Научная статья на тему 'ВКЛАД ТУРАКУЛА ЗЕХНИ В ПЕРЕВОДЕ И ОЗНАКОМЛЕНИЯ ПУТЕВОГО ДНЕВНИКА "МУХАТТАРА" ШАМСИДДИНА КУХИСТОНИ'

ВКЛАД ТУРАКУЛА ЗЕХНИ В ПЕРЕВОДЕ И ОЗНАКОМЛЕНИЯ ПУТЕВОГО ДНЕВНИКА "МУХАТТАРА" ШАМСИДДИНА КУХИСТОНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
40
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРА / ВЕК / ТАДЖИК / ПЕРСИДСКИЙ / ПРОБЛЕМА / ЖАНР / СТИЛЬ / ПРОСТОЙ / ПУТЕВОЙ ДНЕВНИК / ЖУРНАЛ / УДОБОЧИТАЕМЫЙ / ХУДОЖЕСТВЕННАЯ ЛИТЕРАТУРА / ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / МАСНАВИ / СТИХОТВОРЕНИЕ / ЭПОС / КАСЫДАХ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бокиев Хамза

Литература второй половины 19 и начала 20 века, которая в основном назван как просветительская литература, имеет тесную связь с идейным течением просветителя. Так как проникновение в литературе мнение и убеждение передовой прогрессивности, социальной и культурно-политической проблемы в творчестве просвещенных писателей привело к изменению прежних традиций литературы. Это изменение и эволюция если состоит в содержании литературы из ведения жизненного мнения и передовой просветительской идеи, то проявления формы новых жанров или изменение характера некоторых прежних жанров, является стилем написания и общедоступного языка писателя. Путевой дневник «Мухаттара» Шамсиддина Кухистони, который переведен кириллическими буквами со стороны эрудированного мастера и просветителя Туракула Зехни, в 1973 году был опубликован в разных номерах газеты «Просвещение и культуры», без сомнения считается одной из интересных путевых записок просветительской литературы начала ХХ века.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTRIBUTION OF ZEHNI TURAKUL TO TRANSLATION AND ACKNOWLEDGMENTS OF THE MUKHATTAR TRAVEL DIARY SHAMSIDDINA KUHISTONI

The literature of the second half of the 19th century and the beginning of the 20th century, which is mainly called educational literature, has a close connection with the ideological course of the enlightener. Since the penetration into literature of the opinion and conviction of progressive progressiveness, the social, cultural and political problems in the work of enlightened writers led to a change in the old traditions of literature. This change and evolution, if it consists in the content of literature from the conduct of life opinion and advanced educational ideas, then the manifestation of the form of new genres or a change in the character of some previous genres is the writing style and the language of the writer. The travel diary of “Mukhattar” ShamsiddinKuhistoni, which is translated in Cyrillic letters from the erudite master and enlightener TurakulZehni, in 1973 was published in various issues of the newspaper Enlightenment and Culture, is without a doubt considered one of the interesting travel notes of educational literature of the early twentieth century.

Текст научной работы на тему «ВКЛАД ТУРАКУЛА ЗЕХНИ В ПЕРЕВОДЕ И ОЗНАКОМЛЕНИЯ ПУТЕВОГО ДНЕВНИКА "МУХАТТАРА" ШАМСИДДИНА КУХИСТОНИ»

основе обширного материала автор статьи исследует переводы стихов Николая Тихонова на таджикский язык.

Надо отметить, что в Таджикистане были переведены огромное количество басни русского поэта, которые сыграли огромное значение в деле знакомства с произведениями русского поэта ХХ века.

Следует подчеркнуть, что в поэтических произведениях, особенно в стихах Николая Тихонова, которые были переведены в начале ХХ века таджикскими переводчиками в характере анализа их политического характера и показывают различные вопросы русской действительности, в особенности такие проблемы как истории русского народа и нравственные вопросы.

В настоящее время таджикские переводчики игнорируют и более пространные моральные выводы произведений русского поэта и писателя. Нам не удалось выявить, какой бы то ни было закономерности в точности воспроизведения переводчиком моральных формул оригинальных стихов русского поэта.

Ключевые слова: стихи, Н.Тихонов, нравственные вопросы, проблемы, характеры, таджикский язык.

NICOLAI TICHONOVS'S POETRY IN TAJIK TRANSLATION

In this article, the author analyzes the poems of Nikolai Semyonovich Tikhonov, a famous Russian poet and writer, who left behind a huge number of moral poems. Based on extensive material, the author of the article explores translations of Nikolai Tikhonov's poems existing in Tajik language.

It should be noted that in Tajikistan, a huge number of fables of the Russian poet were translated, which played a great role in acquaintance with the works of the Russian poet of the twentieth century.

It should be emphasized that in poetic works, especially in the poems of Nikolai Tikhonov, which were translated by Tajik translators at the beginning of the 20h century in the nature of the analysis of their political nature and show various questions of Russian reality, especially problems such as history of the Russian people and moral issues.

Currently, Tajik translators ignore the more extensive moral conclusions of the works of the Russian poet and writer. We were not able to identify moralformulas of the original poems of the Russian poet due to some inaccuracies in translations.

Key words: poems, N. Tikhonov, moral issues, problems, characters, Tajik language.

Сведение об авторе

Аминов Ф.Г. - Преподаватель общеуниверситетской кафедры русского языка Таджикского государственного университета Садриддина Айни Тел: (+992) 905330650

About the author:

Aminov F.G - lecturer in the University-wide Department of Russian Language and Literature of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni, Tel.: (+992) 905330650

САХМИ ТУРАЕУЛ ЗЕХНИИ МАОРИФПАРВАР ДАР МУАРРИФИИ САФАРНОМАИ «МУХАТТАРА»-И ШАМСИДДИНИ КУХДСТОНЙ

Боциев X

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номиСадриддинАйнй

Адабиёти нимаи дувуми асри нуздах, ва ибтидои садаи бистуми точик, ки асосан х,амчун адабиёти маорифпарварии точик номзад шудааст, бо худи чараёни фикрии маорифпарварй робитаи мустаким дорад. Албатта, тааммул дар аслу мох,ияти равандх,ои пешкадами адабиёти ин давра собит мекунад, ки таъйиноти мазкур, яъне адабиёти маорифпарварй номгузорй шудани адабиёти ин замон бештар дар робита ба тахдввули наср дакик мегардад, зеро дар каламрави шеър асосан суханварон аз шеваи суханварии Бедил истикбол намуда, ба эчоди мактаби пайравони Абулмаъонй омил гардидаанд, ки албатта ин мавзуи бах,си дигар аст. Х,амин гуна, адабиёт аз чихдти тули замон ва аз х,айси хдчми мероси адабй дар ин давра хдрчанд бузург набошад х,ам, аммо аз диди навоварй х,ам дар мазмуну мундаричаи гоявии адабиёт ва х,ам дар вазъи сабку услуби тозаи адабй, хусусан дар наср, аз марх,илах,ои мух,имтарини таърихи адабии точикон аст.

Мазмуну мох,ияти адабиёти маорифпарвариро, ки дар давраи нави тараккиёти чомеа ва шароити таърихии нимаи дуюми асри XIX шакл гирифта буд, афкори пешкадами маърифатхох,иву ватандустй ва худшиносии миллй ташкил намудааст. Аксарияти масоили мух,ими ичтимоии замони муосир, аз кабили тараннуми илму маърифат, х,идояти мардум ба бедории маънавию худшиносии миллй, таргиби озодию ободии Ватан ва истиклолияти кишвар, ки дар ин рузгор ах,амияти бузург касб

кapдaaнд, мaxз as aндeшaвy оpои тaмaддyнпиcaндию вaтaнпapвapии мaоpифпapвapони нимaи дуюми acpи XIX, ки пeшвои ощо фapзонaфapзaнди миллaт Аxмaди Дониш буд, ошз ëфтa, минбaъд aB чониби пaйpaвонy xaммacлaкони бeдоpфикpи y идомa ëфтaacт.

Бояд гуфт, ки бa aдaбиëг pox ëфтaни aфкоpy aк;оиди пeшкaдaми тapaккиxоxй, мacъaлaxои тозaи ичтимой Ba cиëcивy фapxaнгй дap эчодиети aдибони paвшaнфикp тaFЙиpи cyннaтx,ои пeшинaи aдaбиëгpо бa миëн овapд. Ин тaFЙиpпaзиpй Ba тaxaввyлот arap дap pиштaи мaзмyни aдaбиëг ибоpaт aз Чоpй кapдaни aфкоpи тозaи xaëтй Ba Fояxои пeшкaдaми мaъpифaгxоxй бошaд, дap cоxaи шaкл пaйдоиши жaнpxои шв ë тaFЙиp ëфтaни моxиятy xapaктepи бaъзe жaнpxои тешита, ycлyби нигоpиш Ba cодaвy оммaфax,м кapдaни зaбони acapи aдиб acт.

Уетоди фaк;ид Рacyл Xодизодa зимни омузишу тaxкики мacъaлaxои мук,ими aдaбиëги мaоpифпapвapй Ba мepоcи aдaбии нaмояндaгони пeшкaдaми он дypycт ^йд кapдaacт, ки дap нacpи бaдeии aдaбиëти дaвpaи мaвpиди нaзap мутобики FOяxои товaи xaëra Ba вобacтa бa мapомy мaкcaди эчодии нaвиcaндaгон жaнpxои нaвe чун пaмфлeт, пyблитcиcтикaи бaдeй Ba x^omx^ мочapочyëтаи бa aдaбиëги Fapб мотанд [10, 13] apзи вyчyд нaмyдaaнд, ки пeш aз ин дap aдaбиëти точик эчод нaшyдa буд.

Дap бapобapи пaйдоиши ин гута жaнpxои нaви aдaбй идомaи жaнpxои кaдимaи aдaбиëти мумгози точик бa мyшоxидa мepacaд, ки якe aз ож,о caфapномa мeбошaд. Бa aк;идaи Зулфия Юнycзодa <<aap axди мaоpифпapвapй жaнpи caфapномa мyвофик;и тaлaби зaмон Ba тaк;озои aдaбиëги мaоpифпapвapй тaчдид ëфтa, мaзмyнxои тозaи xaëraBy ичгимоии зaмони нaвpо бeштap тaчaccyм нaмyдa, aз 4MxaiH Faновaти мaзмyн Ba кacби xycиcиятx,ои xоcи жaнpй бa зинaxои бaлaндтapини инкишофи xyд pacидaacт» [12, 4].

Сaфapномaи «Мyxaттapa»-и Шaмcиддини Кyxиcтонй, ки aз тapaфи устоди донишмaндy мaоpифпapвap Typarçyn Зexнй бо aлифбои cpилликй бapгapдон шyдaвy шли 1973 дap шyмоpaxои гуногуни pyзномaи «Мaоpиф Ba мaдaният» бa нaшp pacидaacт, бидуни тapдид якe aз caфapномaxои xондaнбоби aдaбиëти мaоpифпapвapии ибтидои acpи ХХ бa шyмоp мepaвaд. Мaвpиди ëдовapиcт, ки дacтнaвиcи caфapномaи мaзкyp тacодyфaн, xaнгоми xapидоpии чaнд шyмоpa мaчaллaxои фоpcй Ba тypкии нaшpи [гожои 1900-1902] Kpx^a Ba Иога^у^ aз бозоpи Сaмapк;aнд бa дacти уетод Typarçyn Зexнй мepacaд. Зимни мyтолиaи мaчaллaxои xapидaaш тaвaччyxи ypo к;aйдxоe чaлб кapдaacт, ки дap мyк;овaи чaнд шyмоpa мaчaллaи тypкии «Мyк;гaбac» нaвиштa шyдa бyдaaнд. Бино бa шaxодaти уетод Typarçyn Зexнй xотиpaнaвиc дap поëни xap як мaк;олa cоли тaxpиpи ëддоштxояшpо 1320 xичpй [19011902] нишон додaacт. Уетод Typarçyn Зexнй тaъкид мeдоpaд, ки нaвиcaндa дap xeч чойи ëTOoraxo номи xyдpо ^йд нaкapдaacт. Bane дap поëнии xотиpaи пaнчyм шaxce бо иншо Ba тapзи xaira эpонй эpодe бa як мaвpиди xотиpaи пaнчyм нaвиштa, cоxиби xorapapo бо yнвони «ягота ^ети мyxaкк;ик;», <<ягота мyтaмaддини бyxоpой- мулло Шaмcиддини Кyxиcтонй» зикp кapдaacт.

Мaълyм мeшaвaд, ки Шaмcиддини К^ист^й якe aз шaxcиягx,ои paвшaнзaмиp Ba мaъpифaтпapвapи оxиpи acpи XIX Ba ибтидои caдaи XX бyдa, ëддоштx,ои xyдpо бо номи «Мyxaттapa» Ba бa ^ли xyдaш «бapои ëдовapии aзизон, xap чй буд, poCT Ba бeкaмy зиëдa» [8] бa кдгам овapдaacг. Аз мyтолиaи caфapномaи «Мyxaттapa» возexy paвшaн мeгapдaд, ки мyaллиф acapи xyдpо тaxpиpи чиддй нaмyдa, дap боpaи axвол Ba шapоиги зaмони xeш Ba му^ити xyд нaзapиëги интиккодй бaëн мeкyнaд. Дap caфapномa чо-чо фикppониxои мaxдyди мyaллиф низ бa чaшм мepacaд, aммо xaдaфи мо capи ин нигошга бappacии aк;оиди мaоpифпapвapонaи Шaмcиддини К^шкий дap acapи мaвpиди нaзap мeбошaд.

Мaвpиди зикp acт, ки caфapномa aз жaнpxои pоичy шyxpaтëфтaи aдaбиëти чaxон, минчyмлa aдaбиëги фоpcии точикй бyдa, дap кдгаби он cap^am-x^ caфapй, BorçeaBy xодиcaxоe, ки xaнгоми caйpи шaxpxои кишвapи xyд Ba ë caфapи capзaминy мaмолики xоpичa дидa Ba мyшоxидa нaмyдaи нaвиcaндa бaëн кapдa мeшaвaд. Сaфapномa aз чиxaти шaкл Ba бaндy бacти xeш жaнpи ниcбaтaн озод бyдa, бa нaвиcaндa имкон мeдиxaд, ки мyвофики чaxонбинию диди эcтeтикй Ba мaтлaби эчодии xyд xонaндapо бо тaъpиx, тaмaддyн, одобу pycyм, дину мaзxaб, кacбy коp, тapзи зиет, иклиму мaвкeи ЧyFpофй, rnapomn иктиcодй, вaзъи ичтимоивy cиëcии мaмлaкaтy кишвapxои мyxтaлифe, ки бa он чо caфap кapдaacт, ошно c^aA. Дap ин бобaт нaвиштaxои му^^кики Эpон Хугейн Рaзмчy кобили тaвaччyx acт, ки гyфтaacт: "Сaфapномaxо гaнчинae aз иттилоот xacтaнд, ки 8з тapики ощо мeтaвон бо BO^ra^oe aз вaзъи ичтимой, cиëcй, иктиcодй, aдвоpe aз тaъpиxи мapдyм ë минтае пaй бypд, ки дacтëбй бa ож,о xaтто aз китоби тaъpиx мyяccap нecт"[9, 199]. ^мчунин aдaбиëгшиноcи pyc Н.Г.Чepнишeвcкий низ pочeъ бa мaзмyн Ba моxияти caфapномa чунин ишоpa доpaд: "Сaфapномa-кимн pомaн, киcмaн мaчмyи лaтифaxо, киcмaн тaъpиx, киcмaн cиëcaт, киcмaн тaбиaтшиноcй acт. Xap як xонaндa мeтaвонaд дapxоcги xyдpо aз он тйдо тамояд" [11,222]. Ин дaлоили овapдa ryBox aз онaнд, ки пypмyxтaвогии мaзмyнy мyндapичa xоcи caфapномa бyдa, он мeтaвонaд доpои мaзмyни ЧyFpофй, тaъpиxй, этноrpaфй Ba yмyмaн энcиклопeдй бошaд.

Xaмвaмон тaъкид нaмyдaн чоиз acт, ки caфapномaxои дaвpaи мaоpифпapвapй aз caфapномaxои пeшини aдaбиëтaмон aз xaйcи фapоrиpии мaзмyн тaфовyт доpaнд. 3epo дap caфapномaxои

мaopифпapвapoн тaнк;ид шaкли гилaю шикoятpo нaдoштa, бaлки бa oшкop кapдaни pешaи иллaтxoи ичтимoии дaвp, мaxкyми ожги мaвчyдa Ba бapxaм зaдaни ин гута xyкyмaтдopй нигapoнидa шyдa 6уд. Axмaди Дoниш, Вoзеx, Миpзo С^очи Хдким дap caфapнoмaxoи xyд бa кaдoм мacъaлaе, ки дaxл кapдa бoшaнд, xaтмaн pешaxoи oнpo дapëфт нaмyдaвy бa иcлoxи oн кyшидaaнд. Дap caфapнoмaи "Мyxaттapa" низ ин xaмoxaнгй бapмaлo бa нaзap меpacaд. Мacaлaн, Шaмcиддини Kyxиcгoнй дap caфapнoмaи xyд poчeъ бa дoниcгaнy aз xyд нaмyдaни зaбoнxoи мyxтaлиф изxopи нaзap кapдaacг. У xaнгoми дap шaxpи Оpенбypг бyдaнaш oид бa точ^они бyxopoие, ки дap ин шaxp бa кopxoи дyкoндopию гуторт мaшFyл бyдaнд, чунин менaвиcaд: <«3,ap oн вaкт aз точ^они Бyxopo ду-ce кac бyдaнд, ки филчумга дap зaбoни pycй тapaккй кapдa бyдaнд Ba aкcapи эшoн биcëp кaм медoниcгaнд Ba бaъзе canxo дap oн 4o тичopaт кapдa, белки 8з тaгopoн xoнaдop m^a, yмpaшoн дap ин шaxp мегyзaшт. Бaъзеaшoн зaбoни pycpo xe4 нaмедoниcгaнд...» [4]. Аз нaвиштaи Шaмcиддини Kyxиcгoнй paвшaн мегapдaд, ки инcoн TOBoSacra бa иpкy нaжoдaш бoяд бa омузиши зaбoнxoи мyxтaлифи дyнë мaшFyл бoшaд. Аз ин py, 6o oвapдaни бyxopoиëни мacкyни ин rnaxp, ки зaбoни pycиpo нaмедoниcгaнд бa мacoбaи нaмyнa aкoиди тapaккипapвapoнaи xyдpo ибpaз медopaд.

Ё ин ки po4eb 6a тaнзими тую мaъpaкaxoи aзoдopй низ мyфaccaл cyxaн poндa, 6o oвapдaни дaлoил 6a xomnAa гyшзaд меcoзaд, ки 6o тaaccyби чaxoлaтy нoдoнй дap Бyxopo ин гута мaъpaкaxo, ки дap ибтидo 6a шaкли coдa 6aprysop мегapдидaнд, вaле opoм-opoм тaFЙиpи шaкл нaмyдa, тo 6a xaддe pacидaнд, ки 6o иcpoфкopиxoи бемaънй coxибoни мaъpaкa xyднaмoй нaмyдaвy ифтиxop нaмoянд. Шaмcиддини Kyxиcгoнй дap acapи нoмбypдa менaвиcaд, ки «Боз шaxcи дигapе 6apxoCTa, ки: «мaн aз фaлoнй там неcгaм, бoяд aз oн дap ин кop тaфaввyк [бapтapй] чуям» [5] Ин aдиби paвшaнфикp pacмy oдaгx,oи зapapoвapи зaмoни xyдpo зеpи тoзиëнaи тащид гиpифтa, тaъкид мекyнaд, ки «бexyдaвy a6ac Ba беxиpaдoнa aтвopеcг, ки oнpo ифтиxopy o6py пиндoштaaнд Ba aз capмoяи ин чиж иcpoфxo чй xaйpaгy мyбappaге [caдaкaxo], ки нaxoxaд шуд, чун: бинoи бемopxoнaxo Ba мaктaбxoнaxo Ba мaктaбxoнaxoи oлй 6o ycyли rcea Ba пyлxoи caнгй бapoи y6yp Ba мypypи [paфтyoй] мycoфиpoн Ba axoлии мулк Ba o6 oвapдaн бapoи apoзии бoйиpa [зaминxoи нoкopaм] Ba дaвoxoнaxo, ки бapoи фyкapo дopypo мaччoнй [бепул] бидиxaнд Ba эxдocи [тaшкили] ш^та^ои тичopaтй Ba бaнкxoи миллй Ba xap шле дax-биcг aз чaвoнoни мycгaидpo дap Фapaнгиcгoн ë Иcгaнбyл бapoи тaxcили фaнни тaбoбaт 6o улуми фунуни xaзиpa иpcoл дoштa [фиpиcгoдa], мacopифи oBxopo xибa нaмyдaн [бaxшидaн] Ba тaшкили чэмъияти xaйpия, ки бечopaгoн Ba дap pox мoндaгoн Ba 6eBaBy бевoягoнpo дacггиpй нaмoянд Ba бapoи aтфoли ятим я^^ота, ки ac6cfe ocyдaгии эшон бoшaд Ba дopyттaxcиле [мaктaбе], ки aз улуми динй Ba Faйpи он 6e6axpa нaмoнaнд Ba кyчaгapдy xapзaгyй Ba к;имop6aзy дузд нaгapдaнд» [6]. Ин aндешaxoи мaopифпapвapoнaи Шaмcиддини Kyxиcтoнй та тaнxo дapxypи зaмoни xyди y 6уд8нд, бзлки имpyзxo низ дaвoбaxши дapдxoи чoмеaи мо низ мебoшaнд, ки coлиëни зиëд пoйбaнди xypoфaгy бидъaгxo Ba иcpoфxoи бемaънй зиндaгй кapдaем. Мaxз бapoи aз xaмин гyнa гиpдoбxoи нoмaтлyб нaчaг дoдaни миллaти точик Ba тoчикиcтoниëн Пpезиденти кишвapaмoн Эмoмaлй Рaxмoн Конун '^ap бopaи тaнзими aнъaнa Ba чaшнy мapocим дap Чyмxypии Точикистон" -po мoxи июни coли 2007 6a имзо pacoнд, ки мoxиятaн дaвoми мaнтик;ии aфкopy aкoиди ибpaз дошгаи мaopифпapвapoн мебoшaд Ba oнpo тaкмил медиxaд. Ин ;онун aмaлй шyдaнй он apмoнxopo гобит меcoзaд.

Адиби мaopифпapвap cyxaни xyдpo идoмa дoдa, менaвиcaд, ки "зaнoн xaм aз мapдoн пешй гиpифтa, дap чaшнy cyr Ba чaмъoвapии кaнизoн Ba ac6o6y фapш Ba либocxoи дyxтa Ba нoдyxтa Ba кaйвoнxoи 6^ëp Ba дустибонй [дyгoнaбoзй] Ba бибиxaлифaoвapй Ba чaмъияти cешaнбегй... дap xap пoнздax py чaшне opoCTa иcpoфxo кapдa, гуйи caбкaт aз мapдoн paбyдaнд. Ba xap фapзaнде, ки aз эшон 6a вyчyд oмaд, aкcap бетapбият Ba чoxилy axмaк Ba бaдaxлoкy беxyнap бyзypг шуд... мoдap, ки xyд тapбият Ba xyrape нaдopaд... чй гyнa фapзaнди он дopoи инcoният гapдaд... " [6]. Ин aндешaи инcoнпapвapoнaи Шaмcиддини Kyxиcгoнй низ дap зaмoни мо чoйгoxи xyдpo пaйдo нaмyд Ba 8з тapaфи Сapвapи кишвapaмoн шли 2007 6a имзо pacидaни Конун "Дap бopaи мacъyлияти пaдapy мoдap дap тaълимy тapбияи фapзaнд" гyвoxи ин гyфтaxocг.

Дap фapчoм бояд тaъкид нaмyд, ки caфapнoмaи «Мyxaттapa» дopoи чaнбaи пypкyввaти мaopифпapвapй бyдa, мyaллифи он бо oвapдaни 6ypxo^ дaлoили мyътaмaд xaмдиëpoнaшpo 6a ободию озодй Ba coзaндaгии шaxpxoи дидaaш ошно нaмyдa, oнxopo aз пeшpaфтxoи илму тexникaи дyнëй bo;^ мecoзaд. Шояд caбaби бapгapдoнии ин acap aз чониби дoнишмaнди зиндaëд Typa;yn Зexнй низ дap xaмин бoшaд, ки xaмзaмoнoнaшpo тaвaccyти нaвиштaxoи мyaллифи acap xy^op диxaд, ки 6a омузиши илму дониш, кacбy xyrap Ba oмyxтaнy aз xyд нaмyдaни зaбoнxo capгapм бoшaндy бapoи paxoй ëфтaн aз вapтaи чaxoлaтy нодонй Ba pacмy oдaтx,oи нoшoиcгa кушиш нaмoянд. 3epo ycгoд Typa;yn Зexнй xyд як зиëии paвшaнзaмиp Ba xoмии мaктaбy мaopиф бyдa, xaмeшa бaxpи pyшдy инкишофи илм дapчoмea бeдapeF зaxмaт кaшидaacг. Он xaмa paнчy зaxмaгxo, зyлмaгpo бо cy6x бaдaл кapдaнxo Ba бaxpи тайдо нaмyдaни мaънии тoзaвy гyфтopи би^ кaтpae aз xyни чигap там кapдaни ин фaзилaтгycгapи миллaт мopo вoдop мecaзaд, ки xaмeшa номи нeкaшpo виpди зaбoнxo opeмy raopy пaйкopaшpo бapoи имpyзиëнy oяндaгcн бозгу бошем Ba 6a кaвли Ca^m бyзypгвop:

Зиндаву цовид монд, уар к-у накуном зист,

К-аз ацибаш зикри хайр зинда кунад номро.

АДАБИЁТ

1 .Кухистонй, Шамсиддин. Мухаттара/ Шамсиддини Кухистонй.// -Маориф ва маданият, 1973, №°9.

2.Кухистонй, Шамсиддин. Мухаттара/ Шамсиддини Кухистонй.// -Маориф ва маданият, 1973, .№12.

3.Кухистонй, Шамсиддин. Мухаттара/ Шамсиддини Кухистонй.// -Маориф ва маданият, 1973, .№14.

4.Кухистонй, Шамсиддин. Мухаттара/ Шамсиддини Кухистонй.// -Маориф ва маданият, 1973, .№16.

5.Кухистонй, Шамсиддин. Мухаттара/ Шамсиддини Кухистонй.// -Маориф ва маданият, 1973, .№19.

6.Кухистонй, Шамсиддин. Мухаттара/ Шамсиддини Кухистонй.// -Маориф ва маданият, 1973, №°21.

7.Кухистонй, Шамсиддин. Мухаттара/ Шамсиддини Кухистонй.// -Маориф ва маданият, 1973, №°23.

8.Кухистонй, Шамсиддин. Мухаттара/ Шамсиддини Кухистонй.// -Маориф ва маданият, 1973, №°28.

9. Размчу, Х. Сафарнома/ Хусайн Размчу// Анвои адабй ва сори он дар забони форсй.-Машхад, 1370х.-С.199-205

10.Ходизода, Р. Нари бадеии Ахмади Дониш/ Расул Ходизода.-Аз гузашта ва хозираи адабиёти точик. Мачмуи мацолахо.-ДушанбеИрфон, 1974.

11. Чернишевский Н.Г. Письмо об Испании В.П. Боткина / /Н.Г.Чернишевский//.-Полное собрание сочениний. В 15-ти

томах. Том 4. Статьи и рецензии 1856-1857.-Москва:Художественная литература, 1948.-С.222-245.

12. Юнусзода, З. Жанри сафарнома дар адабиёти маорифпарварй/ Зулфия Юнусзода.-Тошканд: Фан, 2014.

ВКЛАД ТУРАКУЛА ЗЕХНИ В ПЕРЕВОДЕ И ОЗНАКОМЛЕНИЯ ПУТЕВОГО ДНЕВНИКА «МУХАТТАРА» ШАМСИДДИНА КУХИСТОНИ

Литература второй половины 19 и начала 20 века, которая в основном назван как просветительская литература, имеет тесную связь с идейным течением просветителя. Так как проникновение в литературе мнение и убеждение передовой прогрессивности, социальной и культурно-политической проблемы в творчестве просвещенных писателей привело к изменению прежних традиций литературы. Это изменение и эволюция если состоит в содержании литературы из ведения жизненного мнения и передовой просветительской идеи, то проявления формы новых жанров или изменение характера некоторых прежних жанров, является стилем написания и общедоступного языка писателя.

Путевой дневник «Мухаттара» Шамсиддина Кухистони, который переведен кириллическими буквами со стороны эрудированного мастера и просветителя Туракула Зехни, в 1973 году был опубликован в разных номерах газеты «Просвещение и культуры», без сомнения считается одной из интересных путевых записок просветительской литературы начала ХХвека.

Ключевые слова: литература, век, таджик, персидский, проблема, жанр, стиль, простой, путевой дневник, журнал, удобочитаемый, художественная литература, политическая литература, маснави, стихотворение, эпос, касыдах и.т.др.

CONTRIBUTION OF ZEHNI TURAKUL TO TRANSLATION AND ACKNOWLEDGMENTS OF THE MUKHATTAR TRAVEL DIARY SHAMSIDDINA KUHISTONI

The literature of the second half of the 19h century and the beginning of the 20h century, which is mainly called educational literature, has a close connection with the ideological course of the enlightener. Since the penetration into literature of the opinion and conviction of progressive progressiveness, the social, cultural and political problems in the work of enlightened writers led to a change in the old traditions of literature. This change and evolution, if it consists in the content of literature from the conduct of life opinion and advanced educational ideas, then the manifestation of the form of new genres or a change in the character of some previous genres is the writing style and the language of the writer.

The travel diary of "Mukhattar" ShamsiddinKuhistoni, which is translated in Cyrillic letters from the erudite master and enlightener TurakulZehni, in 1973 was published in various issues of the newspaper Enlightenment and Culture, is without a doubt considered one of the interesting travel notes of educational literature of the early twentieth century.

Key words: literature, century, Tajik, Persian, problem, genre, style, simple, travel diary, magazine, readable, fiction, political literature, mathnavi, poem, epic, qassidah, etc.

Сведения об авторе:

Бокиев Хамза - кандидат филологических наук, доцент кафедра таджикского языка и

литература Таджикский государственный университет имена С.Айни Тел.(+992)935382604

About author:

Bokiev Hamza -associate Professor in the Department of Tajik Philolgy, Tajik Steat Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Phone: (+992)935382604

АЪЛОХОН АФСАХЗОД ВА ТАДВИНУ ТАЗДЩИ «БАХОРИСТОН»

Абдулкрдири Н.

Донишкадаи омузгории Тоцикистон дар ш Панцакент

Аълохон Афсахзод «Бахористон»-ро дар радифи бехтарин асархои классикони адабиёти чахон мегузорад ва менигорад, ки «...он (яъне «Бахористон») дар тули панчсад соли мавчудияти худ аз нусха ба нусха, аз сина ба сина ва аз забон ба забон гузашта, бо тароват ва афкори хакимонаи худ ба инсоният сафо мебахшад ва мардумонро ба дарёфти завки солим, одамгарй, ахлоки хамида, бародарй ва хизмат ба халк хидоят менамояд.». (2, 262].

Чомишиноси дакиккор дар пайравии «Гулистон»-и Саъдии Шерозй, бахорони соли 892х.(1487м.) навишта шудани «Бахористон»-ро аз тарафи Абдурахмони Чомй, хамчун китоби дарсй барои писараш Зиёвуддин Юсуф таъйид менамояд.

«Бахористон» дар таърихи адабиёти точик чун асари ахлокй дар катори «Гулистон» ва «Бустон», «Кобуснома» ва «Анвори Сухайлй» шинохта шудааст ва «... масъалахои ахлокро Чомй на бо шеваи илмй, балки бо сабки бадей баён мекунад»[2, с. 262].

Доир ба таркиби асар Афсахзод ба андешае омада, ки онро барои хонандаи имруз фахмо баён кунаду иброз дошта, ки «Бахористон» аз мукаддима ва хашт боб (равза) иборат аст: 1.Саргузашти орифон; 2.Хркмати бузургон; З.Саргузашти подшохон, адолат ва ахлоки неки онхо; 4. Таргиби саховатмандй; 5.Х,икоятхои шавкангези ишкй; 6. Мутоябахои сафобахш; 7. Зикри шуъаро, таърифи шеър, пайдоиш ва хусну кубхи он; 8. Хикоятхои тамсилй;

Чомишинос менигорад, ки Мавлоно Чомй «Бахористон»-ро дар 73-солагиаш навиштааст, аз ин ру, асар як навъ чамъбасткунандаи шяву акоиди чамъиятшиносии мутафаккири забардаст аст ва нависанда хангоми таълиф, пеш аз хама, максади тарбияи насли наврас ва дар чавонон парваридани ахлоки хамидаро хадаф карор додааст.

«Бахористон» асари бадеист, ки дар он ба тарзи хосе хам аз зиндагонии ибратомези шайхону орифон, хам аз дурдонахои андешаю афкор ва хикмати донишмандони бузург, хам аз аъмоли хайри хокимону мансабдорон, хам аз ривояти хайру саховати муболигаомези афроди таърихй ва химмату накукории шахсони афсонавй, хам аз тасвири гудози ишк ва дустию вафодории дилбохтагон, хам аз латифаю мутоибахои халкй, хам аз рафтори шуъаро, хам аз хикоёти пандомези тамсилй рочеъ ба хайвонот натичахои ахлокй шрифта мешавад.» [1, с. 6].

Афсахзод доир ба хусусиятхои насри асри XV ва осори насрии он давр, ки «мухимтарин чихатхои зиндагии чомеаи он рузро инъикос мекунанд» андеша ронда, мавкеи «Бахористон»-ро дар байни ин осор чунин муайян мекунад: «Бахористон» комусест, ки дар он урфу одат ва хулку хислатхои тамоми табакоти мардуми асри XV, аз фаррош то подшох, инъикос гардидааст»[2, с. 264].

Чомишиноси тавоно баъдан дар бораи он ки «Бахористон» тазмини «Гулистон» ва бо санъати сачъ ороиш ёфтааст, инчунин фасохату балогати сухани Мавлоно Чомй ва бо фолклор наздик будани порчахои манзуми асар сухан ронда, кайд мекунад, ки шяи гуманистй (инсонгарой) Саъдию Чомиро ба хам карину «Гулистон»-у «Бахористон»-ро човидон гардонидааст.

Афсахзод менигорад: «Чомй мавзуъхои "Гулистон"-ро дар бобати адлу инсоф, чавонмардй, казову кадар, парваридани хисси масъулияти инсонию ичтимой, касос, дустию рафокат, таваккалу тавозуъ, ирода, хоксорию фурутанй дар баробари нигох доштани кадри инсонии худ, покии ахлоки дарвешон ва ишку мухаббати чавонй вусъату идома дода, дар навбати худ ба асараш сужетхои тозаро ворид овардааст.» [2, с. 265].

Аълохон Афсахзод, ки яке аз барчастатарин донандагони адабиёти классикии точик дар садаи XX буд, «Бахористон»-ро бо «Гулистон» мукоиса мекунад ва натича мебардорад, ки «Бахористон» тазмини эчодкоронаи «Гулистон» аст. У зикр мекунад, ки аз чихати мавзуъ факат боби якуми «Бахористон» бо боби дувуми «Гулистон» хаммавзуъ буда, боби севуми асари Чомй мавзуи боби якуми асари Саъдиро такрор мекунад. Боби панчуми хар ду асар дар як мавзуанд, лек хикоятхояшон аз хам тамоман фарк мекунанд. Мавзуъхои бобхои 3, 4, 6, 7, 8-и «Гулистон» дар «Бахористон» истифода нашудаанд ва бобхои 2, 4, 6, 7, 8-и «Бахористон» аз лихози мавзуъ тамоман наванд. Мухаккик ду-се хикояти хаммавзуъ ва аз лихози мазмун ба хам наздикро дар ин ду асари барчаста дармеёбад, лек тарзи гуфтори Чомию Саъдиро дигаргуна мебинад. Барои таквияти фикраш донишманд аз

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.