Научная статья на тему 'Назаре ба рубоиёти абулфайзи файзї'

Назаре ба рубоиёти абулфайзи файзї Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
827
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБУЛФАЙЗИ ФАЙЗИ / ТЕМУРИЁНИ ҲИНД / САБКИ ҳИНДИ / РУБОИ / ҳАМДИ ХУДОВАНД / ҶАЛОЛУДДИН МУҳАММАДИ АКБАР / АДОЛАТ / ХУРШЕД / АБУЛФАЙЗ ФАЙЗИ / ТИМУРИДЫ ИНДИИ / ИНДИЙСКИЙ СТИЛЬ / РУБАИ / ВОСХВАЛЕНИЕ БОГА / ДЖАЛАЛУДДИН МУХАММАД АКБАР / СПРАВЕДЛИВОСТЬ / СОЛНЦЕ / ABULFAYZ FAYZI / TIMURIDS OF INDIA / INDIAN STYLE / RUBAI / PRAISE TO GOD / JALALUDDIN MUHAMMAD AKBAR / JUSTICE / SUN

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гаффорова Замира Абдуллоевна

Статья посвящена малоизученной проблеме в таджикском литературоведении рубаи Абулфайза Файзи (1547 1595) и их тематическим особенностям. Отмечается, что Абулфайз Файзи является выдающимся персоязычным поэтом эпохи Тимуридов Индии периода правления Джалалуддина Мухаммада Акбара. Он был приверженцем «индийского» стиля и внес достойный вклад в его развитие. Хотя вершиной поэтического мастерства Абулфайза Файзи и причиной его известности в истории персидско таджикской литературы являются его блестящие газели и месневи, он писал также стихи и в других распространённых жанрах того времени. В том числе, перу Абулфайза Файзи принадлежит немалое количество рубаи, тематикой которых являются восхваление всевышнего, справедливость. Автор подвергает анализу рубаи Абулфайза Файзи, которые посвящены восхвалению солнца, Джалалуддина Мухаммада Акбара, справедливости и т.п.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE VIEW ON RUBAI OF ABULFAYZ FAYZI

The article is devoted to a scantily studied problem in Tajik literature Abulfayz Fayzi’s rubai and their thematic peculiarities. The author notes that Abulfayz Fayzi is an outstanding Persian poet of Indian Timurids’ epoch the period of Jalaluddin Muhammad Akbar’s ruling. He was adherent of “Indian” style and made a worthy contribution in its development. Though the top of poetic mastery of Abulfayz Fayzi and the reason of his fame in Persian Tajik literature are his gazels and masnavis, he wrote poems in other common genres of that epoch. Abulfayz Fayzi wrote many rubai, where he gives due attention to the praise to God and to the theme of justice. The author analyzes Abulfayz Fayzi’s rubai which are devoted to the praise to Sun, Jalaluddin Muhammad Akbar, justice etc.

Текст научной работы на тему «Назаре ба рубоиёти абулфайзи файзї»

УДК 8точ1. З.А. FАФФОРОВА

ББК 83,3 т

НАЗАРЕ БА РУБОИЁТИ АБУЛФАЙЗИ ФАЙЗЙ

Вожа^ои калиди: Абулфайзи Файзй, ТемуриёниХинд, сабкихиндй, рубои, хамдиХудованд, Цалолуддин Мухаммади Акбар, адолат, хуршед.

Абулфайзи Файзй (1547-1595) яке аз бузургтарин ва машхуртарин шоирони форсизабони ахди Темуриёни Хинд баршумурда мешавад, ки бо осори гаронмояи адабй, ашъори саршор аз чаззобияту салосат, маъонии тоза ва бикр, инчунин андешахои ганоманди инсонпарварона дар каламрави фархангу тамаддуни Шарк макоми шоистае касб намудааст. У махз бо хунари баланди сухангустарии хеш барои равнаки сабки хиндй сахми барозанда гузошт ва бо тозакорихояш дар сабки хиндй миёни шоирони ин сабки адабй поя ва макоми хосаеро касб намуд.

Файзй дар аксари колабхои шеърй табъозмой карда, муваффакиятхои назарраси хунарй падид овардааст. Тазкиранигорон муътакиданд, ки хеч як колаби шеърии ашъори Файзй ба макоми газалиёти у нарасида, бозёфт ва муъчизахои сухани шоир бештар дар газалиёти дилангези у ба назар мерасанд. Вокеан, шухрати Файзй бештар дар газалсарой буда, теъдоди аъзами ашъори уро газал ташкил медихад. Шоир дар газалиёташ хамеша салосату равонй, чаззобият ва мусикии шеърро риоят мекунад ва ин барчастагии каломи вай дар аксари сурудахояш ба сурати газал чилвагаранд.

Файзй бештар ба газалу маснавй таваччух доштани худро дар як байташ чунин баён медорад:

Бошад акнун зи чинсхои сухан Газалу маснавй гузидаи ман (3, 293).

Дар эчодиёти Файзй, ки дар сурудани навъхои гуногуни шеър худро санчидааст, шакли шеърии рубой низ макоми муайян дорад. Ин андеша аз руи мутолиаи хар яке аз рубоии вай, ки бархурдор аз салосату равонй, андешахои латиф, маънихои сареху рушан, таркибхои бадеъу хушоханг ва алфози шевою устувор мебошанд, мучассам мешавад. Дар баробари ин шоир орзую омол, шодию хурсандй ва гамзадагихои рузгор, хикмату андарз, ирфону хасби хол, илму фалсафа, каноатпешагй, фурутанй ва амсоли ин мавзуъхоро дар рубоиёташ даромехтааст. Ин рангорангии рубоиёти шоир барои боз хам дилрабову дилфиреб гардидани сурудахои шоир кумак кардааст.

Зимни мутолеаи рубоиёти Файзй дар навбати аввал ба мушохида мерасад, ки чанде аз рубоиёти шоир чанбаи муночотй доранд ва дар хамди Худованд ва муночот ба даргохи Зулчалол суруда шудаанд:

Субхоналлах, зи фарти бетимсолй Зоташ бувад аз сохатидониш олй. Як катра зи файзи у наёбам махрум,

Як зарра зи нури у наёбам холй (2, 171). * * *

ЁРаб, кадаме ба рохи тавхидам дех, Шавке ба нихонхонаи тачридамдех. Дилбастагие ба сирри тахкикам бахш,

Озодагие зи кайди таклидам дех (2,171). * * *

ЁРаб, зи карамумеди бебимам дех, Илме киризои туст, таълимам дех-Торикии акл дар кашокаш дорад,

Аз шамъиризо фуруги таслимам дех (2, 171). * * *

ЁРаб, ман агар маст в-агар хушёрам, Гар хуфтаигафлатамв-агар бедорам, Хангоми чазо чу бо ту афтад корам,

Бар нийяти ман бибин, на бар кирдорам (2, 171). * * *

ЁРаб, ба сафои субхи исонафасон, ЁРаб, ба фуруги шоми мусокабасон,

Aбpикapaмaт 4y фaйз бaxmaдшйшн, ЯкKaTpa aз oн фaйз бa Фaйзй биpacoн (2,173).

Мaвзyи aдлy дoд дap aшъopи Фaйзй aз мaвзyoти мухим Ba кoбили мyлoxизa бa myмop меpaвaд. Фaйзй aдoлaтpo вaчxи мухимми зиндaгoнии xap инcoн меmyмopaд. Ин cyxaнвapи мyмтoз пaйвacтa xoкимoнpo бa aдлy дoд дaъвaт нaмyдa, тaкoзo мекутад, ки aз aдл бapoи xyд пapчaм бapaфpoзaнд Ba xap чй беpyн aз aдoлaт пoй ниxaнд, бедoдгap Ba cитaмниxoд бomaд.

TaBa^yxtf Фaйзй бa мaвзyи aдл беxyдa Ba беxикмaт неcт, зеpo вaй дap зaмoни Ч,aлoлyддин Мyxaммaди Atóap (1556-1605) зиcтa Ba aкcapи cyxaнвapoн cимoи ин moxи зaмoнpo xaмчyн aдлпapвap, aдoлaтmинoc, aдoлaтгycтap cитyдaaнд. Фaйзй низ, xaм дap гaзaлиëтy мacнaвиxo Ba xaм дap pyбoиëти xеш aз Aкбap бa yнвoни шoxи oдилy дoдгycтap cитoиm кapдa, зaмoни moxигapии Aкбappo вacф мекyнaд, ки дap oн мapдyм aз бapaкoти кopнoмaxoи mox фaйзy нycpaти raox^o coxиб меmaвaнд. Бo тaъкид бap ин мaтлaб Фaйзй aз xaмзaмoнoни xеm тaкoзo дopaд, ки дaвpoни xycpaвии Ч,aлoлyддин Мyxaммaди Aкбappo гaнимaт myмopaнд. Фaйзй ocyдaгии чaxoнpo бap acocи coяи дaвлaти Aкбap медoнaд Ba бa Хyдoвaнд дyo мекутад, ки coяи moxpo, ки пypбapaкoт Ba мучиби ocyдaгии мapдyм шyдa, to pyзи киëмaт дapoз бигapдoнaд:

Илoxй, чун ч,axoн ocyqa шуд дap coяи 4aTpam, Кунй мaмдyд to xypmеди xamp ин зилли oлиpo (3, 141).

Фaйзй xaмешa xocтopи oн буд, ки axли дapбop бoяд бa aдлy дoд ниcбaти мapдyм xaйpxoxивy xaйpaндеmй нaмoянд. Бo тaкя бap ин aндеma шoиp кушиш бa xap^ медoд, ки тaъcиpи oлимoни мyтaaccиб Ba зyлмпешapo дap дapбopи Aкбap aз мдан бapдomтa, мaкoми oлимoни фoзилpo бештap гapдoнaд, to oнxo бa тафъи мapдyм xидмaт кyнaнд Ba xaм moxpo бa aдлy paиятпapвapй дaъвaт coзaнд. Aз ин py, дap беmтapи мaвopид дap меxвapи мaвзyи aдлy дoд чеxpaи Aкбap бa yнвoни moxи oдил Kapop гиpифтa, ки ин мaънй дap cypyдaxoи moиp paвmaн xyвaйдocт.

Беmтapи cитoишнoмaxoи Фaйзй бapoи Aкбap дap pyбoиëти вaй My^accaM acT. Aз чyмлa, 6o TaBa^^yx бap чaнд pyбoии Фaйзй метaвoн изxop дomт, ки дap cитoиmи мaкoмy мaнзилaти вaй moиp pyбoиëти фapoвoне cypyдa, ки мaxз xaмин нyктa acoc бapoи вypyди pyбoиëти moиp бa китоби «Ойини Aкбapй» гapдидaacт. Мymaxxacaн зи^ myдaни нoми Aкбap дap ин pyбoиëт aндеmaи дap вacфи y cypyдa myдaни pyбoиëтpo бoзгyй мекутад. Aз чyмлaи ин pyбoиëт инxoянд, ки ^ootox Ba мaкoми raëcrny ^мъ^тии Aкбappo тaфcиp мекyнaнд:

Имpyз, ки вaзни mox A^ap кapдaнд, Дap мизoнam бapoбapи зap кapдaнд. Aз зap чумypoди xaaK xocn мешуд, З-oнpy зappo бa max бapoбap кapдaнд (2,176).

Дap яке aз чунин pyбoиëт Фaйзй тaъpиxи бa Tax™ пoдшoxй нишacтaни Шox Aкбappo TaBaccy™ мoддaи тaъpиx бa pиmтaи тазм дapoвapдaacт, ки oн «rnycpa™ atóap» бa myмop paфтa, бap acora хишби aбчaд xиcoб кapдaни oн coли чулуш Aкбap бa Tax™ moxï мебapoяд:

Aз xyтбaи mox pифъaти минбap шуд, Ba ткши aдл ^pxo чун зap шуд. Бинmacт бa Taxrn cajTamTA^apmox, Taъpиxи чyлyc <mycparn a^ap» шуд (2, 175).

Дap яке aз pyбoиëти дигapaш шoиp acли нycpaтëpй Ba бyзypгмaкoмии moиppo дap oн мебинaд, ки вaй aз Хyдoвaнд нaзapи лутф дидaacт, to cypxpyии oлaмpo coxиб maвaд, яъне, бa ин xaдд MaKoMy myxpaT ^c6 нaмoяд:

Ин шкш, кидacти бaxт aз y xoтaм ëфт, lap дaм нaзapе зи шйй^и aъзaм ëфт. Шуд нaкmпaзиpи тми A^apmoxü, З-oнpycT, ки cypxpyии oлaм ëфт (2,175).

Дap бештapин чунин pyбoиëт, ки дap вacфи Atóap cypyдa myдa, теъдoди oнxo xеле зиëд acT, Фaйзй фaзилaтxoи фapдивy aдoлaти moxии ypo cитoиm мекyнaд Ba, aз чyмлa, дap яке aз чунин pyбoиëт moxpo «xyдoпapacтy xypmедmинoc» меmyмopaд:

Он moxи xyдoпapacти xypmедmинoc, К-aйëм бa pyзи тopи xy/j дyxт либoc. lap roxниxoд тцизappин бap cap, la ampaKa т-am-maмcy aao caмтиp-poc (2,175).

Лoзим бa ëzoBap^T, ки aз чyмлaи oинxoи нaве, ки Aкбap nozmox ^opï кapдa буд, тaкaддyc Ba гиpoмй дomтaни oфтoб буд. Aлбaттa, BaKre ки cyxaн дap мaвpиди oфтoб меpaвaд, ин ^o xaprro xaдaфи вaй бapгamтaн бa oини xypmедпapacтй нaбyдa, чун acocгyзopи фaлcaфaи «Сулхи кул» буд, aз ин 4o меxocт 6o TaBa^^yx бa мaъpифaти фaлcaфaи Hyp Ba Хypшед, ки дap aдaбиëти cyфиëнaи гyзaштaи ho чун мaxзapи тaчaллй дoниcтa меmyдaнд, acлy мoxияти иpфoнpo бapoи вaxдaти

миллaтy мaзoxиб вa чapaëнxo тялкин нaмoяц. Boбacтa бa хямин тявяччухи Aкбap 6уд, ки цap oн зaмoн cyxaнвapoн aшъopи зиëцe цap cитoиши xypшeд нaвиштaaнц. Aз чумля, Фитpaтии Maшx,aдй нoм шoиpe бap ивaзи ин цу бaйт, ки цap мяцхи Aкбap гyфтaacт, 12 xaзop pynra инъoм мeëбaц:

Кимятнигap, кидapxypиxap чaвxape arocr, Оин 6o C^amapy 6o A^ap oфтoб. У кapд ap мyoинaи xyц дap oинa, Ин мeкyнaд мymoxидaих,як дap oфтoб (1, 1094).

Бo тякя бap тявяччухи Atóap 6a фaлcaфaи Hyp вя Xypшeц шoиpoн низ xyци Aкбappo 6a xypшeд мoнaнц мeкapцaнц, ки яз пapтaви нypи aцoлaтпapвapии вяй чaxoн мyнaввap вя мapцyм цap opoмишy ocyдaгй ^apop цoштaнц. Фяйзй низ 6o нoми «3appa» цap cитoиши oфтoб 1001 pyбoй cypyцaacт, ки дap oн xypшeцpo 6o тapзxoи гутогун тacвиp нямуця, oнpo хямчун мeъëpи мyкaддacи мяънявй 6a кялям oвapдaacт.

Aммo 6o ин хямя ин aнцeшax,oи Aкбap вя шoиpoни яз cиëcaтгyзopии y иcтикбoлнaмyдa мaвpици интин^и pУxoниëни мyтaaccиб ^apop гиpифтaнц. G^o бoз хям шeвaи тявяччух 6a oфтoби Aкбappo яз тaъcиpи cyxaнoни Фяйзй цoниcтa, шoиppo мяхкум мeкapдaнд, цap xoлe ки тaвpe зи^ шуц, Xypшeц цap aнцeшaи шoиp xaзopy як мяънй кacб нямудяяст. nem яз хямя, цицгo::oи Фяйзй xaмoн фaлcaфaи иmpoки Шaxoбyддини Cyxpaвapдиpo 6a xoтиp мeoвapaц, ки дap чaвxapи oн фaлcaфaи Hyp rçapop цopaц вя Xypmeц, ки мябцяъи нyp acт, цap aнцemaи Фяйзй низ мaзxapи тячяллии Gфapицгop 6a шyмop мepaвaц. Бo тякя 6ap ин moиp тaвaccyти вoжaи oфтoб xaзopy чянц мяънии иpфoнивy paмзxoи фaлcaфиpo mapxy тaфcиp нaмyцaacт. Aз чумля, вoбacтa 6a як pyбoии moиp мeтaвoн ин мaъниpo бeштap цapк нямуц, ки хяцяфи Фяйзй яз тacвифи иcтикбoли Aкбap яз xypmeц цap цини oфтoбпapacтй acr, бялки mинoxти иpфoнии мянзиляту мя^ми Xypmeц цap пинцopy aфкopи яхли нaзap 6a myмop мepaвaц. Он 4o ки Atópappo цap ин шeъp Фяйзй xyцoпapacти xypmeцmинoc мeшyмopaд.

Дap цу мaвpици цигap шoиp ибopaи Xypmeци aзaлpo 6a ^p бypцaacт, ки ин 4o низ бapoбapи ниmoн цoцaни мянзиляти oфapиниш вя cyнъи Xyцoвaнц xaмoнo чянбяи иpфoнй кacб нямуцяни вoжapo нишoн мeдиxaд. Aз чумля, цap aндeшaи пaйpaвoни мяктяби вaxцaтивyчyдй Xypmeц paмзи xa^^™ кул acт, ки мячмуи зappoти чaxoн capчamмa цap oн цopaнц вя 6a кaдpy aндoзaи муяйян яз oн oфтoби язял фяйз мeгиpaнц.

Aз чoнy цилу димoгy xyну pay пяй, В-яз шяхцу гyлoбy mapбaтy maккapy мяй X,ap зappa, ки бингapй зи хуршеди азал, Фaйзecт 6a кaдpи кoбилийят дap вяй (2,173).

Дap pyбoии дигap чянбяи иpфoнй rac6 нямуцяни вoжaи xypmeци язял бeштapy пemтap мyчaccaм мemaвaц, зepo шoиp 6a хям^^^^ xaмфикpoни xem мypoчaтaн мeкyнaц, ки яз шявки тaчaллиëти xypmeци язял, яънe яз пapтaви тячяллии лутфи игохй цap Typи фяляк 6a мyнoчoт биpaвeц. Мяълум acт, ки мaнзyp яз Typ кух^ст, ки Xyцoвaнц цap oн тячяллй кapц вя Myco бapoи муто^т 6o Xyцoвaнц 6a oн чo paфтa буц. Иmopoти rno^ ин чo 6a тaвpи вoкeй вя бapчacтa мяънии иpфoнй дoштaни вoжaи xypmeдpo coбит мeкyнaд:

Эйxaмнaфacoн, py 6a caмoвoтку^ц, Paх дap xapa-ми кибляи xoчoт кутц. Aзшявки тaчaллиëтихуршеди азал Бap Typи флякmaбe мyнoчoткунц (2, 173).

Дap pyбoии дигap бoшaд, пяйвянци иpфoнй дoштaни мяънии Xypmeдpo шoиp 6a фapмyдaxoи Xyдoвaнд дap китоби мyкaддacи Кypъoн хятто пяйвянц мeдиxaд, ки дap oятe oмaдaacт: «Xyдoвaнд нypи ocмoн вя зямин яст...» Шoиp дap бяйти цувум мyшaxxacaн тяъкиц мeкyнaд, ки xaмoн pyзи язял, ки Xyдoвaнд нaxycтин лявху кaлaмpo хям oфapид, дap пeшoнии Xypmeд хямин oятpo caбт нямуц. Aз ин py, aгapчи Фяйзй яз Xypmeд cyxaн мeкyнaд, nac ин xaмoн нypи яввяли oфapиниш низ мaнзyp буця, 6a чянбяи иpфoнии кaлoми moиp иmopaт мeкyнaд:

Султни кaзo, ки хяфт мaнmyp нявишт, Tyгpoи caxap 6ap шяби дaйчyp нявишт. Pyзe, ки кзлям ни^ц 6ap лявхи язял, Бap чябхяихуршед хyвaннyp нявишт (2, 178).

Taвpe ки тяъкиц гapдид, xypшeд дap бapoбapи бaëнгapи мaзхapи тячяллии хяк буцян дap шeъpи Фяйзй иcтиopaи moх Aкбap низ бyдaacт. Aз ин py, шoиp муътякиц acт, ки хyзypи нypи xypmeдpo дap пemoнaи moх Atóap мeтaвoн 6a мyшoхидa гиpифт. Aз ин py, 6a тяъкици вяй Aкбap, ки 6a oфтoб ниcбaтe дopaд, яз xyди нoми вяй хям ин мaтлaбpo мeтaвoн xocra кapд:

Hype ки зи мexpи oлaмopo пaйдocт, Aз чябхяи moxaнmaxи вoлo rn^ocj.

Акбар, ки ба офтоб дорад нисбат, Ин нукта зи баййиноти асмо пайдост (2, 175). Дар баробари ин маънихои рамзй вожаи «хуршед» ба маънии ачроми самовй ва фурсати дамидану гуруби он чун лахзаи умр низ ба кор рафтааст. Хосса, тасвири манзараи дамидани субх дар чандин рубоии шоир бо шеваи хос ва бо партави хаёли борики шоирона тачассум ёфтааст. Аз чумла, дар яке аз чунин рубоиёт дамидани хуршедро дар остонаи субх, ба берун омадани оинаи хуршед аз гилоф монанд мекунад:

Субх асту хур аз даври уфук пардашикоф, Домони фалак зи гарди анчум шуда соф. Бархезу бибин ба руи фархундаи дахр, К-оинаи хуршед баромад зи гилоф (2, 177). Ч,ои дигар манзараи сапедамамро бар он шабех медонад, ки хангоми сачда кардан ба даргохи хуршед губолоруд шудааст, яъне, он гарду губоре, ки дар чехраи сапедадам хаст, аз нигохи шоир гарду губорест, ки дар пешонии чархи гардон аз асари сачда ба даргохи хуршед хосил шудааст:

Дарёб, ки субхи айшрух бинмудаст, Хуршед дари нур ба дил бикшудаст. Бингар ба сафедадам, ки пешонии чарх Дар сачдаи хуршед губоролуд аст (2,177). Дар рубоиёти Файзй нукоти ахлокй макоми устувор дорад. Масалан, шоир дар яке аз рубоиёт хомуширо авло донистан дар хангоми ба хашм омаданро талкин мекунад ва каси осуда хамонеро мешуморад, ки дар чунин хангом хамуш меистад:

Моем ба лаб суханфуруш афтода, Х,ар су зи забони мо хуруш афтода. Осуда касе, ки хамчу ханчар ба миён Бо теззабонист хамуш афтода (2,175-176). Дар яке аз рубоихои хеш Файзй чун шоирони дигари ориф ворастан аз худиву худпарастиро талкин мекунад ва изхор медорад, ки пеш аз он ки ин худпарастй туро аз банд бигсалад, даст ба сари он бизан ва аз тааллукоти хастй хешро ворахон:

Файзй, зи худию худпарастй бигусил, З-ин кутахию дароздастй бигусил. З-он пеш, ки банд-бандат аз хам гусилад, Дасте зану му ба муи хастй бигусил (2, 179). Хамин тарик, Абулфайзи Файзй дар рубоисарой табъозмой намуда, никоти гуногун, ба монанди шикоят аз рузгор, ишк, хамду сано, панду андарз ва амсоли инро дар ин навъи адабй чо додааст, ки баёнгар ва нишондихандаи хусусиятхои хоси сабку шеваи ашъори уст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Рошидй, Саййид Хусомуддин. Тазкираи шуарои Кашмир / С.Х.Рошидй. - Карочи, 1967. - С. 1045 - 1577.- 3ч.

2. Файзй. Девон / Файзй. - Дехлй: Ифтихор, бидуни соли нашр. - 184 с.

3. Файзй. Ашъори мунтахаб .Мураттиб ва муаллифи мукаддимаву тавзехот З. Гаффорова/ Файзй. - Душанбе: Адиб, 2015. - 368 с.

REFERENCES:

1. Roshidi, Sayyid Khusomuddin. An antology of the poets of Kashmir/ S. Roshidi.- Karochi, 1967. -1045 - 1577. -3.v.

2. Faizi. Devon/ Faizi. - Dehli: Ifnihor, without year of publication.- 184 p.

3. Faizi. Selected poems / Compiler and author of the introduction and commentary Z. Gafforova/ Faizi. - Dushanbe: Adib, 2015.- 368 p.

Взгляд на рубаи Абулфайза Файзи

Ключевые слова: Абулфайз Файзи, ТимуридыИндии, индийский стиль, рубаи, восхваление бога, Джалалуддин Мухаммад Акбар, справедливость, солнце.

Статья посвящена малоизученной проблеме в таджикском литературоведении - рубаи Абулфайза Файзи (1547-1595) и их тематическим особенностям. Отмечается, что Абулфайз Файзи

является выдающимся персоязычным поэтом эпохи Тимуридов Индии - периода правления Джалалуддина Мухаммада Акбара. Он был приверженцем «индийского» стиля и внес достойный вклад в его развитие. Хотя вершиной поэтического мастерства Абулфайза Файзи и причиной его известности в истории персидско-таджикской литературы являются его блестящие газели и месневи, он писал также стихи и в других распространённых жанрах того времени. В том числе, перу Абулфайза Файзи принадлежит немалое количество рубаи, тематикой которых являются восхваление всевышнего, справедливость.

Автор подвергает анализу рубаи Абулфайза Файзи, которые посвящены восхвалению солнца, Джалалуддина Мухаммада Акбара, справедливости и т.п.

The view on rubai of Abulfayz Fayzi

Keywords: Abulfayz Fayzi, Timurids of India, Indian style, rubai, praise to God, Jalaluddin Muhammad Akbar, justice, sun

The article is devoted to a scantily studied problem in Tajik literature - Abulfayz Fayzi's rubai and their thematic peculiarities. The author notes that Abulfayz Fayzi is an outstanding Persian poet of Indian Timurids' epoch - the period of Jalaluddin Muhammad Akbar's ruling. He was adherent of "Indian " style and made a worthy contribution in its development. Though the top of poetic mastery of Abulfayz Fayzi and the reason of his fame in Persian- Tajik literature are his gazels and masnavis, he wrote poems in other common genres of that epoch. Abulfayz Fayzi wrote many rubai, where he gives due attention to the praise to God and to the theme of justice.

The author analyzes Abulfayz Fayzi's rubai which are devoted to the praise to Sun, Jalaluddin Muhammad Akbar, justice etc.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Гаффорова Замира Абдуллоевна, доктори илмхои филологй, профессор, мудири шуъбаи тамаддуни Шарки Пажухишгохи илмхои чомеашиносии Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б.Г.Гафуров (Цумхурии Точикистон, ш. Хучанд), E-mail: zamira_g6767@mail.ru

Сведения об авторе:

Гаффорова Замира Абдуллоевна, доктор филологических наук, профессор, заведущий отделом восточной культуры Института гуманитарных наук Худжандского государственного университета имени академика Б.Г.Гафурова (Республика Таджикистан. г.Худжанд), E-mail: zamira_g6767@mail.ru

Information about the author:

Gafforova Zamira Abdulloevna, Doctor of Philological Sciences, Professor, the Head of Eastern Culture Department at the Institute of Humanities, Khujand State University named after academician B. G. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: zamira_g6767@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.