Научная статья на тему 'Татаббўъ ва навоварињои љомӣ дар достони “лайлӣ ва маљнун”'

Татаббўъ ва навоварињои љомӣ дар достони “лайлӣ ва маљнун” Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
7085
228
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НИЗОМИ / АМИР ХУСРАВ / ҶОМИ / МАСНАВИ / ЛАЙЛИ / МАҷНУН / ТАТАББУЪ / НАВОВАРИ / ИШЦИ УЗРИ / ИШЦИ ИЛОҳИ / НИЗАМИ / ДЖАМИ / ПОЭМА / ЛЕЙЛИ / МЕДЖНУН / ПОДРАЖАНИЕ / НОВАТОРСТВО / УЗРИЙСКАЯ ЛЮБОВЬ / БОЖЕСТВЕННАЯ ЛЮБОВЬ / NIZAMI / AMIR KHUSRAV / JAMI / POEM / “LAYLA AND MAJNUN” / IMITATION / INNOVATION / UZRIYS LOVE / DIVINE LOVE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Низомов Мухриддин Зайниддинович

Статья посвящена проблеме традиции и новаторства в поэме «Лейли и Меджнун» Джами. Отмечается, что хотя Джами написал свою поэму, подражая одноименным поэмам Низами и Амира Хусрава, о чём он говорит в оглавлении своей поэмы, но всё же эта поэма Джами оригинальна и имеет много новых художественных, идей, образов и высказываний. Джами, помимо подражания поэмам Низами и Амира Хусрава, использовал арабские источники, в том числе «Книгу песен» Исфахани и диван Кайса Омири. Кроме того, Джами первый поэт, сочинивший поэму «Лейли и Меджнун», в которой с самого начала поэмы говорит о мистической любви и отражает эволюцию любви от платонического (узритского) до божественного.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMITATION AND INNOVATION JAMI''S POEM "LAYLA AND MAJNUN "

The article deals with tradition and innovation in the poem "Layla and Majnun" Jami. Although Jami wrote his poem, imitating the poem Nizami Amir Khosravi, as himself writes about this in the table of contents of his poem, but the poem Jami original and has a lot of new artistic moments, ideas, images and general's statement. Jami, in addition to imitate poems Nizami Amir Khusraw, Arabic sources used, including "Book of Songs" Isfahani and a sofa Kaisa Omirou. In addition, Jami first poet who wrote the poem "Layla and Majnun", which from the beginning of the poem speaks of mystical love and reflects the evolution of platonic love (uzrits) to the divine.

Текст научной работы на тему «Татаббўъ ва навоварињои љомӣ дар достони “лайлӣ ва маљнун”»

УДК 82 М.З. НИЗОМОВ

ББК 83.3

ТAТAББУЪ BA НABОBAРЩОИ ЧОМЙ ДAР ДОСТОНИ '^КИЙ BA MA^HyH"

Вожа^ои калидй:Hизoмй, AмиpXycpaв, ^мй, минив^ Ляйлй, Maчнyн, тaтaббyъ, нaвoвapй, ишки yзpй, ишки ^oxß

Дocтoни чopyми "Xaмca" вa ;томи шaшyми "Хдфт aвpaнг" -и Чрмй '^aürä вa Maчнyн" мeбoшaд. Шoиp ин дocтoнpo дap шли 1484 дap вaзни xaзaчи мycaддacи axpaби мaк;бyзи мaxзyф (вaзни мaъмyли дocтoнx,oи "Лaйлй вa Maчнyн") нaвиштaacт. Дocтoн тиб;и нaшpи интикрдие, ки дoнишмaнди фaк;иди точик Aълoxoн Aфcaxзoд oмoдa кapдaacт, aз 386G бaйт ибopaт acт. Дocтoни "Лaйлй вa Maчнyн" дap пaйpaвии дocтoнx,oи адм^ми Hизoмию Aмиp Xycpaви Дещгавй cypyдa шyдaacт. Худи шoиp дap фacли "Caбaби нaзми китoб" aз ин ду ycтoди cyxaн ёд нaмyдa, шaъни paфeи o^opo дap дocтoнcapoй тaъкид мeкyнaд:

X,apчaнд ки пеш aз ин ду ycтoд Ин микpaaзaн куи дaъвй,

Д^ мулки cyxaн бaлaнд бунёд, В-ин цилвздехи apyrn мaънй.

Дap нyктaвapй зaбoн кyшoдaнд, Он кянд.a зи шзм нкш дap caнг,

Дoди cyxaн amap oн бидoдaнд. В-индoдa щуни ca^arampaнг.

Аз rama чу шнци oн гyxappeз Он бypдa aлaм aв чи эъ чoз,

B-aз Х,инд чу туй ин maкappeз. В-ин кapдa фycyни cox,иpй coз(S, 236).

Œ^p кдйд мeнaмoяд, ки у адм aз тайи oн ду ycтoд paфтaacт вa xyдpo мaдюни эшoн мeдoнaд. Хдтто шoиp 6o шикacтaнaфcии xoc aз pacидaни Fyбopи эшoн 6up чexpaaш capфapoзй мeнaмoяд:

Maн щм кaмap aз кaфo бибacraм, Бap ткги бoдпo ниmacraм. X,ap 4o, ки pacид paxmи эmoн, Аз xorиpи фaйзбaxmи эmoн, Maн низ фoкa m к poндaм, Xyдpo гyбopamoнpacoндaм. rap мoндaaм aз myмopamoн rnc, Бap чexpaи мaн гyбopamoн 6UC (S, 236).

Baлe, 6o ин xaмa, шoиp тaъкид мeнaмoяд, ки вaй дap ^вду бaнди тaклид бoзнaмoндaacт вa xap чи ки aз зaбoнaш чopй мeшaвaд вa aз нуги xoмaaш мeтapoвaд, aз фaйзи cypyши Faйбиcт. Яъне вaк;тe ки capчaшмaи ил^м aз Фaйëзи бечун acт, 4apo 6u мapдyм тaкя нaмoяд, бoяд 6u иcтeъдoдy тaбъи xyд тaкя кapд, та aз дигapoн вoм гиpифт. Ba aз бapaкaти хдмин фaйз campo aз пеши чaшмaи тaбъи paвoни xyд мeгиpaд, тo вдм xyд cepoб шaвaд вa адм ^ми мyштapиëни шeъppo cepoб нaмoяд:

Не, не, гapкaм бapи кулзум, Бacracr дaxoни чamмapo caнг,

Аз xoк чapo кушм тяммум. Чун o6кунд чушиш oxa^.

Аз чamмaи xиммar o6 чуям, Capчamмa кутм зи caнг xoлй,

B-aз pyйи xyij oнгyбop шуям. To cap кamaд o6 6up xaвoлй.

Фaйëзи xaмa cypymи тйб aт, X,ap cy чуе зи o6poнaм,

Дapюзa, ки не aз ут, aйб aт. X,aм xyд xypaм o6, щм xypoнaм.

Гaвxap чу raвoн зи тн г^ифт^ Coзaм зи cypymи тйб шцй,

Сутй бyвaдaздутнг^ифтн... Дapюзa кyнaмmapoби 6oкй (S, 236-237).

Дap xa^Karn, Maвлoнo Чрмй дap cypyдaни дocтoни '^aKM вa Maчнyн", 6o вучуди пaйpaвй 6u дocтoни адм^ми "Xaмcaтaйн" вa нигох, дoштaни rnap^ умумй вa cyжaи дocтoн, дap тacвиpи лaxзaxoи aлoxидaи дocтoн вa кaxpaмoнoн нaвoвapиxo дopaд. Aкcapи мyxaккикoнe, ки 6u oмyзиши мacъaлaxoи дocтoни Чрмй пapдoxтaaнд, oнpo яке aз бexтapин дocтoнxoи дap ин мaвзyъ эчoдшyдa мyappифй кapдaaнд. Аз чyмлa, А. Aфcaxзoд дap бopaи apзиш вa мaкoми дocтoни "Лaйлй вa Maчнyн"-и Чрмй дap acpи XV мeнaвиcaд: "Дap бaйни дocтoнxoи '^aü™ вa Maчнyн"-и acpи XV дocтoни Чрмй мaкoми мaxcyc дopaд вa дap тaъpиxи минбaъдaи инкишoфи ин мaвзyъ x,иccaи

муносибе мегузорад. Аз "Лайлй ва Мачнун"-нависони асри 15 Ч,омй, агар хато накунем, шахси ягонаест, ки манобеи арабиро бевосита омухта, аз онхо во;еахои зиёдеро бо достони худ ворид кардааст. Аммо дар баробари ин достони Ч,омй назираест ба достонхои Низомй ва Амир Хусрави Дехлавй. Бинобар ин, мавзуъ, баъзе лахзахои хати сюжет ва вазни онро нигох доштааст. Лекин достони Ч,омй хам аз чихати бандубасти во;еахо, хам аз чихати гояву мазмун ва хам аз чихати санъатхои бадей ва тарзи баён аз достонхои Низомиву Амир Хусрав фар; мекунад ва достонест бикр" (2, 188).

Тархи умумии достонхои хдмноми ин шоирон ;аробати зиёд дорад. Номи ;ахрамонон, ;абила, макони баргузории во;еахо, огози иш;у саргардонихои Мачнун, махрумиятхои оши;он, шебу фарози мушкилоти иш;... умумиятхое дар миёни достони Ч,омй ва достонхои Низомию Амир Хусрав ба назар мерасад. Вале, Ч,омй, ки аз таклид дурй мечуст ва такрорро намеписандид, дар сурудани достон даст ба ибтикор зада, аз огози он хадафмандона мавзуъро ба тари;и дигар ба риштаи назм даровардааст.

Низомй баъд аз сабаби назми китоб чанд фаслеро ба мавзуъхои мадхи Шарвоншох Ахсатон ибни Манучехр, хитоби заминбус, супурдани фарзанди худ ба Шарвоншох,, дар шикояти хамсудону бахилон, узри шикоят, дар насихати фарзанди худ Мухаммади Низомй, ёд кардани баъзе аз гузаштагони хеш ихтисос додааст, ки ба чуз ду фасл (Ёд кардани гузаштагон ва насихати фарзанд, ки дар охири достон омадааст-М.Н.), дигар фаслхо дар достони Ч,омй нест. Мавлоно Ч,омй достонро бо дастури касе нанавиштааст ва аз мадху сано пархез кардааст, балки тавре дар фасли "Сабаби назми китоб" мегуяд, пеш аз ин киссаи "Юсуф ва Зулайхо"-ро навиштааст, вале хануз ташнагии худро аз аташи иш; нашикастааст ва боз хохиши навиштани достон дар мавзуи ишкро доштааст. Бо хамин сабаб аст, ки пеш аз фасли мазкур фасле махсус бо унвони "Дар маънии иш;и соди;он ва сидки оши;он"ба мавзуи иш; бахшидааст, ки ин фасл дар достонхои Низомию Амир Хусрав нест.

Ин фасл идомаи манти;ии фасли марбутаи достони "Юсуф ва Зулайхо"-ст, ки он хам ба фазилати иш; ихтисос ёфтааст. Ч,омй зимни баёни фазилатхои иш; аз Мачнун ёд карда, гуфта буд: Агар Ма чнун на май з-ин чом хурдй, Кйуро дар ду олам ном бурдй (8, 37).

Яъне ба;ои номи Мачнун ба сабаби иш; аст, ки асрхо боз аз у ба хайси оши;и соди; ёд мекунанд.

Дар фасли номбурдаи достони "Лайлй ва Мачнун" низ Мавлоно Ч,омй фазилатхои иш;ро баён менамояд ва маълум аст, ки мурод иш;и ирфонист:

Чун субхи азал зи ишк дам зад, Бе ишк нишони неку бад нест,

Ишк, оташи шавк дар калам зад. Чизе, ки зи ишк; нест, х(в)ад нест.

Аз лавхи адам калам сар афрошт, Ин сакфи баланди ло чувардй

Сад накши бадеъпайкар ангошт. Рузону шабон ба гирдгардй,

Х,астанд афлок зодаи ишк, Нилуфари бустони ишк аст,

Аркон ба замин фитодаи ишк. Гуйи хами савла чони ишк аст (8, 233-234).

Шоир аз хамин огози китоби худ ба чанбаи ирфонии достон ишорат менамояд ва дар охири достон бори дигар ин маъниро таъкид менамояд

Ба хамин сабаб аст, ки Ч,омй ба манбаъхои арабй мурочиат намуда, бисёр лахзахои навро вориди достони худ кардааст. Чунончи, дар достони Ч,омй Кайс дар оила фарзанди дахум аст ва аз махбубияти хосе бархурдор аст. Дигар ин ки огози иш;и Лайливу Мачнун дар мактаб сурат намегирад. Балки Кдйс чун фарзанди кенча ва махбуби хонадон рузхои худро дар сайру тамошо ва чустучую сухбати нозанинон мегузаронид ва аз хар ;абила касеро, ки медид, суроги нозанинонро мегирифт. Дар ин миён бо Карима ном нозинидухтаре ошной пайдо кард, вале дустии онхо кутохмуддат буд. О;ибат овозаи хусни Лайлиро мешунавад ва гоибона дил бой медихад. Зуд ба самти ;абилаи Лайлй меравад ва бо Лайлй вохурда, ба у оши; мешавад ва Лайлй низ мухаббати уро бечавоб намегузорад. Ин ;исмати огози достони Ч,омй, бино ба тах;и;и И. Ю. Крачковский, Мухаммад Fанимии Х,илол, дар мучаллади аввали "Китоб-ул-Агонй" омадааст (6, 610; 11, 52). Бар хилофи Низомию Амир Хусрав, ки огози ошноию шефтагии Мачнун ва Лайлиро дар мактаб донистаанд, Ч,омй ба ин ривояти Агонй такя намудааст.

Бастани ахду вафо миён оши;он, бо ичозати Лайлй ба хач рафтани Мачнун, дар хонаи бевазани хамсояи Лайлй ма;ом кардани Мачнун, аз паси Лайлй ба Макка рафтани Мачнун, пеши халифа таърифи иш;и Лайливу Мачнунро кардани Кусайяри шоир, ки худ оши;и Изза буд,

и;доми халифа барои издивочи оши;он ва беэътиноии Мачнун, издивочи Лайлй бо чавоне аз ;абилаи Са;иф аз чумлаи навигарихоеанд, ки Мавлоно Ч,омй дар достони худ ворид кардааст ва аксари ин во;еахо дар маъхазхои арабй низ омадаанд.

Чунончи, вохурй бо Кусайяр, ки аз шоирони узрй махсуб буда, худ оши;и нокоми Изза буд ва дар дарбори Абдулмалик ибни Марвон -халифаи уммавй хидмат мекард, дар достонхои Низомию Амир Хусрав нест. Бино бар тасвири Ч,омй ^усайяри шоирро рузе халифа назди худ даъват мекунад ва аз у мехохад, то дар мачлиси айш шеъре дар васфи маъшу;ааш Изза бихонад. Чун Кусайяр аз ;ироати шеър фориг мешавад, аз у мепурсад, ки аз оши;он касеро монанди худ дидай? Шоир дар чавоб мегуяд:

Гуфто, ки бале, диле зигамреш Рафтам ба диёри Изза з-ин пеш... Ногох дидам хучастахоле, Б о пушти хамида чун хилоле. Хунинчигаре чу нофаи мушк, Аз гам шуда пуст бар танаш хушк...(8, 318).

Аз хикояти Кусайяр халифа аз холи Мачнун огох шуда, амр менамояд, ки уро ба дарбор оранд. Бо захмати зиёд, пас аз чустучухои фаровон Мачнунро пайдо намуда, ба дарбори халифа меоранд. Х,олати чунун ва ри;;атбори оши;и дилсухтаро халифа дида, мехохад ба у кумак намояд ва бо раиси ;абилаву падари Лайлй сухбат намуда, оши;онро ба висоли хам расонад. Вале Мачнун ба сухани халифа эътино накарда, аз дарбор баромада меравад ва шукр менамояд, ки аз дарди сари халифа озод шудааст:

Мерафту хаменишасту мехуфт, Х,ар лахза хазор шукр мегуфт. К-аз дарди сари халифа растам, В-эхромидиёри ёр бастам (8, 328).

Хатто лахзаи марги ошщон низ аз достонхои пешин фар; дорад. Дар достони Ч,омй Мачнун дар багали оху чон медихад ва Лайлй хабари фавти уро шунида вафот мекунад ва дар поёни пойи Мачнун гуронида мешавад.

Издивочи Лайлй бо чавоне аз ;абилаи Са;иф низ аз навигарихоест, ки Ч,омй дар достони худ ворид кардааст ва бо маъхазхои арабй мутоби; аст. Дар достонхои Низомй ва Амир Хусрав Лайлй бо Ибни Салом издивоч менамояд.

Кайд бояд кард, ки Мавлоно Ч,омй аз нахустин шоиронест, ки ба тасрех ба чанбаи ирфонй доштани достони худ ишора менамояд. То замони у, агарчи достонхои хамноми шоирони бузурге, чун Низомию Амир Хусрав аз чошнии ирфон бенасиб набуданд, вале онхо сарохатан ба ин нукта ишора накардаанд. Ба назари Ч,алол Сатторй "Ч,омй аз огоз ошкоро достонро рамзй дониста ва иш;и мачозиро ;антараи иш;и ха;и;й гуфта ва аз он ба иш;и Илохй таъбир кардааст. Миёни маснавии Ч,омй ва манзумахои Низомиву Амир Хусрав тафовутхое дар шархи ва;оеъ хаст..., аммо мухимтарин тафовут, ба гумони ман, хамин сабгаи сарехи ирфонист, ки Ч,омй аз огоз то анчом ба манзумаи худ додааст" (9, 39).

Шоир баъди фасли марги Мачнун ба шархи суфиёнаи мафхуми иш; ва умуман иш;и Мачнун мепардозад ва таъкид менамояд, ки иш;и Мачнун бар хусни мачозй набуд, балки у оши;и маъшу;и ха;и;й буд:

Х,он, то набарйгумон, киМачнун Аз чомрамида шуд саранчом.

Бар хусни ма чоз буд мафтун. Лайлиталабииудар ин чуш

Дар аввал агарчи дошт майле Бар шохиди ишк буд рупуш.

Бо чуръакашй зи чоми Лайлй. З-ин ном дахон-ш пуршакар буд,

Андар охир, ки гашт аз он маст, Лекин мацсуд аз у дигар буд.

Афканд зи даст чому бишкаст. Ошщ, ки зи мехри дуст кохад,

Мастиш зи бода буд, н-аз чом, Мах гуядуруйидуст хохад (8, 390-391).

Ин гуна тавзехд иш;и Мачнун дар "Ламаот"-и Иро;й ва шархи он, яъне "Ашшиъат-ул-ламаот"- и Мавлоно Ч,омй ба такрор омадааст. Таъкиди Ч,омй бар ин нукта аст, ки дар ибтидо Мачнун дилбохтаи хусни Лайлй буд ва иш;и у ба авчи худ расид ва чун аз чоми иш; сармаст шуд, дигар барояш чамоли Лайлй ;имате надошт. Лайлй бахона, ё рупуши махбуби ха;и;й буд. Ва бино ба а;идаи урафо "назари Мачнун дар хусни Лайлй бар чамолест, яъне чамоли мутла;, ки хар чи чуз он чамоли мутла; намояд, дар мазохиру мачолй хама ;абех аст, зеро зохир дар мазохир хамон чамоли мутла; аст" (7, 43).

Дap фacлe, ки "Myлoкoт кapдaни Maчнyн 6o Лaйлй дap яке aз poxxo вa дap интизop мypoчиaти у дap мaкoми xaйpaт иcтoдaн вa oшëн кapдaни мypF 6UP capи вaй" нoм дopaд, шoиp 6U мaкoми xaйpaт ишopa кapдa, caxнaи мyлoкoти oшикoнpo caбFaи иpфoнй бaxшидaacт. Maвлoнo Чoмй чунин oвapдaacт, ки pyзe Maчнyн кaвмepo дид, ки дap мaвзeъe фypyд oмaдaнд вa oн чo бaxpи ocoиш xaймa зaдaнд. Maчнyн фикp кapд, ки o^o Лaйлй вa aвлoди уянд: К-oнoн Ляйливу oли уянд, Maxмилкamи чoxy мoли уянд (S, 3SG).

Лaйлй 6o чaмъe aз xaмpoxoн Maчнyнpo дидa, 6u xoтиpи дoниcтaни щуввияти мушф^и tu^o 6u cyrä у oмaдaнд. Чун Maчнyн вa Лaйлй якдигappo шинoxтaнд, Maчнyн aз щуш paфт вa Лaйлй capии ypo 6u зoнyи xyд мoндa, 6u ярли у зop-зop гиpиcт. Чун Maчнyн 6u щуш oмaд, oшикoн 6u xaм apзи xoлy иштиëк нaмyдaнд, poзxoи кyxaнpo ибpoз нaмyдaнд. Дap вaкти xaйpyxyш Maчнyн aз Лaйлй пypcид, ки бaъд aз ин дap кyчo ypo бyбинaд. Лaйлй дap чaвoб гуфт, ки дap бoзгaшт aз ин pox мeгyзapaм вa мexoxaм, ки дap ин чoй бoшй, тo мapo бубинй:

Ma чнун гуфт, ки эй дилaфpyз, Xoxaм xaм aз ин зaмин гyзamraн,

K-имpyз мтни caд гaмy cyз, rap з-oн ки дap ин мaцoм бomй,

Бигзomrй amap ин зaминaм, Аз дидaни мaн тм бomй.

Mинбaъдкйвa кyчor битм? Бo raлъarимaнmaвй зигaмmoд,

Гуфт, ки вaцrи бoзгamraн Maн низ зи бaнди ме^тт oзoд (S, 3SI).

Шaйx Aттopи Hишoпypй дap "Maнтик-yт-тaйp" вoдии шaшyмpo x,aйpaт нoмгyзopй кapдaacт вa дap rnapxH oн мегуяд:

Бaъд aз ин вoдии xaйpar oядar, Kop дoим дapдy xucput oядar... Mapди xaйpoн чунpacaд ин чoйгox, Дap raxaйюp мoндaвy гум кapдa pox. rap бaд-y гуянд:- Macm ë шй? Hecm гуйй, ки x,ac™ ë шй?

Гуяд: -Amo мeнaдoнaм чиз мaн,

B-oн "нaдoнaм" щм нaдoнaм низ мaн.

Ошикм, aммo нaдoнaм 6up киям,

Ha мycaлмoнaм, н тф^, mc чиям?

Лекин aз ишщм нaдopaм om^,

X,aм диле пypиmк дopaм щм тищй (I, 241).

Аз админ чocт, ки вaктe Лaйлй бoзгaшт вa aз то^ фypyд oмaдa, 6u пеши Maчнyн мeoяд, aз ЧOниби orn^ щеч эътинoe нaмeбинaд. Лaйлй чaнд мapoтибa oвoз мeдиxaд, вaлe Maчнyн щеч 6u xyд нaмeoяд вa 6u у тaвaччyx нaмeкyнaд. Hиxoят 6o oвoзи бaлaнд ypo caдo кapдa, aз oмaдaни xyд xu6up мeнaмoяд. Maчнyн щувияти ypo пypcидa, бaъди шyнидaни чaвoб Лaйлиpo aз пеши xyд мepoнaд:

Гуфт: - Ту кииву aз кyчoй, Бexyдa cyйи мaн чи oй? Гуфт, ки мaнaм мypoди чoнar, Koми дилу paвнaки paвoнar. Яъе Лaйлй, ки мacrиуйй,

Ин чo myдa пoйбacrи уйй. Гyфт: -Рaв, paв, кииш^тимpyз Дap мaн зaдa orame чaxoнcyз. Ишщмкиштй мaвчиxyнpom, Maъmyкивy omикй бypyн мoнд (S, 382).

nac 6u нaзapи ^мй ишки Maчнyн 6u ни^ят pacидaacт вa aз мaчoз 6u ^ки^т pacидaacт. Бapoи тacдики ин нукга шoиp бидoятy ниxoяти ишкpo 6u тaвpи мyxтacap бaëн мeнaмoяд, ки orn^ зинa 6u зинa мушкиготи ишкpo пacи cap нaмyдa, 6u мapxaлaи кaмoли ишк мepacaд:

Бomaд зи rnxyrn pyйи omик Дap xap чи тбъиутлoик. Чун чaзбaи ишк зyp гиpaд, Аз мaйлy мypoди xy/j бимиpaд. Оpaд мypoди ëpи xyz pyй, З-ypo maвaд aз чaxoн pmo чуй. Чун чaзбaи oн зиëдa гapдaд, З-oн дaгдaгa низ coдa гapдaд.

Aфroдa мaвчикулзумиишк, Бexyд myдa aз raлoryми ишк, Maъmyкивy omикй кamaд paxrn Гapдaд нaзapи ду лaxr як лaxr. Якcap нaзap aз дуй бyбaндaд, Чamм aз мaнивy туй бyбaндaд. Аз кamмaкamи дуй caлoмar Умoнaдyи1щ т киëмar (8, 382).

^мин чaнбaи дocтoни Чрмй то ин зaмoн rnax^^ нaшyдaacт вa бoяд 6u ин чиxaти дocтoни шoиp дик^ти здад zoz. Чoмй aз ишки мaчoзй 6u ишки xa^^ pacидaни Maчнyнpo дap мyкoлaмaи вaй 6o cy^, ки ypo 6u xo6 дидa буд, чунин бaëн мeнaмoяд:

Оpaнд, ки cyфиe caфoкeщ Бoу н cypanмaдopo.

Бapдoщr xo6 пapдa aз пеш, Гуфт: - Эй щyдa aз xapoбии xoл

Ma чнун 6up вaй шуд oщкopo, Бap нши мa чoз фитн й шл,

loo

чун кард а чал набард 6o ry, Хурдй майи мo зи чoми Лайлй,

Mаъmyки азал чй кард 6o ту? Xoндй мoрo ба тми Лайлй?

Гуфт: - Ба cарoи курбатам xoнд, Бар ман чу дари хитб бикшуд,

Бар cадри cарири курб бинmoнд. Бo ман чуз аз ин итб нанмуд,(B, 391). Гуфт: - Эй ба ишк ycmx, Шармат н-oмад, ки чун дар ин кх

Ш^ир гуфтах^и Mачнyнрo чунин тавзех медихад:

4,oмй,, бинигар, к-аз oфариниm Аз чoм ба бoда гир oрoм,

Хар зарра ба чашми ахди биниш В-аз тм нигар ба ^хиби шм.

Аз хуми азал хучата чoмеcr, Дар ^хиби тм кун ниmoн гум,

Гирдoгирдаm навишта тмет. Дар хатии вай шав аз ча^н гум...

Он чoм чй чoм, чoми 6okй, Бo ту зи ча^ни бениmoнй

B-oн тм чй тм, тми Coкй. Гуфтем ниmoн, дигар ту дoнй (B, 391).

Ин гуна тавзехд иш^и мачoзй чун пул ë нардбoне барoи иш^и ха;и;й, ки Mавлoнo Чрмй дар пoëни дocтoн анчoм дoдааcт, тамoили Ч,oмирo ба шархи ирфoнии ;игсаи "Лайлй ва Mачнyн" нишoн медихад. Яке аз мyмайизoти дocтoни Чрмй хам бар дocтoнхoи дигари хамтом хамин аст.

Албатта, cайри cyyдии иш^и ха;и;й дар дocтoни "Лайлй ва Mачнyн" марбут ба иш^и Узрй ë худ иш^и афиф (пoк) аcт, дар замoни зухури ^и^аи Кайш Омирй ва Лайлй дар мдани к;абoили Fарбии араб, маxcycан ;абилаи Бани Узра маъмул буд. Албатта, ин иш; махдуд ба ;абилаи Бани Узра намoнд, балки дар мдани k^okm дигари араб, аз чумла Бани Омир интиmoр ëфт.

Дар дocтoни "Лайлй ва Mачнyн" нишoнахoе аз иш;и узрй дида мешавад ва тавре ки пештар ;айд кардем, Mавлoнo Чрмй дар cyрyдани дocтoнхoи худ кymидааcт, тo cyxанаш 6o cарчаmмаи аетй мутоби;ати том дoшта бomад. Аз ин ру, Fайр аз манoбеи арабии ;и^аи Лайливу Mачнyн аз девoни Mачнyн (Кате ибни Myлаввах) низ иcтифoда кардааcт ва дар дocтoн "таъшри девoни Кайш банй Омир бештар аст" (5, 292).

Ашъoри мажуб ба Mачнyн намyнахoи барчаcтаи шеъри узриянд ва аз cyзy гyдoзy махрyмиятхoи y хикoят мекунанд. Hишoнахoи мухаббати узрй ибoратанд аз рафъати дарачаи иш; (;идocати иш;) иффат ва дурй аз хавoвy хавает mахвoнй, нoкoмй дар ваоли махбуба, ë худ махрумият аз шарафи издивoч 6o махбуба, mахoдат аз дарди иш; (9, 435).

Ин иш;и узрй ба назари баъзе муха;;и;ин хамoн иш;и афлoтyниcт, ки дар ахди Аббocиëн таваccyти мyтакаллимoн вoриди мабoхиcи каюмию ирфoнй шудааст (9, 271). Гузашта аз ин, шавхари Лайлй (чавoни Са;ифй- M.H.) низ, ки аз ваоли Лайлй махрум мoнда буд ва Лайлй yрo аз наздикй 6o худ манъ намуда, тахдид ба марг намуда буд, нoчoр ба амри вай cар фарoварда, 6o хамзистиву аз дур дидани вай мyвoфи;ат намуд. Ин низ ниmoне аз хубби yзриcт, ки 6o махрумият аз ваоли махбуба ба нишхе ;атоат карда, cаранчoм 6o ин Fyccа ба марг мераcиданд. Ба назари дoнишманди араб Myхаммадcаъиди Ч,амoлyддин "Hизoмй Лайлирo хаттo замoни марг бoкира ба таcвир каmидааcт ва ин мавзуъ дар аоли арабии мавзуъ неcт. Шoяд Hизoмй ва дигар шoирoни эрoнй ин андешарo матлуб ëфтаанд ва ба хамин далел ин улгуи ифрoтирo дyнбoл кардаанд ва барoи баëни хадафе, ки иш;и узрй дар пайи рашдан ба oн аcт, кoрхoяшoнрo 6o ин шева ниmoн дoдаанд" (13 271). Чрмй низ Лайлирo тo дами марг бoкира таcвир намyдааcт. Шавхари Лайлй низ 6o ин хаcрат бемoр шуда, ба зудй вафo кард:

Дoниcr, кити аъйкунд ат, В-азрoх,дrх,oимехнатангез,

B-oн тфаи безимoм тунд ат. Бехи амалаш канда мешуд,

Чун буд ба дoмиy гирифтр, Садрах мемурду зинда мешуд.

В-аз бимимyфoрикдr дилдфгoр, To буд, хамеша ^рашин буд,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Hoчoр б а дарду дoги у coxr, Cдрмoяи руз^раш ин буд.

Бo буйи гуле зи 6ohy шхт B-oнруз, ки мурд, хам бар инрафт,

Хар лахза зи вали фуркатмез Зoдирахи oн чдхoн хамин буд (B, 33B).

Ба назари мo, cабаби интишoри ;и^аи "Лайлй ва Mачнyн" хамин иш;и токи узрист, ки 6o мабoнии иш;и ирфoнй мутоби;ати здад дoрад. Хатто шoирoни узрй низ равиши ахли таcаввyф ва ирфoнрo пайгирй мекарданд.Назар ба гуфтаи Fанимии Хиюл "равиши узрдан ба равиши зoхидoнy пoрcoëн наздик аст, зерo oнoн рoхе ëфтанд, ки дар oн байни зухду тава;;yoти эхcocи худ coзгoрй эчoд мешавад. Oнoн дар иш;и токи худ аз дилу динаmoн фармoн мебурданд " (12, 21).

Дар мдани cy^ra иш;и мачoзй ë иншнй вocита ë пyлеcт, ки coликрo ба иш;и ха;и;й мерашнад ва аз хамин чocт, ки мдани иш;и узрй ва иш;и ирфoнй умумияте хиc карда мешавад. Xoлати вачду чунун дар мдани omи;oни узрй гoхo 6o вачду бехудии ахли ирфoн наздикй дoрад ва эхcocи

lol

оши;она онхоро то ба сархади чунун бурдааст. "Гохе ин эхсос дар бархе шоирони узрй ба дарачаи вачд, дар маънои суфиёнаи он, мерасад. Чунонки дар бархе холот иш;и Мачнуни Банй Омир чунин аст. Ин чизест, ки иш;и узриро, он гуна ки шарх хохем кард, ба иш;и суфиёна наздик мекунад. Бинобар ин, иш;и суфиёна, чуз иш;е узрй, ки бар асари авомили динию фалсафй тахаввул ёфтааст, нест ва хар ду тахти нуфузи таъсири дину мутуни он пас аз таъвил хастанд ва аз а;ида сарчашма мегиранд ва дар хар ду буъди чисмонй нодида гирифта намешавад, зеро иш;и суфиёна рохе ба Худованд аз тари;и тааммул дар зебоии чисмонист" (12, 22).

Дар достони "Лайлй ва Мачнун" -и Ч,омй навъ тахаввули иш;и узриро ба иш;и ирфонй мушохида менамоем ва ин аз ибтикороти Ч,омй дар достон аст.

Хамин тари;, достони "Лайлй ва Мачнун"-и Мавлоно Ч,омй мархилаи тозае дар сурудани достонхои иш;ии хамном аст. Он бо тозагихо дар сужа ва мазмун, тасвири лахзахои бадей, ;ахрамонон, тарх ва робитаи во;еахо, гоя достоне муста;ил ва асил аст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Аттор, Нишопурй. Манти;-ут-тайр. Ба эхтимоми Ахмади Ранчбар / Нишопурй А.- Техрон: Асотир, 1369.-737 с.

2.Афсахзод, Аълохон. Достони «Лайлй ва Мачнун»-и Абдуррахмони Ч,омй / А.Аълохон.-Душанбе: Дониш, 1970.- 202с.

3.Бертельс, Е.Э. Навои и Джами. Избранные труды / Е.Э. Бертельс. - Москва: Наука, 1965.- 498 с.

4.Воде, Жон Клуд. Хддиси иш; дар Шар; (аз садаи аввал то садаи панчуми хичрй). Тарчумаи Ч,авод Хадидй / В.Ж. Клуд.- Техрон: Маркази нашри донишгохй, 1372. - 610 с.

5.Зарринкуб, Абдулхусайн. Бо корвони хулла / З.Абдулхусайн.- Техрон: Илмй, 1386.- 475 с.

6.Крачковский, И. Ю. Ранняя история повести о Меджнуне и Лейли в арабской литературе / Избранные сочинения. - М.-Л.: Академия наук СССР, 1956.- С. 588- 632. - 2 т.

7.Мавлоно, Абдуррахмони Ч,омй. Ашшиъат-ул-ламаот. Бо му;аддимаи Х,одии Растагори Му;аддами Гавхарй / М.А. Ч,омй. - Кум: Бустони китоб, 1383.- 147с.

8.Нуруддин, Абдуррахмони Ч,омй. Маснавии «Хафт авранг». Ч,илди дуввум. Тахди; ва тасхехи Аълохон Афсахзод ва Хусайн Ахмади Тарбият. Зери назари «Дафтари нашри «Мероси мактуб»» / Н.А. Ч,омй.- Техрон: Маркази мутолеоти эронй, 1378.-710 с.

9.Сатторй, Ч,алол. Золоти иш;и Мачнун / С.Чдлол.- Техрон: Тус, 1385.- 533 с.

10.Х,икмат, Алиасгар. Ч,омй: мутазаммини тах;и;от дар таърихи ахвол ва осори манзуму мансури хотам-уш-шуаро Нуруддин Абдуррахмони Ч,омй / X,. Алиасгар.-Техрон: Тус, 1379.- 407 с.

11.Х,илол, Мухаммад Fанимй. Лайлй ва Мачнун дар адабиёти ;адими араб. Тарчумаи Амир Муъминии Хазова / Х.М. Ганимй// Китоби мохи адабиёт, шумораи 83 (паёпайй 197), исфандмохи 1392.- С.51-66.

12.Хилол, Мухаммад Fанимй. Иш;и узрй ва иш;и суфиёна / Х.М. Ганимй// Китоби мохи адабиёт, шумораи 78 (паёпайй 192), мехрмохи 1392.- С. 18-26.

13. Ч,амолуддин, Мухаммадсаид. Адабиёти татбикй. Пажухише дар адабиёти арабй ва форсй. Баргардон ва тахкики Саъиди Хисомпур ва Хусайни Каёнй / ^.Мухаммадсаид.- Шероз: Маркази нашри Донишгохи Шероз, 1389. - 321 с.

REFERENCES:

1. Attar, Nishaburi. Manteq al-tayr. Edited with notes and commentary by Ahmad Ranjbar / A.Nishaburi.- Tehron: Asotir, 1369. - 737 p.

2.Afsahzod, Alohon. The poem of "Layla and Majnun" Abdurahmon Jami / A. Alohon.- Dushanbe: Donish, 1970. - 202 p.

3. Bertels, E.E. Navoi and Jami. Selected Works / E.E. Bertels.- Moskow: science, 1965. - 498 p.

4. Vadet, Jean-Claude. Narration of love in the East (from the first century till fifth Hijri's century). Translation of Javod hadidi / V.J.Claude.- Tehran: Central publication university, 1372. - 610 p.

5.Zarrinkub, Abdulhusain. With the caravan of Hulla / Z. Abdulhusain.- Tehran: Scientifically publication, 1386. - 475 p.

6.Krachkovskiy, I. U. The earlier history of recital about Majnun and Layli in the Arabian literature. Excerptum coordination / I.U. Krachkovskiy.-M. -L: vanity publisher of Academy of science. USSR, 1956.- P. 588- 632. - V.2.

7.Mavlono, Ablurahmoni Jomi. Ashiat-ul-lamaot. With the preface of Hodii Rastagori, introduction of Gavhari / M.A. Jomi.- Qum: the orchard of book. - 1383.- 147p.

8.Nuriddin, Abdurahmoni Jomi. Hemistich rhyme «Haft avrang». Exploration and correction of A'lokhon Afsahzod and Husain Ahmadi Tarbiyat. under observation of «vanity publisher of «Merosi Maktub» / N.A. Jomi.- Tehron: 1378.-710p. - V.2. 9.Sattori, Jalol. Conditions of Majnun's love / S. Jalol. - Tehron: Tus, 1385.- 533 p.

10.Hikmat, Aliasgar. Jomi: Exploration and correction of resirch in the history of state and legacies of poetical and prose final poet Nuriddin Ablurrahmoni Jomi / H.Aliasgar. - Tehron: publishing of Tus, 1379. - 407p.

11.Hilol, Muhammad Ganimi. Layli and Majnun in the ancient Arabian literature. Translation of Amir Mu'minii Hazova / H.M. Ganimi. - 1392. - №83 (197). - P.51-66.

12. Hilol, Muhammad Ganimi. The love of uzriys and loves of Sufies/ H.M. Ganimi. - 1392. - №78(192). - P. 18-26.

13. Jamal al-din, Mohammad Saeed. Comparative literature: A Comporative study of Persian and Arabic Literayure / J. Mohammad Saeed. - Sheroz: The publication centre university, 1389.- 321 p.

Подражание и новаторство Джами в поэме "Лейли и Меджнун"

Ключевые слова: Низами, Амир Хусрав, Джами, поэма, Лейли, Меджнун, подражание, новаторство, узрийскаялюбовь, божественная любовь.

Статья посвящена проблеме традиции и новаторства в поэме «Лейли и Меджнун» Джами. Отмечается, что хотя Джами написал свою поэму, подражая одноименным поэмам Низами и Амира Хусрава, о чём он говорит в оглавлении своей поэмы, но всё же эта поэма Джами оригинальна и имеет много новых художественных, идей, образов и высказываний. Джами, помимо подражания поэмам Низами и Амира Хусрава, использовал арабские источники, в том числе «Книгу песен» Исфахани и диван Кайса Омири. Кроме того, Джами- первый поэт, сочинивший поэму «Лейли и Меджнун», в которой с самого начала поэмы говорит о мистической любви и отражает эволюцию любви от платонического (узритского) до божественного.

Imitation and innovation Jami's poem "Layla and Majnun "

Keywords: Nizami, Amir Khusrav, Jami, poem, "Layla and Majnun", imitation, innovation, uzriys love, divine love.

The article deals with tradition and innovation in the poem "Layla and Majnun" Jami Although Jami wrote his poem, imitating the poem Nizami Amir Khosravi, as himself writes about this in the table of contents of his poem, but the poem Jami original and has a lot of new artistic moments, ideas, images and general's statement. Jami, in addition to imitate poems Nizami Amir Khusraw, Arabic sources used, including "Book of Songs" Isfahani and a sofa Kaisa Omirou. In addition, Jami first poet who wrote the poem "Layla and Majnun ", which from the beginning of the poem speaks of mystical love and reflects the evolution of platonic love (uzrits) to the divine.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Низомов Му^риддин Зайниддинович, номзади илм^ои филологй, докторанти кафедраи таърихи адабиёти тоцики Донишгои миллии Тоцикистон (Цумхурии Тоцикистон, ш. Душанбе), E-mail:nizomi73@mail.ru

Сведения об авторе:

Низомов Мухриддин Зайниддинович, кандидат филологических наук, докторант кафедры истории таджикской литературы Таджикского национального университета(Республика Таджикистан, г. Душанбе), E-mail:nizomi73@mail.ru

Information about the author:

Nizomov Muhriddin Zainiddinovich, Candidate of Science in Philology, Doctoral Student of History of Tajik Literature, Tajik National University (Republic of Tajikistan, Dushanbe), E-mail:nizomi73@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.