Научная статья на тему 'Reality of time and its reflection in Rahim Jalil s sketches referring to the 30-ies of the century passed'

Reality of time and its reflection in Rahim Jalil s sketches referring to the 30-ies of the century passed Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
612
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОЧЕРК / ПОРТРЕТНЫЙ ОЧЕРК / РАХИМ ДЖАЛИЛ / ПЕРИОДИЧЕСКАЯ ПЕЧАТЬ / РЕАЛЬНОСТЬ ВРЕМЕНИ / SKETCH / PORTRAIT SKETCH / RAHIM JALIL / PERIODICAL PRESS / REALITY OF TIME / ОЧЕРКИПОРТРЕТӣ / РАҳИМ ҶАЛИЛ / МАТБУОТИДАВРӣ / ВОқЕЪИЯТИЗАМОН

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Юсупов Маьмур Зулхайдарович

В статье речь идет об очерках тридцатых годов одного из основоположников таджикской советской литературы и печати Рахима Джалила. Автор статьи упоминает, что начало творческой деятельности Рахима Джалила в периодической печати приходится на начало 30-х годов XX века с написания статей и очерков. Отмечается, что первые очерки Р. Джалила были напечатаны в газетах «Колхозчи» («Колхозник») и «Пролетари Хучанд» («Пролетарий Худжанда»). На основе анализа и изучения материалов печати тех лет выявляется, что публикации Р. Джалила в основном посвящены отображению социально-политической обстановки времени и в них главным образом освещены достижения и задачи первой десятилетки советского строя. Автор статьи, акцентируя внимание на том факте, что публицистические произведения Р. Джалила, в особенности его очерки тридцатых годов были направлены на отображение важных событий нового строя, развития и подъема социалистического общества, коммунистического воспитания людей, а также сельского хозяйства, приходит к выводу, что они в основном носят портретный характер.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Реальность времени и его отображениев очерках тридцатых годов Рахима Джалила

The article dwells on the sketches referring to the 30-ies of the century passed one of the founders of the Tajik Soviet literature and Rahim Jalil 's press. The author of the article mentions that the creative activity of Rahim Jalil in periodical press falls at the beginning of the 30-ies of the XX-th century with writing articles and sketches initially. It is marked that the sketches of R. Jalil were published in the following newspapers: «Kolkhozchi» (“Farmer”) and «Proletari Khujand» (“The Planetarium of Khujand”). Proceeding from the assumption of the analysis and survey dealing with printed materials ofthat period the author elicits the fact that R. Jalil's publications are namely devoted on reflection of social-political surrounding times and therein the achievement and goal of the first decade of the Soviet frameworks being elucidated basically. The author of the article lays an emphasis upon the fact that publiscistic literary productions of R. Jalil, in particular, his sketches referring to the 30-ies of the century were aimed at reflection of main events of new frameworks; development and upsurge of Socialistic community, communistic up-bringing of people and agriculture being taken into consideration as well. The author makes the conclusion that the formers bear portrait character primarily.

Текст научной работы на тему «Reality of time and its reflection in Rahim Jalil s sketches referring to the 30-ies of the century passed»

УДК 8Т2 М.З.ЮСУПОВ

ББК 83,3(2т)

ВОЦЕИЯТИ ЗАМОН ВА ИНЪИКОСИ ОН ДАР ОЧЕРКХОИ СОЛХОИ СИЮМИ РА^ИМ ЧАЛИЛ

Вожа^ои калидй: очерк, очеркипортретй, Рщим Чалил, матбуотидаврй, воцеъиятизамон

Фаъолияти энодии худро яке аз саромадони адабиёти муосири тоник Рахим Чалил дар матбуоти даврй аз ибтидои солхои сиюми асри ХХ бо навиштани маколаву очерк шуруъ намудааст. Рахим Чалил газетаро "яке аз таргибгарони бузурги худ, маслихатгари бевоситаи худ" (3,12)дониста, муддати мадиде дар сохаи журналистика хидмат намудааст. У бист сол - аз 1931 то 1951, дар идораи рузномаи "Пролетари Хунанд'^'^акикати Ленинобод", холо "Хдкикати Сугд") ба сифати ходими адабй кор кардааст(3, 11). Аз ин ру, аввалин маколаву очеркхои Рахим Чалил дар рузномахои "Колхозчй" ва "Пролетари Хунанд" ба нашр расида, мусалламан ба тасвиру инъикоси авзои сиёсиву интимоии замон бахшида шудаанд. Рахим Чалил ба кори газета бо мухаббат ва садокати хос машгул буда, дар хотироти хеш ин давраи фаъолияти худро бо суханони гарму самимй ёд менамояд.Зеро нависанда аввалин асархои худро махз дар сахифахои матбуот дида, ба кори рузноманигорй мехр баста буд.

Дар бораи бораи кисме аз очеркхои Рахим Чалил дар адабиётшиносй кайду мулохизахои Нудогонаи Х.Отахонова (3,4), А.Сайфуллоев (5) ва муаллифони чилди дуюми "Таърихи адабиёти" (7) мавчуд бошанд хам, дар бораи осори публисистии солхои сиюми нависанда, хоса очеркхои у, то хануз пажухдшоти вижае ба анном нарасидаанд. Х^ол он ки осори публисистии индавраинаи нависанда барои ба арсаи адабиёт ворид гардидани у заминаи хубе фарохам оварда, нойгохи хосеро дар рушди насри мустанад ва публисистикаи тоник сохиб аст.

Очерк дар адабиёт ва матбуоти солхои сиюми асри гузашта яке аз жанрхои фаврй, дархури руз, пуркорбурд ва маъмули бадеиву публисистй махсуб гардида, ба силохи неруманди таблиги дастовардхои хаёти нави шуравй табдил ёфта, барои инъикоси вокеии факти хаётй ва зиндагии инсон хамчун воситаи созгор ба хисоб мерафт. Ба ин вачд хам адибон ва хам рузноманигорон, ки ба хайси мунодиву мубаллиги музаффариятхои хаёти нав, муносибатхои надид ва мусаввири симои одами шуравй пазируфта шуда буданд, аз ин жанри мувофику матлуби руз хеле пурсамар истифода менамуданд.

Солхои сиюм Р.Чалил дар баробари асархои бадеиву адабй як силсила очерк нигоштааст, ки барои инъикоси вокеахои мухими сохтмони сотсиалистй,симои кахрамонони замони нав, корнамоихои онхо, "пешрафт ва нашъунамои намъияти сотсиалистй, барои тарбияи коммунистии одамон" (3, 3) ва хонагии кишлок нигаронида шуда буданд. Мухтавои тарбиявию ахлокй ва таърихии публисистикаи адиб, хоса очеркхои у, ба инкишофи адабиёт низ бетаъсир нест. Назар ба кавли яке аз мухаккикони фаъолияту энодиёти Р.Чалил профессор А.Сайфуллоев солхои сиюм давраи ташаккули симои энодии Рахим Чалил буд"(5,103).

Очеркхои солхои сиюми нависанда, аксаран портретй ё тасвирй буда, асоси онхоро накли муассиру шоёни ибрат аз хаёту фаъолияти хамзамонон - пешкадамони маориф, кишоварзй, сохтмон, истехсолот ташкил менамояд.

"Нанминисо"(11), "Духтари мехнат"(16), "Саиднисо"(18), "Муаллими замони мо"(19), "Муаллими ордендор"(21), "Файзибибй ^аюмова(14)" барин очеркхои нависанда, ки дар солхои 30-юм чоп шудаанд, портретй ба хисоб рафта, шарху тасвири зиндагии рузмарраи одамони дорои касбу кори гуногунро, ки сазовори обруву иззат ва эхтироми номеа шудаанд, фаро гирифтааст.

"Дар солхои сийум ба адабиёти советии тоник дар баробари тараккй кардани мавзуъхои мубориза ба мукобили босмачиён, дигаргунии маданй, озодии занон, мавзуъхои коллективизатсия, сохтмони сотсиалистй, мубориза ба мукобили бокимондахои замони гузашта дар шуури одамон, сабзиши идеявии одами нави советй дохил мешаванд"(3,13).

Дар очерки "Файзибибй Каюмова(14)" нависанда дар бораи такдири сардори звенои колхози ба номи Энгелси нохияи Ёвон Файзибибй ^аюмова, ки ба карибй аз округи Ширинбулоки Ёвон депутати Шурои Олии ЧШС Тоникистон интихоб шудааст, накл менамояд. Муаллиф масири зиндагии кахрамонашро дар ду давра-то инкилоб ва баъди инкилоб тасвир намуда, таъкид менамояд, ки дигаргуншавии хаёти сиёсию интимоии замон ба рузгори занону духтарони тоник

бетаъсир намондааст.Агар занону духтарони точик то пирузии Ин;илоби Октябр бештар хонашину дастнигари шавхар ва дар ширкат ба корхои сиёсию чамъиятй хеле суст бошанд, баъди галабаи Х^окимияти шуравй аксаран фаъол буда, хам дар кори чамъиятй ва хам хаёти чомеа пешоханг хастанд. Файзибибй Каюмова намунаи олии ин ;абил занон ба хисоб мерафт.Солхои 30-юм харакати стахановй тамоми сохахои хочагии хал;и шуравиро фаро гирифта буд."Соли 1936 дар колхози ба номи Энгелс саркардаи хдракати стахановй Файзибибй шуд.Звено ва колхози вай плани пахтасупориро барзиёд ичро карда, хосилоти фаровон ва даромади калон гирифт.Вай дар колхози худ даххо худаш барин одамон расонд, ки ифтихори колхози ба номи Энгелс шуданд" (14).

Чунин очеркхои портретии нависанда бештар барои нишон додани симои зани шуравй ва ма;оми он дар чамъияту ташаккули синфи коргари шуравй нигаронида шуда буданд. Аз назари имруз шояд дар чунин мавзуъхо нигоштани очерк як андоза кори содаву му;аррарй намояд, вале сиёсати давру талаботи замон та;озо менамуд, ки публитсистон хар чй бештар ба инъикоси хаёти мардуми одй, ки аз юги замони амирсолорй ва феодалй рахо ёфта буданд, пардозанд.

Очерки дигари Рахим Чалил "Кумрй Нозимова" (13) низ дар хамин мавзустДахрамони ин очерк низ пеш;адами хаёти колхозй, стахановчй, сардори звенои "Дугонахо"-и колхози ба номи Стаханов, депутати Шурои Олии ЧШС Точикистон аст. Кахрамони очерк Кумрй бори аввал ба мошини сабукрав нишаста, ба пешвози интихобкунандагонаш меравад, онхоро ба кори сахро даъват менамояд ва фармоиши онхоро хамчун намояндаи мардумй ;абул созад. Кумрй Нозимова назар ба Файзибибй фаъол аст, вай бо техникаи нав сару кор дорад, мехохад идора намудани онро ёд гирад.

Дар хар ду очерк хам усули дар му;оиса бо замони гузашта нишон додани хаёти ;ахрамонон, дарду ранч, шодиву бахт ва бартарияти хаёти имрузй назар ба дирузи онхо, хеле устодона кор фармуда шудааст. Таъкиди ин нукта зарур аст, ки аксар очеркхои солхои сиюми Р. Чалил, аз ;абили "Начминисо"(11), "Духтари мехнат"(16)," Саиднисо"(18), "Муаллими замони мо"(10), "Муаллими ордендор"(21), "Талант"(25), "Овози озод"(26), бо хамин усули му;оисаи тазодии зиндагии дирузу имрузи ;ахрамонон, навишта шудаанд, ки ин майлон хоси публисистика ва адабиёти он солхо махсуб меёбад. Дар таносуби дутарафаи му;оисавй акс кардани во;еъияти мавчударо муха;;и;он яке аз мухимтарин хусусиятхои равонй ва тафаккури чамъиятии он солхо маънидод намудаанд(7,157).Зеро "хамаи хуччатхои асосии партиявию хукуматии солхои сй, нут;у маърузахои рохбарони давлати советй, материалхои мухталифи матбуот, ки комёбихои моро шарх медоданд ва гайра, асосан бо хамин усул - яъне дар му;оисаи муваффа;иятхои сохтмони сотсиалистй бо дарачаи тоин;илобии и;тисодиёт, маориф ва маданият тартиб ёфта буданд" (7,157). Ба хамин далел, очеркхои солхои сиюми Р.Чалил дар партави хамин сиёсату муносибатхои замон ба зухур омадаанд.

Рахим Чалил дар очерки портретии "Муаллими замони мо"(19) на;лро аз во;еоти замони бачагию наврасии лоуболиву камбагалонаи Исмоил Самандаров, ки мах,з дар замони шуравй яке аз одамони маъруфу обруманди давр гаштааст, шуруъ намуда, дар му;аддимаи асараш менависад:

"Саргузашти аксари бечорагони ;ишло;и замони гузашта нихоят ба хамдигар монанд аст: мардон гулом, занон каниз, бачагон ятими заминдорони зулукмонанд буданд. Исмоилро падараш Самандар, ки худ ;арории дари бойхо буд, хануз дар нух,солагиаш ба ятимй дод. Вай аз навозишхои падару модарона махрум гашта, чупони бой гардид"(19). Исмоил то соли 1925 дар даргохи бойхо хизматгор буд. Бо дигаргун шудани вазъи замон у аз аввалин толибилмони мактаби ибтидоии деха гардид ва зуд харф ёд гирифту хонда ва навишта метавонистагй шуд. Мохи сентябри соли 1926 Исмоилро ба курси муаллимтайёркунии Хучанд фиристодандДамин ки курсро тамом кард, уро ба мактаби ибтидоии яке аз дехахои Нов муаллим таъин намуданд. Исмоил Самандаров дар андак ва;т чун муаллими пеш;адам ном бароварда, аввал дар вазифаи инструктор ва баъдан мудири шуъбаи маорифи нохияи Нов таъин гардид. Вай дар хаёти маорифу маданият ва сохтмони колхозу мактабхо фаъолона ширкат намуда, чанд мудддат раиси колхози "Гулистон"-и рустои Куланбош хам будааст. Дар нихояти очерк Исмоил Самандаров ба дарёфти мукофоти давлатй - ордени "Байра;и сурхи мехнат"шарафёб мегардад ва худро хушбахтарин одами шуравй, ки уро давлату хукумат тарбия намуда, ба ин дарачахо расонидааст, хисоб менамояд. Дар ин очерк низ гузаштаи тоин;илобии ;ахрамон аз чузъи мухими портрети уст.Публитсист бо ;иёсгирй аз гузаштаи ;ахрамон рохи ба комёбиву обру сохиб шудани И.Самандаровро баён менамояд, ки ин усули му;оиса яке аз чузъхои чудонопазири таркиби

FOявию бадеии очерки портетии "Муаллими замони мо"-ст, ки барои хyбтар дарк намyдани мохияти тавдири ;ахрамон мусоидат менамояд.

Очерки портретии дигари нависанда "Муаллими ордендор"(21), ки дар бораи Шайдулло^ Шафюулло.-Ю.М.) Абулхонов - яке аз аввалин муаллимон ва поягузорони маорифи Хучанд ва дехоти атрофи он, хикоят менамояд, низ аносири таърихиву назари ;дасй ба гузаштаву имрузи ;ахрамон дорад.ОFOзи очерк на^ли ;иссамонанд дорад:

"Дех;они камбаFал Абулхон, ки падари шаш фарзанд буд, се писари бо хазор азобу у;убат ба воя расондагиашро, ба ;авли худ "паррончак" кард.Pyзе дар сари дастурхон охи дардмандонае кашида, ба онхо руй овард:

-Писарони азизам, барои то ба ин синну сол расиданатон хамаи кулфатхои оламро кашидам.Тамоми талхихои зисту зиндагониро чашидам. Ана, акнун калон шудаед, мехохед ба шахрхои дигар равед, риз;атонро бо дастатон чида хуред.Чй мегуфтам, равед аз мехнати халоли худ умр ба сар баред, сари ятимони гуруснаро сила карда, як парча нону як коса обро аз онхо дареF надоред.

Се йгитча аз ;ишло;и Тутайи соби; губернияи Кдзон баромада, ба хар тараф пахну парешон шуда рафтанд. Ин соли 1899 буд... "(21).Як нуктаи мухим дар очеркхои Р.Чалил он аст, ки санаду во;еахо айнан на;л мешавад ва хатто зикри солу моху рУзи во;еии ходисаву руйдодхо пурра бо сабки хуччатнигорй риоят мешавад. Дар ин очерк низ во;еахое, ки аз сари ;ахрамон мегузарад, ани;у возех бо таърихи сол зикр мешавад, ки ин чанбаи асливу ха;и;й будани сухани нависандаро таъмин намудааст:

"Фарзанди миëнаи Абулхон- Шайдулло он ва;т дар синни хафдах буд.Вай ба Астрахан омада, коргари заводи мохидорй шуд.Дар ин завод y хамааш шуда як сол кор карда тавонист.У ба Боку омад, дар заводи нефт коргар, дар пароходхо моторист шуда, чор солро гузаронд.Соли 1904 ба ;ишло;и худ баргашт"(21). Ба хамин монанд, санаву рузхои ба армия рафтани Шайдулло, дар чанги якуми чахонй ширкат кардан, ба Намангон чун коргар омадан, Ин;илоби Октябрро бо хушнудй пешвоз гирифтан, ба сафи Армияи сурх даромадан, ба Хучанд омада муаллими синфи ибтидой шудани y айнан оварда шудаанд. Мундаричаи ин очерки портретии нависанда, ки онро метавон хатто очерки портретии мустанад ë хуччатй номид, аз силсилаи во;еоти айнй, ки ;ахрамони асар он хамаро пушти сар намудааст, иборат аст. Бо гумони FOлиб гуфтан мумкин аст, ки чанбаи тахайюлию бадеии очерк хеле ночиз аст. Очеркнавис бештар саргарми тасвири во;еияти мустанад ва баëни таърих шуда, камтар ба бадеият сару кор гирифтааст.

Чунин тамоюл барои очеркхои солхои сиюми адабдати точик хос буд. Муаллифони "Таърихи адабиëти советии точик" чунин шав;у раFбати очеркнависони солхои сиюм чунин маънидод намудаанд: "Очеркнависони точик ба нияти сари ва;т дарëфтан ва ба таври боварибахш акс кунонидани нишонахои замони нав материалро аз хаëт, аз айëми нав мегирифтанд. Осори онхо дар заминаи биайнихй риоя шудани фактхо бyнëд гардида, дар он нишоне аз хаëлот нест. Мундаричаи ин гуна очеркхо саросар аз ани;иву айнияти во;еаи тасвирëбанда иборат аст"(7,151).

Мундаричаи очерки портретии "Муаллими ордендор"-и Р.Чалил низ саршор аз тасвирхои "биайнихй" буда, мабнй бар маводи таърихй аст. Кдхрамони ин очерк Шайдулло дар поëни асар бо мукофоти олии давлатй- ордени "Ленин" сарфароз гардонида шуд, ки он замон y дар Точикистон аввалин муаллими чунин нишондор ба хисоб мерафт. Унвони очерк хам аз хамин чо ба мдан омадааст.

Мабнои асосии тасвир дар очерки"Колхози миллионер" таърихи таъсис ва музаффариятхои колхози ба номи Фрунзеи соби; нохияи Хучанд аст. Он бо на;ли во;еоти гузаштаи дур OFOЗ меëбад ва заминахои бyнëд ëфтани ин хочагии гурухди дехот баëн мегардад.Очерк пур аз ра;аму санадхост.Очеркнавис дар ин чо низ ба тахайюлу орояхои бадей кам ахамият медихад ва бештар сабки хyЧЧатбаëниро ба кор гирифта, ба тахлилу му;оисаи санадхои мушаххас такя намудааст. Чунончй:

"Соли 1931 колхоз 145 гектар майдони пахтаи америкой дошт, ки аз хар гектари он 20 сентнерй хосил гирифта буд.Соли 1937 бошад, колхоз ба 180 гектар пахтаи мисрй кишта, 27 сентнерй, ба 24 гектар пахтаи америкой кишта, аз хар гектар 35 сентнерй пахта дод. Соли 1938 аз хар гектари пахтаи мисрй 33, аз хар гектари пахтаи америкой 37 сентнерй хосилот Fyндошт"(22).

Чунин мисолхои саршор аз ра;аму шуморахо дар очерк нихоят здад аст.Афзунии чунин мисолхо ба он нигаронида шудааст, ки миллионер будани колхози ба номи Фрунзе на танхо ба воситаи баëнy тасвир, балки бо забони рдазй ба намоиш гузошта шавад.

Дap "Канали кaлoни ФapFOнa"(23) нoм oчеpки P.Чaлил низ сабки хyннaтбaëнй ва ^TOp oвapдaни дaлелy paкaмхo идoмa ëфтaaст, ки ин тo aндoзaе мyaссиpии сyxaни мyaллифpo кам нaмyдaaст.

Гуфтан лoзим аст, ки aксapи ин oчеpкхoи P.Чaлил махз бapoи мaтбyoт, ки вазифаи инъикoси вoкеoти зaмoн, тapFиби хaëти нав ва мyзaффapиятхoи сoxти шУpaвиpo дoшт, нигoштa шyдaaнд.Тaбиист, ки дap o^o инъикoси pyзмappaи хaëт на ба услу6и бадей, балки 6o "максадгокии публисистй"(7,170), 6o нишoн дoдaни факту далел ва paK^y хуннат сypaт гиpифтaaст.Аз ин py, ин кабил oчеpкхoи дap кaтopи дигap "oчеpкхoи шл^и сй бapoи

нaслхoи oяндa, пеш аз хама ахамияти тaъpиxию мaъpифaтй дopaнд, на киммати бадеию эстетик й " (7,172).

Очеpки "Дap poхи Мoсквa" низ ба тaсвиpи мyзaффapиятхoи дехкoнoни кoлxoзй бахшида шуда, нависанда ин 4,o бештap усули мyсoхибapo ба ^p гиpифтaaст. Ин oчеpк, натинаи сaфapи шaшшaбoнapУзии Paхим Чалил аст, ки нависанда дap як вaгoн 6o хaмpoхии чилу се нaфap кoлxoзчиëни apтелхoи Стaлинoбoд, ба Мoсквa paвoн мешавад. Нaзap ба навиштаи муаллифи oчеpк "oнхo 6o мехнати шapaфмaндoнa ва кaхpaмoнoнa иштиpoкчии виставкаи yмyмисoюзии(нaмoишгoхи yмyмииттифoкии.-Ю.М.) xoнaгии кишлoк шудаанд... яке paTO, дигapе бpигaдиp ë сapдopи звенo, сеюмй стaxaнoвчии кoлxoз аст"(24 ).Нависанда дaвoми сaфap 6o o^o мyсoхибa намуда, xyлoсaи сУxбaтaшpo дap oчеpк накл менaмoяд. ^ap нaфapе аз хaмсaфapoни нависанда сapгyзaшти аниб ва кaхpaмoнии xoсе дopaд, ки pУзнoмaнигop хамаи инpo ба мyшoхидa гиpифтa, фишypдaи oнpo дap aсapaш Fyннoнидaaст. Paхим Чалил дap ин oчеpк бештap сoмеъ аст ва меxoхaд хap чй бештap хaмсaфapoнaш сyxбaт нaмoяндy y гуш нaмoяд ва накли oнхopo айнан дap зехнаш нoй дихад.Ба нaзapи аввал вакте ки кас 6o yнвoни oчеpк oшнo мешавад, гyмoн менaмoяд,ки aсap як навъ oчеpки сaфapии нависанда аз Маскав aст.Аммo вакте ки кас 6o мазмуну мyx,тaвoи aсap aмиктap шинoс мешавад, бoтил будани тaсaввypoти аввала маълум мегapдaд. Очеpк накли xoтиpoти хaмсaфapoн аст, на тасв^у бaëни хатту мaсиpи сaëхaт.Paхим Чалил 6o aксapи хaмсaфapoн мyсoхиб мешавад, ки oнхo бештap аз зaминкyшoй, ташкили кoлxoзхo, сoxтмoни каналу xoнaхoи кoлxoзчиëн ва мyзaффapиятхoи мехнатии худ накл менaмoяд. Очеpк 6o тaсвиpи ба Маскав paсидaни кaхpaмoнoн ва сyпopидaни хадяву сaвFOтии oнхo, аз кабили чopмaFзy себу гоку xapбyзaвy тapбyз ва Faйpa, ба сoкинoни пoйтaxти кишвapи шypaвй ба aннoм меpaсaд.Бo чунин мaнзapa намъбаст шудани oчеpк як навъ ифoдaи ба хам наздикшавии халку миллaтхoи шypaвй ва дустиву бapoдapии oнхo буд, ки дap сoлхoи сиюм ва умуман дap дapoзoи мавнудияти давлати шypaвй аз мaвзyoти мухими aдaбиëт ва публисистика ба хишб меpaфт.Устoд P.Чaлил чун фapзaнди зaмoни худ ва чун тapFибгapи сиëсaти дaвp аз фapoгиpии ин мaвзyoт дap кaнop буда нaметaвoнист, зеpo дap газета, ки минбapy вoситaи ягoнaвy aсoсии ташвику тapбияи кoммyнистивy хaëти нав буд, ^p кapдa, аз ин нapaëнy гиpдбoди хaвoдис эмин будан Faйpиимкoн буд.

Хдмин тapик, фaъoл будани мавкеи FOявй, пypзyp будани нанбаи инсoндУстй, тaсвиpи вoкеъияти хислати oдaми шypaвй, oлaми бoтинии вай, зебoихoи oдaми нав, мyнoсибaтхoи нави инсoнй ба мехнат, ба намъият, ба зиндагй ва Faйpa дap бештapи oчеpкхoи сoлхoи сиюми P.Чaлил, ки бappaсии инмoлии oнхo дap ин ма^ла сypaт гиpифт, ба мyшoхидa меpaсaнд.Шoяд имpyз аз тахлилу бappaсиии oчеpкхoи сoлхoи сиюми нависанда чунин тaaссypoте хoсил шавад, ки oнхo аз сухатони мутантани тaблиFOтии якмapoм, тaсвиpи вoк,еияти аз будаш ва аз мoх,ияти хдкдкдаш зиëдтapy бoлoтap, таассуби аз хад зиëд ва идеализатсияи Faйpивoкеии хaëти шypaвй opй нестанд. Arap, фapaзaн чунин кaмбyдихo дap oчеpкхoи мaвpиди тахлили мo ба нaзap paсaнд хам, oнхo хapгиз apзиши тaъpиxивy адабии aсapхoи публитсистии индaвpaинaи aдибpo кoстa нaмегapдoнaнд, зеpo дap oнхo як дaвpaи мушкилу aйëми гyзapиши тaъpиxи халки тоник инъи^с ëфтaaст. Мoхиятy киммати чунин aсapхopo aдaбиëтшинoсoн хapгиз нoдидa нaгиpифтaaнд, балки ба ин тapз xyлoсa намуда, гуфтаанд, ки дap o^o "тaкдиpи oдaмoни вoкей, санаду вoкеaхoи хaëтй дypyст ва хaккoнй инъи^с шуда, аз oнхo "инсoннoмa"-и вакт бapмеoяд"(7,163).Вoкеъaн, arap тaмoми oчеpкхo ва нaсpи мустанади сoлхoи сиюми P.Чaлил дap як мaнмya фapoхaм oвapдa шавад, oн гoх xoхем дид, ки силсилаи pУзгopи oдaмoни нанибе, ки фapзaнди сoдики зaмoни худ буданду бapoи татбику амалй гаштани FOяхoи баланди дaвp бapoи нoннисopивy xyдфapсoй oмoдa буданд, ба хoсил xoхaд oмaд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Азимов, А. Таджикская журналистика в период культурной революции (1929-1940 гг.). Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора филологических наук/А.Азимов.-Душанбе, 2009. - 47 с.

2. Дун, А.З. Рахим Джалил на страницах Ленинабадской печати: библиографический указатель/А.З.Дун, Л.А Ремизова.-Ленинабад, 1969.-48 с.

3. Отахонова, Х.Рахим Чалил ва эчодиёти у/Х. Отахонова.-Душанбе, 1962.-156 с.

4. Отахонова, Х.Аз руи мехр мехр.Очерки мухтасари хаёт ва эчодиёти Рахим Чалил/Х.Отахонова.- Душанбе, Ирфон, 1979- 96 с.

5. Сайфуллоев,А.Ахтари тобони адабиёт/А.Сайфуллоев, М.Файзуллоева.- Хучанд: Рахим Чалил, 1999.-415 с.

6. Очерки таърихи адабиёти советии точик.-Душанбе: Нашр.дав.Точ. 1958.-452 с.-2 ч

7. Таърихи адабиёти советии точик.- Душанбе, 1978.- 502 с.-2 ч.

8. Таърихи адабиёти советии точик.- Душанбе, 1980.- 389 с.-4 ч.

9. Усмонов И.К. Назарияи публитсистика. Душанбе: Шар;и озод, 1999. -100 с.

Маводи амалй:

10.Дахрй(Чалил, Р).Одами ордендор /Р.Чалил //Болшевики Хучанд.- 1935.- 22 декабр. 11.Чалил, Р.Начминисо /Р.Чалил // Пролетари Хучанд.-1932.-16 сентябр.

12.Чалил, Р.Бахр ханда мекард /Р.Чалил // Болшевики Хучанд.- 1935.-23 август.

13.Чалил, РДумрй Нозимова /Р.Чалил // Точикистони сурх.- 1938.- 9 июн.

14.Чалил, Р.Файзибибй Кдюмова /Р.Чалил // Точикистони сурх.- 1938.-14 июн.

15.Чалил, Р.Оханрабо /Р.Чалил // Точикистони сурх.- 1938.- 9 июн.

16.Чалил, Р.Духтари мехнат /Р.Чалил // Точикистони сурх.- 1938-14 июл.

17.Чалил, Р.Зебогии кухистони точик /Р.Чалил // Бо рохи ленинй.- 1938.- № 8.-С. 15-18.

18.Чалил, Р.Саиднисо /Р.Чалил, Мухсин // Бо рохи Ленин.- 1939.- 1 май.

19.Чалил, Р.Муаллими замони мо /Р.Чалил // Точикистони сурх.- 1939.- 28 май.

20.Чалил, Р.Хотирахои гаштугузор /Р.Чалил // Точикистони сурх.- 1939.-1 июн.

21.Чалил, Р.Муаллими ордендор /Р.Чалил // Точикистони сурх.- 1939.- 8 июн.

22.Чалил, Р.Колхози миллионер/Р. Чалил //Точикистони сурх.- 1939.- 4 июл.

23.Чалил, Р.Канали калони Фаргона /Р.Чалил, Б.Холмат // Точикистони сурх.-1939.-27 июл.

24.Чалил, Р.Дар рохи Москва /Р.Чалил // Точикистони сурх.- 1939.-30 сентябр.

25Чалил, Р.Талант /Р.Чалил //Бо рохи Ленинй.- 1939.-7 ноябр.

26.Чалил, Р.Овози озод /Р.Чалил, Х^.Карим // Точикистони сурх.-1939.-30 декабр.

REFERENCES:

1. Azimov, A. Tajik Journalism Referring to the Period of Cultural Revolutions (1929 - 1940ss): Synopsis of doctoral dissertation in philology / A. Azimov. - Dushanbe, 2009. - 47 p.

2. Dun, A.Z. Rahim Jalil on the Pages of Leninabad Press: Bibliographical Indicators / A.Z. Dun, L.A. Remizova. Leninabad, 1969. - 48 p.

3. Otakhonova, Kh. Rahim Jalil and his Creations / Kh. Otakhonova. - Dushanbe, 1962. - 156 p.

4. Otakhonova, Kh. Good Begets Good. Brief Assay Concerned with the Life and Creations of Rahim Jalil / Kh. Otakhonova. - Dushanbe: Cognition, 1979. - 96 p.

5. Sayfulloyev, A. Glamorous Stars of Literature/A. Sayfulloyev, M. Fayzulloyeva. - Khujand: Rahim Jalil, 1999. - 415 p.

6. Assay on the History of Tajik Soviet Literature.-Dushanbe:Tajikistan publishing-house,1958.-452 р.-2^.

7. History of Tajik Soviet Literature. - Dushanbe, 1978. - 502 р.-2^.

8. History of Tajik Soviet Literature. - Dushanbe, 1980. - 389 р.-4^.

9. Usmonov,I.K.Theory of Publicistics/I.K.Usmonov.-Dushanbe:Freedom of the Orient,1999.-100 p.

Sources of illustrative materials:

1. Dahri (Jalil, R). A Man with a Order /R. Jalil // Khujand's Bolshevik. - 1935. December 22.

2. Jalil, R. Najminiso /R. Jalil //Khujand's Politer. - 1932. September 16.

3. Jalil, R. The Sea Has Laughed at / R. Jalil // Khujand's Bolshevik. - 1935. August 23.

4. Jalil, R. Qumri Nozimova /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1938. June 23.

5. Jalil, R. Fayzibibi Qanumova /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1938. June 14.

6. Jalil, R. Magnet /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1938. June 9.

7. Jalil, R. The Girl of Labor /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1938. July 14.

8. Jalil,R.Beauty of the Tajik Mountains/R.Jalil //According to Lenin Approach.-1938.-# 8.-P.15 - 18.

9. Jalil, R. Saidniso /R. Jalil, Muhsin // According to Lenin Approach. - 1939. May 1.

10. Jalil, R. Our Time's Teacher /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1939. May 28.

11. Jalil, R. The Memory of Walking /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1939. June 1.

12. Jalil, R. A Teacher with a Order /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1939. June 8.

13. Jalil, R. A Millionaire Collective-Farm /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1939. July 4.

14. Jalil, R. A Big Fargona-channel /R. Jalil, B. Kholmat // Red Tajikistan. - 1939. July 27.

15. Jalil, R. in the Way of Moscow /R. Jalil // Red Tajikistan. - 1939. September 30.

16. Jalil, R. Talent /R. Jalil // According to Lenin Approach. - 1939. November 7.

17. Jalil, R. Democratic Voting /R. Jalil, H. Karim // Red Tajikistan. - 1939. December 30.

Реальность времени и его отображениев очерках тридцатых годов Рахима Джалила

Ключевые слова: очерк, портретный очерк, Рахим Джалил, периодическая печать, реальность времени

В статье речь идет об очерках тридцатых годов одного из основоположников таджикской советской литературы и печати Рахима Джалила. Автор статьи упоминает, что начало творческой деятельности Рахима Джалила в периодической печати приходится на начало 30-х годов XX века с написания статей и очерков. Отмечается, что первые очерки Р. Джалила были напечатаны в газетах «Колхозчи» («Колхозник») и «Пролетари Хучанд» («Пролетарий Худжанда»). На основе анализа и изучения материалов печати тех лет выявляется, что публикации Р. Джалила в основном посвящены отображению социально-политической обстановки времени и в них главным образом освещены достижения и задачи первой десятилетки советского строя. Автор статьи, акцентируя внимание на том факте, что публицистические произведения Р. Джалила, в особенности его очерки тридцатых годов были направлены на отображение важных событий нового строя, развития и подъема социалистического общества, коммунистического воспитания людей, а также сельского хозяйства, приходит к выводу, что они в основном носят портретный характер.

Reality of Time and its Reflection in Rahim Jalil s Sketches Referring to the 30-ies of the Century Passed Key words: sketch, portrait sketch, Rahim Jalil, periodical press, reality of time

The article dwells on the sketches referring to the 30-ies of the century passed one of the founders of the Tajik Soviet literature and Rahim Jalil's press. The author of the article mentions that the creative activity of Rahim Jalil in periodical press falls at the beginning of the 30-ies of the XX-th century with writing articles and sketches initially. It is marked that the sketches of R. Jalil were published in the following newspapers: «Kolkhozchi» ("Farmer") and «Proletari Khujand» ("The Planetarium of Khujand"). Proceeding from the assumption of the analysis and survey dealing with printed materials of that period the author elicits the fact that R. Jalil's publications are namely devoted on reflection of social-political surrounding times and therein the achievement and goal of the first decade of the Soviet frameworks being elucidated basically The author of the article lays an emphasis upon the fact that publiscistic literary productions of R. Jalil, in particular, his sketches referring to the 30-ies of the century were aimed at reflection of main events of new frameworks; development and upsurge of Socialistic community, communistic up-bringing of people and agriculture being taken into consideration as well. The author makes the conclusion that the formers bear portrait character primarily

Маълумот дар бораи муаллиф:

Юсупов Маъмур Зул^айдарович, унвонцуи кафедраи адабиёти муосири тоцики Донишгоци давлатииХучанд ба номи академик Б.¥афуров(Ч,ущурии Тоцикистон, ш.Хучанд), E-mail:komron81@mail.ru

Сведения об авторе:

Юсупов Маъмур Зулхайдарович, соискатель кафедры современной таджикской литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail:komron81@mail.ru

Information about the author:

Usypov Ma'myr Zulhaidarovich, researcher of the chair of contemporary tajik literature of Khujand State uUiversity named after academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail:komron81@mail. ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.