Научная статья на тему 'Researches of moral values in the novels "Free Slave" and "the Field of Battle " by Urun Kuhzod'

Researches of moral values in the novels "Free Slave" and "the Field of Battle " by Urun Kuhzod Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
251
72
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РОМАН / УРУН КУХЗОД / ЭТИЧЕСКИЕ ЦЕННОСТИ / «СВОБОДНЫЙ РАБ» / «ПОЛЕ СРАЖЕНИЯ» / ДУХОВНОСТЬ ГЕРОЯ / КОНСЕПЦИЯ / СОЦИАЛЬНОЕ СОДЕРЖАНИЕ / СЕМЕЙНАЯ ОБСТАНОВКА / МОРАЛЬНЫЕ ОСНОВЫ / ROMAN / URUN KUHZOD / ETHICAL VALUES / "FREEDOM SLAVE / " "THE FIELD OF BATTLE" / HERO''S SPIRITUALITY / CONCEPT / SOCIAL CONTENT / FAMILY SITUATION / MORAL FOUNDATIONS / ӮРУН КӯҳЗОД / АРЗИШҳОИ АХЛОқӣ / «БАНДИИ ОЗОД» / «ҲАЙЧО» / МАЪНАВИЁТИ қАҳРАМОН / КОНСЕПСИЯ / МАЗМУНИ ИЧТИМОӣ / ТАЪСИРИ МУҳИТИ ХОНАВОДАГӣ / СИРИШТИ АХЛОқӣ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарифова Гулпари Хамдамовна

Проблема изучения моральных качеств и ценностей современного человека и ее отражение в литера туре является актуальной темой научных литера туроведческих исследований. В статье анализируется морально-этические позиции Уруна Кухзода в его романах «Свободный раб» и «Поле сражения» с точки зрения общечеловеческих ценностей.Автор упоминает,что Урун Кухзод относится к числу тех писателей, которые не могут быть безразличными к социальним проблемам общества. Он смотрит на историю и поступки своих положительных героев как на образец для подражания. В статье значительное внимание уделяется характерным этическим качествам героев и образов в романах «Свободный раб» и «Поле сражения».Автор приходит к выводу, что оба романа являются олицетворением особых этикоморальных ценностей писателя в контексте современной действительности. Автор статьи, обобщая некоторые итоги своего исследования, отмечает, что положительные и отрицательные герои описаны автором реалистично, образы взяты из жизни, из окружения самого писателя и современников.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Изыскания моральных ценностей в романах «Свободный раб» и «Поле сражения» Уруна Кухзода

The problem dealing with the study of moral qualities and values of modern human-being and his/her reflection in literature is considered as an actual topic of scientific literature exploration. The article under consideration dwells on the moral and ethical position of Urun Kuhzod in his novels "Free Slave" and "The Field of Battle" from the view point of humanitarian values. The author mentions that Urun Kuhzod one of those writers who can not be indifferent to the problems in regard to society.He glances at the history referring to the actions of their positive heroes as a model for others to follow. The article focuses on a significant characteristic of the ethical qualities of the characters and images in the novels "Free Slave" and "The Field of Battle", as they are new visions of the writer and his ethical analysis concerned with samples of modern society. The author concludes that both the novels embody specific ethical and moral values of the writer in the context of contemporary reality. Summing it up the results of the study the author underlines that the positive and negative characters described the realistic images taken from the life namely, from the environment of the writer and his contemporaries.

Текст научной работы на тему «Researches of moral values in the novels "Free Slave" and "the Field of Battle " by Urun Kuhzod»

УДК: 891.550 (575.3) Г.^.ШАРИФОВА

ББК: 83.3 (2) 1

ШИНОХТИ АРЗИШ^ОИ АХЛОЦЙ ДАР РОМАЩОИ «БАНДИИ ОЗОД» ВА «^АЙЧ,О»-И УРУН КУ^ЗОД

Вожа^ои калидй:роман, УрунКухзод, арзишхои ахлоцй, «Бандии озод»,«Х,айчо», маънавиёти цахрамон, консепсия, мазмуни ичтимой, таъсири мухити хонаводагй, сиришти ахлоцй.

Омузиши арзишхои ахлоцй дар осори адабй яке аз мавзуъх,ои мубрами илми адабиётшиносй мах,суб мешавад. Осори нависандаи халции Точикистон Урун Кухзод аз назари арзишхои ахлоцй хеле судманд аст.

Романхои «Бандии озод» ва «Х,айчо» бунмояи амици тахлилй дошта, нависанда кушиш кардааст, ки хам ботин ва хам зохири цахрамонашро падид оварад. ^ахрамонони харду роман шахсиятхои оддй ва хам тудакашанд, ки аз ин чихат ба осори баъзе нависандагони точик, аз чумла Ф.Мухаммадиев, Сорбон ва Саттор Турсун умумият доранд. Вале ин умумият махсусиятхои осори нависандаро тацвият бахшида, чехраи хунарии уро мушаххас сохтааст, ки иборат аст аз таваччухи хос ба андешаву мухокимаи масъалахои мураккаб ва тезутунди ичтимой ва ахлоцй. Дар ин замина романи «Бандии озод», ки шакли аввалааш бо номи «Х,ам кухи баланд, хам шахри азим» соли 1983 ба чоп расида буд, сазовори гуфтугуи хос аст. Ба сабаби он ки нусхаи аввалаи роман ба дархостхои «муннацидон» аз хизб ва сензураи шуравиасос «буридаву хондаву тарошида» чоп шуда буд, муаллиф «зарурати тахрири нав»-и онро баъдион ки озодии эчод барояш созгор омад, эхсос карда, порчахои афтидаро барцарор, ишораву нимишорахоро андаке тафсил дода, фикру амалиёти цахрамононро мутобици холати равониашон такмил бахшидааст, ки роман то чойе тагйир ёфта, чанбахои гоявиаш такмил ёфтааст.

Романи «Бандии озод» аз нигохи инъикоси вазъи ахлоции цахрамонон хусусиятхои хос дошта, дар заминаи тахлили ичтимоию ахлоцй ва равонй сурат гирифтааст.

Вазъи ичтимой ва ахлоции чомеа нависандаро водоштааст, ки сарнавишти цахрамононро дар матни воцеияти замони таърихиву фархангй ба тахлил гирад. Дар ин замина нависанда нацши замон ва маконро бо гардишхои сиёсию ичтимой ва бунмояхои ахлоциаш дар сарнавишти инсон таъсиргузор мебинад ва дар ин равиш сарчашмахо ва омилхои фасоди ичтимой ва ахлоциро нишон медихад. Аз ин чихат аломатхои тагйирёбии хуйу хислати шахсиятхои романро вазъиятхои гуногуни тасвиршуда тарх медиханд. Вазъи умумии гайритабий, бадахлоцй ва бадрафторй барои цахрамонони мусбати нависанда сохта ва тахмилист. Бинобар ин хам, эхтиёт ба онхо ичоза намедихад, ки аз реша хама чизро тагйир диханд.

Дар ин равиш сарнавишти цахрамони асосии роман- Бахром Холицзода барои нависанда нихоят мухим ва калидист. Абушахид, Гайдар ва ^узиев шахсиятхои мутацобил хастанд. Идеали асосии ин тоифа дар зиндагй сарват ва моликият мебошад. Мо дар осори дигари нависанда, аз чумла хикояхо ва повестхояш бо цахрамонони идеалие чун Холицзода ва шахсиятхои мутацобил мисли ^осим дучор омада будем. Х,олати ичтимой нависандаро мачбур кардааст, ки боз хам сари шинохт ва тафсири ахлоции вазъи ичтимой ва равониву ахлоции инсон ба андеша равад. Бинобар ин, Бахром Холицзода дар романи «Бандии озод» ба василаи созмонбахши ахлоцй ва калиди дарки ахлоции мохияти сиришти инсонии дигар персонажхои мусбату манфист, агар сарнавишти онхо ба хам рабте надошта бошад хам.Х,амчунон, ки адабиётшинос Матлубаи Мирзоюнус таъкид мекунад: «Комгорй дар офариниши симои ашхоси таърихй танхо ба онхое даст медихад, ки шахсияти цахрамонашонро ба хубй шинохта бошанд, аз ин ру нигорандаи осори таърихи бадей адабй, муцаррарй набуда, балки ба хайси пажухандаест, ки ба манобеи илмиву таърихй ошноии дациц ва амиц пайдо мекунад» (5,214).

Х,амчун шахсияти миллй Бахром Холицзода ба мухите мутааллиц аст, ки бо хама тарафхои мусбату манфй дар он тарбият ёфта, ба камол расидааст. Вале ташаккул ва тахаввули фикрии у ба замоне рост меояд, ки яххо тадричан ру ба обшавй меоваранд.Х,олати маънавй ва равонии Холицзодаро имруз низ дар оинаи нокомихои маънавии чомеа равшан метавон дарк кард. Бинобар ин, вазъи ичтимой ва равонию ахлоции у ба интихоби озоди ахлоцй имкон намедихад.

Аз ин чихат, биниши бадеии Кухзод, пеш аз хама асоси тадцицй дошта, нависандаро воцеият ва амалу кирдори шахсиятхо ба андеша бурдааст. Воцеият ва сарнавишти шахсиятхо дар тарзи нигориши нависанда маншаи фикр аст. Чунин усули тасвир заминаи мусоидро барои чустучухои ахлоцй дар роман фарохам овардааст. Тагйироти созмони сужет низ ба чунин тарзи идроки бадей вобастагй дорад. Ба хости гоявии нависанда тобеъ гардидани мабдаъхои ичтимой ва ахлоции

вокеияти реалй ба нависанда имкон фарохам овардааст, ки вазъи ичтимой ва ахлокии чомеа ва кахрамонони романро берун аз махдудахои идеологй доварй ва арзёбй кунад.

Яке аз хусусиятхои мухими насри андешаро мухаккикон дар интихоби кахрамони марказие дидаанд, ки дар сари ходисоти зиндагй, амалу кирдор ва сиришти ахлокии инсон биандешад ва бо диди тахлилй ба он бахо дихад (1,54). Ин хусусияти кахрамони марказй мохияти чустучухои бадей ва ахлокии нависандаро низ муайян мекунад. Аз ин чихат сарнавишти кахрамони марказии романи «Бандии озод»- Бахром Холикзода дар шинохти равишу чустучухои ахлокии Урун Кухзод накш ва чойгохи хос дорад. Кухзод дар симои ин кахрамон «дар солхои хокимияти давлатии худкома бо камоли часорат ва масъулият манфиатхои инсони росткору покандеш ва халолкору хакикатбинро» (6,237) химоя кардааст.

Бахром Холикзода дар солхои 60-90-и садаи гузашта ва ;арни холиро ба хам киёс мекунад. Кардахо ва нокардахояш пеши ру меоянд. Аз он ки яке аз бунёдгузорони чомеаи нави сусиёлистй дар Точикистон буд, пушаймон нест. Вале аз он ки ин чомеа хостхои ичтимой ва маънавии инсонро бароварда натавонист, сахт ранч мебарад. Меандешад, ки боварии содадилона уро ба химоя ва тахкими сохте водошт, ки «ба навсозихои сустпоя ва рушди вазъи нобасомони равонй ва ахлокй мусоидат кард. Бунёди чомеаи навзод, асосан, бар инкори саросарии анъана ва суннатхои гузашта бунёд ёфта буд. Инкоргарй ва бемасъулиятй дар назди таърих ба ташаккули инсони сустимон сабаб гардид. Ба ин хотир давраи бунёди сусиолизм ба ривочи чихатхои сусти инсон мусоидат кард. Натича чунин шуд, ки Дехконову Мирвалй ва Абушахид барин афроди нохалаф ва худхохе камол ёфтанд ва Бахром аз дасти эшон ба маънии вокеияш «бандй» (зиндонй) гашта буд» (6, 237).

Бахром Холикзода дар роман факат бандии афроди чудогона нест, балки бандии дидгоххои танги ахлокии суннатй низ хаст. Нависанда сустихои уро дар хамин замина тасвир ва таъбир кардааст. Барои дар ин равиш комёб шудан ба усули худтахлиливу худшиносй сиришти шахсияти марказии романро ошкор мекунад. Холикзода гузаштаро тахлил карда, дар атрофии вокеияти ичтимой ва ахлокии замони сонй ба андеша меравад. Мурокибаи у бо замони хоси таърихиву фархангй махдуд намешавад, балки фаротар аз марзхои сиёсиву маъмурй ва чугрофй мебошад. Ин марди рузгордида мехохад мохияти ходисахоро дарёбад, хакикатро бишносад, сарчашмахо ва омилони хамокатхои ичтимой ва ахлокиро, ки боиси вайронии таъодули зиндагии инсонхо мешавад, муайян намояд. Вале тарзи тасвири нависанда гохо монеи тахаввули тамоюли худтахлиливу худчуии кахрамони марказй гардида, ба ташаккули хислати кахрамон монеъ шудааст. Махсусан, тавзех,оти чудогонае, ки гохо нависанда меоварад ва аз чараёни тахлил берун мемонад, ба масъалахои асосии роман пайванди табий надоранд. Ин холат дар хотимаи роман бештар ба назар мерасад, ки ба ташаккул ва тахаввули тадричии хую хислати кахрамони марказй халал ворид кардааст.Бо вучуди ин чехраи хоси инсонй ва сиришти ахлокии нотакрори Бахром Холикзода аз дастовардхои хунарии Урун Кухзод ба шумор меравад. Ин шахсият аз чумлаи зиёиёни фидокор буда, барои равнаки навихои рузгори мардум талош варзидааст. Аз ин чихат фаъолияти у намунаи ибрат буда, мушкилихое низ доштааст. Бурду бохти ичтимой ва ахлокии у бо сарнавишти онхое, ки дар канораш будаанд, пайванд дорад. Ин пайванд ба ифшои тамоюли маънавии кахрамон дар шинохти меъёрхои ахлокй мусоидат менамояд.

Нависанда ба василаи тасвири низоъхои ичтимой ва ахлокии Бахром Холикзода бо Абушахиду Хдйдару ^узиев консепсияи чустучухои ахлокиашро такмил бахшидааст. Бархурди мантикй ва мукобилати кахрамони марказй бо дигар шахсиятхои мусбату манфии роман низ, меъёри диди нависандаро дар шинохти арзишхои ахлокй муайян мекунад.

Зовияи дид дар романхои «Бандии озод» ва «Х,айчо» низ зовияи диди шахси савум аст, ки дар консепсияи ахлокии нависанда таъсири созанда дорад. Нависанда аз зовияи диди шахси ба савум вокеахои роман нигох мекунад ва рафтору аъмоли шахсиятхои романро ба хонанда гузориш медихад.Зовияи диди шахси саввум барои шинохтани сиришти кахрамонон ва дарки мохияти андешахо ва мушохидахои нависанда дар романхои «Бандии озод» ва «Х,айчо» ёрй мерасонад. Тарзи офаридани образхои мутакобил низ имкон фарохам меоварад, ки хонанда ба дарки комил ва арзёбии шахсияти инсонии хар кадоме аз ин кахрамонхо даст ёбад.

Дар романи «Бандии озод» образхои Холикзодаю Дехконов, Ислому Нурулло, Миралию Мирвалй намунахои ахлокие хастанд, ки бевосита ифодагари чустучухои ахлокии нависанда мебошанд. Нависанда рафтору аъмоли хар кадоме аз ин кахрамононро дар оинаи тасвир ва киёс бо хамдигар арзёбй мекунад ва авзову ахволи хоким бар роман ва хадафи гоявиашро шарх медихад. Ин шарххо хусусияти тахлилй дошта, мохияти дидгоххои ахлокии сохиби романро ифода мекунанд. Дар огози роман мохияти андешаи нависанда нисбат ба шахсиятхои манфии роман, ки «яке харомкор, дигаре фиребгари дуруггу»(2,14) чунин хулоса шудааст:

«Х,амин хунари дар кору дар мyомила фиреб додан ва дар айни замон ба xyбй ном баровардан яке аз маъмултарин xислати одам дар даврони мост, ки ба Хдйдар барин шаxсхо о6рую эътибор меоварад. Хислати бади инсонист ин xислат, вале дар х^т, ки ин кадар печутоб дорад, ба дигарон хам гох-гох зарур мешавад. Бахром аз тачриба медонад, ки фиреб дар мухити зисти вакт ба дигар одамон хам гохо xеле зарур мешавад, то ки гиребон аз дасти тааррузи хаводиси ноxyши рузгор xалос бикунад, аммо xyдаш дар амал истифода карда натавонист, ки натавонист; агар дуруге гуфтанй шавад ва ë ваъдаи xоми беокибате дода, доманашро аз дасти истисморгар xалос кардан xохад, ба назароаш, ки кадом як кувваи гайбй забонашро аз паси сараш кашида мегирад; гумон дорад, ки мардуми руйи олам ба холаш талx меxанданд» (2,14).

Чунин тавзехоти нависанда дар тафсири андешахои зерини Бахром аст, ки мохияти диди аxлокии кахрамони асосиро ифода мекунад ва таквият мебаxшад:

«Ошнои ман Абушахид, Гайдар ошнои Ислом, - гуфт дар дил Бахром,-хардуяш хам одами халол не. Чй шудааст ба мо? Яке харомкор, дигаре фиребгари дуруггу ва харду Tyë дустони мо. Чй шудааст ба мо ва аxлоки мо!?» (2,14).Ба ин савол ва бисëр саволхои дигар, ки пеш меоянд, нависанда хангоми тасвири ходисахои дуру наздик ва рафтору аъмоли кахрамонхо чавоб медихад ва чехраи аслй ва сиришти инсонии онхоро менамояд. Бо тасвири намунахои аxлокй мавкеи хар кадомеро дар чомеа таъин мекунад.Х,офизаи таъртай, ки дар заминаи рафтор ва аъмоли шаxсиятхои дурусткоре мисли Ислому Холику Шомансур ва бадкороне чун Мираливу Мирвалй шакл гирифта буд,сиришти инсонии Бахром ва меъëри асили аxлокиро барояш шакл медод: «аввалин касе, ки колабхои азалию абадии хаëти шахраки Хдмаконро беибо шикаст, писари калонии Холики Соф, акаи Бахром, Ислом буд.Х,амон колабхои ягона ва тайëре аз кабили одоби гуломона, фурутанй аз тарс, xyшомадгyйии аксарият ба акаллият, рдаву ришва дар муомилот, ки агар дар чойе заррае риояаш накунанд, ба чашми мардум бад менамуду эрод мегирифтанд, аввалин касе, ки аз айбу эродхо натарсида, на танхо риоя накард, балки аз пайи тагйираш афтод, Ислом буд. Ислом буд аввалин сарбози рохи инкилоб аз Хдмакон...» (2,50).

Дар ин к^схо мохияти дидгоххои аxлокии Бахром кушода мешавад. Сарнавишти одамони пок ва дуруяву харомкор пеши назараш души пуртазоди вокеиятхои ичтимой ва аxлокиро падид меоварад. Ин гуна шаxсиятхоро xyди зиндагй бо кору бораш, бо муомилаю муколамааш такрор ба такрор ба ëди Бахром меоварад, хар лахзаву хар доим xотиррасон мекунад. Зехнияти аxлокии Баxромро xотирахои баду нек, рафтору аъмоли xyбy нописанд шакл додаст. Аз ин чихат сарнавишти Бахром таъртаномаи xyдчyйй ва xyдшиносии як здаии фидокор ва собиткадам буда, бехтарин xислатхои рушанфикрони точик дар шаxсияти у ба хам омадааст. Сиришти аxлокй ва чехраи инсонии уро чехрахое «амсоли Акбари Абруи достонсаро, Исмат-кахрамони тудай, Исломи якрую далер ва Насруллои босмачй(мучохид)-и озодандеш» такмил баxшидаанд. Х,ар яке аз ин симохо сохиби сарнавишти пургунчоишу омузанда буда, ба андешаи бегаразонаи кахрамони аслй ворид мешавад ва xонандаро ба фикру мулохизахои рангине вомедоранд. Ба ин маънй романи «Бандии озод» «асари андешапарвар махсуб мешавад ва дар тарбияи одамияти мардуму xyдшиносии таъриxй ва миллии онхо мусоидат xохад кард» (6,238).

Он чй аз сари Бахром ва мисли у афроди хакчуву росткор гузаштааст, xислатхои неки уро шакл дода, дар баробари xyдкомагй, беадолатй ва ситамгорй устувор доштааст. Хрфизаи тариxии у дар заминаи вокеоти солхои сиюму чилум шакл гирифта, масъалахои хаëти имруза сарманшаи андешаву натичагирихои уст. Уро кисмат бо Абушахид, Гайдар ва ^узиев рубару кардааст. Аз он кибо чунин одамони харомкор, фиребгару дуруггу ошно будааст, гам меxyрад. Суоли «Чй шудааст ба мо ва ба аxлоки мо?» уро озор медихад. Байни ин се нафаре, ки ном бурдем, нависанда умумияте мебинад, ки сиришти аxлокии ононро муайян мекунад. Ин се типи одамоне хастанд, ки барои ба хадафхои шаxсиашон расидан аз хеч восита руй намегардонанд. Миëни халолу харом фарк намегузоранд. Пул барои Абушахид калиди хама дархои баста аст. Меъëри зиндагй ва одаму олам барои Абушахид факат пул мебошад. Ин марди xyдкома зиндагиашро аз руйи маколи «гур сузаду дег чушад» мураттаб соxтааст.

^узиев тимсоли олимону донишмандони xyдxохy камсавод ва бемасъулият аст, ки «аз нофахмй ба xyд нихоят боэътимод хастанд» (2,16). Ба назари Бахром «ин масъалаест, ки асрхо боз ахли xирадро xyни дил кардааст» (2,16).Чунонки ба мушохида расид, нависанда масъалахои мухими аxлокиро дар алокамандй бо холатхои мураккаби сиришти инсон ва тазодхои ичтимоиву маънавии мухити чомеа ба тадкик гирифтааст.Аз нигохи у масъалаи аxлок бузургу xyрд надорад, xох мансуб ба ^узиеви ба ном олим бошаду xох ба Абушахиду Гайдару нафарони дигар. Чустучухои аxлокии нависанда дар ин замина асоснок буда, халлу шархи он низ хунармандона аст.Урун ^хзод мабдаи некиву бадиро дар баъзе хикояхо ва повестхояш низ, ки аз назар гузаронидем, ба сиришти инсон ва мухити зиндагии у вобаста медонад. Дар романи «Бандии

oзoд» низ aз хдмин дидшх 6a тacвиp вa apзëбии paфтopy aъмoли oдaмoн мeпapдoзaд. Хдмчутон ки aкaдeмик Ho№p Сaлимoв низ мymox,идa кapдaacт, «мaнтики фикpи нaвиcaндa тaлкин мeкyнaд, rnarap бapoи aвч гиpифтaни cифaтxoи зишти инcoн мухиту mapoити мycoид фapoxaм oяд, o^o 6a кyввaи фaъoл тaбдил ëфтa, тaмoюли нoмaтлyб 6a вучуд мeoвapaнд. Бa cифaти эпигpaф oмaдaни якe aз «Сaд танд»-и Убaйди Зoкoнй низ иmopae 6a хдмин мaзмyни бoтинии poмaн мeбoшaд: «A6py дapxaмкamидaгoн вa rape: дap пemoнй oвapдaгoн вa cyxaнxoи бaзидгyëн вa тypmpyëн вa кaчмизoчoн ßa бaxилoн вa дypyггyëн вa бaдaдaбoнpo лaънaт кyнeд» (1,57).

Аз мaнтики тacвиpи Уpyн Kyxзoд бapмeoяд, ки вoкeaн хдм «мухдту mapoити мушид», ки дap ЧOмea 6a вучуд oмaдaacт,oмили acлии «^вч гиpифтaни cифaтx,oи зишти инcoн» мeбomaд. Бapoи тaъйиди ин нaзap нaвиcaндa дap oгoзи poмaн xyлocaи cyx,6a™ aкaдeмик Maнcypи Умpиpo 6o инcтpyктopи KM (Koмитeти Mapкaзии ХДИШ дap нaзap acT-Г.Ш) мeoвapaд. Ин cy:6aT 6a xaмoн «мухдту mapoити мycoид» иmopa мeкyнaд, ки тapзи pacмии мyoмилaю мyнocибaтpo 6a нopacoиxoи xaë™ илмй om^p мecoзaд. Албaттa, дap зaмoнe, ки нaвиcaндa ин poмaнpo нaвиmтa 6уд, oфapидaни cимoи инcтpyктopи KM^x^6, ки maxœ бeмacъyлият вa мypocoкop acT, ocoн нaбyд. Сaбaби дap зaмoнaш capд иcтикбoл myдaни poмaн низ ^^уйи^и нaвиcaндa ниcбaти зaмoн вa бaъзe xaмзaмoнoнam 6уд.

Maнcypи Умpй, Бaxpoм вa нaвиcaндa низ xy6 мeдoнaнд, ки oмили acлии <^з 6ex фyтyp» paфтaни oбoдй дap чиcт: «бapoи oбoдии илм мaктaби oбoд дapкop, тaълими coлим дapкop, xaти aнъaнaвии xaлкpo 6apKapop кapдaн дapкop, тo ки мaнбaи дoниш дacтpac бomaд» (2,16-17). Baлe бapoи иcлo:и чунин вaзъият нa зypи aкaдeмик мepacaд, нa 6a ин ^p инcтpyктopи KM-и хиз6и адким мaнфиaтдop acт. Чунин мyoмилa mapoитepo 6a вучуд oвapдaacт, ки axлoки paзилa pyшд кyнaд, Бa:poм бapин maxcиятxo кopи мyвoфик нaëбaнд, xapчaнд aз дacтamoн oяд xaм. Baлe нoни ^yзиeвxo дap paвгaн бoшaд. Хдмин гyнa mapoит мycoидaт кapдa, ки ^уздав биcтy як шл дap coxaи илм вa дax coл бoз дap мyaccиcaи бoнyфyзи илмй кop кyнaдy фaкaт «мaйнaи oдaмoнpo гapaнг» кyнaд. X,ap cyxa^, ки 6a дaxoнam oяд, нaвиcaд. Гyмoн мeкyнaд, ки иxтиpoe дap илм кapдaacт. Baлe дap xe4 зинae кace 6a y чypъaт нaмeкyнaд 6игуяд, ки «xap xapзapo нaвиmтaн xaнyз гам^ст» вa ë дap нampиëт фaxмoнaдam, ки «6a 4on нaмeapзaд».

"^ун Kyxзoд 6a вacилaи як мyкoлaмaи Бaxpoм фaзoи axлoкии илмpo omкop мecoзaд. Бaxpoм мeгyяд: «...xaмин xeл oдaмoн aз мox нaoмaдaaнд (^yзиeвpo дap нaзap дopaд - Г.Ш) xдмpoxи мo кaлoн myдaaнд. nac aйби мaнy myмo xaм xacr Хyдaмoн Ty^xrap. Бapoи чй ^д? Бapoи oн ки вaй oлим нoм дopaд вa бapoи oлим myдaни y мaнy myмo oвoз дoдaeм. Бapoи oн ки вaйpo, 6a ибopaи xyдaтoн, яктa xyдam бapин oлим тaъpиф мeкyнaд вa oн oлими 6a вaй мoнaнд aз ку^ пaйдo myдaacт? Хyдaмoн тaйëp кapдaeм. Mo aз кй мeнoлeм, ки aйб aз xyдaмoн acт» (2, 17).

Ин xapфxo чустучуи aмики нaвиcaндapo дap зaминaи кamфи oмилxoи вaйpoнmaвии axлoки ичтимoй вa фapдй ниmoн мeдиxaд. Шapoит вa бeтapaфй ^уздав бapинxopo 6a мaйдoн мeoвapдy мeoвapaд. Дap нишхи нaвиcaндa ин тaъpиx нecт, ин зaминaгyзopи инх,итоти ичтимoй вa мaънaвиecт, ки arap иcлox нamaвaд, aз зaмoн 6a зaмoнe, aз мaкoн 6a мaкoнe интикoл мeëбaд.

Агap дaкиктap бигyeм, cиpиmти инcoн, xyю xиcлaти oн зepи тaъcиpи мухити xoнaвoдaгй, ЧOмea maкл гиpифтa, мaзмyни paвmaни и^та^й дopaд. Haвиcaндa зaминaxoи тaъpиxй вa paвoнии мeъëpxoи axлoкиpo низ 6o тacвиpxoи дaкик ниmoн мeдиxaд вa paфтopy aъмoли инcoнpo 6a ypфy oдaт вa cyннaтxoи axлoкии xaлк низ вoбacтa мeдoнaд. Ин тapзи идpoки бaдeй бapoи пaдид oвapдaни тaмoюлxoи мycбaтy мaнфии xaë™ и^та^й вa мaънaвй мycoидaт нaмyдa, 6a имpyз вa oяндa низ ишopaи caxex дopaд. Яънe нaзapи axлoкии нaвиcaндa 6a зaмoн вa мaкoн мaxдyд нaмemaвaд вa тaaллyкoти чoвидoнaгй дopaд.

ПAЙНAВИШТ:

1. Bepли,M.Общee литepaтypaвeдeниe/M.Bepли. - Mocквa, 1957. - 280 c.

2. Зиё, О. ^я^и xyнapmинocии илмй/О.Зиё. - Texpo^ 1340. - 184 c.

3. ^х^д, Vpy^ Бaндииoзoд/У.Kyxзoд. - Дymaнбe: Ади6, 2011.-320 c.

4. Kyxзoд, "^ун. X,aйчo/У.Kyxзoд. - Дymaнбe: Ади6, 2007. - 596c.

5. Maray6a, Mиpзoюнyc. Адaбиëти миллй вa мyкoлaмaи фapxaнгxo/M.Maтлyбa.-Хyчaнд: Homиp,2016.-514 c.

6. Macъaлaxoи aдaбиëти мyocиpи точик. - Дymaнбe: Иpфoн, 1970. - 320 c.

REFERENCES:

1.Verli,M.Total literary criticism/M.Verli.-Moscow,1957.-280 p.

2.Ziyo,O.The scientific foundations of art critic/O.Ziyo.-Tehron,1340.-184 p.

3.Kuhzod,Urun.Freedom Slave/U.Kuhzod.-Dushanbe:Adib,2011.-320 p.

4.Kuhzod Urun.Battlefield/U.Kuhzod.-Dushanbe:Adib,2007.-596 p.

5.Matluba,Mirzoyunus.National cultures and the dialogue of literature/M.Matluba.-Khujand: Noshir,2016.-514 p.

6.The issues of modern Tajik literature.-Dushanbe:Irfon,1970.-320 p.

Изыскания моральных ценностей в романах «Свободный раб» и «Поле сражения» Уруна Кухзода

Ключевые слова: роман, Урун Кухзод, этические ценности, «Свободный раб», «Поле сражения», духовность героя, консепция, социальное содержание, семейная обстановка, моральные основы.

Проблема изучения моральных качеств и ценностей современного человека и ее отражение в литера туре является актуальной темой научных литературоведческих исследований.

В статье анализируется морально-этические позиции Уруна Кухзода в его романах «Свободный раб» и «Поле сражения» с точки зрения общечеловеческих ценностей.Автор упоминает,что Урун Кухзод относится к числу тех писателей, которые не могут быть безразличными к социальним проблемам общества. Он смотрит на историю и поступки своих положительных героев как на образец для подражания. В ста тье зна чительное внимание уделяется характерным этическим качествам героев и образов в романах «Свободный раб» и «Поле сражения».Автор приходит к выводу, что оба романа являются олицетворением особых этико-моральных ценностей писателя в контексте современной действительности.

Автор статьи,обобщая некоторые итоги своего исследования, отмечает, что положительные и отрицательные герои описаны автором реалистично, образы взяты из жизни, из окружения самого писателя и современников.

Researches of Moral Values in the Novels "Free Slave" and "The Field of Battle " by Urun Kuhzod

Keywords: roman, Urun Kuhzod, ethical values, "Freedom Slave," "The Field of Battle", hero's spirituality, concept, social content, family situation, moral foundations.

The problem dealing with the study of moral qualities and values of modern human-being and his/her reflection in literature is considered as an actual topic of scientific literature exploration.

The article under consideration dwells on the moral and ethical position of Urun Kuhzod in his novels "Free Slave" and "The Field of Battle" from the view point of humanitarian values. The author mentions that Urun Kuhzod one of those writers who can not be indifferent to the problems in regard to society.He glances at the history referring to the actions of their positive heroes as a model for others to follow. The article focuses on a significant characteristic of the ethical qualities of the characters and images in the novels "Free Slave" and "The Field of Battle", as they are new visions of the writer and his ethical analysis concerned with samples of modern society. The author concludes that both the novels embody specific ethical and moral values of the writer in the context of contemporary reality.

Summing it up the results of the study the author underlines that the positive and negative characters described the realistic images taken from the life namely, from the environment of the writer and his contemporaries.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Шарифова Гулпарй Хрмдамовна, сармуаллимаи кафедраи забон ва адабиёти тоники Донишкадаи омузгории Тоцикистон дар шщри Панцакент унвонцуи кафедраи адабиёти муосири тоцики Донишгохи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров (Цумхурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: dotp_nauka@mail.ru Cведенuя об авторе:

Шарифова Гулпари Хамдамовна, старший преподаватель кафедры таджикского языка и литературы Таджикского педагогического института в городе Пенджикент, соискатель кафедры современной таджикской литературы Худжандского госудаственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: dotp_nauka@mail.ru Information about the autor:

Sharifova Gulpari Hamdamovna senior lecturer of the Department of the Tajik language and literature under the Tajik Pedagogical Institute in Panjakent-City,aspiring clgree candidate of the Depatment of the Modern Tajik Literature under Khujand State University named after academician B. Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail:dotp_nauka@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.