Научная статья на тему 'ПРАЗДНОВАНИЕ НАВРУЗА В ПЕРСИДСКОЙ И ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ НАВРУЗ В "ШОХНОМЕ" АБУЛКОСИМА ФИРДАВСИ'

ПРАЗДНОВАНИЕ НАВРУЗА В ПЕРСИДСКОЙ И ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ НАВРУЗ В "ШОХНОМЕ" АБУЛКОСИМА ФИРДАВСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
177
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ / ПРИРОДА / ЖИЗНЬ / НАВРУЗ / НАЦИОНАЛЬНОЕ / ПРАЗДНИК / ЗЕМЛЯ / РЕЛИГИЯ / НАСЛЕДСТВО / КНИГА

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Рустамова Фарзона Рустамовна

Персидская и таджикская литература насчитывает более тысячи лет. За это время историки и известные писатели создали эту мировую литературу и оставили нам драгоценное наследие. С самого начала правления династии Саманидов, прославления праздника навруз было очень важной частью, сочиняли меморандумы и стихи о ее природной красоты, высоко ценили богатство новой жизни, а также в поэзии великих поэтов отражены эти характерные черты, таких как Рудаки и Манучехр, Фирдовси и Унсурси и других.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CELEBRATION OF NOWRUZ IN PERSIAN AND TAJIK LITERATURE NAVRUZ IN "SHOKHNOM" ABULKOSIMA FIRDAVSI

Persian and Tajik literature has more than a thousand years. During this time, historians and famous writers have created this world literature and left us a precious legacy. From the very beginning of the rule of the Samanid dynasty, the celebration of the holiday Navruz was a very important part, wrote memoranda and poems about its natural beauty, highly appreciated the richness of new life, and also in the poetry of great poets these characteristic features such as Rudaki and Manuchehr, Firdovsi and Unsursi are reflected. and others.

Текст научной работы на тему «ПРАЗДНОВАНИЕ НАВРУЗА В ПЕРСИДСКОЙ И ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ НАВРУЗ В "ШОХНОМЕ" АБУЛКОСИМА ФИРДАВСИ»

12. Черепахов, М. Проблемы теории публицистики / М. Черепахов. - М., Мысть, 1973.

РОЛЬ ЖАНРА ВОПРОСОВ И ОТВЕТОВ В ПРОПАГАНДЕ КУЛЬТУРНЫХ ПРОБЛЕМ В ПРЕССЕ (НА ПРИМЕРЕ САЙТА И ЕЖЕНЕДЕЛЬНИКА «ОЗОДАГОН», «ДЖАВОНОНИ

ТОЧИКИСТОН», «МИЛЛАТ»)

В статье рассматривается положение и специфика новостных жанров на сайте и в еженедельниках «Озодагон», «Джавонони Точикистон» и «Миллат». Автор обращает внимание прежде всего на специфику самих жанров и самих новых жанров. По его мнению, в основе журналистской информации лежит сочетание формы и содержания. Содержание выражается определенным образом. Контент важен для получателя, он не работает над жанром материала, но журналист, конечно, использует определенный шаблон, чтобы его материал был понятным и доступным. Поэтому представить журналистику без жанра невозможно, ведь создание журналиста начинается с знания жанровых закономерностей и их целенаправленного использования. Эффект созидания имеет два аспекта - форму и содержание. Конечно, его содержание состоит из вопросов, которые рассматриваются журналистами, но это же содержание выражается в определенном формате. Те же стереотипы и в журналистских жанрах.

Освещение в СМИ может происходить по-разному. Один из самых распространенных методов воздействия - использование жанровых вариантов. Жанр - это средство, с помощью которого цель выражается более четко, лаконично и эффективно. Разнообразие жанров - одна из прекрасных возможностей влиять на общественное мнение.

По словам автора, при описании жанра исследователи часто акцентируют внимание на различных его аспектах, и эти взгляды анализируются в статье.

Ключевые слова: жанр, категория, информация, жанры новостей, новости культуры, религия.

THE ROLE OF THE QUESTION AND RESPONSE GENRE IN PROMOTING CULTURAL ISSUES IN THE PRESS (ON THE EXAMPLE OF THE WEBSITE AND WEEKLY «OZODAGON», «JAVONONI TOJIKISTON», «MILLAT»)

The article examines the situation and specificity of news genres on the website and in the weeklies Ozodagon, Javononi Tojikiston and Millat. The author pays attention, first of all, to the specifics of the genres themselves and the new genres themselves. In his opinion, a combination of form and content lies at the heart of journalistic information. The content is expressed in a certain way. The content is important to the recipient, he does not work on the genre of the material, but the journalist, of course, uses a certain template to make his material understandable and accessible. Therefore, it is impossible to imagine journalism without genre, because the creation of a journalist begins with the knowledge of genre laws and their purposeful use. The effect of creation has two aspects - form and content. Of course, its content consists of issues that are considered by journalists, but the same content is expressed in a certain format. The same stereotypes in journalistic genres.

Media coverage can happen in a variety of ways. One of the most common methods of influence is the use of genre variants. Genre is a means by which the goal is expressed more clearly, concisely and effectively. The variety of genres is one of the great opportunities to influence public opinion.

According to the author, when describing the genre, researchers often focus on its various aspects, and these views are analyzed in the article.

Keywords: genre, category, information, news genres, culture news, religion.

Сведение об авторе:

Олимиён Сабрина Шамсулло - аспирантка кафедры печати Таджикского национального университета, E mail: journalist2020@mail.ru. Тел (+992) 935020491.

About the author:

Olimiyon Sabrina Shamsullo - postgraduate student of the Department of Printing of the Tajik National University, E mail: journalist2020@mail.ru Tel: (+992) 935020491.

ИНЪИКОСИ ЧДШНИ НАВРУЗ ДАР АДАБИЁТИ ФОРСУ ТОЧДК

Рустамзода Ф.

Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров

Адабиёти беназири форсу точик таърихи беш аз х,азорсоларо дорост. Дар тули ин таърих нобигагон ва чех,рах,ои тобноки ин адабиёти оламшумул эчод намудаву мероси гаронбах,ое аз худ бокй гузоштаанд. Аз даврони ^укумати сулолаи абаркудрати Сомониён шуруъ карда, васфи табиату зебоих,ои он, ситоиш неъматх,ои фаровони х,аёт ва панду андарз дар эчодиёти шоироне чун Рудакиву Манучехрй, Фирдавсиву Унсурй ва дигарон дар мадди аввал карор гирифт. Ч,ашни Навруз, таърихи

пaйдoиш Ba pacMy oинx,oи шврузй низ дap paдифи бaxopияxoи шoиpoни нaзмcapoи axa вacфy cитoиш гардид^ минбaъд низ дap aшъopи Faзaлcapoёнe чун XoKowmy Чaлoлиддини Бaлxй, Хрфизу Кaмoл, Сaъдивy Икбюли Лoxypй Ba дигapoн бa cypaти чaззoб Ba бдоёр xyнapмaндoнa бa кдгам кaшидa шyдaacт.

Нaмyнaи oлии вacфи бaxopи дилaнгeз Ba oмaд - oмaди иди Нвруз дap бaxopияи Мaликyшшyapo Абyaбдyллoxи P^arä бa тaвpи зeбo бa тacвиp oмaдaacт: Омaд 6ayopu xyppa-м 6o parny 6yüu muu6, Бo cab yœop ну^^у opoumu ayu6. Шoяд, m мapдu nup бад-т гщ шавад цaвoн, remu 6a дыл ёфт ma6o6 as naüu ми^аб. 4apxu бyзypгвop me лaшкape бuкapд, Лaшкap-ш a6pu mupaey 6oàu ca6o нащб. Нaффom 6apyu pasmany my^ap-m maблзaн, Дuàaмyawpхайлу нaàuàaм чуншмayuб^ [1, c.61]

У^од P^arä 6o як мaлoxaти зeбoи cyxaнвapй aз oмaдaни бaxopи xyppaM шйшм мeдиxaд Ba бapoи xap нaфape yмeди тoзa шyдaн, caбз шyдaн Ba aз шв чaвoн шyдaн мeбaxшaд. Дap xycyra Нврузи Xycнopo чунин мeфapмoяд:

Ба нaвбayopoн 6ucumoü a6pu ^pë^o, Ku аз гupucmaнu ycm, m замш xaнàoн.

Вaлe бeш aз xaMa Нвруз дap «Шoxнoмa»-и Абул^^м Фиpдaвcй бa cифaти якe aз чaшнxoи кддими opиёинaжoд нoм бypдa шyдaacт. Дap «Шoxнoмa» дap бopaи Mapox^ra пaйдoиши ин чaшн, зaмoни бapгyзopй, иcтeъмoли кaлимaи Нвруз Ba чигушгии oн тaкзexoтe oвapдa шyдaacт.

Бa вучуд oмaдaни чaшни Нвруз дap ouoзи 68xop Ba aз шв зиндaшaвии тaбиaт дap «Шoxнoмa» xeлe xyб oвapдa шyдaacт.

XamoMe ки reB Бeжaнpo нaмeёбaд, бa 4opa4yS нaзди Кaйxycpaв paфтa Ba aз y мexoxaд, ки ypo дap ёфтaни гyмшyдaaш ёрй нaмoяд. Кaйxycpaв бaд-ин гyннa nocyx мeдиxaд? Бuмoн, mo б^яд мoyu Фapвapàuн, Ku бuфpyзaà a^ap уауэн yyp дшн. Бад^н гщ, m 6op гул нuшoнàam бoà, Чу 6op cap yaue гул фuшoнàam бoà. Замт чoàapu сабз дapnyшaдo, Xpm 6op гyлoн o бuxpyшaдo. Ба yap cy шавад жк фapмoнu мo, Пapacmuш m фapмyд Яздoнu мo. Бuxoyaм ман oн Цoмu гemuнaмoй, Шавам neшu Яздoн, бuбoшaм ба noü. Kyyo yaфm кuшвap бад-y a^apo, Бuбuнaм бapy бyмu yap кuшвapo. Кунам oфapuн 6op нuëкoнu xeш, Гузшда цayoнàopy nomm xe-ш. бшуям mypo yap xy^o Бeжaн acm, Ба Цам aндapyн mмapopaвшaн acm. [17, c.377]

To зaмoнe ки Нвруз фapo нapacидa, Кaйxycpaв нaмeтaвoнaд бa Чрми 4aM нигох биaндoзaд Ba acpop бибинaд. 4apo? Tara,o дap 68xop acr, ки тauйиpoтe шмитан Maxcyc 4axo^o фapo шрифту зиндaгй бopи дигap OFOЗ мeгapдaд (aлбaттa зиндaгии гиёxe, ки шoяд бa xaмoн ycтypaи «Мaшй Ba Мaшёнa» Ba <<Йиму fcMar» бapгapдaд, ки aввaли чуфти инcoниaнд).

nac иншн низ тaвaллyдe дyбopa мeёбaд Ba aз тaмoми бaдиxo чyдo гашт^ мoнaнди мaвчyдe тoзa бa дунё oмaдa, бидуни rynox мeгapдaд.

KafeycpaB низ тaнxo дap Нвруз acr, ки мeтaвoнaд Чрми 4aMpo дap дacт гиpифтa Ba poзи xaфт кишвappo дapёбaд:

Чу Нaвpyзu фappyз фapoз oмaдaш, Бад^н Цoмu paвшaн нжз oмaдaш. Бжмад nypyмeд àmu nayлaвoн,

Зи бар сипеуры г$ж гашта навон.

Чу Хусрав рухи Гев пажмурда дид,

Дилашро ба дард андар афсурда дид.

Биёмад, бипршид румицабой,

Бад-он то бувад пеши Яздон ба пой.

Xурyшид пеши цауонофарын,

Ба Хуршед бар чанд бурд офарин.

Зи фарёдрас зрру фарёд хост,

Аз Оуармани бадкуниш дод хост.

Хиромон аз он цо биёмад ба гоу,

Ба сар барниуод он хуцаста кулоу.

Яке цом бар каф ниуода набид,

Бад-y андарун уафт кишвар бидид.

Замону нишони сипеури баланд,

Хама карда пайдо чиву чуну чанд. [17, c.269]

Дap зaмoни подшох,ии Чдмшед х,шгоми бapпoии Нвруз дap рузи Хурмузд aз мох,и Фapвapдин

acr.

Сари соли нав Хурмузи Фарвардин,

Баросуда аз ранц руы замин.

Бузургон ба шодй биёростанд,

Маю цому ромишгарон хостанд.

Чунин цашни фаррух аз он рузгор,

Ба мо монд аз он хусравон ёдгор. [17, c.22]

Дap «Шox,нoмa» меxoнем, ки nac as Tax^ypac Чдмшед пиcapи вaй 6a тaxти подшохй нишacт вa xaмa одоти пapдoxт, pиштaнy тoфтaнy бoфтaн 6a мapдyм oмyxт, тaбaкoти чaxopгoнa - кaтyзиëн, нocypиëн вa xaтyxшиpo пaдид oвapд, 6a девон дacтyp дод, то 6a обу xoк гид дypyет гард^ гapмoбa вa кoxxoи бaлaнд coзaнд вa rarnc aB caнг гaвxap берун oвapд, буйхои xyш пaдидop coxт, пизишкиро 6a вучуд oвapд вa киштирониро 6a мapдyм oмyxт вa 6a^ aз тaмoмии ин корхо тaxте coxт, ки xap rax иpoдa мекapд, девон онро бapдoштa вa 6a ocмoн мебypдaнд вa дap рузи Хурмузди Фapвapдин 6ap ин тaxт нишacтa, 6ap ocмoн paфт вa чaxoниëн ин рузро Рузи Нв xoндaнд. Хама карданиуо чу омад ба цой, Зи цоы меуй бартар овард пой. Ба фарри каёнй яке тахт сохт, Чи моя бад-y гавуар андар нишохт. Ки чун хостй, дев бардоштй, Зи уомун ба гардун барафроштй. Чу хуршеди тобон миёни уаво, Нишаста бар y шоуи фармонраво. [17, c.S10]

Дap K^na™ тaъpиxии «Шoxнoмa» дap зaмoни Сacoниëн xaнгaме ки номе aз aтaшкaдa бypдa мешaвaд, мaкoне низ 6a Нвруз иxтиcoc дopaд. Аз чумд^ дap зaмoни пoдшoxии Apдaшеp: Ба дебо бисёраст оташкада, Хам айвони Навр)зу кохии Сада. Дар замони подшоуыи Бауроми Г)р: Бирафтанд яксар ба оташкада, Ба айвони Навр)зу цашни Сада. Хаме мушк бар оташ афшонданд, Ба Бауром-бар офарын хонданд. [17, c. 703] Дар замони подшоуии Шируя: Бибахшид чанде ба оташкада, Чи бар цоы Навр)зу цашни Сада. [17, c.SS5] Дар замони подшоуыи Кубод: Ниуод андар он марз оташкада,

Бузургй ба Наврузу цашни Сада. [17, с. 739]

Х,амчунин дар ашъори зер аз оини Навруз ёд шудааст. Дар замони Яздигурди Базахкор: Чу бонги чунон пойдораш кунам,

Ба Навруз бо бод ёраш кунам. [17, с. 730]

***

Ба Юнон уамебуд хастацигар,

Надид андар он сол руи падар.

Магар Меуру Наврузу цашни Сада,

Киупешрафтимиёни рада. [17, с.732]

Дар замони подшохии Кисрои Анушервон:

Хамон гар наборад ба Навруз нам,

Зи хушки шавад дашти хуррам дижам. [17, с. 758]

Дар замони подшоуии Хусрави Парвиз:

Кунад бо замин рост оташкада,

На Навруз монад на цашни Сада.

***

Гар эдун-к гуйи, ки пируз нест,

Аз он пас варо низ Навруз нест. ***

Ба Навруз чун барнишасти ба тахт,

Ба наздики у мубади некбахт. ***

Хар он кас, ки дарвеш буди ба шщр, Ки уро набуди зи Навруз баур. Ба даргоуи девон-ш биншонданд, Дирамуои ганци барафшонданд. [17, с.284]

Ва истифодаи Фирдавсй аз калимаи Навруз дар макоми ташбех ва дар чумалоти оддй дар абёти зер: Гуфтор андар офариниши Офтоб: Зи ёцути сурх аст чархи кабуд, На аз обу гардуна, аз боду дуд. Ба чандин фуруиу ба чандин чарой, Биёроста чун ба Навруз бои. Дар замони подшоуии Кайхусрав: Ба уар кор бахти ту пируз бод, Хама рузгори ту Навруз бод. Дар замони подшоуии Хусрави Парвиз: Або фару бо бурз пируз бод, Хама рузгори ту Навруз бод.

Навруз дар «Шохнома» аз оиози китоб то саранчоми он ба сурати як чашни миллй ва дар давраи Сосониён ба шакли як оини мазхабй барои эрониён гиромй буда ва чашн шрифта мешудааст ва бо ин ки баъд аз хамлаи аъроб Эрон муддате баргузор намегардида, аммо ба далоиле, аз чумла иштиёки эрониён ба ичрои ин маросим бокй ва барои мо ёдгор мондааст.

АДАБИЁТ

1. Абуабдуллохи Рудакй. Девони ашъор. Тахияи А. Сатторзода. / Р. Абуабдуллохи - Душанбе: «Адиб», 2007.-416с.

2. Берунй А. Осор-ул-бокия. / А.Берунй - Душанбе: Ирфон, 1990.-432 с.

3. Дуктур Махмуди Рухуламинй. Навруз. //ДМ. Рухуламинй Эроннома-2011. 1 (17).

4. Комилзода Ш. Навруз. / Ш. Комилзода -Душанбе, 2012.-330 с.

5. Мирахмедов Ф. Наврузи оламафруз. / Ф.Мирахмедов - Душанбе, «Маориф ва фарханг», 2011.-48 с.

6. Наврузй: Мачмуаи шеърхр/ Мухаррир Бозор Собир.- Душанбе: Ирфон, 1968.

7. Накибхон Туграл. Гиёхи мехр: Мунтахаби ашъор / Т. Накибхон Муаллифи сарсухан ва мураттиби матну луот Абдулхамид Пулотов ва Асрор Рахмонов.- Душанбе: Ирфон, 1986.

ПРАЗДНОВАНИЕ НАВРУЗА В ПЕРСИДСКОЙ И ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ НАВРУЗ В «ШОХНОМЕ» АБУЛКОСИМА ФИРДАВСИ

Персидская и таджикская литература насчитывает более тысячи лет. За это время историки и известные писатели создали эту мировую литературу и оставили нам драгоценное наследие. С

самого начала правления династии Саманидов, прославления праздника навруз было очень важной частью, сочиняли меморандумы и стихи о ее природной красоты, высоко ценили богатство новой жизни, а также в поэзии великих поэтов отражены эти характерные черты, таких как Рудаки и Манучехр, Фирдовси и Унсурси и других.

Ключевые слова: история, природа, жизнь, навруз, национальное, праздник, земля, религия, наследство, книга.

THE CELEBRATION OF NOWRUZ IN PERSIAN AND TAJIK LITERATURE NAVRUZ IN «SHOKHNOM» ABULKOSIMA FIRDAVSI

Persian and Tajik literature has more than a thousand years. During this time, historians and famous writers have created this world literature and left us a precious legacy. From the very beginning of the rule of the Samanid dynasty, the celebration of the holiday Navruz was a very important part, wrote memoranda and poems about its natural beauty, highly appreciated the richness ofnew life, and also in the poetry ofgreat poets these characteristic features such as Rudaki and Manuchehr, Firdovsi and Unsursi are reflected. and others.

Keywords: history, nature, life, Navruz, national, holiday, land, religion, inheritance, book.

Сведения об авторе:

Рустамова Фарзона Рустамовна - аспирант факультета таджикской филологии, кафедры классической литературы Худжандского государственного университета имени академика Бободжона Гафурова.

About the autor:

Rustamova Farzona Rustamovna - graduate student of the Faculty of Tajik Philology, Department of Classical Literature of Khujand State University named after academician Bobojon Gafurov.

МАНЗАРА ДАР НАСРИ БАХМАНЁР

Муаззамаи К

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Солхои хаштодуми асри гузашта чавонони созибистеъдод Бахманёр, Латофат Кенчаева, Чрнибеки Акобир, Салими Аюбзод, Мухаммадрахими Сайдар, Мухаммадзамони Солех, Сайфи Рахимзод, Абдулкодири Рустам бо сабки услуби хос ва дидгохи наве вориди насри точик шуданд.Нависандагони мазкур дар насри муосир накши калидиро бозида, дар ташакули насри психологй ва ё андеша кадамхои устувор гузошта буданд.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дар ин росто нависандаи тозанаср Бахманёр хунари волои тасвирсозй ва кашфи олами пуртазоди богини инсонро сохиб мегадад, ки уро бо ин сифаташ "Шоханшохи Сармаддех" номидаанд. Бахманёр муаллифи китобхои «Ишки сайёд» (1984), «Аспи обй» (соли 1988), «Дуди хасрат» (соли 1992), «Сармаддех» (соли 2002), ва «Сармаддех» (китоби дуюм, соли 2014) мебошад.

Тамоми кисахои офаридаи Бахманёр дорои сюжаи хурди пурмазмун ва ифодакунандаи як пахлуи зиндагии мардуми кухистон ба хисоб меравад. Дар киссаи "Гавазни чанбаршохи ман" Комёр-писараке, ки бемори бистарист ва дар доираи идрок чахонро мехохад пайхас намояд, инъикос гардидааст. Нокили кисса худи кудак аст ва хар тасвире дар он ифода меёбад, аз диди у баён мегардад. Тасвирхо тахайюлй мебошанд ва аз он ба чуз писарак касе чизе наметавонад биёбад, зеро у гап зада наметавонад: "Ман чизе пеши худ гуфтан ва шунидан мехохам. Ман «гавазни чанбаршох» - мегуям, ман овози худро намешунавам.Ман гунгам, мардум!"[1, с.6]. Перзонажи дигар, момои уст, ки уро дарк менамояд ва Комёр "аз гуфтани андешахо" дар назди у истихола намекарду рузро бо у кур менамуд.

Кудак- нокили хаводиси бофтааш хамаеша гавазнеро, ки акси колии назди каташ мебошад, аз хамлаи гургхои гурусна, ки майли туъмаи гавазн доранд, нигахбон аст ва аз ин хотир мегуяд: «Чанбаршоххо» - гуфт момоям чонвархои колиро, ки гурге онхоро дунболгирй мекард. «Гавазнхо» -ислох кард момоямро Бобуна. Х,ама гавазнхо рупеш, бо харос метохтанд, гайр аз як гавазни азамате ки тохташро суст карда буду ба кафо менигарист, гуё аз кисмати гавазнон ва хоса баррагавазне ки каме аз рама кафо монда буд, хавф мебурд. «Ин сархайлашон!» - гуфта буд рузи аввал Бобуна"[1, с.10].

Дар зехни кудак дарафтодани гургх,о ба гавазн хар лахза мумкин аст ва аз ин хотир шабхо ва рузхо уро нигахбонй мекунад. Нависанда олами кудакро хеле ачиб инъикос менамояд ва он хароси кудак охиста-охиста амри вокеие гардид, ки у "шабхо гурги гуруснаро даст-дасткунон меёфт" ва " аз гарданаш медошту "баъд орому дилпур дар хамон хол хоб мерафт" . Баъдан ин рафтори у ба момояш

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.