Научная статья на тему 'ПЕЙЗАЖ В ПРОЗЫ БАХМАНЬЯРА'

ПЕЙЗАЖ В ПРОЗЫ БАХМАНЬЯРА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
62
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МОЛОДЕЖЬ / ТАЛАНТ / СТИЛЬ / ВИДЕНИЕ / ПРОЗА / РОЛЬ / ФОРМИРОВАНИЕ / ПСИХОЛОГИЯ / МЫСЛЬ / ИСКУССТВО / ВНУТРЕННЕЕ / ЧЕЛОВЕК / РАССКАЗЧИК / ИСТОРИЯ / РАССКАЗ / ОБРАЗ / ВООБРАЖЕНИЕ / ПЕЙЗАЖ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муаззамаи Комилджон

Бахманьяр, современный писатель таджикской литературы с уникальным стилем и новым взглядом открыл новое окно на таджикскую прозу.Этот писатель вносит свой вклад в формирование психологической прозы. В этой статье автор размышляет о сути психологической прозы Бахманьяра, а заодно исследует место природных пейзажов в повести «Мой кругорогатий олень».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LANDSCAPE IN PROSE BAKHMANYAR

Bahmanyar, a contemporary writer of Tajik literature with a unique style and a fresh perspective, has opened a new window on Tajik prose and is a writer who contributes to the formation of psychological prose. In this article, the author reflects on the essence of Bahmanyar's psychological prose, and at the same time explores the place of natural landscapes in the story “My horned deer”.

Текст научной работы на тему «ПЕЙЗАЖ В ПРОЗЫ БАХМАНЬЯРА»

самого начала правления династии Саманидов, прославления праздника навруз было очень важной частью, сочиняли меморандумы и стихи о ее природной красоты, высоко ценили богатство новой жизни, а также в поэзии великих поэтов отражены эти характерные черты, таких как Рудаки и Манучехр, Фирдовси и Унсурси и других.

Ключевые слова: история, природа, жизнь, навруз, национальное, праздник, земля, религия, наследство, книга.

THE CELEBRATION OF NOWRUZ IN PERSIAN AND TAJIK LITERATURE NAVRUZ IN «SHOKHNOM» ABULKOSIMA FIRDAVSI

Persian and Tajik literature has more than a thousand years. During this time, historians and famous writers have created this world literature and left us a precious legacy. From the very beginning of the rule of the Samanid dynasty, the celebration of the holiday Navruz was a very important part, wrote memoranda and poems about its natural beauty, highly appreciated the richness ofnew life, and also in the poetry ofgreat poets these characteristic features such as Rudaki and Manuchehr, Firdovsi and Unsursi are reflected. and others.

Keywords: history, nature, life, Navruz, national, holiday, land, religion, inheritance, book.

Сведения об авторе:

Рустамова Фарзона Рустамовна - аспирант факультета таджикской филологии, кафедры классической литературы Худжандского государственного университета имени академика Бободжона Гафурова.

About the autor:

Rustamova Farzona Rustamovna - graduate student of the Faculty of Tajik Philology, Department of Classical Literature of Khujand State University named after academician Bobojon Gafurov.

МАНЗАРА ДАР НАСРИ БАХМАНЁР

Муаззамаи К

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Солхои хаштодуми асри гузашта чавонони созибистеъдод Бахманёр, Латофат Кенчаева, Чрнибеки Акобир, Салими Аюбзод, Мухаммадрахими Сайдар, Мухаммадзамони Солех, Сайфи Рахимзод, Абдулкодири Рустам бо сабки услуби хос ва дидгохи наве вориди насри точик шуданд.Нависандагони мазкур дар насри муосир накши калидиро бозида, дар ташакули насри психолога ва ё андеша кадамхои устувор гузошта буданд.

Дар ин росто нависандаи тозанаср Бахманёр хунари волои тасвирсозй ва кашфи олами пуртазоди ботини инсонро сохиб мегадад, ки уро бо ин сифаташ "Шоханшохи Сармаддех" номидаанд. Бахманёр муаллифи китобхои «Ишки сайёд» (1984), «Аспи обй» (соли 1988), «Дуди хасрат» (соли 1992), «Сармаддех» (соли 2002), ва «Сармаддех» (китоби дуюм, соли 2014) мебошад.

Тамоми кисахои офаридаи Бахманёр дорои сюжаи хурди пурмазмун ва ифодакунандаи як пахлуи зиндагии мардуми кухистон ба хисоб меравад. Дар киссаи "Гавазни чанбаршохи ман" Комёр-писараке, ки бемори бистарист ва дар доираи идрок чахонро мехохад пайхас намояд, инъикос гардидааст. Нокили кисса худи кудак аст ва хар тасвире дар он ифода меёбад, аз диди у баён мегардад. Тасвирхо тахайюлй мебошанд ва аз он ба чуз писарак касе чизе наметавонад биёбад, зеро у гап зада наметавонад: "Ман чизе пеши худ гуфтан ва шунидан мехохам. Ман «гавазни чанбаршох» - мегуям, ман овози худро намешунавам.Ман гунгам, мардум!"[1, с.6]. Перзонажи дигар, момои уст, ки уро дарк менамояд ва Комёр "аз гуфтани андешахо" дар назди у истихола намекарду рузро бо у кур менамуд.

Кудак- нокили хаводиси бофтааш хамаеша гавазнеро, ки акси колии назди каташ мебошад, аз хамлаи гургхои гурусна, ки майли туъмаи гавазн доранд, нигахбон аст ва аз ин хотир мегуяд: «Чанбаршоххо» - гуфт момоям чонвархои колиро, ки гурге онхоро дунболгирй мекард. «Гавазнхо» -ислох кард момоямро Бобуна. Хама гавазнхо рупеш, бо харос метохтанд, гайр аз як гавазни азамате ки тохташро суст карда буду ба кафо менигарист, гуё аз кисмати гавазнон ва хоса баррагавазне ки каме аз рама кафо монда буд, хавф мебурд. «Ин сархайлашон!» - гуфта буд рузи аввал Бобуна"[1, с.10].

Дар зехни кудак дарафтодани гургхо ба гавазн хар лахза мумкин аст ва аз ин хотир шабхо ва рузхо уро нигахбонй мекунад. Нависанда олами кудакро хеле ачиб инъикос менамояд ва он хароси кудак охиста-охиста амри вокеие гардид, ки у "шабхо гурги гуруснаро даст-дасткунон меёфт" ва " аз гарданаш медошту "баъд орому дилпур дар хамон хол хоб мерафт" . Баъдан ин рафтори у ба момояш

мaълyм гардид ва пас аз чaндe колиро аз пeшaш гирфтанд, вaлe y хaмeшa дар фикри гавазни чaнбapшox 6уд. Навсисанда бо инъикоси хoдиcae rMpex,po мeкyшoяд. Вaкгe ки чун одат кудак болои бом мeбapoяд, дар тасаввураш марди тyфaнгдope гавазни чанбаршокх.о шикор мeкyнaд . Кудак аз ин дар харос асг ва садо мeкyнaд, ки:

"Танхо аз он дар хайратам, ки гавазни чaнбapшox ба исгикболи ман шитофта, шаклашро тагйир мсдих^, сурати Бобунаро мerиpaд. Бoбyнae ки ба тешвози ман мсгозаду бо тамоми овоз фapëд мeзaнaд" [1, с.13 ].

Вoкeaн, агар ба aндeшaи Барром Мирсаидов таваччух шмосм, пас: «Якс аз шoxaхoи мухими насри муосири точик ба унвони насри эхсосу aнцeшa ë поколот шинoxтa шудаасг. Ин навъи наср бозгуи олами тафаккуру андеша, чахоншиносй, xyдниrapивy xyдшинocии нависандаву кахрамонони осори y махсуб мeëбaд. Тасвири олами богини, рухияву хио^т, аз олами ичгимоъ канора гузоштани кахрамон, равшан coxтaни хофизаи тaъpиxии y, тaшpeхи авзои равониву акидагии вай, дар симои терсонажи марказй офаридани инсони пeшpaв аз шумори шap^хoecг, ки нависанда бояд дар чapaëни нигориши вoкeaг мавриди назар дошта бошад. Усули баëни пcиxoлorй шомили им^ного^; ки нависанда ба василаи cap фуру овардан ба умки калби инсон мураккабихои рухияи ypo ба зохир мeopaд»[2, с.210].

Нависанда дар рафтор, харакагхо ва муносибати кахрамони асосии хикоя - кудак олами богинии як нaфapepo тасвир мeнeмoяд, ки бо чахони кучакаш аввал бо гургхо ва баъдан ба марди туфангдор барои налоги гавазни чaнбapшoxaш мубориза мeбapaд.

Дар ин чо гавазн-рамзи жруи жкй ва марди туфангдор рамзи бадй асг, ки ин ду нepy омили мубризаи богини ва авзоъи пс^ологии y мeгapдaнц ва нависанда бо ин исбог мeнaмoяд, ки факаг иродаи инсон мсгавонад алайхи хар гуна бадихои чй равонй ва чй чисмонй мубриза бибарад.

Хусусияти дигари насри Бахмажр ин услуби шоирона мeбoшaд, ки як чамбаи асосии насри aнцeшa ин oмexтaшaвии насру назм дар сабк асг. Дар мавриди насри шоирона ва ë мавзун андешахои зиëдe ба назар мepacaд ва xoccaтaн Кадканй чунин aнцeшa дорад, ки бо вучуди маълум будани «насри шоирона» дар Fapб, лeкин мухимгарин xycycrara он дар насри класикии форсу точик пайдосг: «... мисли шлиби шата^ти суфия, xocca Боязиди Басгомй, ки бузурггарин сарояндаи шсърх.ои мансур дар фарханги эронй асг ва хануз хамтою барои у нaмeшинoceм»[3, с.242].

Бахмажр дар досгони кутохи «Гавазни чaнбapшoxи ман» табиати кухисгон ва зeбoии онро рамзан бо атроф^ни xyд тасвир намудаасг. Куххо ботамкинанд, xoмyшй ва оромии куххо - мачрои пургавгои хaëгpo дар дсхи бофтааш Сapмaддeх бо сабки шоирона тасвир мeнaмoяд. Мо мyxoлифaти ду чахонро дар ин досгони мeбинeм. Дар ин чо ба чахони рухи озод ва чахони побанди 6сморй Кoмëp -кудащ ки рох гашта намсгавонисг, мукобилат мeкyнaд: "Ман аз тeFaи Шeдaнзo як-як канда шуда руи дсх афтодани абрхоро xyб мушохида мскушм, ман pexтaни боронро тешат пай мeбapaм, ман xoниши кабкони фарози Ялморо нагз мeшy-нaвaм. «Фарози Ялмо xeлe дур асг, - мeryфт момоям, -xoни-ши кабкони он чо то ба дeх нaмepacaд. Ту шояд xoниши кабко-ни Хорбунаро шунавй?» Ман чавоб нaмeдихaм, ман xyб мсдо-шм, ки аз кадом махал ба гушам чй caдoe мepacaд"[1, с.4 ].

Таснифи муфассали тасвири тежаж- манзарахои шоиронаро М.Н.Эпштeйн дар асари xyд оид ба системаи тасвирхои манзаравй дар назми рус тешниход кардаасг . Дар байни навъхои эсгетикии манзара, мухаккик манзарахои ц^алй, туфонй ва якрангро фарк мeкyнaд. Манзараи бeхтapин дар доираи aдaбиëги кадим ташаккул ëфтa, баъдан доимо рушд ва дигаргун мeгapдaд. Чузъхои таркибии манзараи идeaлй насим, манбаи об, гулхо, дapaxтoн ва паррандахо мeбoшaнц, ки дар якчоягй он чизepo ташкил мeдихaнц, ки дар исгилохоги логинй хамчун "locus amoenus", яънe чои xyшoянц таъин шудаасг [4, с.131]. Манзараи пypтyFëн ë шадид бо динамикаи xyд ва чойивазкунии кисмхои асосии таркибии он аз мавксъхои маъмулй фарк мeкyнaд, ки дар он кувваи бeбoзгaшти табиат ифодаи xyдpo мeëбaд. Манзараи якранг ë гамангез ба пaxши aнгeзaхoи пураламу xaëлбaxш равона шудаасг, ки xycycияти жанри элeгияpo ташкил мeдихaнд [4, с.148]. Дар баробари навъхои эсгетикии манзара, М.Н.Эпштeйн манзарахои миллй ва экзогикй, инчунин манзарахои зимисгонй ва тобисгониро фарк мeкyнaд. [4, с.149.]

Манзара дар асархо на танхо замина, балки рамзи фалсафй низ доранд, ки вазифаи тасвирй ва рамзиро ичро мeкyнaд: «Ман аз тиpeзaи xoнaaм ба табиат мeниrapaм ва аз руи боми анбор, ки рузхои офтобй маро ба он чо мeбapopaнд, ба олам. Табиат барои ман куххои Шанобурзу Шeдaнзo ва олам барои ман Сармаддех асг. 3epo ман дигар кухсву дeхepo надидаам ва дида хам наметавонам. 3epo пойхоям шаланд, мардум!"[1, с.4 ].

Тасвири манзара дар aдaбиëг хамчун як падидаи бaдeй амик ва гуногунчабха асг, ки aдaбиëгшинocoн таснифоги манзарахои адабиро бо асосхои гуногун чудо намудаанд. Якс аз

мaъмyдгapин тacнифи мaнзapaxo aз pyM тacвиpи мaвкeи чyFpoфй бa миён мeoяд. Тибки ин мeъёp, чунин мaнзapaxo бa мoнaнди дaшт, чaнгaд, 6^p, кух,, шaxp, дexoт вa FaMpa фapк кapдa мeиcтaнд . Тибки мeъёpи мaвcимй, мaнзapaxopo бa ocoнй бa 68xop, тoбиcтoн, тиpaмox вa зимиcтoн тaкcим кapдaн мумкин acr Мeъёpи мyвaкк;aтй, яънe 6o нaзapдoшти вaкги pyз, бa мo имшн мeдиxaд, ки дap бopaи мaнзapaxoи cyбx, pyз, шoм вa шaб cyxaн poнeм Дap acocи ин xycycra^ мaнзapaxoи ибгицoй, бaйнимaзмyнй вa ниxoй фapк кapдa мeиcтaнд. Xaмзaмoн, мaнзapaxo вoбacтa бa мeъёpи тacвиp фapк мeкyнaнд вa якe 8з мeъёpxoи пypмaзмyни фapк кapдaни мaнзapa низ жaнpи oн мeбoшaц. Инчунин тaвcифи тaбиaтpo aз pyи мaнcyбияти ora,o бa acapxoи дap дoиpaи ycyли мyшaxxacи бaцeй oфapидaшyцa - мaнзapaxoи ceнтимeнтaдй, poмaнтикй вa peaлиcтй фapк кapдaн мумкин acт [5,c.31].

Дap xaмин зaминa, К.В.Пигapeв aдoмaтxoи жaнpй вa FOявй-мaвзyъиpo xaмчyн acora тacнифи мaнзapaxo интиxoб тамада, чунин нaмyцxoи тacвиpи мaнзapapo, бa мисти эпикй, дpaмaвй, лиpикй, пcиxoлoгй, ичтимoй, тaъpиxй, миддй вa фaдcaфй ч>ДО нaмyцaacт. Бa aкидaи oлим, шму^^ мaнзapaxopo вoбacтa бa oн фapк; бoяд кapд, ки вoбacтa бa кaдoм xycycиятxo дap тacвиpи мyшaxxacи тaбиaт бapтapй дopaнд[6, c. 8]. Тaвpe ки Л.М.Кpyпчaнoв кзйд Rap^ мaнзapa xaмчyн якe aз мyндapичa вa чyзъxoи тapкибии acapи бaдeй вoбacтa бa ycлyби мyaдлиф, caмги aдaбй (xapaкaт), ycyли нaвиcaндa вa жaнp биcёp вaзифaxopo wipo мeкyнaд[7, c. 13]. Дap xa^Hw, дap як acapи бaдeй тacвиpxoи тaбиaт 6o ягoн caбaб пaйдo мeшaвaнд вa xaмeшa дopoи мaънo буда, oдaтaн ё xaмчyн зaминaи эмoтcиoнaлии бoйи aмaдxoи пaxншaвaндa ё xaмчyн шaкли инъикocи oлaми бoтинии мyaллиф ё пepcoнaж aмaд мeкyнaнд. Aкcapи мyxaккикoн чунин мeшyмopaнд, ки вaзифaи пeшбapи мaнзapa дap acapи бaдeй фyнкcияи пcиxoлoгиcт [8, c.37; 9, c.138]. Ana xaминpo дap нacpи Бaxмaнёp xeлe бapчacтa эxcoc шмудан мумкин acт.Тacвиpи тaбиaт xaмвopa 6o зexни кyдaк чилвa мeёбaд.Тaмocи pyxй вa чжмй xoнaндapo бa чaвxapи aндeшaи нaвиcaндa oшнo мecoзaд: "Мaн cитopaгoнpo дуст мeдopaм, мoдap! 3epo бa orn,o xacaA мeбapaм. Мaн cитopaгoнpo xap шaб мeшyмopaм, x^o6po гум мeкyнaм, бoз мeшyмopaм, то oн дaмe ки xoбaм мeбapaдy... Бaъзaн мaн cyи тиpeзa дacт дapoз мeкyнaм, мexoxaм cитopaякe бa чaнгopaмy бoлoи capaм oвeзaм, бигзop мидтиpoc зaнaд, бигзop нигaxбoни биа^и мaн, мaxбacи мaн, тoбyти мaн бoшaд, чyнoнки як киpми шaб тoб нигaxбoн буд шaбe"[1, c.6].

Чунин бa нaзap мepacaд, ки ин нукгаи нaзap кoмилaн кэнунй acт, зepo мaнзapa aз тaбиaти

xyд нa xaмчyн xaдaф, бaдки xaмчyн вocитaи тaвcифи xaparcrep вa xoлaти y aмaд мeкyнaд. Мaнзapaи бoмaxopaт oфapидaшyдa имкoн мeдиxaд, ки вaзъи pyxияи кaxpaмoнpo бa дapaчae нaвиcaндa инъикoc мeнaмoяд, ки oлaми бoтинии вa эxcocoти ypo тo aндoзae xoнaндa дapк мeнaмoяд. Мacaдaн: "Мaн бa фapoзи Хopбyнa, бa дунги Жaвpaк мeнигapaм. Фapoзи Хopбyнa бe гaвaзни чaнбapшox бa xaмa фapoзxoи oлaм мo-нaнд acn Фapoзи Хopбyнa бe гaвaзни чaнбapшox як кyxтaди oдиcт, ки чaнд дунгу бyтгa дopaд"[1, c.12].

Faйp aз oн, мaнзapa мeтaвoнaд бa xoнaндa тaъcиpи paвoнй pacoнaд, ypo бa мaвчи мyaйяни дapки мaтни бaдeй мутобик coзaд. Мaнзapa инчунин мeтaвoнaд ra^po бapoи мyддaтe Wb кyнaд вa бa xoнaндa имшн диxaд, ки дap бopaи pyйдoдxoи дap acap фикp кyнaд вa aмикй вa axaмияти oнxopo дapк кyнaд. Axcap вaк;г мaнзapa xaмчyн шaкли xyзypи мaйдoни мyaдлиф aмaл мeкyнaд. Arn xaмин мacъaдa дap дocтoни "Гaвaзни чaнбapшoxи мaн" xeлe мyфaccaдy дaкик oвapдa шyдaacт.Тaмoми xoдиcaxoи paвoнии Кoмёp 6o тaбиaт xaмoxaнг xacтaнд вa гуё тaбиaт нepyбaxши y мeбoшaд: "Мaн бa тeFaи Шeдaнзo мeнигapaм. й^уз дигap aбpпopae кaндa нaмeшaвaд, имpyз дигap шaкapнaмe дoмaни дexpo тap нaмeкyнaд, имpyз мapo pyH бoм нaмeбapopaнд. 3epo мoдapaм aз нocиxaтии мaн дap xapoc acт, зepo мoдapaм aз шaмoл xypдa-ни мaн мeтapcaд. Бa нaзapи мoдapaм мaн гули xyшкидapo мe-мoнaм, ки кaмe шaмoли caxт мeтaвoнaд гapд-гapд coзaд"[1, c.5].

Тacвиpи мaнзapa мaxcyли э^дисти cyбъeктивй бyдa нaмeтaвoнaд. Мaвкeи мyaдлиф, мyнocибaти ypo бa py^offxo вa бaxoи ypo бa aтpoф ифoдa кyнaд. Вaзифaи Foявию бaдeии мaнзapa ифoдaи aк;идaxoи фaдcaфй, ичтимoй, эcтeтикй вa axлoкй мeбoшaд. Marnapa xaмчyн чузъи мyкaммaли acap, дap ифшoи мaвзyъ вa мyндapичaи FOявии oн иштиpoк мeкyнaд. Тaфaккyp вa тaxлили мyлoxизaкopoнaи жмуда^ гyнoгyни мaнзapaxoи тaбиaт мyaдлиф вa пepcoнaжxoи ypo вoдop мeкyнaд, ки дap бopaи мyнocибaти инcoн бa oн aндeшa кyнaнд:»Aбpxo xapaкaт мeкyнaнд вa бa мo чунин мeнaмoянд, ки crno-paгoн, - гyфтa буд мoдapaм. - Aммo чapo oнxo бa нaзapи ту cyxтaвy зиндa мeшaвaнд, нaмeфaxмaм» [1, c.5].

Тacвиpи мaнзapaи тaбиaт ин мyлoxизaи нaвиcaндa дap бopaи xaera инcoн, caбaби acлии тaбиaт, мyнocибaти бaйни xaCT вa мapг, мyшкилoти тaбиaт вa хифзи тaбиaт, ^нужда мyнocибaгxo дap мухити тaбий вa инcoнй дoниcтa мeшaвaд. Тaвpe ки С.В.Зeлeнcoвa кдйд нaмyдaacт, чунин мyлoxизaxo нa тaнxo cиcтeмaи мyappифии мyaдлиф вa пepcoнaжxo, нукгаи нaзapи oнxopo бa 4axo^ бaдки caтxи идeявй вa бaдeии acappo дap мaчмyъ нишoн мeдиxaд [6, c. 38]. Тacвиpи мaнзapaxoи тaбиaт oдaтaн як минта^и мyшaxxacи чyFpoфиpo бap бap мeгиpaд вa aз ин py xyввияти миллй дopaд.

Тacвиpxoи мaнзapaи Faйpимyкappapй paмзй вa тaxaйюлй дap дocтoни кутс^и «Гaвaзни чaнбapшoxи мaн» (1980), ки дap oн нaвиcaндa вaзъи зexнии кyдaкpo инъикoc мeнaмoяд, мyбoxиcaи бoтинии y 6o мapди тyфaнгдop-шaxce, ки aтpoфpo мexoxaд дигap кyнaд, бapчaстa вa лиpикиcт: "Мapд

хамоно ба гавазн наздик мешавад. Мард чун дузд, чун рохзан, чун шабрав паси гуту буттахо худро гирифта, номаълум ба гавазн наздик мешавад. Инак, вай дар масофаи тиррас карор мегирад, инак, вай туфангро ба шохи буттае устувор мекунад, инак вай...

- Напарронед! Напарронед! - додмезанамман. Овозам дар талу толахо аксандоз мешаваду тааччуб намекунам» [1, с. 13].

Аз матни хикоя, андешаи муаллиф равшан аст: як хакикати бузурги табиат ва ногузирии чазо барои хар коре, ки инсон кардааст, вучуд дорад.

Инак, дар киссаи "Гавазни чанбаршохи ман" Бахманёр мо тамоми вазифахои асосии манзараро мушохида мекунем. Аммо диккати асосии нависанда ба функсияи психологй равона мегардад. Гузашта аз ин, нависанда муносибати дучонибаи табиат ва хислати инсонро нишон дода, аз чониби дигар куххоро хамчун косиди зиндагии инсон тачассум менаамояд.

Тавассути манзара, таъсири хузур ва муносибати нависанда ба ашё ё падидаи тасвиршуда низ интикол дода мешавад. Куххо дар ин достон пеш аз хама мухити этникй мебошанд, ки бо такдири одамон алокаманданд. Дар тули хазорсолахо, куххо инсони бехтаринро ба воя расонидаанд ва ба сокинони худ хислатхои бехтарин - мардонагй ва часорат, мехнатдустй ва окилй, самимият ва росткавлй, дустй ва мехмоннавозиро такдим карданд. Аммо вайрон кардани фазои табий ба тарзи зиндагии саргардон ва нобудшавии рух оварда мерасонад. ки онро дар муносибати Комёр ва муборизаи равонию зехнии у дидан мумкин аст.

АДАБИЁТ

1. Бахманёр Сармаддех.Шоханшох (мачмуаи хикояхо ва роман) / С. Бахманёр - Душанбе: Адиб, 2013. - 472 с.

2. Мирсаидов Б. Андешапарварй дар як асари Ч,алол Икромй Посдорони насри муосири точик (Мачмуаи маколахо ба ифтихори 100 -солагии Нависандагони халкии Точикистон Ч,алол Икромй ва Рахим Ч,алил). / Б.Мирсаидов -Хучанд: Нури маърифат, 2009.-С.210-216.

3. Кадканй Мухаммадризои Шафей.Мусикии шеър.Нашри дувоздахум.-Техрон, 1391-689 с.

4. Эпштейн, М.Н. Природа, мир, тайник вселенной: система пейзажных образов в русской поэзии. / М.Н. Эпштейн -М.: Высшая школа, 1990. - 303 с.

5. Зеленцова, С. В. Функции пейзажа в малой прозе И. А. Бунина: на материале произведений 1892-1916 гг.: дис. на соискан. учён. степ. канд. филол. наук. / С.В. Зеленцова—Орёл, 2013. — 192 с.

6. Пигарев К.В. Русская литература и изобразительное искусство: очерки о русском национальном пейзаже середины XIX в. / К.В. Пигарев—М.: Наука, 1972. - 8 с.

7. Крупчанов Л.М. Введение в литературоведение: учеб. пособие. / Л.М. Крупчанов - М.: Оникс, 2005. - - 413 с.

8. Кухаренко, В.А. Интерпретация текста: учеб. пособие. / В.А. Кухаренко - М.: Просвещение, 1988. — 192 с.

9. Себина, Е. Н. Пейзаж // Введение в литературоведение: учеб. пособие / Л.В. Чернец, В.Е. Хализев, А.Я. Эсалнек и др. / под ред. Л.В. Чернец.- М.: Высшая школа, 2004. - С. 264-275.

ПЕЙЗАЖ В ПРОЗЫ БАХМАНЬЯРА

Бахманьяр, современный писатель таджикской литературы с уникальным стилем и новым взглядом открыл новое окно на таджикскую прозу.Этот писатель вносит свой вклад в формирование психологической прозы.

В этой статье автор размышляет о сути психологической прозы Бахманьяра, а заодно исследует место природных пейзажов в повести «Мой кругорогатий олень».

Ключевые слова: молодежь, талант, стиль, видение, проза, роль, формирование, психология, мысль, искусство, внутреннее, человек, рассказчик, история, рассказ, образ, воображение, пейзаж.

LANDSCAPE IN PROSE BAKHMANYAR

Bahmanyar, a contemporary writer of Tajik literature with a unique style and a fresh perspective, has opened a new window on Tajik prose and is a writer who contributes to the formation ofpsychologicalprose.

In this article, the author reflects on the essence ofBahmanyar's psychological prose, and at the same time explores the place of natural landscapes in the story "My horned deer ".

Keywords: youth, talent, style, vision, prose, role, formation, psychology, thought, art, inner, person, storyteller, story, image, imagination, landscape.

Сведение об авторе:

Муаззамаи Комилджон - соискатель кафедры теории и истории литературы, Тадикский государственный институт языков имени Сотима Улугзада.

About the author:

Muazzamai Komiljon - post-graduate student of the Department of Theory and History of Literature, Tajik State Institute of Languages named by Sotim Ulugzade.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.