Научная статья на тему 'Artistic research morality of the contemporaries in Fazliddin Muhammadiyev''s short stories'

Artistic research morality of the contemporaries in Fazliddin Muhammadiyev''s short stories Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
798
122
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НРАВСТВЕННОСТЬ СОВРЕМЕННИКОВ / ИНДИВИДУАЛЬНАЯ И ОБЩЕСТВЕННАЯ МОРАЛЬ / ОСНОВНЫЕ КРИТЕРИИ МОРАЛИ / ДУХОВНО-СОЦИАЛЬНЫЕ ПРОБЛЕМЫ / ПОЛОЖИТЕЛЬНЫЕ И ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ ГЕРОИ / ПСИХОЛОГИЧЕСКОЕ И ДУХОВНОЕ СОСТОЯНИЕ / ВНУТРЕННИЙ МИР ЧЕЛОВЕКА / ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ ПРОЗА / MORALITY OF CONTEMPORARIES / INDIVIDUAL AND SOCIAL MORALS / MAJOR CRITERIA OF MORALS / SPIRITUAL-SOCIAL PROBLEMS / POSITIVE AND NEGATIVE HEROES / PSYCHOLOGICAL AND SPIRITUAL STATE / INNER WORLD OF HUMAN-BEING / PSYCHOLOGICAL PROSE / АХЛОқИ ҳАМЗАМОНОН / АХЛОқИ ФАРДӣ ВА ИЧТИМОӣ / ҳИКОЁТИ ҳАЧВӣ / МЕЪЁРҳОИ АСОСИИ АХЛОқ / МАСОИЛИ МАЪНАВИЮ ИЧТИМОӣ / қАҳРАМОНОНИ МУСБАТ ВА МАНФӣ / ВАЗЪИРӯҳИВУРАВОНӣ / ТАБИАТИ БОТИН / НАСРИ ПСИХОЛОГӣ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мавлонова Мутриба Джураевна

В статье объектом исследования являются особенности изображения морали современников в рассказах современного таджикского писателя Фазлиддина Мухаммадиева. Отмечается, что нравственное мышление писателя, источником которого являются современность и жизнь современников, состоит из умения формулировать вопросы, мастерства осуществления обзора актуальных проблем жизни, талантливого исследования социально-политических проблем и серьезного анализа красочных сцен жизни,действий и взаимоотношений современников. Автор статьи придерживается мнения, что одна из особенностей создания героев Ф. Мухаммадиевым проявляется в необычном описании хода мыслей, столкновения с неожиданными событиями, интенсивности размышлений, неприятных состояний. Этот способ изображения представляется интересным с точки зрения демонстрации мыслей и внутреннего состояния, отображения нравственных ценностей писателя. Кроме того, автор статьи обращает внимание на тот факт, что реальная сущность героев, как правило, постепенно раскрывается при развертывании событий, в моральных и духовных столкновениях, и в зависимости от основной цели писателя, идеи и темы произведения, определяется степень отображения нравственного облика персонажа. Автор статьи подчеркивает, что важным аспектом художественного виденья Ф. Мухаммадиева является воспитание совершенного человека, умного и высоконравственного, который своими достойными поступками и делами сможет принести пользу обществу. С целью более яркого изображения отрицательных качеств современников писатель использует элементы юмора и сатиры. Анализ рассказов писателя выявляет, что особые приемы изображения, стилевое разнообразие и смелость в постановке вопросов способствовали развитию прозы размышлений и интенсивному отображению нравственных проблем общества. Автор статьи приходит к выводу, что Ф. Мухаммадиев, осуществляя психологический анализ человека и его печальных размышлений, определяет позицию и нравственные критерии современников, и тем самым оценивает поступки и поведение людей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Художественное исследование нравственности современников в рассказах Фазлиддина Мухаммадиева

The object of the research is the peculiarities of depiction of contemporaries' morality in the short stories of the modern Tajik writer Fazliddin Muhammadiyev. It is emphasized that moral thinking of the writer which is a source beset with contemporaneity and the life of contemporaries consists of the abilities aimed at formulation the issues associated with mastership of image 's effectuation concerned with a survey of actual problems of life, talented exploration of socio-political problems and serious analysis dealing with colorful scenes of life; actions; interrelations of contemporaries being taken into account as well. The author of the article keeps to the opinion that one of the peculiarities of creation of heroes by F Muhammadiyev is evinced in an unusual depiction of evolution of thought confrontation with unexpected events from the viewpoint of demonstration of thoughts and inner state; reflection of moral values of the writer. Into the bargain, the author pays particular attention to the real essence of heroes, as a rule, elicits it gradually in the course of developing events both in moral and spiritual collisions and respective of the principal goal of the writer; ideas and themes referring to the literary production bring to light the level of reflection of a moral image of personage. The author points out that the most important aspect of imaginative vision by F. Muhammadiyev is an upbringing of a perfect human-being, possessing clever and high morality who is able to bring benefit to society with his/her own actions and deeds. In order to reflect negative qualities of contemporaries more clearly the writer resorts to the elements of humor and satire. Adducing the results of the writer 's short stories the author elicits that principal examples of depicting stylistic diversity and courage in a formation of questions promote the development of the prose of ruminations and intensive reflection of moral problems related to society. In a nutshell, the author comes to the conclusion that F. Muhammadiyev carrying into effect a psychological analysis of a human-being and his sad ruminations determines the positions and moral criteria of contemporaries, at the same time, the author assesses people 's habits and behavior.

Текст научной работы на тему «Artistic research morality of the contemporaries in Fazliddin Muhammadiyev''s short stories»

УДК 8 Т 2 М.Ч,.МАВЛОНОВА

ББК 83,3 (2Т)

ТАДЖИКИ БАДЕИИ АХЛОКИ ХАМЗАМОНОН ДАР ^ИКОЯ^ОИ ФАЗЛИДДИН МУХАММАДИЕВ

Вожа^ои калиди: ахлоци хамзамонон, ахлоци фардй ва ицтимой, хикоёти хацвй, меъёрхои асосии ахлоц, масоили маънавию ицтимой, цахрамонони мусбат ва манфй, вазъирухивуравонй, табиати ботин, насри психологй.

Аз огози инкишофи адабиёт масъалаи ташаккули шахсият ва цахони маънавиву ботинии инсон тава^ХУ[и а[ли адабро халб карда буд. Дар тамоми мархилахои таърихй дар радифи масоили дигари халталабу бахсталаби замон тадцици бадеии ахлоци инсоният ва афкору андешаи у дар маърази тасвири адибон гарор дошт.Тахаввулоти доманадори сифатии насри тоцик дар солхои 60-70-уми асри ХХ бо фаъолияти эцодии як зумра адибони навпардоз алоцамандй дорад. Нависандагони ин давр воцеиятро дар робита бо мухимтарин арзишхои ахлоциву маънавй ба тасвир гирифта, образхои цадидеро, ки фаъолияти шахсиашон бо таваццух ба ахлоци цомеа гирех мехурад, офариданд. Андеша, рафтор, гуфтор ва тахлилу хулосабарории цахрамонон бештар дар заминаи воцеияти зиндагй ба маърази тахцици адабй кашида шуд.

Тасвири афкори андешапарвари цахрамон бо романи «Ман гунахкорам»-и Ч,алол Икромй падид омада, тавассути ба майдони адабй ворид шудани нависандаи сохибсабки хушзавц Фазлиддин Мухаммадиев густариш ёфт. Мавсуф бо тадцицу тасвири вазъи равонии шахс дар насри тоцик сахифаи тозаву рангинеро боз кард. Бо кушишу захмати у образхои андешаманду цобили мулохиза бо нуктаи назари хос ба шахсияти инсон ва вазъи ахлоци цомеа вориди адабиёт шуданд. Интихоби мавзуъхои цолиб, тасвири воцеии вазъи рухиву равонии шахс, сабку услуби хоса диццати мухаццицони тоцикро ба омузишу баррасии осори пурарзиши нависанда цалб намуд.Донишмандони маъруфи тоцик Мухаммадцон Шакурй, Атахон Сайфуллоев, Ч,урахон Бацозода,Абдухолиц Набавй, Абдуцаббор Рахмонов,Матлюба Хоцаева ва гайра ба тадцици пурвусъати осори бадей ва публитсистии адиб пардохтаанд. То ба имруз дар заминаи омузиши пахлухои мухталифи нигоштахои нависанда, аз цабили таъсири руйдодхои замон, чигунагии андеша ва маънавияти инсон, мухтассоти образофаринй, мацоми нависанда дар ташаккули насри тоцикй ва ханба[ои гуногуни публитсистикаи нависанда кушишхои судманд сурат гирифта, вусъати назари нависанда дар инъикоси масоили маънавиву ахлоцй сарфи назар нашудааст.Зеро аз [ар асар назари мохиятбини нависандаро ба му[имтарин хаводиси замон ва ахлоци хамзамонон метавон дарк кард. У на танхо мусаввири зиндагии инсон, балки мухакцици андешаву назар, орзуву хохиш, тахаюлу афкори ботин аст. Нависанда бо тадцици вазъи равонй ва ахлоции инсон образхоеро ба миён овард, ки аз цихати мансубият ба табацоти цамъиятй, синну сол, касбу кор, назару андеша тафовути циддй доранд. Интихоби мавзуъ, масъалагузорй, баррасии муаммохои зиндагй низ аз як хикоя то хикояи дигар хеле тафовут дорад.Вале хонанда аз хар осори адиб мацсади муаллифро, ки бо норасой ва ниёзхои хамзамонон алоцаманд аст, дарк мекунад. Аз ин цост, ки тамоми мухакц,ик,они осораш аз цолибияти тасвир ва ахамияти мавзуи нигоштахои адиб харф зада, цавй будани цанбахои ахлоции онхоро таъкид кардаанд. Чунончи, адабиётшинос Ч,урахон Бацозода цайд кардааст, ки «Ф. Мухаммадиев аз бозе, ки ба майдони адабиёт цадам гузошт,асосан дар мавзуи руз, алалхусус ахлоци ицтимоии хамзамонон асар эцод намуда, силсилаи образу характерхои гуногуни муосиронро офаридааст» (1, 36).

Чун ба осори арзишманди устоди сухан ва бозёфтхои вай дар цодаи насрнависй назар меандозем, ба хулосае дармерасем, ки сарчашмаи тафаккури ахлоции у зиндагии замони муосир ва хамзамонон аст, ки аз махорати гузориши масъала, тахиягарй, чашмандозй ба муаммохои хаёт, баррасии хунармандонаи масоили ицтимоиву сиёсй ва тахлили циддии сахнахои рангини зиндагй, амалу муносибати хамзамонон ба миён омадааст. Нависанда та[цици андешаву амали инсонро дар робита ба вазъи ахлоци хамзамонони худ тасвир намудааст. Донистани феълу атвори мухталифи инсоният, таъсирпазирии муносибат ба мухит, таваццухи хоса ба муаммохои зиндагй цахрамонони аз цихати одобу ахлоц мусаллахеро ба миён овард, ки як самти муайяни фаъолияташон ба андешидани вазъи ахволи мардуми ахлоцан заиф ихтисос дорад. Яке аз мухтассоти цахрамонофаринии Ф. Мухаммадиев дар гайримаъмул тасвир кардани андешаронй, бархурд бо воцеоти гайричашмдошт, шиддати андешаву афкор, холатхои ногувор буда, чунин самти тасвир барои ба намоиш овардани афкору андешаи ботинй ва бозтоби арзишхои ахлоции вай цолиб аст. Сиришти воцеии цахрамонон одатан зимни вусъати воцеахо, бархурдхои ахлоциву

маънавй бомаром кушода шyда, вобаста бо хадафи аслии мyаллиф ва гояву мавзyи асар тачассуми аxлоки персонаж кам ë беш гардидааст. Ин амр вобаста ба хачми асар низ сурат мегирад, вале нуктаи мухим он аст, ки дар хар асар пахлухои тозаи аxлоки инсонй бо усули чадиди тасвир намоëн мешаванд. Хонанда бо кахрамонони аз чихати андешаву афкор ва гуфтору амал гуногуне ру ба ру мегардад, ки хар яке дорои назару андешаи вежа ва аxлоки мутафовит [астанд. Аз чихатхои мухими чашмандози бадеии нависанда тарбияи инсони комили дорои аклу фаросати расост, ки бо кору аъмоли шоистааш ба чомеаи муосир манфиат расонида метавонад. Ф. Му[аммадиев меъëрхои асосии аxлокиеро, ки дар сиришти хдмзамонон зу[ур кардаанд ва ë дидан меxост, тавассути образхои рамзиву тасвирхои мачозй ба риштаи тасвир кашидааст.

Аз он xотир, ки навъхои меъëри аxлокй дар хамаи сохахо ахамияти назарию амалй касб намуда буд, Ф. Мухаммадиев мухимтарин масъалахои ^ë™ чамъиятиро аз дидгохи аxлокй бахогузорй кардааст. Соxтори давлатдорй, арзишхои миллй, xyдогохивy xештаншиносй, талаботи замон масоили маънавию ичтимоиро дар як радиф гузошт. Азбаски xyбии аxлок нишони зиндагии осоишта ва сарчашмаи комëбии инсон буд, нависандагон ба тасвири кахрамононе пардоxтанд, ки на танхо дар рафтору гуфтор, балки дар пиндори онхо барчастатарин меъëрхои аxлокй зухур намуданд. Инъикоси инсони дар хакикат олй тибки бозтоби андешаронй, тахлилу тафсири вокеоти зиндагй, баходихй ба инсонхои дигар ба мдан омад. Барои Ф. Му[аммадиев вазифаву мансаб дар чойи аввал карор надошт, y шаxсиятро новобаста ба табакаи ичтимой ва фаъолияти мехдатй ба тахкик гирифт. Адиб зимни инъикоси масъала[о ба xyсyсияти аxлоки фардй ва чамъиятии хамзамонон таваччух намуда, кахрамони доираи андешаву амали соле[ ва мук;обили бадиву ноадолатиро ба зухур овард. Инъикоси масъала аз руйи тафаккуру андешаи кахрамон ва тадкики сиришти инсон бештар тавассути ба xотир овардани лавхахои зиндагии гузашта сурат гирифт. Дар [икояи машхури «Рузи дафни усто Окил» xислатхои манфури устои гулдаст бо маром дар доираи андешаронии хамсояааш Абдурауф-амак рузи ханозаи усто кушода мешаванд. Адиб вокеаро raxyCT инъикос карда, сипас, батафсил сабаб[ои онро шар[у тафсир менамояд. Як бозëфти нодири нависанда дар баробари тасвири xyлкy атвори бади усто таъкиди хунарманди бехамто будани вай аст.Дар хикоя масъалаи му[им- бартарияти хунармандй ва ë инсонгарой ба мдан гузошта шудааст. Силсилаи вокеоти инъикосшаванда дар назди обруву эътибор ва аxлоки xyчастаи инсонй арзише надоштани чоху мартаба, хунару давлатмандиро таъйин менамоянд.Таъкид мешавад, ки дар хама холат бояд дар чойи аввал инсонгарой карор дошта бошад.Муаллиф аxлоки узви чомеа-занон,чавонон,пиронсолон,кyдакон,зиëиëн, хунармандон,арбобони давлат ва чойи мухимтарин категорияхои аxлокиро дар рузгори хамзамонон,масъалаи мохияти хастии инсон,фаъолияти кориву зиндагии оилавиро ба тадкики бадей гирифтааст.

Дар замони шуравй бидуни риояи конуну талаботхои мавчуда хеч асаре руйи чоп намеомад. Аз ин чихат, дар тасвири камбудии табака[ои здай ва шаxсони сохибмансаби давлатй, ки шаxсони баргузидаи давлату хукумат махсуб мешуданд, эхтиëткории xос риоя мешуд.Ч,уръати адабии Ф.Мухаммадиев дар самти тасвир ва тадкики бадеии xислатхои табакоти мyxталифи чомеа барчаста аст, ки хикояи «Суди рафикона» намунаи он мебошад.Адиб аxлоки ду навъ инсон-здаии бообру ва ронандаи одиро дар мукоиса нишон додааст. Зиëии дорои эхтирому нуфузи xоса, xyшгyфторy донишманд, сохиби оилаи xyбy [амсари мехрубон бо бадаxлок,ивy булхавасй эътиборашро дар байни чомеа паст намуда, шармсору беобру мешавад. Ронандаи чавон чун шо[иди зиндагии чандрузаи вай барои ислохи аxлоrи ношоиста дар суди рафикона изхори назар менамояд.Тасвиру тахлили вокеахо батафсил буда, дар кучактарин тасвир силсилаи xислатхои кахрамонон тасвир шудаанд. ^икоя бозгуи ду намояндаи чомеа, ду xислатy аxлок аст.

Мусалламан,фаъолияти инсон бидуни муоширату муомила бо хамзамонон сурат намегирад.Дар ин росто дар насри бадеии Ф. Мухаммадиев тахкики макому аxлоки инсон аз чихати мансубият ба чомеа xеле назаррас аст.Яке аз талаботи дарачаи аввали хастй чун чузъи чомеа мутоби^ати инсон ба конунхои навиштаву нонавишта аст, зеро чамъият инсони xилофи Гонун[оро махкум менамояд.Ин амр, баxyсyс дар давраи шуравй яке аз омилхои мухими зиндагии инсон ва чихати ба сатхи муайян расидани y буд.Асоси насри бадей дар заминаи инъикоси муносибати шаxс ба аъзои чомеа ба мтен омада,мухимтарин меъëрхои аxлокй зимни нишон додани рафтору гуфтори инсон бо ахли чомеа, яъне инсонхои дигар тасвир мешаванд.Ф.Мухаммадиев бештар ба та[к;ик;и бадеии муносибати инсон бо нафарони дигар пардоxта, натичаи амалу сyxанхои xyбy бади вайро нишон додааст.Аз осори y чунин ба назар мерасад, ки муносибат ба расму оинхо, анъанахои ачдодй чузъи аxлоки хамзамонон аст. ^ахрамонхои адиб дорои кору вазифахои мyxталифанд, яке ба дигаре монанд нестанд, вале хама

узви чомеа хастанд. Аз ин ру, ахлоки онхо бештар зимни муносибат бо чомеа таъйин мегардад. кахрамонон аксар онхоеро танкид менамоянд, ки ахлоку зиндагиашон ба сохтори шуравй ва меъёрхои созмондодаи он созгор нестанд. Чунин тарзи тасвир хоси замон буда, баррасии фаъолияти инсон ва махкум кардани ашхоси гунахкор дар чаласахо ба [укми анъана даромада буд.Агар асархои Ч,алол Икромй ва Рахим Ч,алил бештар ба сохтмони тарзи хаёти нав, амалхои номатлуби хоинони миллат, босмачиён, бокимондахои давраи кухан нигаронида шуда бошанд, дар ин давра асосан амалу афкори ашхоси ахлоган вайрон, зидди давлат гарордошта, дузду каллоб ва умуман зараррасонхо ба чомеа махкум мешуданд. Суди рафикона (суди халкй) бо баррасии масъалахои мухими кучак, сар задани вокеоти бузурги гайрикобилро пешгирй карда, ба касифии ахлоки чомеа рох намедихад.Дар тадкики ахлоки хамзамонон нависанда шаклхои мухталифи тасвири адабиро рохандозй намудааст. У зимни кушодани хислати кахрамон бештар вазъи равонии шахс, табиати ботин ва майлу хохиши инсониро ба хисоб гирифтааст.Хулку атвори кахрамонон ба синну соли онхо вобаста нест. Аз ниго[и у инсонхои чи кучак ва чи бузург дар байни чомеа дорои рисолате хастанд ва бояд мавкеи муайяни худро дошта бошанд.У фурутаниву хоксориро аз мухимтарин хислатхои инсонй дониста, тафохуру тамасхур ва баландманиширо махкум менамояд. Аз диди нависанда инсон бояд дар хама холат конеи дастовардхо бошад ва меъёрхои ахлокиро риоя кунад. Чунончи, дар маркази хикояи «Даъво» муносибати ду гуштингири пахлавон, хамрисолат, вале яке чавону дигар пиронсол карор дорад. Дар намунаи чунин шахсони аз руи вазифа наздик чихатхои гуногуни табиати инсонй падид омадааст. Дар хикоя ахлоки кахрамонон асосан дар ду [олат: гуфтугуи мутакобила ва зимни монологи дохилй зохир мешавад.Як муваффакияти адиб тавассути як хикоя инъикоси на танхо маниву худбоварии инсон,балки нохурматии бархе чавонон нисбат ба шахсони солхурда ва окибати нохуши он аст.Дар тасвири нависанда Мухаммадмурод чавони дар хакикат пахлавон, голиби мухорибаи зиёд, сохиби рахматномаву тухфахои арзанда, яъне чавони муваффак, аммо сабукандешиву худписандиаш [аваси магауб сохтани пахлавони номдору солхурдаи дехро бедор мекунад.Мухаммадмуроди пахлавон тавассути суханхои норову нигоххои изтехзоомезаш охиста-охиста дар дили Ахмадбек-пахлавон майли нишон додани иктидорро ба зу[ур меорад. Маъмулан азоби рухй вазнинтар аз азоби чисмй буда, бартарафии он боиси осудагии руху равону падидоии эхсосоти неки калб мегардад. Ахмадбек-пахлавон низ осоиштагиро танхо баъд аз голибият эхсос мекунад. Маглубияти Мухаммадмурод гайриоддй, на дар байни издихом, балки назди танхо як посбон ба тасвир омадааст, ки мурод нишон додани афзалияти тачриба ва иродаву кувваи Ахмадбек, на шармсории па[лавони хавон байни чомеа аст.Зеро дар хикоя борхо ба синну сол, вазъи саломатй, давоми сол[о ба гуштй шугл наварзидани Ахмадбек таъкид шудааст: «Пахлавонони хамсинну хамвазнони у кайхост, ки аз катор баромадаанд, ё фавтида, ва ё ба чохои дуру наздик парешон шуда рафтаанд» (3, 15).Корбасти расму оинхои миллй ва нишон додани одобу ахлоки инсонхо дар [икоя мохияти ичтимоии руйдодхои зиндагиро муайян намудаанд.Бесабаб донишманди маъруф Му[аммадхони Шакурй чунин изхори назар накардааст: «Мавзуи аслй дар ин хикоя кувваозмоии ду пахлавон не, балки муборизаи ду навъ хулку атвор, ду хел ахлоку одоб аст.Аз аввал то охири хикоя ду кувва-одамй ва ноодамй, мардй ва номардй, хоксорй ва худписандиву бетамизй бо хам мубориза кардааст» (11,149).

Маълум аст, ки одоби варзиши миллй дар осори [икамии аср[ои миёна хойи муайян дошта, бахусус, дар фасл[ои сеюму чоруми «Футуватномаи султонй»-ии Хусайн Воизи Кошифй ахлоки «ахли зур» аз габили гуштингирон, санггирон, новакашон, саллакашон, хаммолон, магиргирон, расанбозон ва зургарон хеле маълумоти мушаххас дода шудааст. Тибки дастури адиб гуштингир нахуст аз илми харб бояд огохии комил дошта бошад. Дар [икоя низ аз зарурати донистани одоби гуштй ва баъд шугл варзидан ба он таъкид шудааст.

Ф. Мухаммадиев кахрамонхояшро зимни мухокимаронии душвору тулонй, зиддияти пуршиддати олами ботинй, тахлилу баходихй ба зиндагии худу пайвандон, лахзахои вазнини зиндагй нишон дода, хусусиятхои ахлоки фардиро муайян мекунад. Дар чунин тасвирхо бештар ахлоки шахсияти чудогона зухур карда, тамоми афкори у аз таъсири му[ит, андешахои дардолуди пуртугён ва зиддияти дохилй моя мегирад.

Зиддияти ботинии гахрамони марказии хикояи «Рох» Фотима ма[з замони шабона дар ро[ тан[о мондан бо ронанда зохир мешавад. Духтарак гудрати дар мизони акл санчидану хулоса баровардан аз гуфтору рафтори ронандаро дошт, аммо наклхои габлан шунидааш уро ба бадгумонй нисбат ба ронанда водор менамоянд. Образи ронанда мармуз аст, тибки амалхо ва гуфторхои кутохе, ки бо Фотима дошт, фикру андеша ва, бахусус, шахсияташро то охири хикоя муайян намудан душвор аст. Бархе хислатхояш тавассути андешаронии Фотима зухур карда, гуфтор ва рафтори вай кариб ба муайян намудани шахсияташ кумак наменамоянд. Ахлоки

^aca^H вaй тaнxo дap пoëни хи^я чихдти мyдoфиaи Фoтимa aз poнaндaи дигap зoxиp мeшaвaд. Мaъмyлaн мeгуянд, ки «шyнидaн кaй бyвaд мoнaнди дидaн», ин [и^я иcбoти х^мин нукга бyдa, дар рохи нeкнaзapй бa якдигap тaъcиpи жapф дopaд.

Дигap aз мeъëpи axлorиe, ки дap [и^я^и нaвиcaндa тагши нaзappac дopaд, ишги пoкy caмимй вa тaшкили oилaи ху6у нaмyнaвй acт. Иpoдaвy ишк бoиcи дapки aмик,и x,ac™, мaънoю мoxияти зиндaгй вa тaбoдyли тaфaккypи инcoн гapдидa, эxcocoти мycбaтy ra^^po бa миён мeopaнд. Мaзмyнx,oи чoвидoнaи ишк,й, aз як cy, бa инъикocи мacoили pyз, мyнocибaтy нaзapи инcoн бa вaзъи зиндaгй, бa инcoнxoи дигap, aз cyйи дигap, нyктaи нaзappo бa мyнocибaтy мyoшиpaт вa тapзи зиндaгии нaздикoн тacвиp нaмyдaaнд.Дap хи^яи «Шaби caвyм» мacъaлaи ишку мyxaббaти инcoн, caмимият вa бyлxaвacивy xиëнaт мyroбили х^м rapop дopaнд. Инъикocи axлorи ra[paмoнoн вa вaзъи мyтaxaccиcoни дaвp мacъaлaи acocии [и^я acт. Сypъaт ^к^ш вa Хocият xaмчyн зaнy шaвxapи вaфoдop 6o ишку мyxaббaти caмимй oилa бapпo кapдa, дap xизмaти xaлr rapop дopaнд, capдyxтypи кaмcaвoд дap paфъи дapди бeмopoн o^^ï мeкaшaд,Сyнбyлaи чaвoн дap пaйи хустучуву oмузиш acт, Шo[идa aз х^шти шaв[ap мyбтaлoи бeмopиcт, cycтиpoдaгивy axлorи зaифи Baкил пaйoмaди нoxyшepo 6a 6op oвapд.

Адиб тa[rиrи вaзъи тибби дaвp, дoнишy caвoди мyтaxaccиcoни coxa, axлorи тaбибoнy бeмopoнpo xeлe вoreй тacвиp кapдaacт.Хoнaндa зимни мутолта 6o мyнocибaтy мyoшиpaт, вaзъи pyx^y paвoнй вa aфкopи мyтaвaccити якчaнд тaбибy бeмop oшнo мeшaвaд, ки "шoяд ниëзмaндии xaмeшaгии aдиб 6a тaбибoн тaвaччyxи ypo 6ap ин гypyxи мapдyм бapaнгexтa вa ин мaвзyъpo дap гомгуи мaвзyoти нacpи Ф.Мyxaммaдиeв дap чoйгoxи aввaл rçapop дoштa бoшaд" (10,56).Хдмчунин, дap хи^я caбaбxoи бeмopи инcoн, ки a^ap тaвaccyти тaъcиpпaзиpй aз мухит cypaт мeгиpaд, 6a миён гyзoштa шyдaacт. Аз чyмлa, ишк вapзидaн вa вaйpoн шyдaни мyнocибaти oилaвй, aзoби pyxï вa вaзъи paвoнии xaмcap вoreaxoe xacтaнд, ки дap зaмoни тaълифи xикoя шoяд якe aз мacъaлaxoи дoги pyз бyдaнд, ки имpyз xaм apзиши xyдpo гум нaкapдaaнд.

Мa[кyм кapдaни бap[aмxуpии oraa, ки aзoби paвoнивy иrтиcoдии зaнoнpo 6a миён мeopaд, дap [икoяи «Эй caнaм...» низ 6a нaзap мepacaд.{apчaнд ra[paмoни мapкaзй мyaллим Дaдoeв 6a xoтиpи ишги бyл[aвacoнaвy мaъшyraи xaвoн aз [^capy ce фapзaндaш дacт мeшуяд, вaлe 6o гyзaшти aйëм пyшaймoни киpдopи coдиpнaмyдaaш aCT. Xaнбaи ишгиву axлorии [и^я^и «Сaвдoи yмp» вa «Мaктyби дустй» низ ^вй бyдa, дap [икoяи aввaл тати^и paшки то^я мa[кyм шyдa, acocи [икoяи дyвyмpo cуйиcтифoдaи ишги caмимй aз ^ниби Сopoxoни зeбocaнaм фapo гиpифтaacт.Aзбacки [икояи «Сaвдoи yмp»ниcбaтaн бyзypг[axм acт, cилcилaвorea[opo тaxaccyм кapдa, тaмoми кopy фaъoлияти ra[paмoнoн 6o xyзъиëтaш мyaйян вa дap ин зaминa axлorи o^o зoxиp шyдaacт. Дap [и^я тaвcифи ce oилaи тифor вa 6o ишги caмимивy мe[py мy[aббaт бapпo шyдaни oилaи нaв инъикoc шyдaacт. Дap дaвpaи тaълифи ин [и^я^ вaзифaи aввaли мapдyм, 6axycyc, кopгapoни кoлxoзy coвxoз[O xaмъoвapии пaxтa буд. Аз ин xocr, ки вoreoти xикoяxo 6o ^px^ кoлxoзй иpтибoт дoштa, ra[paмoнoни мapкaзиву ëвap кopгapoни coдиrи кoлxoз xacтaнд. Обpaзoфapии мyтaфoвити нависанда дар тасвири лaв[a[Oи мyxтaлифи зиндaгии [aмзaмoнoн нarши мyaйян дopaнд. Шoяд х^мин нyктa Мyxaммaдчoни Шaкypиpo 6a oн aндeшa oвapдaacт, ки «тaзoди xapa^epxo якe aз мyxимтapин xycycиятxoи xикoяxoи Мyxaммaдиeв» (11, 147) мeбoшaд.

Дap xaмa дaвpy зaмoн axлoки хуби инcoн acocи зинaдaгии ocoиштa вa мycтaxкaмии oилa мaxcyб мeшyд. Аз ин py, мacъaлaи axлoки шoиcтa aз мacoили дapaчaи aввaли ocopи xypдy бyзypги нaвиcaндa бyдa, тaвaччyxи xocaи y 6a мacъaлaи oилaдopии шoиcтa вa aзизy apчмaнд дoштaни xaмcap, тapбияи дypycти фapзaндoн нигapoнидa шyдaacт, ки пoвecт[oи «Шoxии ятен», «Одaмoни ^[ra». «Зaйнaббибй», «Bapтa» дaлeли ин гyфтa[Oянд. Бaxycyc, пoвecтxoи aдиб дap инкишoфи пoвecти axлoкивy пcиxoлoгй caxифaи тoзae кyшoдaнд.

Aбдyxoлик Шбдав низ 6a aфзaлияти кopбacти мeъëp[Oи axлorй дap acapx^ бyзypг[axми нaвиcaндa ишopa дopaд: «Taвaччyxи Фaзлиддин Мyxaммaдиeв 6a мeъëpxoи xaлкии axлoк, ки дap дигap xикoяxoяш низ 6a мyшoxидa мepacaд, дap acapxoи кaлoнxaчми y - pyмoни «Пaлaтaи кун^кй» (1974), киccaxoи «Шoxиии япoн» (1981) вa «Bapтa» (1983) шaклxoи гутогун гиpифтa, 6a тaдк,ик,и вycъaтнoкy тeзy тунди мacoили зиндaгй вa шaxcиятxoи гyнoгyнтинaти xaлк,й мycoидaт кapдaacт» (6, 158).

Фaзлиддин Мyxaммaдиeв дap poxи инъикocи мeъëpxoи axлoк,ии xaлк,й aз aнвoи ocopи шифoxии миллй низ фapoвoн 6a кop бypдaacт. Чу^ти, зимни ибpoзи aндeшa, мyкoлaмaи кaxpaмoнoн, чaмъбacти фикp, пoëни xикoя нишoн дoдaни тати^и aмaлe aз зapбyлмacaлy мaкoлxoи xaлкй кopбacт вa roxe xикмaтepo бoзгy мeнaмoяд. Мacaлaн, «Суди paфикoнa» 6o зapбyлмacaли «шaxp бeдapвoзa нecт» 6a oxиp pacидaacт, ки мoxияти xикoяpo xoнaндa aз oн дapк мeкyнaд.

Нависанда чун архгузорони анъана[ои бе[тарини устодони номвар ва забардасти сухан Садриддин Айнй («Марги судхур»), Пайрав Сулаймонй (силсилаи шеърхо), Ч,алол Икромй («Сафар-махсум дар Бухоро»), Рахим Ч,алил (силсилаи хикоёт) пайи тасвири ахлоки [амзамонон корбасти мухимтарин аносири хачвро хеле мохирона ба рох монд. Нишон додани хислати мухталифи кахрамони муосир тавассути хикояву киссахои хачвй яке аз мухимтарин дастовардхои адиб махсуб шуда, «аз табъи баланд ва завки саршор хосил шудааст» (11, 151). ^а[рамонони осори [а^вй бо зав;и баланд офарида шуда, бештар кахрамони манфие, ки фаъолияти вай ба зарари чомеа пайванд мегирад тан;ид гардидааст. Нависанда дар [икояи «Косадум» ба хайси ровй сифатхои нома;були кахрамонро ончунон мохирона богуй намудааст, ки хатто чузъитарин хислати вай аз назари хонанда дур намемонад: «Шумо Косадумро бор[о дидаед. Илтимос, минбаъд дурусттар ами;тар бингаред. Нагзтар зе[н монед, хо[ед дид, ки дар тарафи чапи синааш доги тирае метовад. Ин сояи дили уст, дили таги дег барин сиё[и уст. {аво гарми офто6й бошад, ;асдан ба па[луяш наздиктар биравед. Ба машоматон буи чо[и партов, буи об[ои гандида ё ;утти[ои ахлот мерасад, ки одатан дурдур аз бошишго[и одамон мегузоранд. Буй баровардани Косадум бештар аз ширинкори[ои Офтоб аст, ки ба худо кардани аслу ноасл рагбати азалй дорад» (3, 378-379).

Таъсири манфии инсон[ои ахло;ан вайрон, бахусус мунофи;ро ба хамъият адиб ма[кум кардааст: «Таъкид мекунам, хонандаи му[тарам, гумон накунед, ки модоме пайкари Косадум фабрикаи за[р аст, ранги руи вай [атман заъфаронист, лабаш тунуку ниго[аш хунук аст. Не. Рухсори вай [ам го[-го[е ба ранги себи хубонй рахшону аргувонй ва да[онаш дар зарурат моломоли табассум мешавад. Хандааш баъзан аз ;а[-;а[и одамони дилсафед [ам баландтар садо меди[ад» (3, 378).

Бисёр му[им аст, ки нависанда хислат[ои Косадумро та[;и;и муфассал намуда, табиати уро асоснок ба[огузорй намудааст. Дар [а;и;ат дар [ама давру замон зу[ури инсон[ои нотавонбину [асуд, ки аз муваффа;ияту дастовард[ои наздикон хашму газабашон аланга гирифта, пайи талх кардани айши он[о мешаванд, табиист. Косадум аз ;абили чунин ашхоси фикран заиф ва ахло;ан вайрон буда, зиндагии худу дигаронро бо амал[ои номатлубаш за[рогин месозад. «Фелетони зур» низ дар инъикоси ахло;и [амзамонон на;ши мунир дошта, аносири [ахв ба мисли [икояи аввал тезутунд корбаст нагардидааст. Масъалаи асосии [икоя мактуби шикоятии пиразан аст, ки рузноманигорро ба хотири навиштани фелетоне ба деха меорад, аммо пиразани сода иштибохашро фахмида, аз навишта[ояш даст мекашад ва тан[о ва;ти зоеъшудаи рузноманигор мемонаду бас.

Таълифи хикоёти тамсилй низ дар бозтоби ахло;и [амзамонон самар гузоштааст. {икоёти [ахвии «Минбар ва Хоруб» ба мубохисаи минбару чоруб асос ёфта, нависанда тибки таомули ачдодй бо забони рамз вазъи ахволи шахси худхоху маникунандаро баъд аз харбу зарб нишон додааст. Дар огози сухан сар шудани ;исми зиёди ханхоли ха[он аз манманй хамчун «неши касофат» таъкид гардида, сипас ба[су мунозираи минбару хоруб, ки ба хархаша табдил меёбад, хеле зав;овар ба тасвир омадааст. Натихаи манй ба зохир шудани амали фаррош, ки «хуссаи харошидаву ханхоршуда ва шала;у абгоршудаи Минбарро, ки дар поёни са[на чаппа шуда мехобид», оварда мерасонад. Нависанда хоксории обро бо вухуди ба;адриву зурурй нисбати чиз[ои дигар зикр карда, арзиши нисбии минбарро бар ноти; медонад.

Тамоми хислатхои хуби инсониро мутафаккирони бузург «коидахои тиллой»-и одамият номгузорй кардаанд. Файласуфони маъруфи ха[он хамеша дар пайи чустучуи чавоб ба суоли «Оё такдири инсон ба ахлоки у вобаста аст ва ё ба иродаи Илохд?» буданд. Фазлиддин Му[аммадиев тавассути осори гаронмояаш таъкид намудааст, ки инсонро Худованд дар интихоб озод офаридааст, вале меъёрхоеро созмон додааст, ки дар тафаккур, сухан ва амали инсон риояи он[о [атмист. Нависанда такдири инсонро дар табиати худи вай мебинад. Аз ин ру, дар тасвири ахлоки хамзамонон хамеша сабаб ва натичаи кори инсон пахлуи хам карор мегиранд.Нависанда дар осораш бештар чун ровй ва мусаввири ахлоки ахли замона намудор шуда, хонанда таваххУ[и хоса ва амики уро ба ахлоки [амзамонон дарк мекунад. Албатта инъикоси масъалахо бештар ба ниёзи чомеа таносуб дошта, тавахху[ ба ахлоки хомеа аз одоби шоистаи адиб низ сар задааст.

Му[акки;они осораш бор[о аз хул;у рафтори неку ва одоби [асанаи адиб сухан кардаанд. Аз ин ру, у бештар майли инъикоси он чизеро дошт, ки мехост дар сиришти хамзамонон бештар бубинад.

Сабку забон, объекти тасвир, инъикоси ходиса, тасвири холатхои рухиву равонии кахрамон аз мухимтарин мухтассоти насри Фазлиддин Мухаммадиев ба хисоб рафта, боиси инкишофи насри психологй гардид. Мавсуф бо тахлилхои психологй калби инсон, андешахои дардолуд, макому

мавкеъ ва ахло;и [амзамононро муайян намуда, ба ин васила ба кирдори инсонх,о бах,огузори карда тавонистааст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Бакозода,Ч,.Ч,устучух,ои эчодИ дар насри точик/Ч,.Бакозода.-Душанбе:ИрфонД982.-144с.

2. КошифИ,Х,усайн Воиз.Футуватномаи султонИ.Ахлоки мух,синИ.Рисолаи Х,отамия/Х,.КошифИ.-Душанбе:Адиб,1991.-320с.

3. Мухдммадиев,Ф.Куллиёт: иборат аз 5 ч/Ф.Мухдммадиев.-Душанбе:Адиб,1990.-384с.-1ч.

4. Мух,аммадиев,Ф.Куллиёт: иборат аз 5 ч/Ф.Мух,аммадиев.-Душанбе:Адиб,1990.-448с.-2 ч.

5. Мухдммадиев,Ф.Куллиёт: иборат аз 5ч/Ф.Мухдммадиев.- Душанбе:Адиб,1991-384с.- 3ч.

6. НабавИ,Абдухолик.Ч,усторх,о ва ибтикорот дар наср.Мачмуаи маколах,о/А.НабавИ.-Душанбе:Адиб,2009.-324с.

7. Набиев,Абдухолик.Тасвири олами ботинии инсон/А.Набиев.-Душанбе:Ирфон,1997.-160с.

8. Рах,монов,Абдучаббор.Пиндорх,ои асотирИ дар адабиёти точикИ.Мачмуаи маколах,о/А.Рахмонов.-Душанбе:Диловар-ДДМТ,1999.-196с.

9. Сайфуллоев,Атахон.Тафаккур ва образ/А.Сайфуллоев.-Душанбе:Ирфон,1968.-167с.

10.Хочаева, М. Тахкики услуби осори адабИ/М.Хочаева.-Хучанд,Омор, 1994.- 230 с.

11.Шукуров,Мухдммадчон.Пахлух,ои тадкики бадеИ/М.Шукуров.-Душанбе:Ирфон,1976.- 273с.

REFERENCES:

1. Baqozoda,Jurakhon.Creative Findings in the Tajik Prose/J.Baqozoda.-Dushanbe:Cognition,1982.-144 p.

2. Koshifi,Husayn Voiz.Futuvat-Name of Sultani. Good Morals. Hotamiya's Treatise/ V.Koshifi-Dushanbe: Man-of-Letters,1991.-320 p.

3. Muhammadiyev,Fazliddin.Collection of Compositions.In five volumes.-V.1.Short Stories/ F.Muhammadiyev.-Dushanbe: Man-of-Letters,1990.-384 p.

4. Muhammadiyev,Fazliddin.Collection of Compositions. In five volumes.-V.2.Narratives/ F.Muhammadiyev.-Dushanbe:Man-of-Letters, 1990. - 448 p.

5. Muhammadiyev,Fazliddin.Collection of Compositions. In five volumes.-V.3.Novel and Fairy-Tale/F.Muhammadiyev.-Dushanbe:Man-of-Letters,1990.-384 p.

6. Nabavi, ABdukholiq.Findings and Undertakings in the Tajik Prose. Collection of Articles/ F.Muhammadiyev.-Dushanbe:Man-of-Letters,2009.-324 p.

7. Nabiyev,Abdukholiq.Depiction of Inner World of a Human-Being/A.Nabiyev.-Dushanbe: Cognition,1997.-160 p.

8. Rahmonov,Abdujabbor.Mythical Deeds in the Tajik Literature.Collection of Articles/ A.Rahmonov.-Dushanbe:Dilovar-TNU(Tajik National University),1999.-196 p.

9. Sayfulloyev, Atakhon. Idea and Image/A.Sayfulloyev.-Dushanbe:Cognition,1968.-167 p.

10.Khojaeva, M. The study of Literaty stule/M.Khojaeva.-Khujand:Omor, 1994.-230 p. 11.Shukurov,Muhammadjohn. Aspects Aimed at Literary Research/M.Shukurov.-

Dushanbe:Cognition,1976.-273 p.

Художественное исследование нравственности современников в рассказах Фазлиддина Мухаммадиева

Ключевые слова: нравственность современников, индивидуальная и общественная мораль, основные критерии морали, духовно-социальные проблемы, положительные и отрицательные герои, психологическое и духовное состояние, внутренний мир человека, психологическая проза.

В статье объектом исследования являются особенности изображения морали современников в рассказах современного таджикского писателя Фазлиддина Мухаммадиева. Отмечается, что нравственное мышление писателя, источником которого являются современность и жизнь современников, состоит из умения формулировать вопросы, мастерства осуществления обзора актуальных проблем жизни, талантливого исследования социально-политических проблем и серьезного анализа красочных сцен жизни,действий и взаимоотношений современников.

Автор статьи придерживается мнения, что одна из особенностей создания героев Ф. Мухаммадиевым проявляется в необычном описании хода мыслей, столкновения с неожиданными событиями, интенсивности размышлений, неприятных состояний. Этот способ изображения представляется интересным с точки зрения демонстрации мыслей и внутреннего состояния, отображения нравственных ценностей писателя.

Кроме того, автор статьи обращает внимание на тот факт, что реальная сущность героев, как правило, постепенно раскрывается при развертывании событий, в моральных и духовных столкновениях, и в зависимости от основной цели писателя, идеи и темы произведения, определяется степень отображения нравственного облика персонажа.

Автор статьи подчеркивает, что важным аспектом художественного виденья Ф. Мухаммадиева является воспитание совершенного человека, умного и высоконравственного, который своими достойными поступками и делами сможет принести пользу обществу. С целью более яркого изображения отрицательных качеств современников писатель использует элементы юмора и сатиры. Анализ рассказов писателя выявляет, что особые приемы изображения, стилевое разнообразие и смелость в постановке вопросов способствовали развитию прозы размышлений и интенсивному отображению нравственных проблем общества. Автор статьи приходит к выводу, что Ф. Мухаммадиев, осуществляя психологический анализ человека и его печальных размышлений, определяет позицию и нравственные критерии современников, и тем самым оценивает поступки и поведение людей.

Artistic Research Morality of the Contemporaries in Fazliddin Muhammadiyev s Short Stories

Key words: morality of contemporaries, individual and social morals, major criteria of morals, spiritual-social problems, positive and negative heroes, psychological and spiritual state, inner world of human-being, psychological prose

The object of the research is the peculiarities of depiction of contemporaries' morality in the short stories of the modern Tajik writer Fazliddin Muhammadiyev. It is emphasized that moral thinking of the writer which is a source beset with contemporaneity and the life of contemporaries consists of the abilities aimed at formulation the issues associated with mastership of image's effectuation concerned with a survey of actual problems of life, talented exploration of socio-political problems and serious analysis dealing with colorful scenes of life; actions; interrelations of contemporaries being taken into account as well. The author of the article keeps to the opinion that one of the peculiarities of creation of heroes by F. Muhammadiyev is evinced in an unusual depiction of evolution of thought confrontation with unexpected events from the viewpoint of demonstration of thoughts and inner state; reflection of moral values of the writer. Into the bargain, the author pays particular attention to the real essence of heroes, as a rule, elicits it gradually in the course of developing events both in moral and spiritual collisions and respective of the principal goal of the writer; ideas and themes referring to the literary production bring to light the level of reflection of a moral image of personage.

The author points out that the most important aspect of imaginative vision by F. Muhammadiyev is an upbringing of a perfect human-being, possessing clever and high morality who is able to bring benefit to society with his/her own actions and deeds. In order to reflect negative qualities of contemporaries more clearly the writer resorts to the elements of humor and satire.

Adducing the results of the writer's short stories the author elicits that principal examples of depicting stylistic diversity and courage in a formation of questions promote the development of the prose of ruminations and intensive reflection of moral problems related to society. In a nutshell, the author comes to the conclusion that F. Muhammadiyev carrying into effect a psychological analysis of a human-being and his sad ruminations determines the positions and moral criteria of contemporaries, at the same time, the author assesses people's habits and behavior.

Маълумотнома дар бораи муаллиф:

Мавлонова Мутриба Чураевна, номзади илмхои филологй, дотсент, докторанти кафедраи адабиёти муосири тоцики Донишгохи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Рафуров (Цумхурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail:Mutriba_mavlonova@mail.ru Сведения об авторе:

Мавлонова Мутриба Джураевна, кандидат филологических наук, доцент, докторант кафедры современной таджикской литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд),Е-mail:Mutriba_mavlono va@mail.ru Information about the autor:

Mavlonova Mutriba Juraevna, Candidate of Philology Associate Professor, a Doctoral student in the Department Modern Tajik Literature of Khujand State University named after academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail:Mutriba_mavlonova@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.