Научная статья на тему 'Moral and ethical views of Jamoli Dehlavi in mesnevi''s "Mehr and Moh"'

Moral and ethical views of Jamoli Dehlavi in mesnevi''s "Mehr and Moh" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
298
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЖАМОЛИ ДИХЛАВИ / ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ХV ВЕК / МЕСНЕВИ / «МЕХР И МАХ» / НРАВСТВЕННО-ЭТИЧЕСКИЕ ВЗГЛЯДЫ / JAMOLI DEHLAVI / PERSIAN-TAJIK LITERATURE / XVTH CENTURY / MESNEVI / "''MEHR AND MOH" / MORAL AND ETHICAL VIEWS / ЦАМОЛИИ ДЕҳЛАВӣ / АДАБИЁТИ ФОРСУ ТОЦИК / ОХИРИ АСРИ ХV НИМАИ АВВАЛИ АСРИ ХVI / «МЕРУ МОҳ» / МАСНАВӣ / МАСЪАЛАҳОИ ПАНДУ АХЛОқӣ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гафарова Замира Абдуллоевна

Джамоли Дихлави является одним из известных поэтов персоязычной литературы Индии ХV века. После Амир Хусроу Дихлави он продолжил традиции написания месневи в Индии. В статье рассматриваются те части месневи “Мехр и Мах” Джамоли Дихлави, содержащие поучения поэта о нравственных чертах, которые определяют обязанности и нормы поведения человека в обществе. В месневи “Мехр и Мах” автор воспевает дружбу и сожалеет о том, что в его время трудно приобрести истинного друга. Поэт подчеркивает важную роль отца в воспитании сына. По Джамоли Дихлави в его несправедливое время правильным является самоотречение от мирских благ, материальных богатств жизни, так как они, в конечном итоге, не имеют никакого значения. В произведении «Мехр и Мах» утверждаются и воспеваются такие человеческие качества, как дружба, верность, скромность, справедливость, терпение, щедрость и доброта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Нравственно-этические взгляды Джамоли Дихлави в месневи “Мехр и Мах”

Jamoli Dehlavi is one of the famous Persian literature’s poet in India in fifteenth century. After Amir Khusraw Dehlavi continued tradition of writing mesnevi in India. The article discusses those parts of mesnevi "Mehr and Moh " Jamoli Dehlavi containing the poet’s teaching about moral traits which define the responsibilities and norms of human behavior in society. In mesnevi "Mehr and Moh" the author extols friendship and regrets about the fact that it is difficult to have a true friend in his time. The poet emphasizes the important role of the father in the education of the son. According to Jamoli Dehlavi in his injustice time, true life was minded to renunciate from the mundane richness, material richness of life, since they have no meaning in life. In his work of ";Mehr and Moh" he approved and praises such human traits as friendship, loyalty, humility, justice, patience, generosity and kindness.

Текст научной работы на тему «Moral and ethical views of Jamoli Dehlavi in mesnevi''s "Mehr and Moh"»

УДК 8Т.1 З.A.FAФФОРОВA

ББК 83,3Т

AФKОРИ AХЛОKИИ ^МОЛИИ ДЕ^ЛAВИ ДAР МAСНAВИИ «МЕ^РУ МО^»

Вожа^ои калидй: 4aмолии Дexдaвй, aдaбиëти (popcy точик, oxиpи acpи XV - нимaи aввaли acpи XVI, «Mexpy Mox», мacнaвй, мacъaлaxoи пнду axлoкй.

Инъикоод мacъaлaxoи танду axroK дap aдaбиëти фopcy точик тaъpиxи дepинa дopaд вa гyфтaн мумкин acт, ки шoиpepo нaмeтaвoн тайдо нaмyд, ки дap ин мaвзyъ шeъpe нacypyдa бoшaд. Аз ин py, дap бapoбapи дигap apзишxoи aдaбивy caбкй мacнaвии «Mexpy Mox^-и Чдмолии Дexлaвй (вaф. 1538) aз нaзapи axлoкй низ дopoи axaммияти xoca мeбoшaд, зepo ин cyxaнвapи мумтоз xaмчyн шoиp вa xaм мyaллими axлoк кyшидaacт, ки тaвaccyти кaxpaмoнxoи acocии мacнaвии xeш aндeшaxoи axлoкии xyдpo poчeъ бa мacъaлaxoи мyxтaлифи чoмea бaëн нaмoяд. Maвзyoти axлoкии дap ин мacнaвй бappacишyдa низ мyxтaлиф бyдa, xaмaгй бapoи тapбияти мaънaвии инcoни комил вa тaшaккyли чoмeaи coxиби axлoки xaмидa paвoнa шyдaaнд. Тaвaччyx бa мyxтaвoи ин мacнaвй низ ин ^^apo paвшaн мeгapдoнaд, ки дap нaвбaти aввaл мyxимтapин мacъaлaxoи axлoкии pyзгopи шoиp дap он мaвpиди бappacй вa шapxy тaxлил Kapop гиpифтaaнд, ки бa тaвpи мyxтacap poчeъ бa мyxимтapини онхо изxopи нaзap xoxaд шуд.

Дap нaзapи Чдмолии Дexлaвй дap зaмoни y дусти xaкикиpo пaйдo кapдaн нихоят дyшвop acт. Шoиp тacдик кapдaнй шyдaacт, ки дycтй вa paфoкaт бо axли чaxoн бecyд acт, чун та xaмa кac мeтaвoнaд бa ин иxлocy иpoдaт cидк вapзaд вa дap ин pox шбиту пoйбapчo бoшaд. Бо тaкя бap ин нyктaи нaзap acт, ки шoиp дyнëpo "capoб" мeшyмopaд, ки чyмлaи тaшнaгoни он дap xacpa™ ин capoб бa 4oe нaмepacaнд. Нyктaи чолиби тaвaччyx он acr, ки зимнaн шoиp вoжaи "вaфo"-po aз нaзapи axлoкй бо шeвaи xyд тaвзex мeкyнaд, ки aгapчи aз ce xapфи бa xaм пaйвacтa ибopaт acт, aммo яте дopoи нyктa вa дуи дигap xoлй бa шyмop мepaвaнд. Кинояи cyxaни шoиp бa он чо мepacaд, ки xoлигoxи вaфoи дунёй бeштap acт вa бо ишopaт бa xaмин мaънй зикp мeнaмoяд, ки arap aз миёни он ду xapфи xoлии "вов" вa "aлиф" "фo"-po бepyн oвapeм, "во", xaмчyнин мyxaффaфи "вой" бокй мeмoнaд. Нyктaи ниxoии ин шинoxти шoиp aз вoжaи "вaфo" бa он чо мepacaд, ки oкибaти кopи дунё "вой" acт вa arap aз pyи тaъкиди шoиp дap бaйти дигap бa ин мacъaлa вopид шaвeм, чои "вов" бa "чим" ивaз мeшaвaд, ки дap он xoлaт бa "чaфo" тaбдил мeëбaд.X,ocили cyxaни шoиp он aCT,№ вaфoи дунёй чуз чaфo нaбoшaд.

Сapoб acт ин чaxoнy тaшнaгoнaш Чу aз «вов»-у «^лиф» шкит кунй «фо»,

Дap ин xyшкй бa зaн биcпypдa чoнaш. ^мотад з-ин ду дигap бap ту чуз «во».

Baфopo дон ce xapфи иттиcoлй, Baфoям rap race тacлим гapдaд,

Якe мaнкyт дон, дигap ду xoлй. Зи бaxтaм xapфи «вoв»-aш «чим» гapдaд (5, 15).

Шо^ чaxoнpo бa зaни бaдкop ё pycпй мoнaнд мeкyнaд, ки xap дaм шaвxapи xyдpo ивaз мeкyнaд вa caдoкaтy вaфoдopй нaдopaд вa xaттo aз xyни шaвxap ин xaкнoшинoc либocи xyдpo paнгин мeгapдoнaд, яънe aз бaдкopй ниcбaт бa шaxвapaш бapoи xyд эътибopy шaъни мacнyъй эчод мecoзaд:

Ч^он чун кaxбa xap дaм мeкyнaд шуй, Зи xyни шaвxap ин нoxaкшинoce

Ки aз xaйзaш бyвaд гyлгyнa бap pyй. Бa xyд xap дaм кyнaд paнгин либoce (5, 15).

Ёдoвap бояд шуд, ки чaxoнpo бa зaни бaдкop мoнaнд нaмyдaни шoиpoн дap aдaбиëти фopcy точик пeш aз Чдмолй низ бa мyшoxидa мepacaд. Аз чyмлa, Х,офизи Шepoзй фapмyдaacт:

MaчУ дypycтии axA aз чaxoни cycтниxoд, Ки ин aчyзa apy№ xaзop домод acт (4, 26).

Бa нaзap мepacaд, ки Чдмолй дap ин шeвaи шинoxт вa aндeшaи мaъpифaти oлaми зoxиpй aз aндeшaxoи Х,офизи Шepoзй бeтaъcиp нaмoндaacт.

Macъaлaи тapбияти фapзaнд вa такши пaдap дap ин тaдбиpи мyxим бa унвони якe aз мyxимтapин пaдидaxoи aфкopи axлoкии Чдмолии Дexлaвй мaxcyб мeшaвaд. Дap киcмaти '^ap xo6 дидaни Mox Mexppo вa ошик шyдaн бap он" вaктe пaдapи Mox aз xoлaти пypcyзy гудози фapзaнди бa ишк мyбтaлoгaштaaш orox мeшaвaд, бa тaшвиш мeaфтaд. Ин чо шoиp, пeш aз xaмa, мyxaббaти бyзypги пaдappo ниcбaт бa фapзaндaш, ки шуои xypдe aз вучуди пypбapaкaтaш мeбoшaд, тacвиp мeкyнaд. Тaнy чони пaдap aз дидaни вaзъи дapднoк вa oтaши ишки cyзoни дap xyни чигap гapкшyдaи фapзaндaш бa xoкy oтaш aфкaндa мeгapдaд:

Давид аз оташи фарзанд чун бод, Ба дида ашк борон, ох, чун барк.

4y об он гах ба хоки пояш афтод. Падар чун дид з-ин сон холи фарзанд,

Писарро дид дар хуни чигар гарк, Тану чонро ба хоку оташ афканд (5, 29).

Шоир зимнан ин чо мухаббати падарро нисбат ба фарзанд тасвир мекунад. Ба кавли у, агар хоре ба пои писар халад, падар аз сари мухаббати бузурге ки нисбат ба фарзанд дорад, чигарреш мешавад. Ба ибораи мардумй, агар дар нохуни писар андаке харош пайдо шавад, аз ин хароши андаки вучуди фарзанд дар чони падар садхо рахна пайдо мегардад. Дар андешахои ахлокии шоир падар макоми "тан"-ро дорад ва писар хамчун "чон" аст ва ба ин хотир аст, ки хамеша насихатномахои бузургони сухан барои фарзандони хеш бо ибораи "эй чони падар" шуруъ мешаванд:

Чу дар пои писар хоре занад неш, Падарро тан тааммул кун, писар - чон,

Падар аз бедилй гардад чигарреш. Мдани ин ду чанде фарк натвон.

Писар гар бар тан аз нохун харошад, Чу чон дар холати душворй орад,

Падарро дар чигар сад рахна бошад. Тан аз ташвиши чон беморй орад (5, 29).

Дар поëни каломи худ нисбат ба муносибати падар ва фарзанд Ч,амолй ба ин нуктаи мухим мерасад, ки агар аз асари омилхое чон ба холати душворй афтад, тан аз ташвиши он бемор мегардад. Х,осили сухан он аст, ки агар писар аз коре ë амре дар ташвиш бошад, падар дар гами вай бемор хохад шуд, ки дар ин маврид достони фаровонеро дар хотираи адабдати гузаштаи хеш мо махфуз дорем.

Шоир макоми мардро низ, ки дар андешаи ндакони мо макоми хосса дорад, мукаррар месозад. Аз ин ру, Ч,амолй хамчун муаллими ахлок сифатхои хамидаи мардро бармешумурад, ки дар мдани он тахаммулпазирй чойгохи хосса дорад. Бо он ки падар аз дарду ранчи писар чигархун мешавад, боз хам Ч,амолй мардро ба тахаммул варзидан ва дурй аз шитобкорй даъват менамояд, чун шитобкорй ба таъбири шоир, амалест на хосси инсон, балки деву шайтон аст:

Тахаммул мардро созад мукаррам, Шитобикор дев ояд, на одам (5, 88). Ч,ои дигар Ч,амолй тахаммулпазириро ба хусравй баробар мешуморад ва дар байти зайл пандомуз хулоса намудааст, ки хар кй тахаммул варзад, Хусрав он аст ва хатто дар гурбат метавонад тахаммулу сабр инсони батокат ва тахаммулпазирро хариф ва наздику кариби подшохон гардонида, мартабахои баландеро барояш ато оварад:

Тааммул гар намой, хусрав он аст, Ки дар гурбат харифи хусравон аст! (5,128) Бар асоси тахлили хамин вокеиятхои зиндагонй Ч,амолй боз хам ба хулосае мерасад, ки дар хама холи ночури зиндагонй ва номуродй шукр бояд кард. Аммо дар баробари ин хангоми расидани шодихои бепоëн гамро низ фаромуш накунад, чун шодй навъе рахнамоянда ба суи гам бошад ва ин фалсафа аз он сарчашма мегирад, ки инсон бояд хама чизро дар к^с ба авомили ба хам зид шиносад ва шодиву гам низ мисли хамин унсурхои мутазод мебошанд:

Дило, шукрона кун дар номуродй, Зи гам фориг машав, гар шодй ояд,

Ки шоми гам бар орад субхи шодй. Ки шодй низ гамро рах намояд (5,56-57).

Барои исботи андешаи хеш шоир ба сахару шом ручуъ мекунад, ки бо рафтани яке дигаре пайдо шавад. Масалан, бо рафтани шом сахар ояд ва пас аз гузаштани субх низ мунтахо шом фаро расад. Ба ин сабаб шоир таъкид дорад, ки сарнавишт ва казову кадар аз азал шодиву гамро тавъам ба хамдигар офаридаанд ва инсон набояд инро фаромуш созад. Аз ин ру, муроди дилро бояд аз номуродй чустучу кард, чун субхи шодй пас аз шоми гам фаро хохад расид. Ин фалсафаи мухимми умрро Ч,амолй барои он таргиб мекунад, ки бояд инсонхо аз хакикати он бархурдор гардида, дар саргармии шодихои бебакои умр гамро фаромуш накунанд ва дар холати гамнок будан ба он андеша бирасанд, ки ин гамхо низ гузарандаву офаринандаи шодихои дигар хастанд: Сахар пайдо шавад, чун бигзарад шом, Ба олам тавъамон зоданд бо хам.

Зи баъди субх шом ояд саранчом, Муроди дил мудом аз номуродист,

Ки аз уммулказо хар шодиву гам Шаби гам чун сар ояд, субхи шодист (5,57).

Бо такя бар ин шоир гаму шодиро хамчун мавчхои бахр медонад, ки гохе ба хамдигар хеле наздиканд ва гохи дигар бисëр дур мебошанд. У ин чо нуктаеро мехохад таъкид намояд, ки гохе шодихо меоянд ва мустадом мемонанд. Инсон набояд бо ин фирефта шавад, ки акнун тамоми умр чунин шоду масрур хохад зист, зеро гохест, ки гамхо дуртар аз шодй карор доранд ва дар хамон замони худ фаро хоханд расид. Fамро низ бояд хамин гуна шинохт, агар андуху гамони

пaйдapпaй ояд, иншн бояд бoтaxaммyл бoшaд, чун гамини oнxo aгapчи дyp aCT, aммo бa oxиp шoдиxo фapo pacaнд:

Faмy шодй чу aмвoчи бyxyp acт, raxe нaздик бoшaд, rox дyp acт (5,57). Ин мaъниpo чои дигap шoиp бa cypaти "дap нaвмeдй yмeд бyдaн" тaъкид мeнaмoяд вa изxop мeдopaд, ки пac aз paфтaни c^xï pyзe caпeдй xaм фapo xoxaд pacид:

Умeдe xacт бaъд aз нoyмeдй, Сиëxй чун paвaд, ояд caпeдй (5,72). ^aблaн низ ин aндeшa дap aдaбиëти гyзaштaи мо чой дошт вa Maвлoнo Ч^олуддини Бaлxй бa ин мaънй фapмyдaacт:

Бaъди нaвмeдй бace yммeдxocт, Аз таод зyлмaт бace xypшeдxocт (1, 129). Чои дигap Maвлoнo бa xaмин мaънй нaвиштaacт: Оxиpи xap гиpя oxиp xaндaecт, Mapди oxиpбин мyбopaк бaндaecт (2, 16). Аз дигap мaвзyoти мyxимми axлoкй дap мacнaвии "Mexpy Mox" тaшвики poc™ вa pocткopй мaxcyб мeшaвaд. Шoиp бо ишopaт бa ин мaвзyъ изxop мeдopaд, ки xap ^c дap poxи pocт кaдaм мeгyзopaд, пeши y xaмaи дигapoн capxaмy capпacт xoxaнд буд, бaлки дигap мapдyмoн бapoи pocткopивy pocткaвлиaш дap нaзди вaй capи тaъзим фypyд xoxaнд oвapд. Ин чо шoиp capи тaъзим фypyд oвapдaнpo тaвaccyти ибopaи "cap бa пои y пacт кapдaн" бaëн нaмyдaacт, ки ибopaи киной гapдидa, xyнapи шoиpии cyxaнвappo дap бaëни шoиpoнaи мaвзyoти axлoкй нишон мeдиxaд:

Kace, к-y дap тapики pocтй xacт, Kaчoнpo cap бa пои y бyвaд пacт (5,65). Одaмoни бaдpaфтoppo шoиp бa шep мoнaнд мeкyнaд вa тaъкид мeкyнaд, ки xaмcyxбaтy xaмнишинй бо ин кaбил aфpoд бояд дeвy дaд бoшaнд, нa oдaмй. Бa ин ишopaт шoиp aндeшaи пapxeз нaмyдaн aз aфpoди бaдpaфтopy бaдкиpдoppo пeш мeгyзopaд вa тaъкид мeнaмoяд, ки бояд aз мapдyми бaд кaнopaгиpй нaмyд. Зимнaн ин чо шoиp инcoнxopo бa тapбияти axлoки xaмидa вa пapxeз aз бaдкopй дaъвaт мeкyнaд:

Ту шepй, cyxбaти дому дaдaт бex, Чу дopй xyи бaд, ëpи бaдaт бex (5,127). Аз ин чо шoиp бa нaтичae мepacaд, ки бояд инcoнxo бa aфpoди xaмчинcy xaммapoм вa xaмxyлки xeш xaмнишинй вa дycтй вapзaнд вa ин мaтлaбpo дap cypaти кaxpaмoнoни мacнaвии xyд, ки xap ду номи ду aчpoми caмoвй - Mexpy Moxpo дopaнд, тaъкид мeкyнaд. Ин чо нaвъe лутфи cyxaни шoиp aëн acт, чун дap нaвбaти aввaл тaъкид мeкyнaд, ки киpoни Mexp, яънe xypшeд бо Mox фоли нeк бoшaд, яънe дap илми нучум кaнopи xaм oмaдaни Xypшeдy Mox фоли нeк a^ вa зимнaн бо xaмин ишopa тaъкид мeкyнaд, ки бa вacли xaмдигap pacидaни Mexpy Mox - aз кaxpaмoнoни мapкaзии мacнaвй низ пaйoмaди нeк дopaд вa дap идoмa xaмoн aндeшapo бopи дигap тaъкид мeкyнaд, ки бояд xaмчинc бо xaмчинc xaмpoз шaвaд:

Биpaв, aз чинcи xyд xaмxoнa дapxox, Бyвaд xap чинc бо xaмчинc xaмpoз, Kи нeк ояд киpoни Mexp бо Mox. Нaгapдaд мушк бо aнгyжa дaмcoз! (5,128).

Дap aндeшaи шoиp вучуди нypy зyлмaт xapгиз бо xaмдигap нaëмeзaнд вa пapивy дeв ё шaйтoнy xyp бa xaм xapгиз xaмнишин нaшaвaнд. Ин чо низ xaмoн aндeшaи болой тaъкид мeшaвaд, ки бояд aфpoди нeк xaмнишини ^кон бoшaнд вa aз aфpoди бaд дypй чуянд:

Нaëмeзaд вучуди зyлмaтy нyp, napï бо дeв, шaйтoн бо pyxи xyp! (5,128) Я^ aз фaзилaтxoи aфpoди нeк xo^oprny фypyтaнй бoшaд. Аз ин py, Чaмoлй xyднaмoиpo бapoи oдaмoни ^к бeгoнa мeдoнaд вa xaттo биcëp cyxaн гyфтaнpo xaмчyн xиcлaт вa pyкни xyднaмoй кopи бexиpaдoн мeшyмopaд :

Ту rap caxтй нaмyдй, cycтpoй, Зиëдaт гуфтугу кopи xиpaд нecт,

Kи нeкoнpo бaд oмaд xyднaмoй! Чaвoбaм бо ту ин микдop бaд нecт!

(5,128).

Шоир мавзуи хуш гузаронидани умрро низ ташвик мекунад ва таъкид менамояд, ки дар холати хушу хуррам гузаронидани рузгор шахс хатто маргро метавонад ба шодмонй истикбол намояд. Умри босамар сипаригаштаи инсонй чои таассуф надорад.

Дар идомаи шарху тавзехи ин матлаб шоир таъкид мекунад, ки вакти ба дyнë омадани кудаки навзод пайвандону наздикон аз хушхолй ва башорати ба душ омадани фарзанд хамчун меваи умр изхори шодмонй мекунанд. Аз ин ру, инсон бояд ончунон зиндагй ба сар барад, ки хангоми рафтанаш аз олам хама дар таассуф бимонанд ва барои аз даст додани чунин инсони начиб ва сохибэхтиром ангушти надомат бар лаб гузоранд:

Ба тифлй гар басе бигристй ту, Зи шодй халк механдид бисëр.

Ба мурдан ханд, агар хуш зистй ту. Чунон зй, чун ба рафтан рох гирй,

Ту, к-аз зодан агар бигристй зор, Чунон гиря ту андар ханда мирй (5,166).

Бебако будани мухаббати дyнë, ки каблан ба никоте ба он ишорат рафт, низ дар фалсафаи ахлокии Чдмолии Дехлавй чойгох ва макоми хоссае дорад ва дар баëни шарху тавзехи он шоир инсонхоро хушдор медихад, ки ин душ аслан хунхор аст ва хамаруза афродеро ба коми худ мекашад, ончунон ки хар шаб хуршедро ба коми хеш дармеоварад ва аз он дахонаш пурхун мегардад. Аз ин ру, шоир мефармояд, ки аз ин «аждахои оташинком» бояд хазар намуд ва ба он дил бастан нашояд:

Ба хунхорй кухангургест гардун, Кашад хуршедро хар шом дар ком,

Дахонаш аз шафак олудаи хун. Х,азар з-ин аждахои оташинком (5,166).

Шоир дар идомаи тавзехи ин матлаб дигарбора аз бевафоии душ ва замона лаб ба шиква мекушояд. У фалакро ба нобиное монанд мекунад, ки бо он ки сохиби хазорон дида аст, аммо ба дурустй ва бо чашми басират наметавонад чавхари онро бишносад. Аммо дар баробари ин душро низ нобино мешуморад, бар асоси ин ки чавру чафохои фаровоне нисбат ба одамон раво медорад. Агар як руз душ аз руи мехр инсонро бинавозад, баъдан аз сари кахр уро мегудозад ва ë агар субхе ба мехру мухаббат нисбат ба одамон моил гардад, шоми дигар сияхдил шуда, сияхкориро ба онхо раво медорад:

Фалак бо сад хазорон дида кур аст, Шабе дигар ба кахрат мегудозад.

Зи чаври у касе камбуду кур аст. Агар субхе ба мехрат гашта моил,

Агар рузе ба мехрат менавозад, Ба шоме бозмегардад сияхдил (5, 217).

Дар идомаи тафсири матлаб равшан мешавад, ки бевафоии замона, пеш аз хама, нисбат ба ошикон раво дошта мешавад, ки хамеша дар ранчу азоб хастанд. Шоир ин маъниро ба гунае ба тасвир меорад, ки фалак гохе ба чоми ошикон аз бемехрии худ хар шаб ситора мезанад, яъне чоми муроди ошиконро оташ мезанад, то онхо ба ком нарасанд ва хамеша дар гаму ранч бошанд. Агар гохе ба онхо нуш медихад, дар паяш сад неши дигар хохад овард ва агар мархаме гардад, сад реши дигар афзун менамояд:

Ба чоми бедилон аз хар ситора В-агар нуше дихад, сад неш бо у,

Зи бемехрй занад хар шаб шарора. Агар мархам нихад, сад реш бо у (5, 217).

Хдмин тавр, маснавии "Мехру Мох"и Ч,амолии Дехлавй дар баробари дорои сабки хоссаи таълиф ва бархурдор будан аз шигардхои хунарии шеърй масоили мухталифи ахлокй ва ичтимоиро низ дар худ тачассум намудааст, ки мабохиси мазкур ин асарро ба унвони сарчашмаи ахлокй ва хикамй муаррифй менамояд. Дар бахшхои гуногуни ин асар мухимтарин масоили ахлокй, чун чилави нафсро нигох доштан, вафодорй, сидку ихлос варзидан, одоби ишку ошикй, фазилатхои чавонмардй, некукорй ва пархез аз бадй, тахаммулпазирй ва сабр дар рохи ишк ва амсоли инхо шарху тавзех ëфтаанд. У барои фарогирии ахлоки ичтимой аркони ахлоки орифонаро низ тачассум кардааст. Таваччухи Ч,амолй ба рукнхои хоссаи ахлоки дарвешон ва одоби хосси мардум мшни хиндувон баррасии падидахои ахлоки орифона ва тачассуми оинхои хоссаи хиндиро нишон медихад, ки дар рузгори шоир роич будаанд ва хамакнун ин маснавй метавонад ба хукми сарчашмаи мухимми шинохти ахлоки ичтимой ва расму оинхои роич дар мшни ахолии хиндувон ва суфшни замони Ч,амолй хидмат намояд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Мавлоно,Ч,алолуддини Балхй. 800 панди дилписанд / Тахия ва танзими Асрори Рахмонфар ва Ато Мирхоча/Мавлоно.-Душанбе:Адиб,2007.-856 с.

2. Гулчини "Маснавии маънавй"-и Мавлавй / Мураттиб: Толиб Карими Озарахш / Мавлавй. -Душанбе: Деваштич, 2007. - 254 с.

3. Саъдии,Шерозй.Куллшт,дар асоси нусхаи Мухаммадалии Фуругй /Ш.Саъдй.-Техрон,1388.-483 с.

4. Хрфизи Шерозй, Шамсиддин Мухаммад. Куллиёт / Мукобала ва тасхехи Мухаммадсиддики Комил / Шерозй X. - Техрон: Замон, 2001.- 356 с.

5. Чдмолии, Дехлавй. Маснавии "Мехру Мох" / Ба тасхеху тахшия ва мукаддимаи Хусомуддини Рошидй / Дехлавй Ч,. - Ровилпиндй (Покистон). - 1974.-169 с.

REFERENCES:

1. Mavlono, Jalaluddin Balkhi. 800 favor edification / Compiled by Asror Rahmonfar and Ato Mirkhoja (Transliterrated from Persian into Cyrillic) / Mavlono. - Dushanbe: Adib, 2007.-856 р.

2. Selected from Mavlavi's "Masnavie Ma'navi" / compiler: Tolib Karim Ozarakhsh / Mavlavi. -Dushanbe: Devashtich, 2007. - 254 p.

3. Saadi, Shirazi. Kulliyat, based on Muhammadali Furughi's copy / Shirazi S. - Tehran, 1388.- 483 р.

4. Hafiz, Shirazi, Shamsiddin Muhammad. Kulliyat / Compiled by Muhammadsidiq Kamil / Shirazi H. - Tehran: Zaman, 2001.-356 р.

5. Jamoli, Dehlavi. Mesnevi "Mehr and Moh" / compiler, author of the introduction, comments and glossary Sayyid Husomiddin Roshidi / Dehlavi J. - Rovilpindy (Pakistan). - 1974.- 169 р.

Нравственно-этические взгляды Джамоли Дихлави в месневи "Мехр и Мах" Ключевые слова: Джамоли Дихлави, персидско-таджикская литература, XV век, месневи, «Мехр и Мах», нравственно-этические взгляды.

Джамоли Дихлави является одним из известных поэтов персоязычной литературы Индии XV века. После Амир Хусроу Дихлави он продолжил традиции написания месневи в Индии. В статье рассматриваются те части месневи "Мехр и Мах" Джамоли Дихлави, содержащие поучения поэта о нравственных чертах, которые определяют обязанности и нормы поведения человека в обществе. В месневи "Мехр и Мах" автор воспевает дружбу и сожалеет о том, что в его время трудно приобрести истинного друга. Поэт подчеркивает важную роль отца в воспитании сына. По Джамоли Дихлави в его несправедливое время правильным является самоотречение от мирских благ, материальных богатств жизни, так как они, в конечном итоге, не имеют никакого значения. В произведении «<Мехр и Мах» утверждаются и воспеваются такие человеческие качества, как дружба, верность, скромность, справедливость, терпение, щедрость и доброта.

Moral and ethical views of Jamoli Dehlavi in mesnevi's "Mehr andMoh"

Key words: Jamoli Dehlavi, Persian-Tajik literature, XVth century, mesnevi, "Mehr and Moh", moral and ethical views.

Jamoli Dehlavi is one of the famous Persian literature's poet in India in fifteenth century. After Amir Khusraw Dehlavi continued tradition of writing mesnevi in India. The article discusses those parts of mesnevi "Mehr and Moh " Jamoli Dehlavi containing the poet's teaching about moral traits which define the responsibilities and norms of human behavior in society. In mesnevi "Mehr and Moh" the author extols friendship and regrets about the fact that it is difficult to have a true friend in his time. The poet emphasizes the important role of the father in the education of the son. According to Jamoli Dehlavi in his injustice time, true life was minded to renunciate from the mundane richness, material richness of life, since they have no meaning in life. In his work of "Mehr and Moh" he approved and praises such human traits as friendship, loyalty, humility, justice, patience, generosity and kindness.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Fаффорова Замира Абдуллоевна, доктори илмхои филологй, профессори кафедраи забон ва адабиети форсй, директори Маркази илмии улуми чомеашиносии Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б.Гафуров (Цумхурии Точикистон, ш.Хучанд), E-mail; zamira_g6767@mail. ru Сведения об авторе:

Гафарова Замира Абдуллоевна, доктор филологических наук, профессор кафедры персидского языка и литературы, директор Института гуманитарных наук Худжандского госуниверситета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), E-mail: zamira_g6767@mail.ru Information about the author:

Gaforova Zamira, Abdylloevna, Doctoral diploma in Philology,Director of Institute, Research Institute of Arts, Khujand State University named after academician B.Gafurov; Professor, Farsi Language and Literature Chair, Department of Oriental Languages, Khujand State University named after academician B.Gafurov (Republic of Tajikistan. Khujand), E-mail: zamira_g6767@mail. ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.