Научная статья на тему '"ПУТЕШЕСТВИЕ" НОСИРА ХУСРАВА КУБОДИЁНИ - ПЕРВЫЙ ИСТОЧНИК ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИЕ ПУТЕШЕСТВИЕ'

"ПУТЕШЕСТВИЕ" НОСИРА ХУСРАВА КУБОДИЁНИ - ПЕРВЫЙ ИСТОЧНИК ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИЕ ПУТЕШЕСТВИЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
104
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПУБЛИЦИСТИКА / ПУТЕШЕСТВИЕ / "ПУТЕШЕСТВИЕ" НОСИР ХИСРАВА / ПУТЕВОЙ ОЧЕРК / ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нуриддин Шодипур Бозорзода

Публицистика таджиков очень богота и основывается из древных времён истории. Один из произведений вполне публицистическим является «Путешествии» Носири Хисрави Кубодиёни, которий имеет долгий истории. «Путешествие» содержит семилетний путешествия автора в странах Ближнего Востока. То есть, он основано на реальное событие. Несмотря на это мысли учёных и специалистов о смысл и содержания в жанре произведении разнообразные. Автор написал мысли учёных и специалистов в этом статье и он придёт в такому выводу что «Путешествие» Носири Хисрава Кубодиёни является один из первым источником публицистические путешествие, выявляет в жанре путешествии и основано на смысл и содержание произведений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

"SAFARNOMA" OF NOSIRI KHUSRAV- FIRST SOURCE OF JOURNALISM TRAVELING NOTES

Tajik publicistic is very rich, rooting since deep history. Safarnoma of Nosiri Khusrav is one journalistic novel that has long history. Safarnoma reflected seven years journey of author over the countries of Middle East, ie. that showed reality. Despite this, in the case of meaning and content and the novel’s genre there are different views of scholars and scientists. In the article, the opinions and ideas of the scientists are deep and the author has decided work on the Safarnoma of Nosiri Khusrav which meaningfully and efficiently sources of journalism of mid last century.

Текст научной работы на тему «"ПУТЕШЕСТВИЕ" НОСИРА ХУСРАВА КУБОДИЁНИ - ПЕРВЫЙ ИСТОЧНИК ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИЕ ПУТЕШЕСТВИЕ»

Ключевые слова: таджикская литература, тема смерти, художественная литература, русская литература, символ смерти, таджикские писатели 20 века, национальная литература, богословие.

HISTORY OF THE STUDY OF TTHANATOLOGY AND THE NEED FOR ITS STUDY IN THE TAJIK LITERATURE

The term "Thanatology" appeared in world literature, especially in Russian literature at the beginning of the last century. Although the term refers exclusively to the science of medicine, over time it has also been used in literature, culture, and philosophy. The creators continued to strive to expand the reflection of the subject in their work, and many literary critics gradually began to study it. The article deals with the history of the concept of "thanatology" and the development of its study, mainly in the twentieth century.

The issue of the basis of the existence of thanatology al motifs in the Tajik literature is also considered in the article, and the need and factors for the study of this topic in Tajik literature are noted. At the end of the article the importance and benefits of studying thanatology in Tajik literature are briefly explained.

Keywords: Tajik literature, the theme of death, fiction, Russian literature, the symbol of death, Tajik writers of the 20th century, national literature, thanatology.

Сведения об авторе:

Абдулназаров Абдулназар Абдулкодирович -кандидат филологических наук, старший научный сотрудник Института гуманитарных наук имени академика Б.Искандарова АН РТ. Адрес: 736001, Таджикистан, г. Хорог, улица Холдорова, 2. E-mail: abdulnazar9416@gmail.com. Тел.: (99237) 93 406 08 04.

About the author:

Abdulnazarov Abdulnazar Abdulkodirovich -candidate of philological sciences, senior researcher at the Institute of Humanities named after academician B. Iskandarov of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan. Address: 736001, Tajikistan, Khorog, Koldorova street, 2. E-mail: abdulnazar9416@gmail.com. Phone: (99237) 93 406 08 04.

«САФАРНОМА»-И НОСИРИ ХУСРАВИ ЦУБОДИЁНЙ - НАХУСТИН САРЧАШМАИ САФАРНОМАХ,ОИ ПУБЛИТСИСТЙ

Нуриддин Ш.Б.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Адабиёт ва публитсистикаи точик хеле пургановат буда, решахояш аз умки таърих сарчашма мегирад. Яке аз асархои саропо публитсистй «Сафарнома»-и Носири Хусрави Кубодиёнй мебошад. Равшан аст, ки Носири Хусрав дар «Сафарнома» саёхати хафтсолаи худро дар мамлакатхои Шарки Наздик тасвир менамояд. Аз ин чихат, асар, чуноне А. Эделман кайд кардааст, на танхо хамчун хотираи адабй, балки ба сифати манбае, ки маълумотхои географй ва таърихй медихад низ, асари пуркиммат мебошад [7]. Вале мо ба он фикри муаллиф, ки «Сафарнома»-ро «хотираи адабй» гуфтааст, розй шуда наметавонем, зеро маводе, ки дар асар инъикос гардидааст, хотира набуда, вокеияти рузи хамон замон аст ва дар он як давраи муайяни таърихй аз тарафи муаллиф вокеъбинона тасвир ёфтааст.

Чуноне аз мутолиаи «Сафарнома» бармеояд, он вокеиятро инъикос кардааст ва худи муаллиф низ ба ин ишора менамояд: «Ва масофати рох, ки аз Балх ба Миср шудем ва аз он чо ба Макка ва бо рохи Басра ба Порс расидем ва ба Балх омадем, гайри он ки ба атроф ва зиёратхо ва гайрахо рафта будем, ду хазору дувисту бист фарсанг буд ва ин саргузашт он чи дида будам, ба ростй шарх додам. Ва баъзе, ки ба ривоятхо шунидам, агар дар он чо хилофе бошад, хонандагон аз ин заиф надонанд ва муахазат ва накухиш накунанд ва агар эзид субхонаху ва таоло тавфик дихад, чун сафари тарафи машрик карда шавад, он чи мушохида афтад ба ин зам карда шавад» [5].

Носири Хусрав дар асараш кушиш кардааст, ки дар бораи хар як чойи дидааш маълумоти чолиб ва пурра дихад. Вай дар сафарномааш хам дар бораи роххо, хам дар бораи андозаи калъахои шахр ва хам дар бораи молхое, ки дар шахрхои гуногун бароварда мешуданд, сухан меронад. Носири Хусрав бисёр касони шиносшудаи худро зикр намуда, аксар вакт ин одамонро мухтасар ва хеле мохирона тавсиф мекунад. Чунончи, у шоири машхури табрезй Катрон ва мутаффакири тараккипарвари араб Абулаъло Маариро хамин тавр тавсиф намудааст [5, с.11-16]. Аз ин лихоз, асар саросар инъикосгари вокеият аст. Чунин вокеиятро танхо асархои публитсистй инъикос мекунанд. Дар асархои бадей бошад, образофарй ва

тaxaйюл мавк^и xоca доpaд, ки ин чиз дap acapи мaвpиди тадкик нecт. Aгap аз ин нaзap ба «Сaфapномa> бингapeм, мазмуну моxияти он paвшaн мeгapдaд ва кулли кaчфaxмиxо аз байн мepaвaд.

Доиp ба «Сaфapномa»-и Hоcиpи XycpaB жа^, мазмуну моxияти он акидаи олимои гуиогуи acт. Мacaлaн, cолxои шастуми acpи гузашта Иcтaд Кршмов дap боpaи шaxpxои acpимиëнaгии дap acap инъикоcëфтa мaколae навишта, дap оxиp ба моxияти он ишоpa кapдa, чунин иигоштaacт: «Сaфapномa> ëддоштe буда, xycycиятxои тapчyмaиxолй доpaд ва дap боpaи як дaвpaи муайяни xaëт ва зиидагии муаллиф маълумоти caxex мeдиxaд [3]. Чyионe aëH мeгapдaд, Иcтaд Креимов низ «Сaфapномa»-pо ëддошт apзëбй мeкyнaд, ки caxex Hecr.

Муаллифи дигap - пpофeccоp Адмад Aбдyллоeв доиp ба нaшpи тозаи acap китобиëтe навишта, дypycт таъкид кapдaacт, ки <^ap китоби «Сaфapномa» кайди caфapи муаллиф ба мaмлaкaтxои apaб, caëxaтxои y дap шaxpxои гуногун nyppa овapдa шyдaacт. Hоcиpи Хycpaв дap acap на тащо аз дидaxои xyд, балки аз наклу pивоятxо ва шyнидaxояш низ маълумот додaacт [1]. Муаллифи мaзкyp доиp ба моxияти «Сaфapномa» фикpaшpо идома дода, мeнaвиcaд: «Сaфapномa> китоби тapчyмaиxолй, тaъpиxй, axлокй ва ^^офист. Аз мутолиаи он мо бо axвол ва xaëти нaвиcaидa, ки arcap дap xоpию зиллат ва азоб гузаштааст, шиноc мeшaвeм, факту caHa,nx^ м^ими тaъpиxию aдaбиpо мeомyзeм, ypфy одaтxои гyногyнpо дониcтa мeгиpeм, вазъи xaмонвaктaи шaxpy ноxияxои гyногyнpо мeфaxмeм». Дap оxиp муаллиф ба acapи бaдeй будани «Сaфapномa» ишоpa намуда, фикpaшpо чунин xyлоca мeкyнaд: «Сaфapномa» якe аз бexтapин acapxои нacpи бaдeиcт. Тacвиpи нaвиcaндa пypобy pa^y тaъcиpбaxш acт ва ба xонaндaгон лаззати xyби бaдeй xоxaд бaxшид» [1].

Acпиpaнти cолxои шастуми acpи гузаштаи Доиишгоxи миллии Точикистон Рaxим Mycyлмоикyлов низ дap «Сaфapномa» acapи адабй нecт? [4] ном макрлааш «Сaфapномa>-и Hоcиpи Хycpaвpо acapи адабй гyфтaacт. Мaзбyp ба фи^и олимонe, ки acapи номбypдapо acapи илмй каламдод намудаанд, чунин эм^о кapдaacт: «Бaъзe aдaбиëтшиноcон «Сaфapномa>-pо acapи cоф илмй шyмypдa, онpо аз кaтоpи acapxои бaдeй xоpич мeнaмоянд, ки ба ин фикp xaмpоx шудан номумкин acт. MacanaH, - cyxaнaшpо идома додaacт муаллиф, -олими мaъpyфи Эpон Myxaммaдraк,ии Бaxоp дap чилди дуюми «Сaбкшиноcй» ном acapи xyд чунин нaвиштaacт: «Сaфapномa - китобecт илмй ва нaмeтaвон онpо дap шyмypи кутуби адабй, монанди «Тaъpиxи Ба^а^й» ва «Сиëcaтномa»-вy «Крбуотома» дapовapд». Ба ин фи^ nyppa pозй шудан дyшвоp аст, - мeиигоpaд муаллифи макрла, - зepо «Сaфapномa» ба замми киммати илмй доштанаш apзиши зиëди адабии бaдeиpо низ молик мeбошaд. Ax,aмияти адабии бaдeии «Сaфapномa> ибоpaт аз он аст, ки дap он биcëp лaxзaxои бaдeй мавчуд буда, чандин x0диcax0и адабй накл кapдa шудаанд. Дap ин xycyc овapдaни тaнxо мaнзapaи бaxcи ^aтpоии Тaбpeзй дap боpaи шeъpxои Р^дакию Мунчикк ва ë тacвиpи xолaти гapмобaи Бacpa кифоят acт» [4].

Аз cyxaнони боло paвшaн мeгapдaд, ки Р.Mycyлмонкyлов ба акидаи Maликyшшyapо Бaxоp pозй нашуда, «Сaфapномa>-pо acapи адабии бaдeй ба калам мeдиxaд.

Бояд би^м, ки мавчуд будани лaxзaxои бaдeй ва накл кapдaии xодиcaxои адабй маънои онpо нaдоpaд, ки «Сaфapномa» acapи адабии бaдeй бошад, зepо дap жaнpи caфapномa истифодаи бaдeият paво буда, ин чизи маъмулй ба шyмоp мepaвaд ва табиати жaнp xaм, ки он ба iypyxH жaнpxои пyблитcиcтй-бaдeй шомил acт, инpо такрзо мeкyиaд.

Муаллифош xaм xacтaид, ки xилофи aкидaxои боло фикp бaëн кapдaaид. MacaraH, шбик; xодими калони Пaжyx,ишгоxи забон ва адабдати ба номи Рyдaкии Aкaдeмияи улуми Чу^у^и Точикиcтон Сyбxон Aтобyллоeв доиp ба забони «Сaфapномa» мaкpлae навишта, дap зимн овapдaacт: «Иcтeъмоли кaлимaxо дap xap як acap ба мавз^ жaнp ва устуби он зич мapбyт аст. Чун ин acap («Сaфapномa». - Н.Б.) очepки caфapиcт, дap он номи мaxaллy мaвзeъ ниcбaтaн бeштap ба коp бypдa шyдaacт... » [2].

Муаллифи мaзкyp «Сaфapномa>-pо на xотиpaвy ëддошт, на acapи илмию бaдeй, балки «очepки caфapй» гуфтааст, ки, ба акидаи мо, ба моxияти acap xeлe наздик аст, ваге ин acap очepки caфapй нecт, балки ба маънои томаш caфapномa acт.

Уcтодоии Донишгоxи давлатии Точикиcтон А. Hypaлиeв, A.Сaъдyллоeв, ИУмонов, У.Гyлмypодов дap дacтypи таълимии «Жypнaлиcтикaи cовeтии точик» [6] дap мaвpиди acapxои пyлитcиcтй ва бaдeй фи^и бeштap acоcнок бaëн кapдa, моxияти acapxои бaдeию пyблитcиcтиpо кушода додаанд: «Аммо xaм дap aдaбиëти клаееикй ва xaм п^уз acapxоe мавчуданд, ки вокeaxои aëниpо дap бap гиpифтa, кaxpaмоиxои вокщ доpaид, танкид ë xaчви воке^о моликанд, - таъкид кapдaaнд муаллифон. - Oë дypycт acт, ки оиxоpо xaм дap чaxоpчyби оcоpи адабй тaxкик; кapд? Macaлaн, «Х,ачви Султон Maxмyди Faзнaвй» дap «Шоxномa>, «Сaфapномa»-и Н. Хycpaв ва оcоpи xaчвии У. Зоконй [6, c.45].

Муаллифони номбypдa оид ба жaнpи «Сaфapномa»-и Hоcиpи Хycpaв изxоpи акида намуда, онpо дap колаби очepки caфapй чой мeдиxaнд, вaлe бapобapи ин андаге шикacтa шудани чaxоpчyби жaнppо низ таъкид мeкyнaид: «К^абл аз он ки дap мaвpиди жaнpи «Сaфapномa>-и Hоcиpи Хycpaв бaxc кyнeм, бaмaвpид аст, ба ëд оpeм, ки мyxaккикоии cовeтй «Пyтeшecтвиe из Пeтepбypгa в Можву»-и Рaдишeвpо xaмчyн намунаи бapчacтaи очepки caфapй зикp мeкyнaид ва «Хот^^ти CaxaraH»^ Чexовpо низ ба ин iypyx доxил мeнaмоянд. Дap тaxкики «Сaфapномa>-и Hоcиpи Хycpaв низ чунин нaзapи тexк,икй ба rap acт. Аммо ин acap очepки caфapии xолиc набуда, балки тавшфи xyди caфap acт, ки ба ин вашла чaxоpчyби жaнp андаю шикacтa мeшaвaд. Тaъcиpи идeологй ва ичтимоии acap, кaxpaмони он шиноxтa шудани xyди Hоcиpи Хycpaв, одамони вокщ будани пepcонaжxо, типпй будани вок^а ва обpaзxо, ба шакли вок^й иcтифодa шудани факту pa^arn^ тaxлили пyблитcиcтии факту paкaмxо гyвоxи xиcлaти пyблитcиcтй-очepкии ин acap аст. Ин андаю баъд xaм идома дошт, ки caфapномaи А. Фи^ат мyнтaшиpaи pyзномaи «Сaмapк;aнд» ва мачаллаи «Оина» миcоли он acт. Дap замони cовeтй бо тaъcиcи мутакобилаи пyблитcиcтикaи ватанй жaнpи очepк, аз чумла очepки caфapй ташаккул ëфтa бошад xaм, caфapномaxои очepкй низ бокй мондаанд, ки очepкx,ои мавз^ aфF0ииcтоиии А. Дexотй, «Hоpиииëнeм мо»-и Ф. Myxaммaдиeв, «Ду xaфтa дap БАМ»-и А. Хамдам ва X, Фaйзиeв намунаи он мeбошaд» [6, c.45-46].

Аз aидeшaи муаллифони зи^шуда чунин xyлоca бapмeояд, ки эшон жа^и «Сaфapномa>-и Hоcиpи Хycpaвpо на очepки caфapй, балки caфapномaи очepкй гуфтаанд, ки ин аллакай маънои тозapо кacб мeкyнaд, ваге, ба aндeшaи мо, xочaти ба очepк мapбyт cоxтaии он жст. Дap мaвpиди «Пyтeшecтвиe из Пeтepбypгa в Mоcквy»-и Рaдишeв бошад, xaминpо гyфтaниeм, ки мyxaккикони pyc, аз чумла Haдeждa Микайловна Macловa, жа^и чунин acapxоpо caфapномa (пyтeшecтвиe) apзëбй кapдaacт. Чунин xy™ ниcбaт ба «Сaфapномa»-и Hоcиpи Хycpaв низ paвоcт. Хамчунин, чyнонe зикp шyдaacт, нигоштaxои мавз^ aфF0ииcтоиии А. Дexотй, «Hоpиниëнeм мо»-и Ф. Myxaммaдиeв, «Ду xaфтa дap БАМ»-и А. Хамдам ва X Файздав очepк набуда, caфapномaaнд.

Аз гyфтaxои боло чунин xyлоca бapовapдaн мумкин acт, ки олимон дap мaвpиди «Сaфapномa>-и Hоcиpи Хycpaв дap як акидаи муайян ^ap0p нaдоpaид. Ба ин ду caбaби acоcй чой доpaд: Haxycт, бaъзe аз олимои то xол «Сaфapномa»-pо xaмчyн мaxcyли aдaбиëти бaдeй дониста, acapи пyблитcиcтй будани онpо нодида гиpифтaaнд ва ë ин ч^ати acap аз нaзapxо ^p мондааст. Сониян, nyppa тадкик нaгapдидaни пулитсистикаи точик ба он caбaб шуда, ки биcëp acapxо ва жaнpxои пyблитcиcrикa бо ному мaфxyмxои „Hrap ëд шудаанд.

Бapои дapëфти маълумоти бeштap доиp ба ин acap ба мaъxaзxовy комycxо низ мypочиaт нaмyдeм. Дap Энcиклопeдияи cовeтии точик [8, c. 619] «Сaфapномa»-и Hоcиpи Хycpaв чунин тaвзex дода шудааст. «Сaфapномa... зоxиpaн нaxycтин acapecт, ки дap aдaбиëти фоpc-точик дap жа^и caфapномa навишта шyдaacт. «Сaфapномa> кайдаои xотиpоти caфapи xaфтcолaи Hоcиpи Хycpaвpо (аз 5 мapти 1046 то 23 октябpи 1052) дap бap мeгиpaд. Вай дap муддати ин caфap 2220 фapcaиг (17 x. км.) мacофapо тай намуда, :maxpy вилоятxои мaмлaкaтxои Шapкш Mиëнaю Наздик (AфF0ииcтон, Эpон, Oзapбойчон, Ocиëи Хypд, Сypия, Хщчоз, Mиcp, Яман, Тунге, Фaлacтин, ^ок ва F.)-p0 caëxaт намуда, paнчy машаккати зиëдe аз cap гyзapонидaacт. Муаллиф дap «Сaфapномa» аввал дap боpaи зиндагониаш кабл аз мycофиpaт мyxтacap таваккуф намуда, баъд бeвоcитa ба бaëии x0mp0,rn aйëми caфap мeпapдозaд. «Сaфapномa» cюжeти муайяну ягона надошта, ac0caH кайду xотиpоти xappyзaи caфap, чизxои дидаю шунидаи мyaллифpо дap бap гиpифтaacт. Маълумоту xотиpоти caфap дap acap мувофики тapтиби caнaxои ба шaxpy вилоятe pacидaни муаллиф пайи xaм чойгиp кapдa шудаанд. Дap «Сaфapномa» доиp ба шaxpy мyзофотxои кишвapxои мyxтaлиф, мавк^и чyFpофй, обу xaво, молу мeвaxо, ободонй, p0xx0, чойxои чамъиятй, ëOT^prn^ маданй, cоxти дaвлaтдоpй, ypфy одати xaлкxои он мaвзeъxо маълумоти мyxим овapдa шуда, мycоxибaxои муаллиф бо уламою удабои он capзaминxо тacвиp шyдaacт ^0xypñ бо шоиpон Ка^он ва Абулаълои Maapï ва f.). Myшоxидaxои муаллиф xa^F^Hñ ва бeFapaзонa бaëн гapдидaaнд... Забон ва тapзи бaëии «Сaфapномa> тодда ва paвон acт. Уcлyбy тapзи тacвиpи тaaccypоти caфapи муаллиф чолиби дикккат ва аз чиxaти бaдeй дилчacп acт. «Сaфapномa> бapои ому^шии xycycиятxои нacpи забони адабии точик ^0pcm дapй) дap acpи XI axaмияти калон доpaд. Инчунин, xaмчyн acapи ëддоштй «Сaфapномa> бapои мyappиxон, боcтоншиноcон, гeогpaфxо, этногpaфxо мaтepиaли фapовонe мeдиxaд...» [8, c.618].

Гуфтахои боло бори дигар собит месозанд, ки жанри «Сафарнома»-и Носири Хусрав, бешак, сафарнома аст ва, баъдан, на сафарномаи адабй, балки сафарномаи публитсистй мебошад, зеро он «кайду хотироти харрузаи сафар, чизхои дидаю шунидаи муаллифро дар бар гирифтааст», яъне, хакикати вокей аст ва «маълумоту хотироти сафар дар асар мувофики тартиби санахои ба шахру вилояте расидани муаллиф пайи хам чойгир шудаанд». Зимнан, «мушохидахои муаллиф хакконй ва бегаразона баён гардидаанд». Вале, чуноне дар охири матн омадааст, «Сафарнома» асари ёддоштй нест ва ин ду жанр бо хусусиятхои хоси худ аз хамдигар фарк мекунанд, ки мавзуи бахси алохида аст.

Х,амин тарик, «Сафарнома»-и Носири Хусрави Кубодиёнй яке аз нахустин сарчашмахои сафарномахои публитсистист, ки дар жанри сафарнома навишта шудааст. Ба ин мазмун, мундарича ва мохияти худи асар низ далолат мекунад.

АДАБИЁТ

1. Абдуллоев, А. Сафарномаи шоир / А. Абдуллоев // Точикистони советй. - 1970. - 9 сентябр.

2. Атобуллоев, С. Забони «Сафарнома»-и Носири Хусрав / С. Атобуллоев // Маориф ва маданият. - 1976. - 17 июл.

3. Косимов, И. Тасвири шахрхои асримиёнагй дар «Сафарнома»-и Носири Хусрав / И. Косимов // Маориф ва маданият. - 1960. - 21 июл.

4. Мусулмонкулов, Р. «Сафарнома» асари адабй нест? / Р. Мусулмонкулов // Комсомоли Точикистон. - 1966. -13 январ.

5. Носири Хусрав. Сафарнома / Н. Хусрав. - Душанбе, 1970. - С. 104-105.

6. Нуралиев, А., Саъдуллоев, А. ва диг. Журналистикаи советии точик / А. Нуралиев, А. Саъдуллоев. -Душанбе: Ирфон, 1989. - С. 45-46.

7. Эделман, А. Шоир, мутафаккир, сайёх ва ходими бузурги чамъиятии точик дар асри XI Носири Хусрав / А. Эделман // Мактаби советй. - 1952. - №12. - С. 32-44.

8. Сафарнома / ЭСТ. - Душанбе, 1986. - Ч,. 6. - С. 618-619.

«ПУТЕШЕСТВИЕ» НОСИРА ХУСРАВА КУБОДИЁНИ -ПЕРВЫЙ ИСТОЧНИК ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИЕ ПУТЕШЕСТВИЕ

Публицистика таджиков очень богота и основывается из древных времён истории. Один из произведений вполне публицистическим является «Путешествии» Носири Хисрави Кубодиёни, которий имеет долгий истории. «Путешествие» содержит семилетний путешествия автора в странах Ближнего Востока. То есть, он основано на реальное событие. Несмотря на это мысли учёных и специалистов о смысл и содержания в жанре произведении разнообразные.

Автор написал мысли учёных и специалистов в этом статье и он придёт в такому выводу что ««Путешествие» Носири Хисрава Кубодиёни является один из первым источником публицистические путешествие, выявляет в жанре путешествии и основано на смысл и содержание произведений.

Ключевые слова: публицистика, путешествие, «Путешествие» Носир Хисрава, путевой очерк, действительность.

«SAFARNOMA» OF NOSIRI KHUSRAV- FIRST SOURCE OF JOURNALISM TRAVELING NOTES

Tajik publicistic is very rich, rooting since deep history. Safarnoma of Nosiri Khusrav is one journalistic novel that has long history. Safarnoma reflected seven years journey of author over the countries of Middle East, ie. that showed reality. Despite this, in the case of meaning and content and the novel's genre there are different views of scholars and scientists.

In the article, the opinions and ideas of the scientists are deep and the author has decided work on the Safarnoma of Nosiri Khusrav which meaningfully and efficiently sources of journalism of mid last century.

Key work: publicistic, traveling note, Safarnoma of Nosiri Khusrav, traveling essay, reality.

Сведения об авторе:

Нуриддин Шодипур Бозорзода - кандидат филологических наук, доцент Таджикского национального университета. Телефон: (+992) 909151516

About the author:

Nuriddin Shodipur Bozorzoda - candidate of philological sciences, associate professor of Tajik National University. Phone: (+992) 909151516

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.