, нануз аз дaвpaи кадимаи фapнaнгнигopии фopcï фap -нaнгнoи махоуге дap «Ш oннoмa» элoд мeшyдaнд. Чyнoнчи, дap «Фapнaн -ги зафйнгуева лан^у^-и Бaдpyддин Ибpoним ишopaнo ба acape 6o нo-ми «Фapнaнги Фиpдaвcï » мepaвaд, ки то ба мo нapacидaacт.

Мусаллам аст, ки давоми асрнои Х1У-Х1Х маркази асосии инкишофи фарнангнигории форс'' сарзамини Нинд буд ва бештарини фарнангно дар намин ло тасниф мешуданд. Дар таърихи фарнангнигории ин мавзеъ «Шоннома»-и Фирдавс'' мавриди омузиш ва истифодаи муттасили фар-нангнигорон карор доштааст. Аз лумла, дар давраи аввали таърихи фарнангнигории Шибни Кораи Нинд (Х1У-ХУ) як катор фарнангнои муъ-табар монанди «Фарнанги Каввос» (ё худ «Фарнанги Шоннома») (1310), «Дастур -ул-афозил» (1342), «Донишномаи Кадархон» (1405), «Адот-ул-афозил» (1419), «Фарнанги зафонгуё ва ланонпуё» (1433-1434), «Банр-ул-фазоил»(1433-1434), «Уммон-ул-маон'» (1455), «Мифтон-ул-фузало» (1455) ва гайра таълиф шуданд, ки муаллифонашон аз матни «Шоннома» фаровон истифода бурдаанд ё махсус дар шарну тафсири лексикаи осори Фирдавс' кушидаанд.

Яке аз фарнангное, ки махсус ба «Шоннома» бахшида шудааст ва бо номи «Фарнанги Шоннома» низ ёд мешавад, «Фарнанги Каввос» мебошад. Ин фарнанг зониран дар охири садаи наштуми нилр'' таълиф шудааст. Нависандаи он Фахриддин Муборакшони Fазнавi аз гуяндагони маъруфи давраи Алоуддин Хиллк' - подшони Ниндустон будааст. Фахри Каввос бо ин рисолати хеш поягузори фарнангнигории Ниндустон мансуб шуда, дар миёни фарнангнои макшуф баъд аз «Лугати фурс»-и Асадии Тус'' таснифи уро кунантарин фарнанги форс'' пазируф-таанд. Вални таълифи асарро Фахри Каввос дар дебочаи асар чунин ба калам додааст: «...рузе дар анлумане нишаста будам, ёрони намдил ва намманиш бе неч пайгора ва сарзаниш гирд омада буданд. Орзуи хондани корнома дар дили эшон рон ёфт. «Шоннома», ки бентарин номаност, пеш оварданд... ва нушу гуш бар он устувор гумоштанд, то он чи аз у пушиданои он дар дил доштанд, бипурсанд, нам суи якдигар медиданд, аммо касе он дар бознамекушод ва доди он суханно басазо намедод. Дусте ба ман руй овард ва гуфт: Гуёи ланон чаро хамуш аст, Барлуш кунун, ки лои луш аст.

Моро аз ин забон банраманд ва аз ин наст'' данаписанд кун. Маро чу аз гуфти у гузир ва гурез набуд, хушнуд шудам ва дари басутунва устунро бар худ барбастам... то фарнангноманоро бо нам кунам. Нахуст «Шоннома»-ро, ки шони номаност, пеш овардам ва аз сар то по ба хона фуру хондам» (1, 27-29).

Аз он иборот возен мешавад, ки Фахри Каввос китобро махсус ба-рои шарну тафсири вожанои душворфанми «Шоннома» элод кардааст. Вокеан, бештарини мусаннифони фарнангнои форс'' дар Шибни Кораи Нинд вални таълифашонро дар як чиз дидаанд: гуруни дустон, фарзан-дон, дар аглаби мавридно шогирдон аз муаллиф хониш мекунанд, ки

бapoи мaъpифaти ин ё oн acapи мaнзyм кyмак кyнад. Дар бештари ин мавридн oннo «Шoннoма»-и Фирдавсирo дар назар дoштанд. Аз лyмла, мyсаннифи «Дас^р -yл-афoзил» Нслиб Хайрoти Денлав'1 низ дар мукзд-димаи oсoраш зикр мекyнад, ки нигoштани фарнанг дар y баъди 6o дус-тoн хoндани «Шoннoма» пайдo шyдааст. Аз навиштанoи бoлo метавoн ба чунин натила даррасид, ки дар oГoзи садаи Х1У анъанаи «Шoннoма-xorn » дар кишварнoи фoрсигyён идoма дoшт ва дар Шибни ^раи Нинд низ руи ^р 6уд ва табиист, ки фoрсизабoнoни Ниндустон ба шарнy тафсири вoжанoи дyшвoрфанми «Шoннoма» ниёзманд бyданд.

«Фарнанги Kаввoс», ки аз панлбахш ибoрат аст, тафсири бештар аз 1400 мoддаи лyГавирo фарo гирифта, дар панлэн маврид аз «Шoннoма» байтнo истинoд шyдааст. Чyнoнчи:

Кеш - дин 6oшад. (Рида^ гуф ааг :

Наку дocт oн зад xyдoвaнди кеш,

К и буи биништ oяд аз лни xеш.

Лма - шеьppo гуянд Фиpдaвcï гуф а:

Яке чoмaгyю диа чангзан,

Яке пoй кубад шикан бap шикан.

Kyнoм - беша^ гуянд. Фиpдaвcï гуФ ааг :

Бубинад яке ppy/и дат oни Coм,

К и буд пapвapoнидa aндap кyнoм.

Бoяд тaзaккyp дoд, ки дap фapнaнг абёти mon^ аз де^нн^ Рудакиву Сузан'|' бештap аз «Шoннoмa» накл шуда. Камчунин иcгифoдaи Kaввoc аз гyфгaнoи Унcypï, Hизoмï, Xo^n та^ибан ба намин дapaлaеcг, ки у аз Фиpдaвcï иcтифoдa нaмyдaacт. Вале 6o вулуди далелу caнaднo «Фapнaнги Kaввoc» анамияти xyдpo чун «Фapнaнги Шoннoмa» гум нaкapдaacг, зеpo макгади муаллифи фapнaнг тавзени вoжaнoи дyшвop-фанми «Ш oнн^oмa» буда, дap ин гада кoмилaн муваффак шyдaacт.

Гузашта аз ин, биcëp мoдaнoи лугавии фapнaнг аз кабили дopo, дoдop, киpдop, oфapидгop, дoвap, гapгap, cypyrn, кеш, xypшец, шед, гapaзмoн, кaйвoн, нурмуз, нoн1д, тиp, axтap, шaбoнaнг, гет , xoвap, axгap, эдун, эдap, paнг, oжиp, нaбapд, пapxoш, cyp, дайним, aфcap, фapacб ва калиманм дигap, ки дap «Фapнaнги Kaввoc» 6o acнoди бaйтнoи шoиpoни мyxтaлиф тавзен ёфгаанд, дap «Ш oнн^oмa»-и Ф иpдaвcï cеpиcгеьмoл буда, ба тaкpop мaвpиди иcтифoдa ^pop гиpифгaaнд. Ш oяд аз намин чaшмaндoз фенpacтнигopи китoбxoнaи Калкатта ба чунин xyлo -ca oмaдaacг, ки «Фapнaнги Kaввoc» китoбе кунна дap фapнaнгнaвиcии фopcï шoмили вoжaнoи нoдиpy камёб аз «Ш oннюмa» ме6oшaд.

Аз oмyзиши «Фapнaнги Kaввoc» ва баьзе аз лyГaтнoи фapнaнгнигopии capзaмини НЬинд дap acpнoи ХШ -ХУ метaвoн мyшoнмдa намуд, ки oфapидaнoи лекcиcкoгpaфии ин анд чун дacгypи муфиде бapoи

маърифати «Ш оннома» хидмат мекунад, зеро фарнангнигорон пеши худ вазифа намегузоштанд, ки лугату фарнангнои налман бузург биофаранд, ки тамоми забони адабии форсиро фаро гирад. Аз нигони муаллифон таълифи эшон бояд вазифаи тафсири баъзе аз вожанои душвор ё кунна-шударо, ки дар осори анди бостон, махсусан дар «Шоннома»-и Фирдавс'' мавлуд буд, адо мекунад. Зиёда аз ин, нар яке аз фарнангно дар тафсири вожанои як доираи махсусе кушида ва аз такрори якдигар парнез кардаанд. Чунончи агар дар доираи тафсири фарнанги «Дастур-ул-афозил» номи ашхоси таърихии «Шоннома», аз кабили Рустам, Рудоба, Сунроб, Ардавон, Отбин ва монанди ин карор гирифта бошад, муаллифи «Фарнанги Каввос» дар тафсири номнои марбут ба олами атрофу табиат ва инсон иктифо варзидааст.

Ин ло метавон чунин натила бардошт, ки фарнангнои форсии давраи аввал заминаи бунёди фарнангнои шеъриро гузошта буданд. Боиси зикр аст, ки маводи ин фарнангно дар мавриди накду баррасии осори суханварони асри Х, таснену танкен, муайян кардани муаллифони аслии асарно, бозёфти ашъори парешон арзишманд аст.

Мусаннифи фарнанг дар лугатномаи худ асноди шеъриро аз шоирони дигари асри Х, чун Шаниди Балх'1 , Хусравош , Мунлик, Кисо'1 , Абуша-кури Балх'1 овардааст, ки он метавонад дар таснену баркарор кардани намунаи ашъори ин шоирон хидмат кунад. Чунончи, дар китоби осори Рудак'1 байте омада:

Зераш Ут орид он к и нахони-ш луз дабир, Як номи у Ут ориду як номи уст Тир.

Дар «Фарнанги ашъори Рудак'1 » байти мазкур айнан дар тавзени вожаи «Уторид» омадааст. «Фарнанги Каввос» танти вониди лугавии «Тир» ин байтро шомил аст:

Пираш Уторид, он, к и нахониш луз дабир, Номаш яке Ут ориду номи дигар-ш Тир (1,40).

Аз нигони мо нусхаи «Фарнанги Каввос» ба асл наздик аст. Ба кавли Мунаммад Fиёсиддин - муаллифи ««Риёс-ул-лугот» «Уторид - ситораи маъруф аст бар фалаки дувум тобад ва онро дабири фалак гуянд. Илму акл бад-у тааллук дорад». Аз ин ру, вожаи «пир», ки ба маънии «устод», «муаллим», «доно», «хирадманд» пазируфта шудааст, дар байти устод Рудах! ба маврид омада, матлаби шоирро равшан таъмин мекунад.

Шоири дигари ин анд, ки 34 байти у дар тавзени лугавии «Фарнанги Каввос» чун шонид интишор ёфтааст, Абулнасан Малдиддин Иснок Кисоии Марваз'' мебошад. Намунанои асили фарнанг дар таснени баъзе аз абёт ва порчанои нокиси ашъори Кисо'1, ки то ба мо расидаанд, кумак мекунад. Чунончи, дар «Ашъори намасрони Рудак'' » (сан.,189) омада: Б а рюншони ниёз андарун сасфар масигол

К и мapд к уф а адад бад^н paнaндap œxr. А а xmoC кун г амь^ву нам бap вай Ба дapд op ба мил oнaнин бувад намлшг. Кан^ми тaшpен111 абёги мaзкyp вoзенбa нaзap мфагад, ки ду мифаи ган! шoмили ма^н! ва матлабе нестанд.

Иштибoнеpo, ки мaтншинoc ё xyд мycaннифи «Ашъopи нaмacpoни Рудам » coдиp кapдaacг, 6o фии зенну дoниш дypycг намудан caнгин кopеcг. Xyшбaктoнa, нycxaи coлими ин байт дap тавзени мoццaи лугавии «нaмлaxт» мyнтaшиp acт. l-Ьaмлaxт - низ пoйaфзoл acг. К иcoï гуяд: Б а noo^o^i ниёз alнцapyн cacфap мегио)л К и мapд куф а ^дад, бад^н paв aнцap (а^г. А а xnoxC кун г абцюву нам биpaвï, Бидappaд ap ба маал oнaнин бувад намлшг. Камин тapиK, фapнaнгнюи дaвpaи аввали лекcикoгpaфияи Copcy толик 6o мaKcaди шapнy тавзени мафнумн)и дyшвopфaнми ocюpи cyxaнвapoн элюд шуда, габк ва уолуби нигopиши фapнaнгнюи шеьpиpo замина гyзoштaaнд.

1-Ьамчунин ин фapнaнгню аз нaзapи илми мaтншинocï apзиши ба-ланди илмиpo дopo буда, дap тacненy бapKapopкyнии oœpи aдaбï муфид acт.

ПАЙНАВИШ Т

1.My6opaкшoнKaввюcи Faзнaвí. Фapнaнги Kaввoc. Фapoнaмoвapaндaюни матн, мyaлпффюни пешгуф op, т авзенг ва ф^фит н M. Xoлева ва С. Caидoв. -Xyrnm: Hypи мaьфcCaaг, 2003.

2.Бaевcкий С. И. Ранняя пеpcидcкaялекcиcкoгpacфияX1-Xy вв. -М.: Наука, 19S9.

3. Оcopи Рудам. Танг и т ан^ииА .Mиpзoев. -Ст аин^^, 1958

4.Myxтopoв А. Ашъюpи Рудаю дap Фapнaнги Kaввюc. //Адабиёг ва аньат. 19.12.19S5

Саищсв Caицyмpoн,

кандидат cфФ^oлoгичеcкиx наук, дoцент Xry им. акад. Б. Гaфypoвa

Тек г иг еа уньи памяг никв и г oпкoвые cпoвapы

Ключевые cпoвa: тек г xyдoжеcгвеннoгo нacлеция, тoгкoвые cлoвapи, гlекcичеcкие единицы, кoppект иpoвкa т кг а, c иxoт юpные иллocг paции, т кг oлoгия

В данюй гтье авг op paccмaт pивaег np^n/iy значения т omo^! co^p^ paнней иг opии пеpфcкo-т адж икcкoй лекcикoгpaффи в пoдгстг o^e ки теки т екг oв лигг еparypньк памягг никoв, в чаг тт и «Ш акнаме» Фиpдoycи, пoэт и чеке наащие такие вьцaющиxcя пpедcгaвфггелей тoй эпoxи, как Рудаки, Kиcoи, Шажщ Бати, Мунчик, А6yшaкyp Балки и мнoгиx дpyгиx.

Авт ор счит ает, чт о приведенные примеры в т аких лексикографических работ ах, как «Лугат и фурс» А сада Ту си, «Фарханг»-и Фахр Каввас Муборакшаха Газнави, «Фарханг-и зафонгуё и дж аханпу&> Бадриддина Ибрагима и другие, т акие коммент арии всех авт оров семант ики эт их слов, т ерминов, имен собст -венных во многом помогает уст ранит ь неправильные т олкования, разночт ения, произшедших по многим объект ивным и субъект ивным причинам, и восст ановит ь ист ину и подгот овит ь крит ический т екст дошедших до наших дней во многом благодаря эт им т олковым словарям.

S.Saidov

The Texts of Literary Monuments and Interpretation Dictionaries

Key words: text of literary heritage, interpretation dictionaries, lexical units, text editing, versified citations, textology

In his article the author dwells on the problem of interpretation dictionaries referring to the early history of Persian-Tajik lexicography, critical texts of literary monuments, such as Firdawsi s "Shakh-Name", poetic heritage of such outstanding representatives of that epoch as Rudaki, Kisoi, Shakhid Balkhi, Munchik, Abushakid Balkhi and many others.

The author of the article keeps to the opinion that the examples adduced from such lexicographic productions as "Lugati Furs" by Asad Tusi, "Farhang"-i by Tahr Kavvas Muborakshakh Gaznavi, "Farhangi Zofonguyo and Djahanpuyo"by Badriddin Ibraghim and a number of others help mostly obviate wrong interpretations, differing understandings of the material read caused by objective and subjective considerations, restore the truth, prepare extant critical texts. Among the examples delivered we find semantics of words, terms, proper names and etc.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.