Научная статья на тему 'КОВАРСТВО ЖЕНЩИН В “ШАХНАМЕ" ФИРДОУСИ И "ХАМСА" НИЗАМИ ГАНДЖАВИ'

КОВАРСТВО ЖЕНЩИН В “ШАХНАМЕ" ФИРДОУСИ И "ХАМСА" НИЗАМИ ГАНДЖАВИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
202
104
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"ШАХНАМЕ" / ФИРДОУСИ / "ХАМСА" / НИЗАМИ ГАНДЖАВИ / ТЕМА / КОВАРСТВО / СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ЛИТЕРАТУРНОГО ТЕКСТА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ашурова Нодира Джумаевна

В статье рассмотрен вопрос коварства женщин в некоторых поэмах “Шахнаме” Фирдоуси и «Хамса» Низами в свете теории сравнительного анализа литературного текста. Автор, выбирая схожие эпизоды поэм, рассматривает вопрос в сравнительном ключе и в необходимых случаях приводит примеры из литератур других народов. Большинство женщин в “Шахнаме” Фирдоуси и «Хамса» Низамиэто здравые, умные, предприимчивые, смелые люди, заботливые матери, любящие свою родину, прославленные герои, готовые в необходимых случаях жертвовать собой ради достижения высших целей своего народа и родины, верные в любви и борющиеся до конца за своего возлюбленного. Вместе с тем в ткани поэм “Шахнаме” и в составе некоторых поэм “Хамса” встречаемся с образами женщин, прибегающих к коварству для решения своих соблазнов. В статье с этой точки зрения с приведением конкретных примеров анализированы образы Судоба, Марям, Ширин, Гурдофарид и Шакар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CRAFTINESS OF WOMEN IN “SHAHNAME” FIRDOUSI AND “HAMSA” NIZHI GANJAVI

The article considers the issue of women’s insidiousness in some poems “Shahname” by Firdousi and “Hamsa” Nizami in the light of the theory of comparative analysis of the literary text. The author, choosing similar episodes of poems, considers the issue in a comparative vein and, if necessary, gives examples from the literature of other people. Most of the women in Shahname Firdousi and Hamsa Nizami are healthy, intelligent, entrepreneurial, brave people, caring mothers who love their homeland, illustrious heroes who are ready to sacrifice themselves, if necessary, for the achievement of the highest goals of their people and homeland, faithful in love and fighting to the end for their love. At the same time, in the fabric of the poems “Shahname” and in the composition of some poems of “Hamsa” we meet with images of women resorting to treachery to solve their temptations. From this point of view, the article analyzes the images of Sudoba, Maryam, Shirin, Gurdofarid and Shakar from this point of view.

Текст научной работы на тему «КОВАРСТВО ЖЕНЩИН В “ШАХНАМЕ" ФИРДОУСИ И "ХАМСА" НИЗАМИ ГАНДЖАВИ»

About the author:

Goibova Firuza Mahmadovna — Tajik National University, candidate of Philology science, assistant Department of foreign languages of the faculty of journalism. Address 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue, 17. E-mail: gaibova_ firuza@list.ru. Tel.: (+992) 934044447.

МАКРУ ХДЛАИ ЗАНОН ДАР «ШОХНОМА»-И АБУЩОСИМ ФИРДАВСЙ ВА «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАНЧАВЙ

Ашурова Н.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Хаким Фирдавсй дар «Шохнома»-и безавол ва Низомии Ганчавй дар «Хамса»-и худ занро ба сифатхои шоиставу олй ситоиш намудаанд. Чунин андеша хам чой дорад, ки онхо дар симои занони хирадманд ва ёварони подшохон то худуде хамсарони худро бозтоб намудаанд.

Хамсари мехрубони Хаким Фирдавсй дар офариниши «Шохнома» ёру ёвараш буд. Дар миёни андешапешагон чунин фарзия низ вучуд дорад, ки дар офариниши «Шохнома» ба хангоми баргардони матнхои пахлавй хамсари шоир ба у кумак мекардааст. Ин аст, ки Хакими Тус ба ин маънй ишорахо дорад:

Бигуям, пазирам зи Яздон сипос, Аё меурубон ууфти некишинос. Бихонд он бути меурубон достон, Зи дафтар навишта гауи бостон [12, с.343].

Пас аз марги бемахали хамсараш - Офок шоири инсондуст Низомии Ганчавй ба хангоми ба назм даровардани киссаи «Хусраву Ширин» хиссиёти дустдории худро нисбат ба завчаи чавонмаргаш дар он бозтоб намудааст. Тахкикотчиёни Низомй тахмин мекунанд, ки дар образи зебои Ширин адиби хушсухан Офокро тасаввур кардааст. Яъне, ба истилохи адабиётшиносии муосир прототипи образи Ширин, завчааш Офок мебошад. Дар баъзе байтхо аз достони «Хусраву Ширин», масалан дар фасли «Гуфтор андар панд ва гардиши фалаки бемадор» ишорахоеро ба ин маънй метавон мушохида кард: Дар ин афсона шарт аст ашк рондан, Гулобе талх бар Ширин фишондан. Ба уукми он ки он камзиндагонй Чу гул барбод шуд рузи цавонй. Сабукрав чун бути ципчоци ман буд, Гумон афтод худ, к-Офоци ман буд. Хумоюнпайкаре наззу хирадманд Фиристода ба ман дорои Дарбанд [4, 0.432].

Низомй баъд аз бист соли вафоти Офок аз у дар «Искандарнома» ба некй ва хасрат ёд кардааст [7, с.273].

Гуфтахои боло далели равшани он андешаанд, ки адибони хирадманду тавоно ва тозаандеши адабиёти форс-точик Абулкосим Фирдавсй ва Низомии Ганчавй ба хангоми зиндагии шахсии худ низ нисбат ба занон мехру садокати бепоён доштаанд ва дар баробари ин хамсарони мушфику гамхорашон низ дар офаридани шохкорхояшон ба онхо мададрасон будаанд.

Аксарияти образи занони «Шохнома»-и Фирдавсй ва «Хамса»-и Низомии Ганчавй одамони солим, окила, чорачуй, далеру тавоно, модарони мушфику мехрубон, ватандуст ва кахрамонони номианд, ки дар хама хол тайёранд, барои максадхои олии халку ватан курбон шаванд, дар рохи ишк аз худ вафодорй нишон дода, барои расидан ба дилдодагони худ то охир талош варзанд. Умуман, аксарияти образхои занони ин ду шохасар мусбат ва дорои хислатхои неки инсонй мебошанд.

Аммо чунин пиндошт иштибох мебуд, агар гумон равад, ки дар «Шохнома» -и Хаким Фирдавсй ва «Хамса»-и Низомии Ганчавй васфи занон яксон аст. Дар хар ду асар гохо метавон ба образхое бархурд, ки дар онхо хислатхои бади инсонй, монанди макру хиллагарй, тухматзанию дуруггуй ва булхавасию хавасронй барин хислатхои зишти инсонй ба мушохида мерасад.

Харчанд дар «Шохнома»-и Фирдавсй ва «Хамса»-и Низомии Ганчавй гах-гохе ба зишткорию табохкории занон метавон дучор омад, лекин наметавонем андешаеро инкор созем, ки дар хар ду достон чунин образхо вучуд надоранд ва ё дар образи занони ин асархо зишткорию ахримантинатй, инчунин холатхои истифодаи макру хилла барои расидан ба максад дида намешавад. Хатто дар баъзан маврид дар асархои мавриди назар метавон амалхои носавобро дар образхои аз чихати характер мусбат хам ба мушохида гирифт.

Мавзуи макру хилаи занон пахлухои зиёд дорад, ки дар доираи муносибатхои гуногуни кахрамонони асосй ва шахсиятх,ои достонхо зохир мегардад. Бинобар ин, дар ин чо ба таври кутох

натанхр мазмун ва амали ба киpдopxoи зишту тaбox,кopиx,o дacт бypдaни зашни «Шoxнoмa»-и Фиpдaвcй ва «Хaмca»-и Низoмй ва cyдчyии зaнoн аз мaкpy хиллаи xeшpo ба aндeшa бигиpeм, балки мacъaлapo пepoмyни paфтopy киpдopи зaнoн, ки зиштию бaдкиpдopй дap cиpиштaшoн ни^н acт, ба aндeшa г^ифтак, аз xap ду acap дaлeл oвapдa мeшaвaд.

Дoнишмaнди мaъpyфи точик Хoлик Миpзoзoдa дap иpтибoт ба ин мавзуъ, вoбacтa ба киpдopy xиcлaтxoи зaнoни «Шoxнoмa»-и Ф^давш aндeшaxoи xyдpo баён ^да, ибpoз дoштaacт, ки ягана oбpaзи манфии acap ин oбpaзи Сyдoбa - xaмcapи Кoвyc - шoxи Эpoн, дyxтapи шoxи Хoмoвapoн мeбoшaд: «Фиpдaвcй дap «Шoxнoмa» мyвoфики акидаи зaмoни xyд ^o-4o хигси зaнбaдбиниpo аз зaбoни кaxpaмoнxoи xyд баён ^да бoшaд хам, aroaprara oбpaзи зашни эчoдкapдaи y мycбaт ва дopoи xиcлaтxoи нeки инcoнй мeбoшaнд. Arap oбpaзxoи зaнoни 4o^rappo мycтacнo кушм, ягана oбpaзи манфии Сyдoбa низ дap аввали xoл мycбaт аст ва тaдpичaн ба хигси шах^нй дoдa шуда, xиcлaтxoи нoшoиcтa пайдо мeкyнaд» [6, c.444].

Дap 6a^e аз ^cxa^o® «Шoxнoмa»-и Хаким Ф^давш мeтaвoн ба миcpaъxoи бapcoxтae дyчop oмaд, ки дap om,o cme84Aar™ зaнoн ба авчи aълo бypдa шyдaacт, вaлe як идда аз пaжyх,ишrapoни ин шoхкopи бexaмтo oн caтpхopo аз Фиpдaвcй нaдoниcтa, хамчун бaйтхoи илхoкй шинoxтaaнд.

Фиpдaвcй аз зaбoни шoхи Яман, дap бакши «Aфcyнгapй oзмyдaни Сapв бap пиcapoни Фapидyн» 6o хамин мазмун чунин oвapдaacт:

Бад as Man, кы x¡apгыз мaбoдaм нышан,

Ku Moàa шуд аз myxMu нappaкaён.

Бeyaxmap mce дoн, m дуХт^-ш mcm,

Чу дyxmap бувад, paвшaн axmap-ш mcm [9, c. 143-144].

Дap дocтoни "Хycpaв ва Шиpин"-и Хаким Низoмй низ шoиp дap бopaи зан аз зaбoни Мapям -хaмcapи Хycpaви Пapвиз чунин aндeшaхopo ибpoз кapдaacт: Бaco зон, к-y caá аз панчщ нaдoнaд, Аmopyдpo 6a оЦ аз pax бupoнaд. Затн мoнaнды pauyom caфoлanд, Дapyнcy xyбcy бepyнcy чaмoлaнд. НашаЯд ёфтан дap xe4 бapзaн Вaфo дap аепу дap шaмшepy дap зан. Вaфo Mapàucm, 6ap зан чун maвoн бает, Чу зан гуфтй, 6umy аз мapдyмй да<ж. Бace кapдaнд мapдoн чopaеoзй, Но^^анд аз ят зан pocm6om. Зан аз naxpyu чап, грянд, 6apxocm, Ma^yü аз yornöu чап чoнuбu pocm. Чй бандй дт дap oн д^ аз Худж, К-азy xocun нaдopй чуз 6moe? Aeap saüpam 6a0, бoдapд 6ornü, Baap 6esaupam% mMt^ 6ornü[3, c.270].

Дap «Шoхнoмa»-и Aбyлкocим Ф^давш Сyдoбa аз oбpaзхoи манфии зашн буда, дap ин pocro аз хама нaмoёнтap аст. Сyдoбa дyxтapи шoхи Хoмoвapoн (Яман), зани Кайшву^ мoдapaндapи Сиёвуш буда, oбpaзи y аввал мycбaт, баъд манфист. Дэнишманди Эpoн Мухаммадалй Иcлoмии Надушан ypo <<мучиби бaднoмии зaнoни «Шoxнoмa» шyмopидaacт [8, c.120]. Aдaбпaжyxи дигapи эpoнй Сайид Хамидиён Сyдoбapo якe аз нoбaкopтapин зан дap «Шoxнoмa» дap хамаи aдвop дoниcтaacт [14, 215].

Хаким Ф^давш дap cимoи Сyдoбa тaмoми xиcлaтxoи зишти зaнoн, чун бeвaфoй, мaкp, хaвacpoнй, дypyF ва дигэд киpдopи зaнoни нoxaлaфpo бсвтоб кapдaacт. Ин acт, ки пaёмбapи cyxaни пopcй аз зaбoни Рустами Даст^ таъкид мeкyнaд, ки нaбoяд хaмeшa ба paъйи зaнoн гуш фapo дoд. Ончyнoн ки Рустам xaшмгинy oшyфтa бapoи кинxoхии Сиёвуши бeгyнoх Сyдoбaи гyнaхгoppo аз шaбиcтoни шoх бepyн кашида мeкyшaд ва ба Кoвycшoх мeгyяд: Kace, к -y бувад Me^mapu анцуман, Кафан 6e%mapypo m фapмoнu зан! Ствуш m гyфmopы зан шуд ба 6oà, Хуча<жа зат, к -y m Moàap наo [11, c.144-145].

Дap дocтoни <Сиёвуш>-и Ф^давш oвapдa шудааст, ки Сyдoбa 6o хap бaхoнa бapoи pacидaн ба виcoли Сиёвуш 6o ^pop аз xaмcapи xyд - K®yc ичoзaи фиpиcтoдaни шoхзoдapo ба шаб^тен назди xoxapoнaш талаб мeкyнaд. У 6o xap бaxoнa ce мaparибa Сиёвyшpo бидуни xoxиши шoxзoдa (Бад-y гуфт: «Мapди шaбиcтoн наям, / Мачуям, ки 6o банду даст^ наям>>) [10, c.354] ба шaбиcтoни шox даъват кapд. Хaнгaми мyлoкaт дap xap ce мaвpид y ба Сиёвуш изxopи ишк мeнaмoяд. Вакге ки Сyдoбa аз Сиёвуш дap мyлoкaти ceюми xyд чaвoби paд гиpифт, дacт ба тухмат зад, ки гуё ин тaклифpo шoxзoдa ба вай кapдa бoшaд. У 6o poxи xyдpo ба Faшён (иcтepикa) задан шaвxapaшpo 6oвap кyнoнд, ки

ш y, бглки Сиëвyш изхoри шax,вaт кaрдa бoшaд: <<Чун Сиëвyш 6o xaшм гз бaри y бaрмexeзaд, Сyдoбa, ки рoзи xeш фoш, xeштaнрo рacвo вa мaъшyкрo бe мсхру вaфo мeбинaд, 6o нaйрaнг чoмa бaр тaн мeдaрaд вa руй мexaрoшaд вa aз тaxт xeшрo бa зeр мeaфкaнaд» [5, c. 149].

Мoчaрoи Сиëвyш вa Сyдoбa бa acoтири юнoнй Хин^лит xeлe шaбeх aет. Дaр acora ин ривoят фoчиaнaвиcи Юнoни кддим Еврипид «Х,иппoлит», aдиби римй Cernra «Фeдрa» вa дрaммaтyрги бaрчaетaи клaccиcизми Фaрoнca Pacин «Фeдрa» бaрин фoчиaхo тaълиф кaрдaaнд. Acocи ин фoчиaхoрo мoчaрoи зaни шoхи Aфин Фeдрa 6o нoпиcaри xyд Хин^лит тaшкил мсдш^. Фeдрa aз caфaри дaрoзмyддaти шaвхaр Тeceй иетифoдa бурд^ 6a Хипп^ит aрзи мyхaббaт мeкyнaд, вaлe ин чaвoн чун Сиëвyш xoхиши мoдaрaндaри xeшрo рaд мeнaмoяд. Фeдрa бoшaд, чун Сyдoбa дaр хдкки Хипп^ит тyхмaт мeкyнaд. Мoчaрoи Сyдoбa вa Фeдрa хaрчaнд 6a хдм шaбeхaнд, вaлe Фeдрa чун Сyдoбaи Фирдaвcй шaxcи мaнфyр, бaдкoр вa рaзил нeет. У чyнoнe ки мyхaк;кикoн кзйд кaрдaaнд, хaм дaр фoчиaи Еврипид вa хaм дaр фoчиaи Pacин шaxcияти тaбиaтaн шaрифy пyрэхcoc буд^ шхиби вичдoн вa эхcocкyнaндaи ишки инcoниет [15, c. 144].

As биcëр чихaт oбрaзи Сyдoбa 6a cимoи Зyлaйxo aз дoетoни мaърyфи «Юcyф вa Зyлaйxo» шaбoхaт дoрaд, ки aз aдaбиëги Миcри кддим, acoтири яхудию мaceхй вa cyрaи ^уръэн мaншa мeгaрдaд [^уръэни вддим, cyрaи 12; Библия 1992, 69-71]. Дaр дoетoни мaзкyри «Юcyф вa Зyлaйxo» низ ишкки нoбaхaнгoм вa бeмaвк;eи Зyлaйxo, 6a caбaби ичрo нaшyдaн, 6a кзхру Faзaб вa кинaxoхй тaбдил ёфт^ Юcyф 6a зиндoн aндoxтa мeшaвaд. Умумият миёни дoетoнхoи «Сиёвуш вa Сyдoбa» вa «Юcyф вa Зyлaйxo» дaр ин aет, ки дaр му^^Зили ишки зaни шaвхaрдoр чaвoни нoбoлиFи мaъcyм иетoдaaет [1, c.40].

Tarn,o тaфoвyт бaйни ин ду oбрaз дaр oн aет, ки Зyлaйxo oxирyлaмр иашэх мeшaвaд, aммo Сyдoбa 6o иллaти 6o кирдoрхoи рaзилoнaaш caбaби мaрги шoхзoдa, вoриcи тaxти Эрoн - Сиёвуш гaрдидaн 6a мaрг мaхкyм кaрдa шуд^ 6a дaети Pyетaм кyштa мeшaвaд.

Фирдaвcй дaр ин дoетoн б^ри бeштaр нишoн дoдaни xиcлaтx,oи рaзилoнaи Сyдoбa лaхзaи дигaрeрo бoзтoб мeкyнaд, ки oн низ aз бaдтинaтии Сyдoбa дaрaк мсдш^. Сyдoбa 6o ин рaфтoри xyд кaнoaт ш^рд^ бaрoи oлyдaни дoмaни шoхзoдa чoрaчyй мeкyнaд. Зaни чoдyeрo, ки ^мига буд, зaрy зeвaри зиёд бaxшидa, yрo дoрy дoдa, пeш aз вaк;г тaвaллyд кyнoнид вa кyдaкoни yрo aз oни Сиёвуш эъюн кaрд. Ин бухтони caxттaрин буд, чи бaр Сиёвуш вa чи бaр пaдaри y:

Яке mammu зapuн ôuëeapà жш,

Бuгyфm m cyxaн бо napacmapu xeш.

Hrnpà a^ap y бaччau A^mm,

Xypywuày бuфкaнà бap yaмa тин.

^уон napà saup^y y xyà быxyфm,

Фuгaнaш бapaмaд 6umxœнуууфт....

4y бuшнuà Kœyc œ aйвaн xypyw.,

Бuлapзuдy бyкшaà œ xaб г^рш ...

ду KyàaK б^-он гут 6up тоштм a

Hrnpàa 6u xapuвy xacma yusap.

Бuбapuà Сyàaбa œ àuàa об,

Xa¡ue гуфт: Рaвшaн 6u6uн офтоб.

Xaine гyфmaмam, к-y чй napà œ 6uM,

Бa гyфmapu y xupa эмт шyàй.

Дты шо: Kœyc wyà бaàгyмaн,

Бupaфmy àap aнàeшa wyà як зaмaн.

Xaine гуфт, к^^о чй àapмaн кyнaм?

Нaшояà, ru m 6up àm отн кyнaм [10, c.377-378].

Ba ё:

Бa гemй 6u ууз napcaзaн мayyй, Зaнu бaàкyнuшxapйapaд 6upyü... Чу фapзaнà шaucma aмaд naàuà, Зы мe:pu зaнaн àua быбояЬ бypuà. Зaбaн àu^apy àui-M ym àu^ap, Аз y mu ёбй, ku yyû ту cap [10, c.393].

Мухщкики точик Aбдoлoв Нaзaрбeк дaр мoнoгрaфияи ^ocrora^ ишкй дaр «Шoхнoмa»-и Фирдaвcй» дaр мaвриди ишки Faйриaxлoкй вa яктaрaфaи Сyдoбa ниcбaт 6a пиcaрxoндaш Сиёвуш чунин aк;идaрoнй нaмyдaacт: «Дaр дocтoни <<Сиёвуш вa Сyдoбa» тaрaфи дигари мyнocибaгхoи иншнй - шaвкy хaвacи пaйвaетa 6a xox,ишx,oи чиcмoнй дaр чoи aввaл мeиетaд. ^corao, дaр xa^HW, xox,ишx,oи нaфcoнии чиcмoнй хaм дoрaнд. Ba^re ки ин гyнa xox,ишx,o кyввaт мeëбaнд вa aз aндoзaи мсьёрхри axлoк;й, рycyми инcoнию xoнaвoдaгй бeрyн мeбaрoянд, дaр xa^™^, cyрaти oдaмирo aз бaйн

мeбapaнд. Сyдoбa хамин гуна кac аст. У гиpифтopи шавки виcoл ва х^ш хайвонй буда, дигap жку бaдpo нaмeшинocaд, ба poxи ^pyF, xиёнaт, тухмат ва xaттo кушк^и кудакони нaвзoд мepaвaд. Ин хам як шфати axnorçH oдaмиcт, ки тaнxo мapг пeши poxи o^o мeгиpaд» [1, c.74].

Ишки oлyдaи xabacy xoxишxoи мoдapaндap Сyдoбa нж;бат ба пиcapxoндaш Сиёвуш - шoxзoдaи Эpoн, ки xилoфи poxи киpдигop буд, хамин гуна анчом мeёбaд. Вай ба мaкcaди нeкй ва coзaндaгй нecт ва нифоку чудой ва дap oxиpи кop фочиа ба 6op мeopaд. Сyдoбa дap мyнocибaт 6o Сиёвуш ба шaвxapи xyд xиёнaт кapд ва 6o poxи ишки xapoм paфт (ва 6o ин ca6a6 кушта шуд). Лз кacoфaти тухматхси Сyдoбa Сиёвуш аз пaдap дилxyнyк шуда, ба Тypoн paфт, oxиpyлaмp кушта шуд ва аз oн фитнaxoи зиёдe ба вучуд oмaд.

Фиpдaвcй дap paфтсpи Сyдoбa киpдopи фахшу фжку фacoди зaнoни дapбop ва окибатхси бади oнpo, ки xaттo, ба кopи дaвлaтдopивy шoxй xaлaл мepacoнaд, ба нaзap гиpифтaacт.

Дap ин мaвpид aдaбиётшинocи точик Холик Миpзoзoдa aндeшaxoи xyдpo чунин ибpoз намудааст: «Фиpдaвcй ypo (Сyдoбapo - A. H.) дap oxиp 6o бaxшиш талабидани Сиёвуш иcлox кapдa бoшaд хам, бapoи гyнoxи давлатиаш, ки бoиcи аз амалиёти фахши y oxиpyлaмp Сиёвуш аз дacти душман кушта шуда, тает бeвopиc ва xaвфи пapoкaндaгии кишвap ба миён oмaдa буд, нaбaxшидa, ypo ба дасти начотдихандаи ягoнaи Эpoн - Рустам чазо дoдacт» [6, c.444].

Дap иpтибaт ба ин мавзуъ гуфтан мумкин аcт, ки киpдopxoи нoшoиcтa ва roxo бepaxмию Faйpиaxлoкиpo дap cимoи зaнoни аз чихдти xapaктep мycбaти хам дocтoни «Шoxнoмa»-и Фиpдaвcй ва хам acapи «Хaмca»-и Низомй мeтaвoн ба мyшoxидa г^ифт. Xaттo дap oбpaзи зeбo ва чолиби Шиpин хам дap xap ду acap ну^у камбудй ба мушохида мepacaд.

Дap дocтoни «Шoxнoмa»-и Фиpдaвcй дap натичаи бeэътинoй ва бeпapвoии Хycpaв ниcбaт ба Ш^ин пac аз xoнaдop шудан ба Мapям - дyxтapи ^aйcapи Рум аз paшки зиёд Шиpин ба Мapям зaxp дода, ypo мeкyшaд, аммо аз ин кace огсх нaмeшaвaд. Шиpин пac аз вафоти Мapям шахбонуи Эpoн мeшaвaд. Хамин хола^^ Низомй дap як байти дсcтoни «Хycpaвy Ш^ин)) аз забони ^^axo^« дap ниcбaти Шиpин oвapдaacт. Чунин ну^он^с xиcлaтxoи и^ан^стии Шиpинpo дap xap ду дocтoн дoFдop мeкyнaнд.

Дap OFOЗи дocтoни "Хycpaв ва Ш^ин^и Фиpдaвcй oвapдa шудааст, ки пac аз он ки Ш^ин xaмcapи шох шуд, Хycpaв ба дyxтapи ^aйcapи Рум - Мapям низ xoнaдop мeшaвaд ва бeштapи вакти xyдpo бо Мapям мeгyзapoнaд:

Хама ppB 6o ö)xmu Kßücap будй,

Xaмoн дap шaбucmoн-ш мexmap будй [13, c.212].

Aз ин Ш^и^о x^ нaмeoяд ва pyxcopaш аз paшк зapд мeгapдaд. Шиpин ба фapчoм ypo за^ дода кушт, аз ин racp кace огох набуд. 3u Mapям xaue буд Шм^н бaдapд, Xaмeшa ж pam^Lcm ду p)xcopa зapд. Ба фapчам Шыpын eapo зсxp дoд, Шуд oн дyxmapы xyбы цaйcapнaжoд. Аз oн wop oeay набуд xe4 кж Kuy дашm oнpoз maнxавy 6cc [13, c.212].

Баъди як шли вафоти Мapям шох шабистони зappинpo ба Ш^ин cyпopид [1, c. 127]. Ф^давш ба ин paфтopи Шиpин бахои мycбaт ё манфй нaмeдиxaд. Шояд ин мyнocибaти шoиpи бyзypг ба ин кopи нoшoиcтa чунин маъно дopaд, ки Фиpдaвcй биcёp xoдиcaxopo мувофики pmomx^ тaъpиxй бозтоб мeдиxaд ва аз пайи xaбapxoи дap даст доштааш paфтa, дap онхо маънои дигap чустучу нaмeкyнaд. Шояд кaйфapи хамин гyнoxaшpo Шиpин дap ox^ мeбинaд. nac аз кушта шудани Хycpaв аз дacти пиcapaш Ш^уя Шиpин зaxp xypдa, дap пахлуи шaвxapaш, ки ypo xeлe дуст мeдoшт, дap дaxмa халок мeгapдaд:

Нuгaxбoн даpu дaxмapo бoз кapд,

Зaнu nopco муя oгаз кapд.

Бuшyд, чexp 6op чexpы Хycpaв тхрд,

Гузашша аушнхр хама кapд ёд.

Xaмoн гox зск^ xaлoxыл быx(в)apд,

3u шыpын paвoнcш бapoвapд гcpд.

Нuшacmc баpu mox nymuáapyü,

Бс maн-дap me 4o.ма кoфypбyй.

Ба дeвop n^mmam нuxадa, бuмypд,

Бuмypдy ж гemй cumourn бuбypд [13, c.308].

Дap достони "Хycpaвy Шиpин"-и Низомии Ганчавй низ дap чexpaи Ш^ин чунин ну^онком маънавй ба чашм мepacaнд.

Ч,олиби диккат аст, ки дap достони xyд Низомй лахзахои зaxp дода кушта шудани Мapям аз чониби Шиpинpo аз забони наклкунанда ва ё донандаи кигса "coxибcyxaн - п^и куханасл" [3, 373]

oвaрдaacт:

Чyнын Шыpuн maлxзa:pe

Бa xypàarn àaà, аз он к-y xypà бa:pe [3, c.312].

Нoвoбacтa aз xиcлaтxoи oличaнoбoнa вa нoтaкрoр дoштaни Ширин дaр ин oбрaз нyк;cxoи пcиxoлoгй низ мyшoxидa мeшaвaнд, ки дaр ин бoрa мyxaк;кики шинoxтaи тoчик Хoлик; Мирзoзoдa aндeшaxoи чoлиб oвaрдaaег: "Обрaзи зeбo вa ^риб 6e нукш Ширин a3 oшикрo нacaнчидa дaр пaи xaвoвy xaвacи чaвoнй рaфтaни xyд дaр нaзaри xoнaндa xирa шмуд^ aзoб кaшaд xa^ 6o ишки оэфу бeFaшaш ин aйби xyдрo мeпyшaд, дaр пaxлyи xиcлaтxoи oличaнoбoнaи y ну^ш^^ пcиxoлoгй, a3 кдбили xyрcaнд шyдaн aз вaфoти Мaрям вa Шaкaр, ки xиcлaти инcoндyетии yрo дoFдoр мeнaмoяд, низ мaвчyд ac^ ки oн aз xиcлaтxoи cycrn зaмoнaи вaй 6a вучуд oмaдaacт вa oбрaзи рeaлиетoнaи yрo 6a вучуд oвaрдaaет" [7, c.321].

Чушнки дaр бoлo oвaрдa шуд, ин гута xиcлaти нoшoями y xaнгoми xyрcaндй кaрдaни Ширин 6a мaрги Мaрям зoxир гaштaaет:

Чу Шыpuнpa xo6op àaàaнà аз ын mp, Xaмaш гул àap yuтб aфmaày уам xap. Бa нaвъe шaàмaн гaшm аз уалокаш, Ku pacm аз paMK бypàaн yaны покош. Бa àu^ap навъ гaмгын гaшmy àmcy^, Ku ощл бyày мemapcuà аз он pyj. Зu 6u:pu xamupы Xycpas me моу Зu шоМ napà àacmы xeM Кто:. nac аз мощ ku xap аз pe-rn бapxacm, Цацо^о ын syбap аз ты бapxacm, Дылaш myxмu уавае фapмyà кuшmaн, Ч[aвaбы номам Xycpae нaвuшmaн [3, c.313].

Ширин дaр нoмaи xyд 6a Хycрaв yрo aз мaрги Мaрям тacaллo AoAa, дaр зимни oн aз мaрги рaкиби xyд кaнoaтмaндй xocnn тамуд^ шoxрo 6a бeпaрвoй, Faм нaxyрдaн вa 6a aйшy нуш тaклиф кaрдaaет, ки низ дaр шaьни зaни бoaкл caзoвoр нeет: Mapaну, эй шо^ нaзyкдuл, бaà-ын pa.ну, Ku гану ает он caнaм, àap xaк бe: гану. Maxyp гам, R^am гам бapнamaбaд, Чу гам гуфтй, зaмын уам бapнamaбaд. Ба май быншын, ба мыжгaн май чй pe-зй, Fамат xeaaà, о аз гам бapнaxeзü [3, c. 314-315]. Бa ин тaрик, oбрaзи Ширин дaр тacвири Низoмй тaмoмaн HAearâ ^cr

Дaр cимoи Ширин як cилcилa xиcлaтxoи нaчибe xaм 6a чaшм мeрacaд, ки aмcoли oнxoрo дaр cимoи нa xaмa к;axрaмoнзaнoни "Шoxнoмa" мeтaвoн дид. Ab чумга, caрфи нaзaр oн ки Хycрaв aз xyд бeвaфoй нишoн AoAa, ду дaфьa 6o дyшизaxoи дигaр, a3 чумга Мaрям - дyxтaри ^aйcaри Бум вa Шaкaри Иcфaxoнй xaмëр буд, вaлe Ширин, xano мexри бeпoëни Фaрxoдрo нaпaзирyфтa, 6o aмри дил вaфoдoр мeмoнaд. Дaр ин мaврид cимoи Ширин тимcoли зши мyкaррaриeет, ки дaр ниxoди вaй xaм мexр вa xaм кин 6a xaм oмaдaaнд. З^ури якс a3 ин пиндoрxo 6a мoxияти ичтимoй вa рaвиши зиндaгии зaн дaр чaмьият бaетaгй дoрaд.

Ma^y xилaи зaнoн чaнбaи мycбaт xaм дoрaд. Дaр ин рoетo мeбoяд xилaxoи axyрoии зaнoнрo низ 6a ёд oвaрд, ки дaр ин мaврид мaкрy xилaи зaнoн бaрoи нaчoти вaтaн a3 дaети xaмлaвaрoн вa ичрoи кoрxoи нск рaвoнa гaрдидaaнд. Бa мoнaнди лaxзaxoи чoлиби рaзми Гyрдoфaрид 6o Сyxрoб, ки Хaкими Tyc 6o як мaxoрaти xocca oн мaнзaрaрo 6a тacвир oвaрдaaет.

Бa xaнгoми нaбaрд, дaр oн лaxзa, ки Гyрдoфaрид <<Ea Сyxрoб-бaр тирбoрoн гирифт», Сyxрoб xaшмгин rama, дyxтaррo 6o нaйзa a3 ac6 мeaфкaнaд, вaлe шeрдyxтaр 6o шaмшeр xaмoн нaйзaeрo, ки Хэжири дижбoнрo <<чу гуй a3 руи зин» бaрaфкaндa буд, дуним мс^ма. Aммo тaбииет, ки дyxтaр тaвoни р8зми фaрзaнди Taxaмгaнрo нaдoрaд, бинoбaр ин, a3 зури рaвoнии xyA кoр гирифт^ 6a шикaет тaн дaр нaмeдиxaд вa 6o acn a3 Сyxрoб руй мeтoбaд.

Дaр oxири рaзм Сyxрoб дyxтaррo 6a кaмaнд гирифтoр мeкyнaд вa чун Гyрдoфaрид мeбинaд, ки дигaр чoрaи рaxoй нeет вa xaр лaxзa у низ мeтaвoнaд миcли бaрoдaрaш 6a дaети ин пaxлaвoни тyрoнй acир гaрдaд, a3 тaдбири o^^ora вa гуё xилaи зaнoнa юзр гирифт^ чунин мсгуяд: мaн aгaр мyямрo нишoн бидиxaм, cипoxи ту xoxaA дид, ки xaмaaш myAa 6o дyxтaрe рaзмидaй, бинoбaр ин, бexтaр aет ту мaрo рaxo кунй:

Кунун ман кyшaдa чутн p^ jwyu, Cumy аз ту гapàaд nyp аз гyфmyгyй, Ku бо àyxmape y ба àaшmы нaбapà, Бaà-ын тн ба o6p aнàapasapà гapà [10, c.237].

Дyxтap 6o нишон додани pyxcopи зeбo пaxлaвoнpo 6o xycни xyд aфcyн намуда, 6o тaъбиpи coxиби «Шохнома>>, «ду чашми гавазну ду a6py камон» ба дapвoзaи диж наздик мeшaвaд ва якбopa лaxзae дap кушода мeшaвaдy ба диж вopид мeгapдaд: ^o^o бутч^ Гypдoфapыд, Сaмaндu capaфpoз 6op дыж naM^ [10, c.239-240].

nac аз он ки дижбонон дapи rça^apo ба pyи Сyx,poб мeпyшaнд, пахлавон аз хилаи Гypдoфapид пай бypдa, ба y 6o rçaxp тахдид мeкyнaд. Дap миёни Гypдoфapидy Сyx,poб аз болои диж ^фтугу cypaт мeгиpaд:

Бад-y гуфш cpxpo6, к-Эй xyбчexp,

Ба moчу бс maxmy бс мoxy бс мexp,

Ku m 6opo 6o xoк nacm oeapcm,

Typo, эй (^ma^ap, ба да<ж osapaH.

Чу бeчopa eapàuey neчoн шавй,

3u гyфmopы xapзa nyшaймoн шавй,

Пyшaймoнй oн гсу нaдopcд-m оуд,

Чу гapàyнu гapдoн vynoxampcбyд [10, c.239-240].

Гypдoфapид 6o нозу ^ашмаи занона ба xaмлaвap мсгуяд: «Ки тypкoн зи Эpoн наёбанд чуфт» ва «Typo бояд, ки pyx cyH Эpoн кунй». Лммo чун дap дили Гypдoфapид мexpe 6ap Сyxpoб тyxм пошида буд, аз ба нажоди тypкoн тааллук доштани пахлавон шак мeoвapaд ва дapeF мeoвapaд, ки чунин гypд ба дacти эpoниён кушта xoxaд шуд.

Бо poxи хилла ва 6o xycny зeбoии xyд мафтун coxтaни мapд дap дocтoни «Хycpaв ва Шиpин»-и Низомии Ганчавй низ ба чашм мepacaд. Дap дocтoни «Хycpaв ва Шиpин» пac аз итоб кapдaн ва Хycpaвpo ба кoxи xyд pox надодани Шиpин бо ма^ади каод гиpифтaн аз шoxдyxтapи нaзapбaлaнди apмaнй шох poxи caфappo ба ^фа^он бapoи мулокоту дидopбинии зани ди^або ва дap зeбoй oвoзaдopи ^фа^нй - Шaккap пeш мeгиpaд.

Бояд гуфт, дap дocтoни пypгyдoзи "Хycpaв ва Шиpин"-и Низомии Ганчавй ба тacвиpxoи чунин зaнe метавон дyчop омад, ки ишк;вapзиaш дигapгyнa acr, иш^о дap пушти пapдaи шaxвaтpoнй пинхон кapдa, xyдpo хамчун як зани зс6ои маъшукбоз овозаманд мeкyнaд. Хaбapи чунин зан бо номи Шaкapи Иcфaxoнй ба Хycpaви Пapвиз мepacaд ва шоханшох бо вучуди дap мушкуи (xapaмcapoи) xyд доштани занони зиёд майли дидop 6o y мeкyнaд: Сapaш caвдoы бoзopы Шaкap дашm, Ku Шcккap xaм ж шupынй acap дашm... Дap m cндeшa co6up буд як cor, Нашуд т^ф mce 6op xoc6u oн xon. nac сз cone pыкoб aфшанд 6op pox, Cyu мулт Сunаxан poнд бyнгox [3, c.322].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ai^no Шaкap, ки як шмои Faйpиoддй буд, ишpaтxoнae дошт, ки канизакони зиёдepo нигах дошта, чexpaxoяшoнpo хамшни xyд opoишy пиpoиш мс^д ва якс аз ornopo ба болини мapди aйшxox (дap холати мaзкyp ба болини шох) paвoн мeкapд: Kcнuзoн дашmй pyмuю чшй, K-аз эшан xeypo мucлe набшй. Xcмc дap нuмu шаб нaвpyз кapдc, Бс mpu айш дccmoмyз кapдc.... Гyлoбepo бс manxû pox мeдoд, Бс шupынй бс дccmы шаx мeдoд [3, c. 323].

Ба ин тapтиб бо Хycpaви Пapвиз низ якс аз он канто^о хамболин кapдa буд:

Kaнuзepo, m xaмбoлoы y буд,

Бс xycну чoбyкй xaмmoы y буд,

Дap y щш^ зappy зeвapы xeш,

Фыpыcmoày rnput^m oн шабcapu xern....

3u шupынй, ш oн шамш caxap буд,

Гyмoн aфmoдypo, к^н Шcкap буд [3,c.323-324].

nac аз acne Хycpав ^6opa мсхмони он xapaмcapo гашта, aфcyc мexypaд, ки чapo Шaкap бо чунин зс6ой ба ин кopи зишт даст мeзaнaд. Шaкapи Иcфaxoнй cиppи xyдpo ба Хycpaв ифшо ^да, мсгуяд ба чои xyдaш дyшизaepo xaмбиcтapи шох кapдaacт: Kcнuзoнu мананд uнoн, m бшй, Ku дap xunsam my 6o эшoн нuшuнй. Бcлe, ман бoшaм oн, к-сввсл дapoям, Бс май бuншuнaмy uшpam фажим, Bane oн дuлcыmoн, к^я^ дap osyw,,

На ман, чун ман буте бошад цасабпуш [3, с.326].

Шох вакте ки мебинад Шакар душиза аст, аз у хостгорй карда, ба ойини заношуй шавхараш мешавад:

Маликро фаррух омад фоли ахтар,

Ки аз чандин магас чун раст шаккар.

Фиристод, аз сарои хеш хондаш,

Ба оини заношуй нишондаш [3, с.326].

Чунонки ба мушохида расид, Шакари Исфахонй барои расидан ба хадафи худ аз хилахои берун аз чахорчубаи ахлок кор мегирад. Хусрав чанде бо Шакар айшу ишрат меронад ва Шакар хама хунару зебоии худро ба кор мебарад, ки Хусрав Ширинро аз ёд бибарад, аммо рузе Хусрав, ба ёди Ширин, Шакарро тарк карда, ба курсинишинии хеш бармегардад.

Ин нуктаро набояд нодида гирифт, ки пажухишгароне низ хастанд, ки иллатхои асосии даст бурдани занонро ба корхои зишт дар ночории занон ва носозгории замонаву мухит дидаанд. Аз чумла, донишманди тавоно Чонон Бобокалонова чунин пиндори хайрхохона дорад, ки Судобаро ишки ноком ба он хол овардааст: «Дилро аз хис ва хисро аз дил чудо накардани Фирдавсй дар образи Судоба барчасга ифода шудааст... инсонро ишке боло мебардорад, ки хусни уро расо гардонад ва аклона идора шавад» [2, с.139].

Ба ин тартиб метавон чунин натичагирй кард, ки бузургони сухани точикй, чун Хаким Абулкосим Фирдавсй ва Низомии Ганчавй дар осори бехамтои худ ба хангоми тавсифи накши занони нексиришту покизарой гах-гохе симои занонеро низ бозтоб намудаанд, ки бар хилофи некиву накукорй аз хилаву найрангхо ва чехрахои дилрабои хеш кор шрифта, хадафхои гайриахлокиеро ба рох андохтаанд. Чунин занон боиси ошуфтасозии кишвар ва низоъбарангезй гашта, хатто дар миёни давлатмардон ва давлатдорй чудоихо эчод намудаанд.

АДАБИЁТ

1. Абдолов, Н. Достонхои ишкй дар "Шохнома"-и Фирдавсй / Н. Абдолов. - Душанбе: Сино, 2007. - 180 с.

2. Бобокалонова Ч,. Накши занон дар номаи шохон / Ч,. Бобокалонова. - Душанбе: Адиб, 1998. - 163 с.

3. Ганчавй, Низомй. Хамса: Махзан-ул-асрор, Хусраву Ширин / Низомии Ганчавй - Душанбе: Адиб, 2012. - 480с.

4. Ганчавй, Низомй. Куллиёт. Искандарнома / Низомии Ганчавй: ба чоп хозиркунанда ва муаллифи сарсухан З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

5. Дехбошй, Алй. Фирдавсй ва «Шохнома Мачмуи 36 гуфтор / Алй Дехбошй. -Техрон, 1370. - 647 с.

6. Мирзозода, Х Таърихи адабиёти точик. Китоби 1 [1] / Х. Мирзозода - Душанбе: Маориф, 1987. - 488 с.

7. Мирзозода, Х Таърихи адабиёти точик. Китоби 1 [2] / Х. Мирзозода. - Душанбе: Маориф, 1989. - 420 с.

8. Нудушан, Мухаммадалй Исломй. Зиндагй ва марги пахлавонон дар "Шохнома" / Мухаммадалй Исломии Нудушан. - Техрон: Обон, 1349. - 435 с.

9. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй. Ч. 1. - Душанбе: Адиб, 2007. - 480 с.

10. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2007. -Чилди 2. - 480 с.

11. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2008. -Чилди 3. - 480 с.

12. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2008. -Чилди 4. - 480 с.

13. Фирдавсй, Абулкосим. Шохнома / Абулкосим Фирдавсй : тахияи К. Айнй, З. Ахрорй. - Душанбе: Адиб, 2010. -Чилди 10. - 410 с.

14. Х^мидиён, Сайид. Даромаде бар андеша ва хунари Фирдавсй / Сайид Хдмидиён. - Техрон: 1372. - 467 с.

15. Чистиякова, Н. История античной литературы / Н. Чистиякова, Н. В. Вулик. - Москва: Высшая школа, 1971. - 454 с.

КОВАРСТВО ЖЕНЩИН В "ШАХНАМЕ» ФИРДОУСИ И «ХАМСА» НИЗАМИ ГАНДЖАВИ

В статье рассмотрен вопрос коварства женщин в некоторых поэмах "Шахнаме " Фирдоуси и «Хамса» Низами в свете теории сравнительного анализа литературного текста. Автор, выбирая схожие эпизоды поэм, рассматривает вопрос в сравнительном ключе и в необходимых случаях приводит примеры из литератур других народов.

Большинство женщин в "Шахнаме" Фирдоуси и «Хамса» Низамиэто здравые, умные, предприимчивые, смелые люди, заботливые матери, любящие свою родину, прославленные герои, готовые в необходимых случаях жертвовать собой ради достижения высших целей своего народа и родины, верные в любви и борющиеся до конца за своего возлюбленного.

Вместе с тем в ткани поэм "Шахнаме" и в составе некоторых поэм "Хамса" встречаемся с образами женщин, прибегающих к коварству для решения своих соблазнов. В статье с этой точки зрения с приведением конкретных примеров анализированы образы Судоба, Марям, Ширин,

Гурдофарид и Шакар.

Ключевые слова: «Шахнаме», Фирдоуси, «Хамса», Низами Ганджави, тема, коварство, сравнительный анализ литературного текста.

CRAFTINESS OF WOMEN IN "SHAHNAME" FIRDOUSI AND "HAMSA" NIZHI GANJAVI

The article considers the issue of women's insidiousness in some poems "Shahname " by Firdousi and "Hamsa" Nizami in the light of the theory of comparative analysis of the literary text. The author, choosing similar episodes of poems, considers the issue in a comparative vein and, if necessary, gives examples from the literature of other people.

Most of the women in Shahname Firdousi and Hamsa Nizami are healthy, intelligent, entrepreneurial, brave people, caring mothers who love their homeland, illustrious heroes who are ready to sacrifice themselves, if necessary, for the achievement of the highest goals of their people and homeland, faithful in love and fighting to the end for their love.

At the same time, in the fabric of the poems "Shahname " and in the composition of some poems of "Hamsa" we meet with images of women resorting to treachery to solve their temptations. From this point of view, the article analyzes the images of Sudoba, Maryam, Shirin, Gurdofarid and Shakar from this point of view.

Keywords: "Shahnameh", Firdousi, "Hamsa", Nizami Ganzhavi, theme, deceit, comparative analysis of the literary text.

Сведения об авторе:

Ашурова Нодира Джумаевна - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикской литературы филологического факультета Кулябского государственного университета им. Абуабдуллаха Рудаки. Адрес: Республика Таджикистан, 735340, г.Кулябул. С.Сафарова 16. E-mail: Shokhnoma@mail.ru.

About the author:

Ashurova Nodira Jumaevna - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Tajik Literature of the Philological Faculty of Kulyab State University. Abuabdullah Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, 735340, Kulyab city, Str.S. Safarov 16. E-mail: shokhnoma@mail. ru.

КОРБУРДИ ИСТИОРА ДАР ГАЗАЛИЁТИ ЗУ^УРЙ Шарифов Ш.Р.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенты Чумзурии Тоцикистон

*

Дар шинохти истиорахои таъвилй мавриди назар доштани мафхумхои «нигохи истиорй» ва «истиорахои сайёл» аз ахамият холй несг.

Шоирони сабки хиндй аз ибтизоли тасвирхои такрор ичтиноб шрифта, ба ашё ва хаводиси чахон бо нигохи мушикофона дида духта, сувари хаёли хешро бо навоварй омезиш дода, хама ачсоми оламро бо диди дубора, валекин комилан чадид нигаристаанд. Аз мутолиаи шеъри онхо дар назари аввал чунон менамояд, ки гуё нигариши амик ба хастй ва чахонбинии мунсачимеро фарогир нестанд ва аз ин чост, ки тасвир дар ашъори ин шоирон печида буда, омезиши ранг дар тасвирхо гайримукаррарист ва аксаран дар таомул бо якдигар ба вахдат намерасанд. Дар сабки хиндй пайвандсозии ашё ба ашё ва ё ашё бо ходиса чихати офаридани як тасвири тоза ва номукаррар навъе аз шигарди шеърй буда, Зухурй аз ин шигарди адабй фаровон корбаст кардааст. Тасовири интизоии Зухурй, ки аз табиат шрифта шудааст, бо зехнияти хос ва нигохи вижаи адабии у даромехта, дар маърифат ва мохияти ашё тагйир ворид карда, хонандаи шеъри худро водор менамояд, ки чахонро ба ранге нигарад, ки аз ранги зехни у озин баста, ва аз шакли пиндори у шакл гирифтааст. Абдулкодири Бедил «зехнгаро» [1, c.75] ва Зухурй чун аксари шоирони сабки хиндй «табиастгаро» буда, чахон ва хастиро Зухурй ба мисли Бедил ба гунаи дигар, хатто зеботар аз вокеоти онхо мебинад ва мутаносибан бо номгузории хос ба хар ходиса ва ё ашё чахони фалсафй, интизой ва ё истиорй бунёд мекунад. Ба кавли сер Филипп Сидней «табиат харгиз чахонро бо ин хама накшахои рангоранг, ки шоирони мухзталиф ибдоъ кардаанд, арза намекунад. Дар табиат рудхонахо бо дилпазирй ва дарахтон бо он пурборй ва гулхо бо он хушбуй, ки шоирон накш мекунанд, нест. Инхо дар осори шоир дилработар менамояд. Олам табиати биринчин аст ва шоир-заррин» [9, с.161]. Дар ин хошия нигохи заррин ва истиории Зухурй хама чизро (хатто ашёи мисин ва нукрагинро) бо гунаи хос, бо тобиши тоза ба

* Шояд ин чо категориями (макуладои) мувофик,тар аст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.