Научная статья на тему 'Андешањо оид ба ќиссаи «Балогардон»-и Анвар мирзоњакими Олим'

Андешањо оид ба ќиссаи «Балогардон»-и Анвар мирзоњакими Олим Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
606
55
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҳОФИЗАИ ТАЪРИХӣ / НАСРИ ТОЦИК / АНВАР ОЛИМ / АСОТИР / ФОЛКЛОР / ИСТОРИЧЕСКАЯ ПАМЯТЬ / ТАДЖИКСКАЯ ПРОЗА / СОВРЕМЕННАЯ ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / МИФ / ФОЛЬКЛОР / HISTORICAL MEMORY / TAJIK PROZE / ANVAR OLIM / CONTEMPORARY TAJIK LITERATURE / MYTH / FOLKLORE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сайфуллаева Музайяна Атахановна

Автор статьи, анализируя повесть Анвара Мирзохакима Олима «Кладбище Балогардон (Оберег)» («Балогардон»), относит её к циклу произведений, в которых отражены историческая память и чествование предков, духовная связь с наследием предков и любовь к родине, святое отношение к отчему дому, последнему пристанищу человека и, наконец, любви к родителям. В основе произведения прослеживается любовь сына к своему отцу Шоди, описываются его жизнь, всевозможные образы и характеры. Но это не простое жизнеописание и не деление на "плохих" и "хороших». Это книга о вере, добре и зле, прощении, смирении, о каких то простых вещах, которые оказываются такими сложными,... о переживаниях и надежде. Жизнь Шоди сложна и многогранна: воспитывая двух сыновей, герой повести не может смириться с тем, что один из них, Мухиддин, вырос чванливым, злым и бесчестным человеком, в котором нет ничего святого, использующим авторитет отца участника ВОВ и смерть своего младшего брата, Салимджона, в Афганской войне в своих корыстных целях. Стиль описания необычен. Если речь автора образец истинной литературной таджикской речи, в речах героев прослеживаются черты родного говора. Повесть увлекает, нет нудных описаний. Вера в исправление людей добром, в возможность нравственного совершенствования руководит всеми поступками Шоди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VIEW ON ANVAR MIRZOHAKIM OLIM’S STORY “BALOGARDON (AMULET)”

The author of the article canvassing the narrative under the title of «Amulet Graveyard (Oyfbereg)» (Balogardon) by Anvar Mirzohakim Olim; refers it in reference to the literary production's range in which a number of historical memories were reflected upon the following ones: a honoring of ancestors, spiritual lies in regard to ancestral heritage, love of Motherland, sacred attitude referring to home and finally loves of parents. Proceeding to the literary production in question the author traces back the son's love to his father Shodi; she depicts concerning his life, all advantages of images and characters as well. The author notes that it is not a simple life depiction and is not long concerned with «bad» and «good» behaviors; the book under consideration is delivered on the following issues: of belief, good and evil, forgiving, humility and also referring to simple things those are seemed so difficult, of feelings and hopes. Due to the author's opinion one can ascertain that Shodi nurturing the two sons the narrative's hero can't accept that one of his son Muhiddin grew up as a evil and an un-honest human who doesn’t possess father's authority the participant of the Great Patriotic war. She elicits that the style of the explored theme is unusual. In particular, if the author's speech is a paragon of the truth Tajik literature speech; the frames of native colloquial are traced back in the heroes' speech. The narrative comprises such as: un boring descriptions, the belief in reference to fixing people for goodness, managing of all Shodi's performance by dint of moral improvement.

Текст научной работы на тему «Андешањо оид ба ќиссаи «Балогардон»-и Анвар мирзоњакими Олим»

УДК 8Т2 M.A. СAЙФУЛЛОЕВA

ББК 83.3(2Т)

AНДЕШAXО ОИД БA KИССAИ «БAЛОГAРДОН»-И AHBAP МИРЗОМКИМИ ОЛИМ

Вожа^ои калиди: oфизаи тaъpиxй, нacpи тчик, Aнвap Олим, acoтиp, фoлклop

Навтоандаи тoзaпapдoзи точик Aнвap Миpзoхaкими Олим аз зyмpaи oн нaвиcaндaгoнecт, ки дap шл^и oxиp ба дacтoвapдxoи мухими эч^й таил гapдидaaнд. Aнвap Миpзoхaкими Олим ки^аи тoзaнaшpи xeшpo 6o нoми «Бaлoгapдoн» ба xoтиpи пaдapaш бaxшидaacт. Aз нaxycтин хapфи нaвиcaндa хyвaйдocт, ки дap киccaи y мacъaлaи ^физаи тaъpиxй, бyзypгдoшти aчдoд, пайванди маънавй ва мepocбapии rao^o, ба кaдpy кимати xoки диëp pacидaн, мyкaддac дoштaни манзили аввалин ва oxиpини инcoн, 6axycyc пaдapy мoдap мaвpиди тacвиp ва 6appacï кapop мeëбaд. Яке аз кaхpaмoнoни acap - амаки Шодй дap aйëми пиpй пaдap ва кудакии xyдpo xaëлaн пеши нaзap мeopaд:

«Oвoзи пypacpopи пaдap ryë аз чoйхoи дyp, аз чoниби махтоби paвшaн чун oхaнги aфcoнaи шиpин ба гуш мepacид, ки нoaëн гapки туфта^и y шуда, xyдpo дap бoгхoи шyкyфoн медид. Он 4o пaдapи шхату зeбoяш у - тифли пaнчcoлapo capи дacтхo гиpифтa, аз oгyши зapдoлyзopи гapки гул медавид ва у аз oн ки aтpoф caп-caфeд acт, аз oн ки гyлхo аз шoxaхo ба capи o^o мepeзaндy мepeзaнд, ба вачд oмaдa, фapëд мезанад: -Дaдo, шапалак, дaдo шапалак... -Шaпapaк не, бачам, бapф, бapфи бaхop...» (2, 13).

^и^аи «Бaлoгapдoн» cyжaи вoхиди cyннaтиe нaдopaд, ки дap чapaëни инкишoфи oн pyшдy кaмoли иншн, ишку мухаббат, пapвoз ë шикасти oн, caдaмaхoи cиëcй ва ичтимoй мaвpиди тacвиp кapop ëфтa бoшaнд. Муаллиф мaнзapaхoи paнгopaнги хaëти ^меа, capнaвишти aъзoи як oилa, oбpaзy xapaктepхoи гyнoгyнepo нишoн медихад, ки зиндaгиaшoн, opмoнхo ва хадафу мyддaoяшoн мазмуну мyхтaвoи мухталиф дopaнд. Дap acap мacъaлaхoи хaëти ичтимoй, axлoкй, pyхию paвoнй дap мyнocибaтy мyoшиpaти байни кaхpaмoнoн ва дигap oбpaзхoи acap - амаки Шoдй ва пиcapoни у аз як ^ниб, paиcи чaмoaт Сaнгинбoй, аз ^ниби дигap, нихoят чaвoни мeхpyбoни токдил Шафкат бappacй шудаанд. Arap яке аз ма^ала^и acocï чoйгoхи ^физаи тaъpиxй дap хaëти мapдyм ва зиндаю пoяндa нигох дoштaни xoтиpaи гyзaштaгoн, бeoлoишy мyкaддac фахмидан ва азиз кapдaни pyхи paфтaгoн бoшaд, дигape capвaтaндyзй ва дap ин ^да ба caвдo мoндaн ва ба xoтиpи пулу мoл пушти пo задани apзишхo ва мукаддашти aчдoдй ба шyмop мeoяд. Дap хамин замина байни амаки Шодй ва paиcи чaмoaт тофахмй pyx медихад, ки дap халлу фаоли oн пиcapи Шoдй-aмaк Мухиддин тapaфдopи capвapи хoкимияти махаллй мешавад.

Aмaки Шoдй кaopaмoни мapкaзии киccaи «Бaлoгapдoн» acт. Baй coбикaдopи чанг ва мехнат, capвapи гaмxopи oилa, пocдopи pyхи пaдap ва пиpyзй бap фашизм acт. Aз хамин 4oct, ки пaдapи худ ва гaмxopию мeхpyбoнихoи ypo хамеша дap ëд дopaд ва мaдфaнaшpo, ки дap шхили дapë, дap кaбpиcтoни Бaлoгapдoн вoкeъ acт, мyкaддac мeшyмopaд ва мунтазам xaбap гиpифтa мeиcтaд. У пиpyзии халки шypaвиpo бap фaшиcтoни Oлмoн дap Ч,анги Бyзypги Baтaнй, пaйкopи тaъpиxии мyкaддac мeшyмopaд ва xap coл 9-уми мaйpo чашн мeгиpaд, бoлoи дapвoзa пapчaм мезанад, хатто ифтиxop мекунад, ки дap чанг ce aнгyштaшpo бoй дoдa буд ва бaчaхo ypo «амаки пиcтoлeт» мexoндaнд.

Нaвиcaндa амаки Шoдиpo хамчун мapди ватандуст ва мacъyлиятшинoc ба тacвиp мeгиpaд. Шoдй-aмaк ба хизмати хapбй даъват шудани пиcapи xypдиaш Сaлимчoнpo кapзи вaтaнxoхй мeшyмopaд ва capбaлaндoнa гyceл мекунад. Aмaки Шoдй мaфхyмхoи вaтaнxoхй, ба 4o oвapдaни хизмати Baтaн, хoфизaи тaъpиxй ва бyзypгдoшти aчдoдpo ба хaмдигap наздик, хaттo тавъам мeшyмopaд. Ba^e ки Сaлимчoн дap чанги Aфгoниcтoн дap хaждaхcoлaгй чoнaшpo кypбoн кapд, «зиндагй бapoяш мoхият ва мaънияшpo гум кapдa» бoшaд хам (2, 24), ин фoчиapo хамчун натичаи cyпopиши Baтaн дapк намуда, ëди Сaлимчoнpo хеч гoх фapoмyш нaмeкapд, ба тaкдиp тан дoдa, 6o кaмoли тoкaт yмp ба cap мeбypд.

Aмaки Шoдй oбpoни oддии махалла бoшaд хам, зиндагии у намунаи ибpaти нacли чaвoн буд. Шафкат, нaвчaвoни мeхpyбoн ва дap дустию бapoдapй coдикy вaфoдop, хамшнфу хамдами Сaлимчoн, ки кaбpи ypo oбoд кapдa, пoкизaю oзoдa нигох мeдopaд, типи хамин гуна aвлoд acт.

Бар хилофи Мухиддини бенангу номус, Шафкат хотири зиндаю мyрдaро хамеша пос медорад. У на танхо падари худ ва дyстaш Салимчонро харгиз аз ëд намебарорад, балки нисбат ба кабр ва рухи дигар хаммахаллахояш низ эхтироми тамом зохир менамояд, худро аз онхо чудо намекунад.

Дар «Балогардон» образи ашхосе хам тасвир ëфтaaст, ки аз хофизаи таърихй ва эхсоси кадрдонй махрум буда, гуломи сарват ва нафси носер мебошанд. Сангинбой, раиси шурои чамоат, Мухиддин аз хамин кабиланд. «Сангинбой, аз «точикони нав»-и махалла, ки ачдодан аз оилаи «нодида чиро дида»-хо, яъне аз носерамхо буд, - навиштааст муаллифи кисса,-харчанд сохиби боигарии хангуфте: садхо гектар богу токзор, коргоххои истехсолй буд ва ба кавле дар даруни ширу равган зиндагй мекард, аз неъматхои Парвардигор заррае каму костй надошт, вале хеч конеъ намешуд, ки намешуд» (2, 21).

Ин тавсифи муъчаз симои манфури Сангинбойро хеле равшан мекушояд ва нависанда тафсилоти онро бо лавхахои дигари бадей ва муомилааш бо раиси чамоат нишон медихад. Хдрисии у ба сарвату давлат то чоест, ки кабристонро хамвор намуда, ба чояш боги сердаромад сохтан мехохад ва дар ин чода аз хеч пастию разолату ноодамй руй наметобад. Нависанда образи уро чунон ба калам меорад, ки ин махлук на танхо нисбат ба ачдод заррае эхтиром зохир намесозад, балки нангу номус, вичдони инсонй, шарму ^aë хам надорад, аз шаъну шараф ва ахлоки хамида тамоман махрум аст. Baй бо максади ба даст овардани кабристон раиси чамоатро ба се хазор доллар ва писари калонии амаки Шодй Мухиддини бефаросатро ба як мошини сабукрави хоричй мехарад. Х,арчанд ки раиси чамоат ба кабри падараш дилбастагии кавии амаки Шодиро медонист, аммо мехри доллархои амрикой дили раиси чамоатро мебарад ва у аз пирамард хохиш менамояд, ки барои дар чои кабристон бог оростани Сангинбой розй бишавад. Азбаски муйсафед катъиян розй нашуд, Сангинбой ва раиси чамоат усули дигари аз одамият тамоман дури халли муамморо ëфтaнд. Бо зорию зурй Мухиддини бешарафро ба кор андохтанд. Baй нимишабй кабри бобои худро зада вайрон кард. Пас аз марги Салимчон ин бемаслакию ноодамии Мухиддин зарбаи чонкохе буд, ки падарро ба марги муфочот расонд.

Мухиддин кабехтарин типест, ки дар зиштию касифй аз Сангинбою раиси чамоат мегузарад. Baй аз бешарафтарин ахли савдост. Нависанда образи уро бо чузътети карехе, ки ифодагари тинати нопокаш хастанд, реалистона ва эътимодбахш ба тасвир гирифта, дар ноинсонй ба «авчи аъло» расидани хислатхои манфури уро нишон медихад. Хонанда бо у дар холату вазъияте дучор меояд, ки барои як дона зардолу гирифтан додарчаи худ Салимчонро зада буд, ба падари худ беодобй ва беэътиной карда, бачахои махалларо озор дода буд. Падар гуфт:

«-Шарм намедорй?

-Ин матои касмахар ба худат насиб кунад,-додарчаашро дар назар дошт Мухиддин. -Х,ай-пай карда наистй, ин фисинхои махалла як донагй зардолу кананд, дар ду руз чй мемонад? Номи ина кандак мегуянд... дар бозор нархаш нархи...» (2, 11).

Мумсикии Мухиддин на танхо дар ин манзараи хурд зохир гардид, балки дар чои дигар хам нaмоëн шуд. Baкте ки падараш ба чурахои Салимчон панч донагй канди хамирак дода рафт, он кандхоро аз дасти кудакхо рабуд.

Барои Мухиддин на танхо мехри фарзандию бародарй, балки ягон хотира, ягон арзиши мукаддас вучуд надорад. Хднгоме ки байраки парафшони галабаро дид, «у як тег кашида, ба байрак нигох андохт, сипас ба амаки Шодй ру оварда, бо зарда гуфт:

-Дадо, о, хамин байрак болои дарвоза чй даркор? Х,ар сол коратон хамин. Афсона шудем-ку!» (2,18).

У на хотири курбонтени Ч,анги Бузурги Baтaни, на шаъну шарафи пирузии чанговарони шуравиро бар фашизм, ки душмани инсоният буд ва алайхи он падараш хам корнома карда буд, мукаддас мешуморад, гузашта аз ин, ба арвохи додари шахидаш Салимчон низ фотиха намехонад, балки ягон сура ë ояти каломи раббониро намедонад. Он соате, ки амаки Шодй ва Шафкат дар кабристони Балогардон, дар бари мадфани Салимчон менишастанд, «дарвозаи кабристон бо сару садои баланд кушода шуду Мухиддин тез-тез кадам монда, ба назди онхо омад ва бе он ки салом кунад:

-Дадо, о, ин килик то кай давом мекунад, а?-бо шадду мад гуфт у. -То кай давом мекунад? Мемонед, ки хотирчамъ аз пайи бечорагй шавам?

-Сари хокчои укоят омадй, дуо намехонй?-дар чои нишасташ тоб хурда, ба у ру овард амаки Шодй.

-Ba^ нест, дадо, савдоя партофта омадам. Дар махалла русте шудам-ку. О, чашмонатон нимкур, то ин чо рох дур, дар хона хап шинед, намешавад?...» (2, 32).

Беандешагй, берахмй ва аблахии Мухиддин то чоест, ки у ба марги Салимчон падари худро гунахкор мешуморад:

«-Мебахшеду дaдo... acлaн ба мypдaни yкoям шyмo гyнaхкop, ха, шyмo. Иштиpoкчии чанг хастед, ба идopaхoи дapкopй paфтa, як-ду дахан гап мезадед, yкoямpo ба Aфгoниcтoн нaмeфиpиcтoдaнд. Aкнyн, ин вoвaйлoхo чй дapкop, дaдo?» (2, 33).

Худи Мухиддин х^ кapд, ки ниcбaт ба пaдap гапи caxт ва талху тунд гуфт. «Дaхoнaм бeфapoвeз»,-икpop кapд худаш.

«-Aкoи Мухиддин,-ба гап хaмpoх шуд Шафкат, ки нав ба худ oмaдa, дap oби гилoлyди caтил даст мешуст,-мебахшиву... вале на факат дaхoн, балки аклат хам бeфapoвeз шудааст» (1,33).

Хиcлaти амаки Шoдй хамин аст, ки зapбapo ба дил мeгиpaд, aммo ба фapзaндaш чaвoби киpoй намедихад, нapмдил acт у. Бинoбap oн нaвиcaндa Мyхиддинpo 6o cyxaнoни oбдopи Шафкат махкум мeнaмoяд.

Мухиддин на пaдap, на зиндаю мypдaи дoдapи xyдpo apч нaмeгyзoшт, aммo нoми пaдappo хамчун coбикaдopи чангу мехнат ва Сaлимчoнpo хамчун шахиди чанги Aфгoниcтoн ба манфиати бехбудии хaëти шaxcиaш иcтифoдa мeбypд. Нуктаи нихoии «pyшд»-и oбpaзи у дap acap хacтии амаки Шoдиpo хам ба инoбaт нaгиpифтa, ба xoтиpи мoшини ваъдагии Сaнгинбoй ва кумаки paиcи чaмoaт бapoи ба томаш гyзapoнидaни хавлии мepocй даст ба вaйpoн кapдaни кaбpи 6o6o задани ycт. Зoхиpaн чунин ба нaзap мepacaд, ки амаки Шодй 6o ачали худ аз oлaм гузашт. Baлe ба мoхияти маеъала aмиктap чашм бидузем, paвшaн мешавад, ки ypo Сaнгинбoй, paиcи чaмoaт, бeштap аз хама Мухиддин куштанд. Дap ин амал мaнкypти нaвбapoмaд будани у пyppa ба зyхyp oмaд. Дap ин чo аз poмaни Чингиз Aйтмaтoв «Дypoхaи бypoнй» ëдoвapй кapдaни oбpaзи Сoбитчoн беманфиат нaxoхaд буд. Сoбитчoн coхиби ду диплoми мaкoтиби oлиcт, aммo на акл дopaнд на xиpaд. Aввaлaн, у capи вакт ба мapги пaдap хoзиp нашуд. Шaбoнгaх дap бapи майит бyдaнpo ба ин xoтиp зapyp нaмeшyмopaд, ки тypбaти пaдap чoн нaдopaд, намефахмид, ки дap пахлуи у oдaм хаст, ë не. Сoниян, чун Едигeйpo ба кaбpиcтoни Она бент - xoнaи мoдap мeбypдaнд, дypии oн манзил бoиcи мaлoли Сoбитчoн шуд. <^ap ягoн чoи хамин биëбoни вaceъ дафн кapдaн мyмкин-кy?!»-эътиpoз менамуд у ба кaдpдoнхoи пaдap.

Сoбитчoн ва Мухиддин дap бемаънигию бетамизй, бeхoфизaгию 6epyï як ce6y ду та^иманд.

Aнвap Миpзoхaкими Олим дap киccaи xypди «Бaлoгapдoн» мacъaлaхoи кaлoн ва мyaммoхoи чиддии хaëти чoмeapo ба pиштaи тacвиpи тахлили бадей кашидааст. Мacъaлaхoи cиëcию ичтимoй ва axлoкию маънавй дap poбитaи мустахкам 6o хaмдигap, 6o зиндагй ва capнaвишти пepcoнaжхoи acap 6o кaмoли мaхopaт, банду бacти кавй, зaбoни ганй ва шиpинy paнгин халлу фаол гapдидaaнд. Нaвиcaндa ишopaхoи мyшaxxac дap бopaи caтхи pyзгopи мoддй ва маишии мapдyми захматкаш мекунад. Ин гуна лaвхaхo гyë мaxcyc oфapидa нашудаанд, балки дap oмaди гап, тacoдyфaн ба чашм мepacaнд, aммo мазмуни амик дopaнд, зуд ба хадаф мepacaнд. Ба мyкoлaмaхoи зepин мутаваччех мешавем:

«мoндaхo, ^Œ^^o^ бaйpaкaтoн aчoиб-дия!-бaлaнд шуд oвoз ва o^o pyй гapдoндa амаки Kapимбoйpo диданд...

-Х,а, Kapимбoй! Бaйpaк дap хакикат aчoиб. Ба xaйp, xypчин гиpифтeд? Aз бoзop мeoeд?

-Ба нaбepaчaхo идoнa гуфта, канду ^pcy дигap мaйдa-чyйдaхo гиpифтaм. Очаи бaчaхo хам бе калуш мoндa буд.

-Ба capи нафака o6 pexтaм гуед.

-Нaпypceд, Шoдибoй. Нapxи бoзop дигap шyдaacтy бapдoшти киca дигap. Дaндoншикaн. Факат oдaм apзoн. Фypyшгapoн хама зaнхoю бaчaхoи навхат. Ба caвдo кapдaн oдaм шapм мeдopaд. Acлaн, нафака хам oн кaдap киpoй не. Чашми xypчин nyp нашуда, киca xoлй шуд.

-Нагуед,-гуфта мoнд амаки Шoдй.

-Хaйp, нагз мoнeд,-кoмaт pocт кapд амаки Kapим. -Boкeaн, ид мyбopaк, ун pyзхopo пушти capи ин бaчaхo набинад» (2, 15).

Дap хамин як cyхбaти кyтoхи capиpoхй ба чуз эхcocи мамнунй аз пapчaми пиpyзй чанд мacъaлaи дигap pyи ^p oмaдaaнд: якум, дap xypcaндии иди галаба шapик будани кyдaкoн; дуюм, нopacoии пoйaфзoли зaнoнa; ceюм, пастии caтхи нафака; чaхopyм, ба дapaчaи дaндoншикaн бoлo paфтaни нapxи aмвoли бoзop; панчум, ба дoми тичopaт гиpифтop шудани зaнoн ва бaчaхoи навхат; ки мeбoиcт дap ин шнну coл тaхcили илм мeкapдaнд; шашум, apзoн шудани нapxи oдaм, яъне дap шapoити мyнocибaтхoи бoзapгoнй бeкaдp гapдидaни инcoн.

Дap пopчaи бoлoи бeштap дapдхoи ичтимoй ва маишии мapдyм ба нaзap мepacaнд. Сapнaвишти фoчeaнчoми Сaлимчoн дapди миллист. Oë аз pyи aдoлaти ичтимoиcт, ки чaвoнoни xoми бeтaчpибa ва машки низoмй нoдидapo бе хеч андеша ба чанги Aфгoниcтoн фиpиcтoдaнд. Oнхo хануз иcтифoдaи яpoкpo нaoмyxтa, дap мaйдoни нaбapд туъмаи душматон шуданд. Koлбaди бeчoни Сaлимчoн бapин чaвoнoни тoчикиcтoнй дap вакташ аз Aфгoниcтoн биcëp мeoмaдaнд. Нaвиcaндa тава^ути ба шaхoдaт pacидaни Сaлимчoн œëca™ давлати шypaвиpo ниcбaт ба чанги

Афгонистон фиристодани чавонони шуравиро махкум кардааст. Ин як навъ эътирози маънавии нависанда аст.

Аз киссаи «Балогардон» пайдост, ки нависанда хофизаи асотирии мардумро низ дар кисса тасвир менамояд. Балогардон дар робита бо вайронии мухити экологй, аз хад зиёда ифлос шудани оби дарё, бесару сомонии мардум, бахусус дарёдориро надонистан, бо якдигар арбадаю чангу чанчол кардан зухур менамояд. Вай боре дар сурати «чавони сарвкомати офтобру» (2,17), дафъи дигар мардуми деха диданд, ки «пиракие нигохи андешаманд дар дурихо, табассуми малех дар лаб чорзону менишаст» (2, 18).

Нависанда дар кисса Балогардонро дар чавонию пириаш ба тасвир гирифтааст, ки бо амри у дар ин фосилаи умр одамон басомон ва бо хам дусту бародар шудаанд. Дарё низ поку мусаффо, орому файзбахш гардид. Ин тагйирот дар натичаи дахолати Балогардон ба хаёти одамон ва тарзи зиндагии эшон рух дод. Чун одамон ба рузгори ободу осуда баргаштанд, Балогардон гуфт:

«-Умри ман аз чанд лахзае беш нест, маро дар панохи ана ин баландии сохил гуру чуб кунед ва бигзор номи ин манзил минбаъд Балогардон бошад» (2, 18).

Нависанда дар тасвири дарё ва неруи Балогардон, чунон ки дар афсонахои халкй дида мешавад, санъати ташхисро корбаст намудааст. Онхо хамчун куввахои зинда тасвир ёфтаанд ва ин холат хеле табий ба назар мерасад. Вакте ки одамон оби дарёро ифлосу харом мекарданд, «дарё кам-кам ранг мебохт, тираву бадкахр мешуд, дар сатхаш аз мавчхо ожангхои киргун медамонд. Менолид ва нолишаш гушхарошу бимнок буд» (2, 16).

Вакте ки одамон холу ахволи дарёро намедиданд, нолишашро намешуниданд ва ба холати ногувори вай беэътиной мекарданд, дарё ба газаб меомад ва ба шуриш мегузашт.

«Дарё мешуриду медамид, мавчхоро тоб дода, бо чакочок сутунхои печдори бохашамат бунёд мекард ва аз онхо танурвор кулулахо сохта, бо гурроси харнои пурнихеб ба деха хаво медод» (2, 17). Бисёр кабрхо фуру мерафтанд, бо хок яксон шуданд.

Неруи пурасрори муъчизанок низ ташхисонида шудааст: «Х,афт руз куввае хар хавлй ва дар мачмуъ марзу бум - саросари дехаро аз чор су фишор дода меларзонд ва дар фазо гурриши вулконвор вахшатбор паи хам, мутассил шуриш мекард, ки ахли дех чуръат ва ёрои аз зери бистархо сар бурун овардан надоштанд» (2, 17).

Нависанда бо рамзу самбул харф мезанад ва аз беэътиноиву бепарвоии ахли деха, аз ифлос кардани мухити зист ба шуру киём омада, интикомситонй кардани табиатро нишон медихад.

Ин «афсона»-и амаки Шодй аст, ки ба Салимчон ва чурахои у накл кард. Дар хулоса гуфт:

«-Аз ин ру, шерчахо,-амаки Шодй ба мо ру овард,-кабристони кадимаи мо то ба имруз Балогардон ном дорад ва дар он танхо кабри падари ман, яъне бобои ту, эркачаи дадо, барчо мондааст, ки ман сохиби он хастам» (2, 18).

Анвар Мирзохакими Олим холатхои рухию равонии амаки Шодиро батафсил тасвир менамояд. Гаму андух ва шодмонию сурурашро бо рангхои равшан нишон медихад. У поку халол, бо мехнат ва машаккат зиндагй кард. Азбаски Мухиддин дили падарро ёфта натавонист, ба у мехр доштани амаки Шодй маълум нест. Вай ба рухи падар содик буд ва Салимчонро хеле ва хеле дуст медошт, «эркачаи дадо» гуён навозиш мекард. Амаки Шодй камбизоатии худро гунох мепиндошт магар, ки ба Салимчон гуфт:

-Шери дадо, ман барои ту ба гайр аз гуноххоям дигар хеч чиз мерос гузошта натавонистам. Мебахшй...» (2, 12).

Салимчон мисли падар ба воя мерасид, агар зинда мемонд, нусхаи падар мегардид, ботамкин, мехнатдуст, халолу покиза, бовафою босадокат як марди солор мешуд.

Мухиддин хамчун образи манфй хуб баромадааст. Агар нависанда хислатхои манфй пайдо кардани уро асоснок мекард, бурди у мешуд. Мухиддин одами хуб набуд, зинда монд, Салимчон, ки навчавони хуб буд, туъмаи чанг гардид. Раиси чамоат ва Сангинбой, ки одамони каллоб ва бешафкатанд, дар кайди хаётанд, аммо амаки Шодй аз дасти онхо тарки дунё кард. Агар кахрамонхоро ба неку бад чудо кунем, мебинем, ки бадй пируз шуд. Лекин дунё бе одамони нек нест. Равшании чехраи Шафкат дили хонандаро мунаввар мекунад ва далели ояндаи пурнур аст.

Забон ва тарзи баёни нависанда ширадору чаззоб, тасвирхояш дилнишин аст. Забони тасвирии нависанда ва забони кахрамонон аз хамдигар фарк мекунанд. Агар забони нависанда намунаи хуби забони адабии точик бошад, забони кахрамонони асар ба забони гуфтугуии халк наздик аст. Забони кахрамонон оинаи чахонбинй ва феълу атвори онхост. Ифтитохи афонагуии амаки Шодй эчодиёти лафзии халкро ёд меорад, балки намунаи фолклор аст: «Буд набуд будгор буд, замин набуд шудгор буд, як кали арзанкор буд, вай ба хурдан тайёр буд, калламуш шуй буд, хамсараш муйшуй буд, мушхола зан буд, гурба дойразан буд, хурданй курут буд, тофтанй бурут буд, як коса дуг буд, нисфаш дуруг буд» (2, 16).

Нависанда майлу рагбат ва шавку завк дорад, ки забони зиндаи халкро аз хисоби вожахои забони дарй ё форсии имруза ганитар кунад. У гулвожахои он забонхоро истифода карда, тавассути тире шархи точикии онхоро меорад, ки ин хуб аст. Танхо як чумла мисол меорем, ки вожахои «чифа» ва «фазла»-ро бо шархашон корбаст менамояд: «Ч,ифа - чорвои хароммурда, лашу луши кухнаву пусида, хоку хокрубаву фазли - хуллас гарам-гарам ифлосихои ахли деха дар тули солхои зиёд хар руз ба коми дарё мерафт...» (2, 16).

Дар хотима бояд таъкид кард, ки киссаи «Балогардон» на танхо дар эчодиёти нависанда асари мархилавист, балки яке аз дастовардхои насри муосири точик хам ба шумор меояд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Айтматов, Ч. Дурохаи буронй/ Ч.Айтматов.- Душанбе, 1986. - 244 с.

2. Анвар, Мирзохакими Олим. Балогардон. ^исса/А.М. Олим. - Садои Шарк, - 2015.-№3.-С. 8-36.

3. Сайфуллоев, А. Уфукхои тозаи наср / А. Сайфуллоев.- Душанбе: Адиб, 2006.- 768 с.

REFERENCES:

1. Aitmatov, Ch. The stormy fork / Ch. Aitmatov. - Dushanbe, 1986. - 244 р.

2. Anvar, Mirzohakimi Olim. Balogardon. The story / A.M.Olim. - Sadoi Sharq,- 2015.-№3.-8-36p.

3. Saifulloev, A. The fresh horizons of prose / A. Saifulloev.- Dushanbe: Adib, 2006.- 768p

Размышление о повести Анвара Мирзохакима Олима «Балогардон» (Оберег)

Ключевые слова: историческая память, таджикская проза, Анвар Олим, современная таджикская литература, миф, фольклор.

Автор статьи, анализируя повесть Анвара Мирзохакима Олима «Кладбище Балогардон (Оберег)» («Балогардон»), относит её к циклу произведений, в которых отражены историческая память и чествование предков, духовная связь с наследием предков и любовь к родине, святое отношение к отчему дому, последнему пристанищу человека и, наконец, любви к родителям. В основе произведения прослеживается любовь сына к своему отцу - Шоди, описываются его жизнь, всевозможные образы и характеры. Но это не простое жизнеописание и не деление на "плохих" и "хороших». Это книга о вере, добре и зле, прощении, смирении, о каких-то простых вещах, которые оказываются такими сложными,... о переживаниях и надежде. Жизнь Шоди сложна и многогранна: воспитывая двух сыновей, герой повести не может смириться с тем, что один из них, Мухиддин, вырос чванливым, злым и бесчестным человеком, в котором нет ничего святого, использующим авторитет отца-участника ВОВ и смерть своего младшего брата, Салимджона, в Афганской войне в своих корыстных целях.

Стиль описания необычен Если речь автора - образец истинной литературной таджикской речи, в речах героев прослеживаются черты родного говора. Повесть увлекает, нет нудных описаний. Вера в исправление людей добром, в возможность нравственного совершенствования руководит всеми поступками Шоди.

View on Anvar Mirzohakim Olim's story "Balogardon(Amulet)"

Keywords: historical memory, Tajik proze, Anvar Olim, Contemporary Tajik Literature, myth, folklore.

The author of the article canvassing the narrative under the title of «Amulet Graveyard (Oyfbereg)» (Balogardon) by Anvar Mirzohakim Olim; refers it in reference to the literary production s range in which a number of historical memories were reflected upon the following ones: a honoring of ancestors, spiritual lies in regard to ancestral heritage, love of Motherland, sacred attitude referring to home and finally loves of parents. Proceeding to the literary production in question the author traces back the son s love to his father - Shodi; she depicts concerning his life, all advantages of images and characters as well.

The author notes that it is not a simple life-depiction and is not long concerned with «bad» and «good» behaviors; the book under consideration is delivered on the following issues: of belief, good and evil, forgiving, humility and also referring to simple things those are seemed so difficult, of feelings and

hopes. Due to the author's opinion one can ascertain that Shodi nurturing the two sons the narrative 's hero can 't accept that one of his son - Muhiddin grew up as a evil and an un-honest human who doesn't possess father's authority - the participant of the Great Patriotic war. She elicits that the style of the explored theme is unusual. In particular, if the author s speech is a paragon of the truth Tajik literature speech; the frames of native colloquial are traced back in the heroes' speech. The narrative comprises such as: un-boring descriptions, the belief in reference to fixing people for goodness, managing of all Shodi's performance by dint of moral improvement.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Сайфуллоева Музайяна Атахоновна, номзади илмхои филология, дотсенти кафедраи муносибатхои байналхалкии Донишгохи давлатии хукук, бизнес ва сийсати Точикистон (Цумхурии Тоцикистон, ш. Хучанд), E-mail: s-muza64@mail.ru

Сведения об авторе:

Сайфуллаева Музайяна Атахановна, кандидат филологических наук, доцент кафедры международных отношений Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики (Республика Таджикистан, г. Худжанд), E-mail: s-muza64@mail.ru

Information about the author:

Saifullaeva Muzayana AtaKhonovna, Candidate of Philological Sciences, Associate Professor of the Department of international relations under the Tajik State University of Law, Business and Politics (Tajikistan Republic, Khudjand), E-mail: s-muza64@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.